Студент

ВАСПНТНИ И ПОЛИТИЧКИ РАД оснобни задатак партиских организација

(Наставак са прве стране) Колико су наше партиске организације напредовале усвајајући нови систем рада стављајући у основу свога деловања васпитни и политички рад међу студентима види се иајбоље по најкрупнијем задатку који је решавала партиска организација Универзитета, у организовању студентских бригада за одлазак на радну акцију. „При доношењу одлуке* да у току овог лета упутимо што већи број студената на радне акције, ми смо се руководили не само корисношћу коју he имати допринос студентских бригада на довршењу кључних објеката, всћ истд тако и морално политичким ефектом... Захваљујући правилно воћеној аштацији и политичким припремама за одлазак на радне акције, при Јавило се више од 10.000 студената. Међутим, због малог капацитета радилишта, која ниеу могла да приме вигае од 7.000, морали смо ослободити велики бро.l студената тако да је на акциЈи учествовало око 6.200“ Оио што Је нарочито важно да се овде подвуче јестс начии на коЈи су припремани студенти и студентске радне бригаде. Кроз низ предавања о значају кључнцх објеката, преко изложби и плаката са ггрошлогодишњих радних акција, уз пуну помоћ „старих ветерана" (студената

који су већ неколико пута били на Јзадпим акцијама) вођена је таква агитација која је огромно заинтересовала студенте и условила да се тако велики број њих пријави у бригаде. Међутим, на неким факултетима било је појединаua који су покушали да се

служе и притиском код појединих студената да би их повели на радну акцију. Овакви поступци, без икакве потребе за нашу организацију, имали су за последицу да се јави један мали део и опих који због евојих материјалних, здравствених и других разлога нису могли поћи. „Но, уколико Је било таквих који су се из било каквих разлога пријавили у радне бригаде, а нису отишли они који су били на радној акцији пошли су потпуно доброволшо и у томе је један од највећих успеха радне акције, а тај број није мали. То је сваки четврти студент нашег Универзнтета... Све наше бригаде извршиле су врло добро своје радне задатке и високо премашиле радне норме. Универзитетски одбор Савеза студената добио је са свих радилишта најпохвалније оцене о радном учинку и о залагању наших бригада. Оно што је за нас, међутим, много важније то је велики васпитни и политички значај саме акције.“ „Друга важна акција коју смо спровели у току % прошле године, уз помоћ ЦК КПС, а што треба да има далекосежне последице за наш будући рад јесте ахтивизираше студената у току лета и у везк с тим стварање студентских удружења по унутрашњости. Ова акција има двоструки значај. Она треба да користи правилном политичком васпитању самих студената, а исто тако да користи у политичком и културном погледу оиим местима одакле су студенти." ДОСАДАШЊЕ ИСКУСТВО ПОКАЗАЛО ЈЕ ДА СУ НАЈБОЉЕ РАДИЛА ОНА УДРУЖЕЊА ОКО КОЈИХ СУ СЕ ПРЕ СВЕГА ОКУПИЛИ ЧЛАНОВИ ПАРТИЈЕ И ГДЕ СУ БИЛИ ФОРМИРАНИ ПАРТИСКИ АКТИВИ „Позитиван пример у овом правцу дош пре распуста дали су другови из партиске организације Више саобраћајне школе. 72 друга из Удружења савеза студената ВСШ одлазили су још за време рада У школи у радне колекТиве, повезали се са радницима и одржали низ успелих предавања. На крају семестра одржане су конференције студената по окрузима на којима су извршене прве припреме за оснивање удружења. Не располажемо још увек са потпуном евиденцијом о томе где су све основана студентска удружења и каква је била њихова активност. Сви подаци говоре о томе да Je активност студената у току лета била знатно већа него ранијих .година и да Је на терену добро примљена, што је доста допринело да се углед студентских организациЈа уздигне у очима народа. Ево пеколико података о овој ак-

тивности: .ЈУдружења у Лесковцу, Нишу, Ћуприји, Новом Пазару итд., организовала су предавања за омладину у вези чланка друга Ранковића. Удружење у Свилајнцу, уз помоћ Месног народног одбора отворило је читаоницу. У неким селима нишког ереза сту-

денти су основали књижнице. У Нишу су студенти организовали заједнички састанак са ученицима осмог разреда гимназије и разговарали са њима о њиховом Јшредељивању за студије и по разним питањима из живота на Универзктету. Студенти су бнли посебно активни у одржавању научно популарпих и стручних предавања радним колективима и no селима. Студенти права и економије држали су предавања на Народном универзитету у Ћуприји. Студенти медицннв у Светозареву и Чачку у заЈедници са секцијама Српског лекарског друштва организовали су прегледе по селима, гдв су држали предавања из хигиЈене и из обласги здрввстве-

ног просвећивања. У неким местима ова активност је дошла до изражаја више на спортском и фискултурном пољу кроз органпзацију разних такмичења и спортских приредби... Досадашње искуство показалв је да су најбоље ради“ла она удружења око којихсу се пре свега окупили чланови Партије и где су били формирани партиски активн. У даљем раду Удружења треба исправити тенденцију која се јавља нарочито код ванредних студената да се овим удружењима да претежно стручии и сталешки карактер. Јасно је да би ово одвело у аполитичност Удружења, ма да не треба запоставити ни стручни рад, нарочито помоћ ванредним студентима. Истовремено треба имати на уму да стварање удружења Савеза студената у унутрашњости и развијање активности студената у својим родним крајевима није никако ствар једае кампање, већ је то задатак трајног карактера саставни део настојања наше Партије да се наша нова интелигенција што чвршће повеже са народом." Резимирајући укратко цостигнуте резултате у току прошле школске године, референт је истакао да се партиска организација у приличној мери активизирала на свим проблемима рада на Универзитету и партиске политике уопште, да је успела да отстрани политичку запуштеност, ма да јој у том правцу претстоји још доста труда, У вези с тим у реферату се каже: „У нашој Партији викад ниЈс било места самозадовољству, а поготову не сме бити места само-задовоЉству у нашој партиској организацији на Универзитету, која је тако пуна динамике! Постигнути успеси треба да нам само улију нове снагс и да нам послуже г као потстрек зз извршење озбиљних задтака који нас тек очекују“. Делегати за Шести конгрес КПЈ

ВЛАХОВИЋ ВЕЉКО МИТРОВИЋ. МИТРА МИНИЋ МИЛОШ САВИЋ ПАВЛЕ ПУРИЋ ДАНИЛО АНДРЕЈЕВИЋ ЂОРЂЕКУН ДАВИЧО ОСКАР. БУГАРЧИЋ МИЛИЋ УВАЛИЋ РАДИВОЈ

БОГДАНОВИЋ РАДОМИР . ВЕЉКОВИЋ ЈОВАШ . ЕРВАЧИНОВИЋ РУЖА ЖИЛИЋ АНА . КРУНИЋ ЖИВОЈИН НИКОЛИЋ мило ш МИХАЈЛОВИЋ ЉУБОДРАГ ШАКИЋ МИЛАДШ!

Милош Минић, члаи Политбироа ЦК КПС изабран је за делегата на партиској конференцији

№ дискрје Нншдо Швабића

(Наставак са прве стране) ђу У студентски дом, добију стипендију итд.). Изгледа ми да је партиска организација на Универзитету, нарочито после Писма, повела борбу против ових појава али да оне још увек нису ликвидиране. Пред Универзитетским партиским организацијама стоји задатак да се овим питањем озбиљно позабаве. Често сада срећемо у штампи да Партија данас добија првен-

ствено васпитну улогу и то не у ужем смислу уношењем марксистичких идеја него и у најширем смислу опште-културног подизања људи. То проистиче из услова под којима партиска организација треба данас да ради. Ако смо овај наш социјалистички развитак довели до таквог степена да масаг послова прелази из једног затвореног државног апарата, повезујући грађане и радне љу де ван државног апарата са оним што је до сада био посао државног апарата, развијајући самоуправе, почев од оне која је изражена у форми управних одбора у предузећима, затим самоуправе у социјалном осигурашу, па у пословима културе и просвете, затим у државној управи кроз Закон о Универзитету, онда се са самоуправношћу не може довести у склад стари начин руковођења тј. да Комитет одлучи једну ствар и онда је формално спроводи преко самоуправа. (какав смо случај имали рецимо у Народпим одборима). Не мислим тиме то да кажем да оно што је било није била демократија. Али оно што се данас ствара је демократија вишег типа. Ако би Партија радила на стари начин, да непосредно држи у рукама сваку одлуку, онда бн дошли до тога да сужавамо онај круг људи који учествује у управљању. На тај начин би ову демократску тековину нашег досадашњег развитка на свим пољима елиминисали старим начином рада Партије. Може се поставити питање, ако партиска организација не треба да ради онако како је радила како онда да задржи руководећу улогу? Руководећа улога сада долази до изражаја у фор ми васпитања људи на конкрет ној пракси. Партија сада у првом реду мора да уноси социјалистичку свест у масе на сваком месту. Тако например код радничког управљања било је много одушевљења, када су управни одбори и раднички са вети стварани. (Не може се рећи да социјализма има само у Југославији, има њега и у другим земљама, али је он у Југославији достигао највиши ступањ развитка). Чињеница je, у рада управних одбора, -појављују се жестоке партикуларистичке тенденције, изврдавања уредби итд. То не показује ништа друго него да ове нове форме јесу крупан напредак али нису никакав мађионичарски штапић. Управни одбори и раднички савети претстављају крупну тековину и озбиљну брану против бирократских тенденција. Али се показује и то да је бирократија један полип који се неда лако уништити, и да се ти остаци старог јављају у новим облицима. Ми имамо бирократске појаве и у управним одборима и у радничким саветима. Развитком социјалистичке демо-

кратије добили смо нову criaгу, мобилисали смо многе хиљаде људи, ослободили иницијативу људи за даљу изградњу социјализма и упркос тога јављају се такве тенденције баш зато што социјалистичка свест није стални контролор сваког конкретног поступка у предузећу или на неком другом месту. Уколико су демократскије те 'форме .утолико и улога кон-

троле социјалистичке свести по стаје све важнија, постаје ствар без које се не може. То значи да руководећа улога Партије данас, иако она није непосредни руководилац као до сада ипак не губи на свом значају него још више добија само у другој форми а то*је да буде васпитач својих чланова и најширих народних маса. Васпитач који he оспособити људе да демократске тековине правилно користе, Овим се не искључује организаторска улога која је раније била претежна. Међутим овакав задатак Пар тија може да оствари једино на тај начин ако радикално пречисти са свим оним што је оста ло од оног ранијег периода рада. Тај период нам је накупио у Партију извесне каријеристичке људе са разним малограђанским схватањима, али највећи број чланова Партије није такав. То је само мањи део којег се Партија још није ослободила. Има нешто друго што је масовна појава код иначе до брих људи да не осећају као своју обавезу да делују као политички људи, да нису активни. Та неактивност партиског чланства је последица периода кроз који смо прошли, где смо тешње повезивали партиски парат са државним и створила се извесна форма командовања. Ми више таквим методама не можемо да радимо. Морамо да изађемо на широки фронт политичке борбе. На изборе идемо са широким изборним законом, а избор добрих људи у Народне одборе може се обезбедити само живим политичким радозц. Тако је и на сваком дру гом месту, Зато је данас, са задацима који се постављају пред партиске организације неспојива ствар, да неко може бити члан Партије, а да је пасиван. Поставља се пред нас питање активизирања .читавог парти-

ског чланства као прво а као друго да кроз ту активизацију изграђујемо комунисте који морају да се ослободе свих страних примеса и да буде лик члана Партије онакав какав је био пре рата. Треба поново да постане Универзитет оно што је био пре рата. У том правцу, у задњој години дана постигнут је приличан резултат, али још има недостатака. Истина са оваквом масовношћу ми не можемо постигнути такав просек квалитета члана Партије какав је био пре рата, али нема сумње да нам онај квалитет треба да буде пример којему треба тежити. Изгледа да је сваки четврти студент члан Партије. То je велика сила за васпитавање људи. Ова сила може изоловати сваког човека који је непријатељски набтројен. Човек који је реакционар мора сам да осети да му ту нема места. То је могуће при оваквом броју чланова Партије. Слажем се да ми треба да тражимо више од људи који су мало дали. Али то треба постићи васпитавањем. Била би опасна ствар да се направи подвојеност између оних који су 6или на радним акцијама и који нису били. Акције нису за нас значиле толико по ономе што је тамо направљено. Далеко је важиије што је код људи развијено осећање да комуниста мора увек да буде спреман да се жртвује за интерес заједнице. Тај осећај је оно најдрагоценије што ми из акција добијамо.

У сали за време коиференције

Митра Митрогл-ћ «лан Политбироа ЦК КПС дглегат партиске организације Универзитета

Централном комитету Комунистичке партије Југославије и другу Титу

НА VII ГОДИШЊОЈ КОНФЕРЕНЦКЈИ, НА КОЈОЈ СМО ПРЕТРЕСЛИ ДОСАДАШЊИ РАД И ОДРЕДИЛИ ЗАДАТКЕ ЗА НАРЕДНИ ПЕРИОД, ИЗАБРАЛИ СМО ДЕЛЕГАТЕ ЗА VI КОНГРЕС НАШЕ ПАРТИЈЕ И ОБАВЕЗАЛИ ИХ ДА У ИМЕ СВИХ КОМУНИСТА НА БЕОГРАДСКОМ УНИВЕРЗИТЕТУ И ВЕЛИКИМ ШКОЛАМА ДАДУ ПУНУ ПОДРШКУ ПОЛИТИЦИ КОЈУ ВОДИТЕ* ВИ, НАШ ЦЕНТРАЛНИ КОМИТЕТ, НА ЧЕЛУ СА ТОБОМ, ДРУЖЕ ТИТО. ПОД ВАШИМ РУКОВОДСТВОМ НАШИ НАРОДИ СУ У НАРОДНО ОСЛОБОДИЛАЧКОМ РАТУИНАРОДНОЈ РЕВОЛУЦИЈИ ИЗВОЈЕВАЛИ ПУНУ СЛОБОДУ, СТУПИЛИ НА ПУТ СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ИЗГРАДЊЕ, ОДУПРЛИ СЕ ПОРОБЉИВАЧКИМ ТЕЖЊАМА СССР-а, СТЕКЛИ ВЕЛИКИ УГЛЕД КОД ПРОГРЕСИВНИХ ЉУДИ ЧИТАВОГ СВЕТА И СТВОРИЛИ СВЕ НУЖНЕ ПРЕТПОСТАВКЕ ЗА ПОТПУНУ ПОБЕДУ СОЦИЈАЛИЗМА, ЗА ПУНИ ПРОЦВАТ СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ДЕМОКРАТИЈЕ. ТО ЈЕ ВЕЛИКА ИСТОРИСКА ЗАСЛУГА НАЦIЕГ ЦЕНТРАЛНОГ КОМИТЕТА И НАШЕГ ДРУГА ТИТА. ТО НАС ОБАВЕЗУЈЕ НА ВЕРНОСТ ПРЕМА ВАМА ЖИВЕО ХЕРОЈСКИ ЦЕНТРАЛНИ КОМИТЕТ КОМУНИСТИЧКЕ ПАРТИЈЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ lIА ЧЕЛУ СА ДРУГОМ ТИТОМ! 10 октобра 1952 год. Београд ДЕЛЕГАТИ VII УНИВЕРЗИТЕТСКЕ ПАРТИСКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ

Новоизабрани Универзитетски комитет КПС

БОДРОЖАН ПЕРА БУГАРЧИЋ МИЛИЋ ДОГАНЂИЋ НОГОМИР ЂУРИЋ ВОЈИСЛАВ ЕРВАЧИНОВИЋ РУЖА ЖИЛИЋ АНА / ЗДТЕЗАЛО МИЛЕНА ИГЊАТОВИЋ МИЛАН КАТАН ЕЛИЈАЗЕР КИЛИБАРДА МИЛОШ КОСТИЋ СВЕТИСЛАВ КРУНИЋ ЖИВОЈИН МАЛИЋ ДРАГОМИР МАРТИНОВИЋ УРОШ

МИХАЈЛОВИЋ ЉУБОДРАГ ИИКОЛИЋ МИЛОШ ПАВИЋЕВИЉ БРАНКО ПАПИЋ ЈОСИП РОДИТг МИЛИВОЈЕ СЕЛИМИЋ НЕЏАД СТАМБОЛИЋ ВУКАШИН СТИЈОВИЋ МИЛОСАВ УВАЛИЋ РАДИВОЈ ФРАНИЋ ЈОСИП ШАКИЋ МИЛАДИН

Новоизабрани Универзите гски комигет одржао је први састанак на коме је изабраи еекретариЈат од пет чланова. За секретара изабран је друг Мплић Бугарнић, Остали чланови секретаријата су: Мнша Стијовић, Радтзоје Увалић, Миладин Шакић и Јосип Франић.

У избору универзитетских наставника учествоваће широк круг људи

Говорећи о пројекту Закона о универзитетима, друг Рацивој Увалић је рекао следеће: Пројект тога Закона који се сада дискутује, уноси значајне новине у живот нашег Уни верзитета, новине које отклашају многе штетне нојаве, ко је су биле до сада у раду наших школа. Нови Закон о уни верзитетима предвиђа много ве ћу самосталност универзитета. Потребно је да се сва питања о раду наших школа правилно реше, да се доврши велики за датак стзараља добрих плаиова, а нарочито програма појединих предмета. Друга важна новина коју изражава нови пројекат, је јаче повезивање Универзитета са нашим јавним животом и стручним орга низацијама, као и јача контро ла јавног мнења за рад и живот на Универзитету. Узмимо например начкн на који ge бирају универзитетски наставници. Према овом пројекту у избору универзитетских наставника учествоваће са својим примедбама врло широк круг људи. Сада имамо Једну нову демократску меру. Реферат о избору кандидата објављује се унапред бар на тридесет дана и биће дат на дискусију. На тај начин моћићемо за наставнике да изаберемо најбоље стручњаке и да на тај начин обнављамо наш наставни кадар са бољим стручњацима, који he бити у стању да подигну квалитет наше наставе. На правилан начин је решено питање гласања које ће бити јавно, а не тајно. Ако се има у виду да се код ових

избора ради о универзитетским професорима. који имају велики углед, и ако имамо у виду да код њих морамо васпитавати такве моралне особине да јавно износе своје мишљење, тада је много правилније стати на принцип јавног гласа ња. То не значи да се ми у свему слажемо са новим пројектом. Има појединих чланова Закона о којима се може дискутовати, зато је потребно да се ова дискусија која је започела и обухватила само наставнике прошири и на сту"дентске организације.

НАРО Д А И СТУД Е Н Т

БРОЈ 18