Студент
Разговор нашег сарадника са делегатима Универзитетске партиске организације за VI конгрес КПЈ
(Наставвас оа прве стране) савременог развитка социјализма. И то утолико више што стицајем околности наш Конrpec пада после недавно одржаног Конгреса у Москви, чији је значај у томе што је, и поред свег мајсторства његових вођа у лицемерству и опсенарству, ипак, упркос њиховом упињању да то сакрију, довољно јасно обелоданио реакционарну суштину данашњег политичког и друштвено - економског уређења у СССР. Од V конгреса до данас ми смо на иницијативу ЦК КПЈ и друга Тита лично спровели у живот промене од историског значаја. Предали смо фабрике и предузећа на управљање радницима. Децентрализовали смо и демократизовали државну управу и изградили систем народне самоуправе од најнижих до највитаих степеница. Извршили смо нужне промсне У организацији и раду саме Партије у циљу несметаног развитка унутрашње партиске цемократије и правилног оства ривања њене друштвепо политичке улоге у систему социЈалистичке демократије. Створили смо све неопходне услове за брзи развитак социјалистичке демократије. Ударили смо чврете темеље развитку со цијалигтичких друпгтвених од носа. Свим овим у корену смо пресекли могућност јачања и евентуалне победе државно капиталистичких и бирократских тенденција. Огромним папорима милиона трудбекика изградили смо или довршавамо велики број крупних објеката у кључним гранама привреде. Стабилизовали смо паш приврсдни систем ослобођен од административнобирократских стега. Одолели смо опасном империјалистичком притиску, који још траје, од стране СССР и његових сателита, сачували слободу и независност наших народа. Учврстили смо Још ви ше братство и јединство наших народа. Појачали смо одбранбене снаге наше земље и у сваком погледу подигли њену способност да одоли агресивном притиску споља. Доследном политиком мира, отпора агресији и подржавања Уједињених нација учврстили смо међународни положај наше државе.
Све је то отворило нашим вародима светле перспективе у њиховој борби за изградњу со цијализма. У анализама, оценама и закључцима VI конгреса Партије све ће то морати да дође до пуног изражаја. А из тога he произићи даљи задаци нашс ПартиЈе које he Конгрес формулисати и Јога јаснија свстла перспектива социЈализма у на шоЈ земљи чиЈу Је судбину, бу дућност сав наш народ чврсто узео у своје руке. Шести конгрес he дати нови снажни импулс стваралачким снагама наших народа, потстакнуће Још бржи њихов раз мах у савлађивању садашњих и будућих тешкоћа и даљих великих задатака у борби за социјалистичку изградњу. Питање: Да ли нам можете нешто рећи о гадацима студентске opraнизације, као и о њеноЈ улози у даљој изградњи социјализма код нас?
Одговор; Колико ми је познато Студентска партиска организација је у оквиру опште ли није и директива Партије угврдила своје опште задатке и у току свога рада сама одређује своје ближе и свакодневне задатке. У вези са тим задацима Универзитетске партиске организације могао бих само да кажем: ако сви они млади интелектуалци који завршавају студије излазе са Универзитега са чврсто формираним морзлно политичким ликом какав je лик свесних градитеља социјализма и у исто време са високим стручким знањем толико потрсбним у нашој изградњи па привредном, кулгурном, здравственом пољу, онда ће универзитетска партиска организација моћи да констатује да правилно одређује своје задатке и да их добро извршава, а заједно с њом то исто може да каже и наша Партија и сви наши трудбеници који граде социјализам.
Ђорђе Андрејевић~Кун:
Велики je догађај бити учесник на претстојећем Конгесу наше Партије
На питање нашег сарадника, шта може да каже о свом избору за делегата на Шестом конгресу КПЈ, од стране партиске организације Универзитета, друг Ђорђе Андрејевиђ-Кун дао Је следећу изЈаву: Мој избор за делегата за VI Конгрео КПЈ од стране организације Ункверзитета, сматрам да је част за мене као члана Парткје и израз посебног поверења чланства те организације. За мене је велики догађај бити учесник на претстојећем Конгресу наше Партије, на коме he се донети нове одлуке за даљи развој наше земље, а посебно за развој наше културе. Наша партија супростављајући се информбировским теж њама и раскринкавајући пред целим светом антимарксистички став властодржаца СССР-а обезбедила нам је пут ка слободном, демократском и истински социјалистичком развитку у политнчком, привредном и кул
турном животу. У спровођењу свих ових задатака омладива се, а посебно универзитетска омладина, нашла као и увек у првим редовима. И данас, свесна свог задатка она се интензивно оспособљавала и спрема да се као нови стручни кадар активно укључи у привредним.
паучним и културним институцијама, како би што успсшније помогла борбу за социјалистичку изградњу земље.
Ђорђе Андрејевић-Кун (аутопортре**)
Из реферата Милића Бугарчића на Универзитетској партиској конференцији
О ИДЕОЛОШКОМ И ТЕОРИСКОМ РАДУ О овом питању се стално говори у нашој партиској организацији, па ипак су резултати које смо у овом погледу постигли у току прошле године сасвим недовољни. Много се времена утрошило око тога како сада треба поставити тај рад. Стари начин рада на теоретском и идеолошком уздизању, кроз тахозване обавезне Љорме рала (обавезне теооетске састанке. и тд.) показао се као неподесан за данашњи степен развитка наше Партије. Међутим, те „старе форме" давале су ипак неке резултате. Како данас постизати макар то, а нарочито шта треба учинити да се теОретски и идеолошки рад подигне на випш ниво. Пре свега, треба оећи да главна ствар није у формама, да је проблем у садржини и да је свака форма добра ако се правилно одреди садржина рада. Не треба ни све те старе форме схватати као одједном „укинуте", као што ни обавеза за члана Партије да учи и да се уздиже није престала бити обавеза. Напротив, та обавеза у новом систему социјалистичке демократије већа је него што је икада раније била. У пуном смислу речи више се не може бити комуниста, неможе бити члан Партије без познавања основних принципа марксизма- лењинизма. политике илинитеПартије. За комунисту интелектуалца ова је обавеза утолико ве-
ћа, зато што се од њега са правом више и тражи, што је орамота да незна, а сем тога, баш зато што је интелектуалац (и пошто је његова класна везаност за Партију куд и камо лабавија него, на пример, једног радника), ако још не познаје и не усваја идеологију своје Партије, са правом се може поставити питање: шта га онда везује за Партију?! Значи, да ово ослобађање од тзв. обавезних форми рада тре ба схватити само као слободу да се може према личном нахођењу и склоности бирати нај ближа форма рада (индивидуални рад, кружок, дебатни клуб итд.) Па чак и од курсева не треба бежати ако до њиховог оснивања лолази пре ма насталој потреби, према жељи и иницијативи која би долазила одоздо, а неби била прописивана од партиских фо рума. Например, за студенте технике би било веома корисно да организују курс политичке економије, пошто је познавањз основних принципа политичке економије нужно потребно једном инжењеру. Или, на пример студентима медицине курс из дијалектичког материјализма или ма-
рксистичке социологије, па би вероватно и студентима економије било корисније да организују овакав курс уместо што на факултету постоји катедра марксизма - лењинизма, чија су предавања све слабије посећена. Разуме се, под условом да се обезбеде квалитетни предавачи. Форме рада на марксиСтичком образовању су код. нас, на Универзитету добрим делом већ дате, нарочито на факултетима друштвених наука. Сва је ствар у томе што ce оне не 'користе како треба, што се ке учи довољно. Поставља се питање како партиска организација на Екопомском и Ппавном факултету, например дозвољава да студенти, (па и чланови Партије), спремају испит из Политичке економије не отварајући „Капитал“, већ из разних брошура сумњивог квалитета. Где су амбиције код студената економије, права и других, да свршавајући факултет, изуче бар главна дела класика марксизма - лењинизма?! Сматрамо да ова партиска конференција треба да усвоји став, примењујући доследно поставке новог статута, којесе односе на обавезе чланова Партије да уче и да се теорет-
ски уздижу: да се у нашо) партиској организацији не може одржати дуго члан Партије који не показује довољно труда на свом теоретском уздизању и који не проучава бар најосновнија дела класика и најновија теоретска достигнућа наше Партије. Разуме се, да код примењивања овог критеријума морамо водити рачуна о специфичности по јединих факултета и преоптерећености студената стручним радом. Биће свакако потребно да Универзитетски комитет сачини списак, једну врсту, мале библиографије. која би садржавала основна дела марксизма и најновије књиге страних и наших аутора које се препоручују члановима Партије и осталим да прочитају, с тим да тај списак буде истакнут на видном месту на свим факултетима. Факултети би, такође, требало да се повежу са разним књижарама или издавачким предузећима и да организују да књижаре поставе витрине у аулама факултета, где би поред примерака стручних књига за дотични факултет, биле изложене и књиге из области марксизма - лењинизма, нарочито нове књиге за које маоги
и не знају када изађу. Поставиће се одмах питање да су књиге скупе и да их не могу сви набавити. Сва наша удружења треба да одвоје један део средстава за набавку нових књига и да организују своју библиотеку, где би се књиге могле узимати на позајмицу. У идеолошко - политичком и теоретском раду треба такође полазити од конкретне ситуације, од актуелних политичких догађаја. Beh више пута је истицан поимер партиске организације Филозофског факултета, која је организовала дискусију о књизи Тимофејева и тзв. модернизму у књижевности, тако да је ова дискусија имала одјека и ван факултета. Партиска организација Економског факултета могла је исто тако да развије овакву дискусију поводом најновијих привредних мера или, на пример, организација Прав ног факултета поводом радничких савета и реорганизације народне власти, или Агрономски факултет поводом нових момената у политици на селу, итд. итд. Или, например, колико нас је у партиској оргацпзацији на Ушшерзитету, коlи се можемо похвалити ти-
ме да смо поводом Кардељевог говора у Скупштини, у вези са новим Законом о народном одборима, погледали шта су Маркс и Енгелс о тим питањима писали, у историји париске Iкомуне и друта дела класика?! Полазећи, дакле, од конкретних политичких збивања или случајева теоретског искривљавања на свом факултету, треба на појаве реаговати не само у агитацији, не само на конференцијама, већ и на дебатним клубовима у дубљој теоретској разради. Треба нарочито обратити пажњу да ce не проучавају само дела класика већ исто тако шта о тим проблемима пишу и говоренаши руководиоци на бази искустава наше земље, да се не би скренуло у догматизам и празна теоретисања. У овом правцу очекују озбиљни задаци нарочито наше партиске комитете, који морају схватити да улога партиског руководства не сме бити само уско практицистичка. При свему овоме ми не смемо бити ватрогасци, па само реаговати на догађаје и појаве (често са закашњењем), већ држати сигурно иницијативуу својим рукама, а то се може постићи кроз истовремени стал ни систематски рад на теоретском уздизању чланова Партиlе и ванпартијаца. Ето, то укратко значи подићи идеолошко политички рад на виши ниво и испуњавати једну од основних обавеза коју данас имамо пред Партијом.
Оскар Давичо:
Изражавати, значи стварати и бранити (социјалистичку стварност
Питање: Шта можете да нам кажете о вашем избору за делегата студената Веоградског универзитета за yj конгрес КПЈ? Одговор: Шта могу да вам изразим? Захвалност. Молим вас да ми верујете да сам силно узбуђен. Бити изабран као делегат за VI конгрес КПЈ од стране једне партиске организације с тако светлом, трајном п дубоком револуционарном традицијом као што је то организација Београдског универзитета, не испуњује ме само срећом и поносом, ие дозива ми у исти мах пред очи хиљаде и хиљаде херојских ликова студената, робијаша и партизанских бораца одњиханих у њеном крилу, него ме и обавезује да и ја који саи пре двадесет и две године, као студент филозофије, почео да се залажем за идеале комуниста, продужим с још већом упорпошћу да изражавам, то значи стварам и браним социјалистичку стварност истинске власти трудбеника, ову стварност наде прогресивног човечанства од свих који јој нехотице или хотимице могу да отежају пут ка реализацији сваким даном све ове веће социјалистичкс демокпатије: независности и слободе, средствима којим писац расползже. Питање: Рекли сте да изразити ову стварност значи бранити је. Од чега? Одговор: Од свега што прсти постојању слободе. Питање: Алудирате ли на недавне дискусије око поезије извесног броЈа младих? Одговор: Не. Иако су извори поезије на коју мислите далеко одавде, она не прети слободи, него песницима који увозе стваралачке поступке, и, без критичности и критерија, компромитују и њих и себе у јаловом покушају да овај живот уметнички транспонују методама срачунатим за сасвим друге проблеме и реалности... Јасно, лакше је увозити но стварати. „Колонијални менталитет“ у крајњој је линији социолошки израз за недостатак креативне снаге, која садржи и моралне и културне вредности средине у којој се јавља. Изразити се „у времену и про стору" (Крлежа) није никад претстављало проблем за талентоване људе. Они су се увек врло логичнв и врло спонтано налазили својим делом на путу борбе за независност њихо ве земље. Они су исто хако логично и сада за социјализам, јер је то смисао и развсјна линија сце веће слободе »>всг, иашег жнвота, који само с њом можс да буде и постоји.
Седмо заседање Генералне скупштине OУH
СТАРА ПЕСМА
Седмо заседање Генералне скупштине Органиоације Уједињених нација није, бар за првих неколико дана свога рада, донело ништа ново. Поприште хладног рата пренело се у нов облакодер од челика и стакла и то је све. Од совјетске делегације није се очекивало да измени свој став, али се претпостављало да he прибећи бар неком новом пропагандном маневру. Међутим, изјаве Вишинског и његове свите не разликују се ни мало од прошлогодишњих, пуне су мирољубивости на речима и упорне тежње да се очува затегнутост и напета атмосфера на делу. Тако је и приликом дискусије о стављању на дневни ред питања мировног уговора са Аустријом Громико поново надугачко разглабао стару совјетску тезу да се тај проблем може решити једиио заједнО са питањем Трста. По његовим речима овакво третцрање ове деликатне материје може само да доведе до одлагања решења и даљег компликовања су и фез тога довољно компликовани. При томе се позивао на члан 107 Повеље ОУН, који би се, наводно, прекршио изношењем аустриског питања пред Генералну скупштину. Громико је изрецитовао своје, предлог је ипак стављен на дневни ред и можда би се у овој фази све и завршило на томе да се није умешао француски делегат Анри Опено. Он је пред скупштину изнео свој разговор са Јаковом Маликом на кедавном састанку пет великих сила о пријему иових чланова у ОУН. На питање како то да се Совјетски Савез залаже за пријем Аустрије, заједно са четрнаест држава, у чланство Организације УН, Малик је одговорио да његова влада никада није сматрала Аустрију за непријатељску земљу. Ово је на први поглед у реду, јер по Московској декларацији од 1943 године, коју су потписали претставници Велике Британије, СССР и САД-а, а касније и Француске, велике силе сложиле су се да што је могуће пре васпоставе Аустрију као слободну и независну зе-
мљу. Аустрија је, дакле, третирана као једна од жртава хитлеровске агресије, што je она ствармо и била. Међутим, члан 107 Повеље ОУН на који се Громико позива гласи; „Ова Повеља неће обеснажити или спречити акцију према ма којој држави која је за време Другог светског рата била непријатељ ма које потписнице ове Повеље“. Према томе, по совјетским схватањима Аустрија некад јесте непријатељска земља, а некад то није, зависно од тога шта више одговара интересима Кремља. Наравно оваква бескрупулозна политика тешко утиче на привредни и политички живот ове несрећне земље, која већ скоро деценију и по стење под јармом окупације. При томе не треба нарочито говорити да ова нова није ни мало лакша ни пријатнија од претходне, хитлеровске. Од 1945 године Аустрија има слободно изабрано народно претставништо и владу, али од почетка преговора о аустриском питању, од 1947 па до данас, није учињено ништа да престане расцепканост земље на окупационе зоне и окупација уопште. Није ни мало чудно што се совјетима не иде из Аустрије. Они су у аустриској привреди нашли добар терен за пљачку, и природно је да им се тај плен не напушта. Осим тога за окупацију Аустрије везано је и држање војних снага у сателитским земљама. Сасвим је разумљиво устезање Руса да повуку своје трупе, јер ко зна, можда би пало на ум којој од њихових губернија да пође стопама Југославије. Није чудновато ни везивање тршћанског проблема са аустриским. Према ономе какав став заузима Италија данас није вероватно да he се питање Трста тако скоро решити. А одуговлачење је управо оно што совјетима треба. Откриће француског делегата узвитлало је велику прашину на заседању. Изгледа да једино Руси нису томе придали неку нарочиту пажњу. За њих је то већ обична ситуација. Постали су мајстори доследне недоследности. С. ВЕС.
Из писма студената Београда Шестом конгресу КПЈ
У писму које су упутили студенти каже се између На недавно одржаним партиским састанцима за избор делегата за VI конгрес Партије, комунисти и ванпартијци Београдског универзитета претресли су резултате рада од V конгреса до данас. А ти резултати нису мали: за протекле четири > године на нашим факултетима дипломирало је 7.800 студената; на довршељу кључних објеката учествовало је само у овој години преко 6.000 студената у 69 бригада, које су се вратиле свв по један, два или више пута ударне. Током лета основали смо у свим срезовима Србије студентска удружења, која су већ до сада забележила лепе успехе на повезивању студената са друштвено политичким животом и проблемима њмховог краја. Молимо Вас да у име свих студената Београдског универзитета пренесете наше пламене поздраве Централном комитету и другу Титу и да им приликом избора новог руководства изразите нашу неограничену љубав и поверење,,.
2
НАРОДНИ СТУДЕНТ
БРОЈ 19