Студент
ОД 1 ЈАНУАРА до 20 СЕПТЕМБРА 1952 ГОДИНЕ ПОДЕЉЕНО ЈЕ СТУДЕНТИМА НАШЕГ УНИВЕРЗИТЕТА 62,889.500 динара на име стипендија, помоћи и позајмица
У понедељак навече одржан је састанак Секретаријата Универзитетског одбора Савеза студената на коме је дискутовано о финансиским и материјалним проблемима студената и студентских домова. На састанку је констатовано да је у току прошле школске године (за период од 1 јануара до 1 октобра) подељено студентима динара 31,150.000 за стипендије. На име помоћи студентима је додељено 8,100.000 динара од здравствених потпорких удружења и 23,639.500 динара позајмица апсолвентима. Такође, Вла да је доделила 37,000.000 динара за покриће дефицита у пословању студентских домова. У свему додељено је 99,889.500 динара. Ова сума коју је доделила Влада уз мање помоћи наше организације задовољила је основне потребе студената. На састанку је такоће било речи о пословању студентских домова и мензи, о раду управних одбора. У дискусији је нарочито истакнута потреба да се предузму неке мере како би се проблем превоза студената становника студентског града на Новом Београду што пра вилније решио. Секретаријат је дискутовао и о претстојећим изборима за управне одборе у домовима, истичући потребу да у њих треба да уђу најбољи студенти добри ђаци и способни руководиоци, који ће све своје искуство уложити за што правилније решавање текућих проблема у раду студентских домова. Дискутовано је о предлогу да се децентрализују здравственопотпорна удружења (према овоме предлогу, сума новца коjjr плате студенти једног факултета остала би на факултету и делила би се студентима дотичног факултета).
ПИСМА РЕДАКЦИЈИ
Проблем који тражи хитно решење
• До прошле године на ТВШ постојала је студентска набављачка задруга, која je своје чланове снабдевала са свим стварима, потребним за студије. Нико од студената не зна зашто је она престала са радом, а још мање како је дошло до tora да њу преузме предузеће »Шзгмадија". У почетку је изгледало да се ништа нарочито није изменило, јер су студенти и даље добијали потребан технички материјал и прибор по нижим ценама. Међутим, преласком на нов привредни систем, ова продавница престала је да снабдева студенте по сниженим ценама, већ као и свуда, увела је комерцијалне цене. Како је то погодило студенте технике може да се претпостави, но, ипак илустрације ради наведимо неке примере: табак„хамера“ од 20 скочио је на 115 дивара, оловке од 2 на 20—35, туш 6д 12 на 24, новинска хартија ОД 40 на 180 динара по килограму, свеске од 10 до 20 на 42 до 85 и да не набрајамо све остале артикле. Но, раније је куповина количински била ограНичена, што сада није случај. Сасвим је логично да је предузеће „Шумадија" било принуђено да заведе комерцијалне дене. Оно није производно предузеће, те цене артикала у њеној продавници зависе од производних цена фабрика. Како преласком на нов привредни систем нема нерентабилних предузећа, „Шумадија" није могла да задржи или сасвим мало повиси цене својој роби. При данашњем стању ствари, јасно је, да ни бивша студентска задруга не би могла да снабдева своје чланове, по онаквим истим ценама, као у ранијим годинама. Али како студентска задруга није била привредно предузеће (она је радила без зараде) цене артиклима би свакако бкле далеко ниже, него у продавници „Шумадије". Како решити овај проблем? По нашем мишљењу најбоље би било да се опет оснује студентска задрута. То је једини начин за потпуно решење које би за- | довољило студенте. Можда је могуће да „Шумадија" као и „Научна књига" у својим продавницама на факултетима снизи цене за 15%. Такво решење би донекле поправило досадашње стање. С. Т.
ВЕЧЕРЊА СВЕТЛА
Код другова се нађе уредних соба, али има их страшно нечистих, као ова на слици. Лавабо је запушен и прљав, сандук за угаљ је препун смећа које данима није избачено. Соба је у лаком нереду. Оне се дотерују и много журе. Најпре вечера, аутобус и излаз у Београд. Често се шетају по Теразијама, иду у биоскопе, али данас је четвртак, па ће на игранку.
У дому постоји амбуланта, где лакши болесници добијају лекарску помоћ. Студент шумарства са хармоником се опоравља од операције крајннка. Дошле су му у посету две другарице и друг. Они he с песмом да проввду ово вече.
Близу ]е поноћ. По собама једно за другим исчезавајм светла. Све се утишало. Само ’ одјекне понеки писак "локомотиве или забруји авионски мотор. Становници градз младих шггелектуалаца спавају чврстим и \шрним сном.
Радомир ПРИЦА
Љубица ДЕЛЕОН
Док једна за столом спрема испит, друга чита „Далеко је сунце“. Вече као да je створено за несметанирад. Све полице 5 дому су пуне књига свих врста. У једноЈ °°б и другарица са прве године ВПШ проучава „Дијалектику природе“, а у другој студенткиња са треће године права окружена је гомилом свезака „Гричке ве* штице , разних забавника и стрипова, и да би ирокиЈа била већа на дну полице стидл>иво нровирују корице „Анти-диринга“. Собе су простране и удобно памештене, У свакој се на други начин испољава укус, домаће навике и смисао за лепо. Са мало воље, труда и сналажљивости соба може угодно да изгледа. Ове студенткише су ју* че дошле од кућа. Већ уређују свој кутак у великој домској заједници. Оне се пријатно осећају у новом стану.
ОБАВЕШТЕЊЕ
Обавештавају се студенти да у студентским домовима на Вождовцу и Новом Београду има још неколико слободних места. Студенти који желе да се уселе треба да се до 1 новембра ове год. за упуте обрате Одбору Удружења Савеза студената свог факултета. После овог рока нико неће моћи да се усели у студентске домове, јер he слободна места бити узета од стране Градског народног одбора за потребе станбввог фонда. Универзитетски одбор Савеза студената Београдског универзитета
РЕПОРТАЖА „НАРОДНОГ СТУДЕНТА“
Услушаоницама, на вежбама, на конференцијама, по улицама, свуда срећемо своје другове, пријатеље и знанце СТУДЕНТЕ. Састанемо се, поразговарамо о политици, школи, радној акцији, филму, музици, спорту... Наши сусрети често , не прелазе границе дискусија на састанку, неуморног понављања истих прича о учењу и настановницима, а некад се не макну од површног и лабавог познанства. Заједно студирамо, годинама се крећемо ка истом пиљу, пред нама сличне жеље, наде и амбиције... А још
се увек недовољно познајемо, мало знамо о личном животу својих другова, готово ништа о изванфакултетским, интимним тренуцима... Ето, пођимо у Студентски град на Новом Београду, да погледамо шта вечерас раде наши другови... На аутобуској станици жа гори. Групице насмејаних девојака и младића 7 вијугавом реду ишчекују до лазак аутобуса. Најзад, после пола сата чекања, стиже. Уз помоћ лактова улећемо унутра. Превршена кола миле преко моста. Мрак је застро широке
Предавања су почела. Вредни су се од првог дана прихватили посла. Тројица студената агрономије заједнички уче „Анорганску хемију“. Затекли смо још много новајлија који су од почетка пригрлили књигу и решавање задатака.
То су бригадисти! Прошлог лета су радили у једној од најбољих радних бригада на Власини, састављеној од студената историске и романске групе. Мали сто претрпан је књигама из историје Византије, белешкама са предаваља, из _ водима и хронолошким таблицама. Учили су цео дан. За непуних недељу дана су испити. Један узима мантил. Време je за вечеру, после тога сат шетње и поново књигу у руке.
сремске видике- У даљиии. иза Бежаниске косе, последњи црвенољубичасти облачак увлачи се у зеленкасту завесу. Према Земуну, обавијено свиленом измаглицом, трепће мноштво сијалица. На Тошином Бунару излеhy сви путници. Покрај недовршене петоспратнице води неравна стаза до осветљених павиљона, који у мраку личе да дивовску раразапету рибарску мрежу. Издалека стижу тонови снажног звучника. Застајемо између блокова зграда. Престала је емисија разгласне станице. Са петог спрата чују се Iеднолики звуци виолине. Неки студент Музичке академије, нештедећи своје суседе, продорно веж ба исту скалу... Звиждуци парају тишину, сваки зов је друкчији. На бал кону се зачас појави танка силуета, ускоро силази и они одлазе... Тек на управникову наредбу вратар нас пушта у женски павиљон. У приземљу станују студенткиње првих година. Куцамо! Ко је? јавља се глас из собе пре него што откључа. Другарице из Зајечара, Новог Сада, Ниша, Крагујевцаи других места испричале су нам много својих утисака. Са станом у дому су изванредно задовољне, једино да није далеко и да је бољи превоз. Али нису све љубазне. Некад се кроз врата промоли само носић и каже: Не може нико у собу. Не пуштамо вас пошто наводно соба није спремљена. У мушким павиљонима, поред старијих студената, посетили смо новоуписане из Пирота, Чачка, Прокупља, Космета, Војводине и других крајева. Студент математике на првој години ВПШ, а који је већ изгубио једиу годину на Природно - математичком фа култет\% поручује: Нека се бруцоши не шале. Време пролази брзо, још брже дође јуни. Од почеткатреба систематски учити. Чим ср отворе врата користи се прилика да се соба фотографише, без икаквог удешавања и глађења. Многи су изненађени, јер нису очекивали да he бити сни мљени. Ево неколико слика из живота на Новом Београду:
Старији студент. Покрио се са пет ћебади, спава цел« поподне и не сања да га објектив посматра. Он је „сезови ски ловац“, започиње да учи тек пред испите, и тиме дајв рђав пример млађима. Међу најбоље студентске домове спада „Нови Беои град“. Он је овот лета проширен, уређен и припремљен да дочека нове станаре, за које још увек има доста места. % месецу августу добијене су дотације у износу од шест мј*-» лиона динара. Дом he моћи да послује без губитака дрl краја школске године. Данас у великилх павиљонима живј( и ради преко 1.400 студената, са разних факултета, школа и академија. Трошкови за струју и воду су велики, јер станари в0 штеде. Изађу из зграде, а оставе у соби упаљено светло* На снимку je један „илегални решо“, наиме решо за кога није уплаћено сто динара за струју. Несавесни појединци понекад споје бакарну жицу изнад сијалице и спусте jb у nj’H лавабо, да би се вода загрејала. Ради тога је недавно прегорео главни осигурач на трафостаници, те је цело насеље остало без струје.
БРОЈ 19
НАРОДНИ СТУДЕНТ
3