Студент
НИКОЛА ЈОHKOB - ВАПЦАРОВ
ПЕСНИК КОГА НИЈЕ УБИО „БАРУТНИ ПИШТОЉ" ВРЕМЕНА
Борва Је немилосрдно жестока, Шрба је, како би се то рекло, епска, Ја сан пао, заменнће не друтт ■ ansa ту злачи некакава личност! ®о су пооледал стихави вапцарова исотевани само неколико часоаа пре њеаове херојске смрти. А ro Je бшхо 22 Јула 1942. Равно trpe десет тодиШа. Осуђен на смрт због своје peeoауционврне делатности, Вапцаров ce н©чујио нашао на стрелишту, ногде у предграђу софије. У загушллвој летњој »ohjt, иснравље« гтред напуљеним пушкама, песник je одбио да му се вежу очи. Гледао je отвореним напретнуТим зеницама у смрт. Гледао Је и слао последње збогом животу својим стиховима: Сирт и после смрти црв. ; ТШО Је то логичио и просто. Алж у &ури, бићемо олет с тобом Нвроде мој, зато јер смо се волели. Таооо Је Вапцаров завршио своЈ жмвот гаоезмцом и поезиЈју својим счрашим животом. Внаоооа Јоннов Вапцаров једаи од НаЈвећих мажедошжих песника родио са 1909 г. у орОДУ Банско. Израстао Је у културној и реаол> ционариој породици. (Родитељи су му биЈни учитељи и веома истакнути учосна*ци у реЕОлуционарноо борби македонскаг народв). ГлавНи потсагрек за развијаlње песштчке склоиост дала сје Ванцарову њвгова кдЈка каја Је преко дутих зимских мшрм причала сину о бестгримерккм подвизима и херојству истакнутих македонских војвода и читала библиске приче трахично поучне, од кзојих је мали дечко, сталНО плакао. Често му Је пута Рецитовала песме Богева и Јаворова, а мали je Никола још чешће иолио мадку да рецитује одломкв „Хамлета” кога Је она знала целог аасамет. У петои и шестом разреду гимнаasnie »€& Је уиознао ибзена, Достојевског, Едгар Алан Поа, Верлена, Толстоја. Сшхоии писани у ово доба исттуњени су тугом за изгубљенОм љубављу и маштањем о некаквој лепшој, али далекој будућности. По заиршетку шестог разреда одушевљвн животом морнара, пу« хероизма, борбености и романтике, Вагацаров одлази у средњу поморсху школу у Варки, Овде је радеhn као машински радки« На б!>оду имао могућносги да путује по Средоземном мору. Обишао је неколико пута Цариград, Александрију, Каиро. Ова ггуговања оставила СУ (ЗУбоки трат у његоаој души, а доцније и у његовој поезији. Године 1931 на миноносцу „Дрски”, где је радио, Вапцаров долази на идеју о илегалном бекству у СССР. Идеја је убрзо прервсла у план. Било je све готово. Али до бекства ние дошло. Шего-ви су друго®и оматрали да вапцаров сумња у успех, али је оН одмах дао своје разлоге: ,ДЛи немамо право да девертирамо од борбе коЈа нас чека *) Песме су гаревсден« са бугар-
и да одемо онде тде су Је други ваврлшли”. По завршетку ове шесгагодишње школе, Вагацаров је остао без посла. почели су тешки и неподношљиви дани његовог животз. Истгуииле су се њетове опроштецјне речи другавима и професорима на банкету поиодом завршетка школе: „Другови, живот јс тежак. Сутрв када се ми с&рстамо у бескрајне редове незапослвних, нае чвка борба за више хлеба и слободе”. Нигде није могао да нађв посао и сваког дана се ispahao са његова жена била Је таква беда да нису знали да ли he другаг дана имати хлеба. Сваасог дана je устајао рано и полазио да тражи носао и свакот дана се враћао са једним истим одгоЕОром: Нема. Неочекивано, розболи му се си« и У року од нскојшко даНа умре. Вапцаров се разбољева. Беда достижв кулминацију. и нигде и никада овај тако дива« човек и тако велики песник да изгуби веру у живот, веру да једном живот мора бити
као „гтролећни дан”, после дугих гражења Вапцаров налази запосле-. ње поотаое млиисжм радник и ради прско целе ноћи. почињао је од шест увече а завршааао тек уЗУТРУ. Ређају се његове остале хтрофесије; од машинстсог рвдегика до пожача. И поред тога што је морао да избацује свакодневно 10—12 тона утља, он Је налазио времена за писање. Све чешће се његово име налазило «а страмицама напредних часописв. Издаје збирку („Моторни necHtn”), с којом постаЈе популара«. У СофиЈи организује литерарЈш кружок са осталим македонским песиицима и редигуЈе напредне књижевне Новине „Литературен критик”, које Је доцније полиција забранила. Где гад Је радио: по фабрккама, ложионицама, млиновима, развија револуциоиарну делатност међу радницима и зато је често отпуштан. Али овог великог рад.ничког борца бугарска полиција ниЈе могла да тргаи. ГодиНе 1941 један је
од гљавких ииидијатора за овиаии-. зовање ишешалне борбе протевв бугар ског фашизма. Због ове своје роволуционарне дешаггносги, 1942 r. je Ухашиеи и после тромесечИог инквизиторског мучења осуђон ка см.рт. тако је завршио свој живот овао велики човвк и велики песних. • « • Животки пут Вапцарова је и жиботни пут гнегове поезигје. ОИо што 3 е наи карактеристичниЦ е у и.ој Ј есте го, што је она чврсто везана з* живот. (~Да знаш с а <мо, како волим живот, и како мрзим празне химере”), и то за онај живот који Је свакот трекутка у двобоЈу са оним мрачним и развратким животом кој« ксцрпљуЈући сваким даном своје сКаге мора да буде поражеи. то Је поезија безграничне љубави према човеку и неразбијене вере у живот. То Је поезија такве стваралачке синтезе у којој су нераздвооно понезани вапцаров човек и Ваггцаров пеоник. Пева ли о своЈоЈ безтракичноЈ љубави за добро, за човека и живот, или о другу који је умирући на барикадама Мадрида клицао; ~Мадрид Је иаш! Мадрид Је наш!” и кога опраштајуКи се са н>им убеђуЈе: „Свст је Каш! Не боЈ се друже, и сваки молекул је наш. Cnaißaj ти мирно и веруј, веруј у вас“, или о сво Јој македоиској земљи „надојеној крвљу и уљуљкашоЈ бурама”, Вапцаров овуда остаје веран својој немир Кој и ветгчаКствеиој природи, градећи своЈ стих не на рефлексиЈи, не на бездухшшм крилима узбуђења, већ на својим дубоким, животним опсереацијама и танаким, суптилним проницањима у стварност. Вапцаров paaiEiHiJa и траиспокуЈе своја посмагграња и своје животне дож!гвља(је стечеие бисттрим оком и дубоким осетлмдаим слухом у мотиве који се увек на»лазе у једном конкретном факту реалистички приказани, никада несхввћени индивидуализовано, бсз њихове тешње везе са охшггим током живота. То Је поезија коЈа није наатетнута, већ покикла, иокрс но доживљеНа инспирисана живогом. Н>ен здрав и бодар животни патос Je истински, стваран, јвр Је изграђен на непооредном жарком осећааву. А њен ритам у зооме „пул оира живот” je тако гибак и мек као његова душа. његова Је песма „крв његовог срца”. Татсва Је оКа Сила увек и онда када се рађала и онда када је умирала, исправљена пред наатуњенЈ-гм пушкама испраћаЈући саог записивача да би се на станила у срцима свих људи, да би вечно живела. Поводом недавне десетогодишњице од омрти ваихцарова (22 Јули 1942 —22 Јулм 1952 г.) у Бугарокој оу подигли буку НападаЈући опет његову, Вапцаровску земљу, и одричући му његову наац:оналкост. Д а би некако доказали своје тврди>е оии чине различите фалсификате. Или наЈобичншје не об-јвиаљују онај део песама у којиаш c© товори о Македахничји или ое на сдаедећи начив 1 њвготао бутарсвоо rtoрекло. у свосој пеоми „Земља" ко-
Ју доШосимо У преводу. Вапцаров псшв овако: Ова земља. по коЈоЈ газим сада, Овз земља, коју цролећи« в«гар буди Овд зесмља ниј« моја земља, Ова земља је, опростигге туђа. Дакле „ова земља (БУгарска) није иоја звмља” каже Вапцаров, а у СофиЈи књижввни критичари на оваЈ начин објашњаваЈу таЈ стих: Ова земл.а (Бугарока) Вапцаров сма гра да киЈе њетова, резоиује књи•кевни критичар и песник хрисго Радевски, јер Је непријатељске чизме газе. (!) А у тој истој песми иало ниже ВапцарОв пева: Стопљеми еио срцем. умом А.ти... зеиља не осећам да Је моја. Он Је израсгао у бутарокоЈ средини, ородио се срцем и умом оа осталим људима, оа радиицима са хоЈима Је радио, али ту земљу, Бугарску, ниЈе никада осе Као као
своју. Њвгова је земља твмо где Јв ..тако простра«о и плаво Иебо Охрида”, и где .да-дови у бури пешају Илиндеиоке приче’* у csmt пвемама („Земља”, Домопзитга”, „ Ипииден” и мнОгим дРУтмм) квд Ва**царов пева о домовмни увек Јв ТО Македонија н увек саоло МакедонјиЈа. А у ггвомм ~ИлиндаВ"» песник ситтужује велмкобутгарспсу хегемонију која је издала &ек» македокски народ у илиндвцсавом устаику. И „све ћемо то квзве пеони« исстричати мецјпи *eqfPOрији”. Читава Македонзда Је била У «р-цу Вапцарава. Ока га Је кадахнула, шнсгаиртгсала, и он je пмсао м**оте песме о њој. Алм, ако je у његовом срду била цела МакедоШиЈа, онда је у целој Македоиији за ваоцарова био цео свет, И ево десет je година прошло ои смрти Вапцарова, а његева поезшја (превођена у Русигји, Америци, Чешкој, Пољокој, итд.) итјв се још појаиила у срстокохрвагскозд преведу. Нестраведно.
Земља
ОВА ЗЕМЈБА, ПО КОЈОЈ ГАЗИМ САДА, ОВА ЗЕМЉА КОЈУ ПРОЛЕЋНИ ВЕТАР БУДИ, ОВА ЗЕМЉА НИЈЕ МОЈА ЗЕМЉА, ОВА ЗЕМЉА ЈЕ, ОПРОСТИТЕ, ТУЂА. УЈУТРУ ПОЛАЗИМ. ФАБРИЧКИ ПУТ ПРЕПЛАВЉЕН С КОШУЉА БЕЗБРОЈ. СТОПЉЕНИ СМО СРПЕМ, УМОМ, АЛИ ~ . ЗЕМЉА, НЕ ОСЕЋАМ ДА ЈЕ МОЈА, НАД МОЈОМ ЗЕМЉОМ У ПРОЛЕЋЕ ЗРАЦИ ЖУБОРЕ. ГРМЕ ВОДОПАДИ СУНЧАНИ НАД МОЈОМ ЗЕМЉОМ. ) ОСЕЋАШ ДУБОКО СРЦЕ У ГРУДИМА ЗЕМЉЕ И ВИДИШ КАКО БУЈНО РАСТЕ БЕЗБРОЈНО ЦВЕЋЕ. НАД МОЈОМ ЗЕМЉОМ У НЕБО СТЕРЕ ПИРИН. И ДУДОВИ У БУРИ ИЛИНДЕНСКЕ ПРИЧЕ ПЕВАЈУ. НАД ОХРИДОМ ЈЕ НЕБО ТАКО ПРОСТРАНО И ПЛАВО, А ЈОШ ТАМО НИЖЕ СВЕТЛИ СЕ ОБАЛА ЕГЕЈА. СЕЋАМ СЕ САМО. И КРВ НАВИРЕ ЕВО У СРЦЕ КОЈЕ ТОПИ СВ ОД НЕКАКВЕ НЕЖНОСТИ... МОЈА ЗЕМЉО! МОЈА ПРЕКРАСНА ЗЕМЉО! ... НАДОЈЕНА КРВЉУ И УЉУЉКАНА БУРАМА.
ПОВОДОМ ПОСЕТЕ МУЗЕЈУ ОГИСТА РОДЕНА
Ода лепоти и животу „ЗАР НИЈЕ НАЈЛЕПША РАДОСТ ДИВИТИ СЕ“ - БУРДЕЛ.
Овреме! Ти коЈе својим бритким длегом мешаш изгледе свих ствари; ти што лагано, али сигурно и неумољиво, водиш судбине свих бића и свих ствари у правцу нестајања; ти, што ћеш као остварење једног од своЈих циљева видети у пропасти наше планете, која he, заједно са својом утробом, Eefc мртвоги и истј>улелом, ваћи крај свом самосталном бивствовашу у свом спајању са неком другом планетом, којоЈ ће она, ова наша жива, богата и велика Земља бити само једна незнатан, новопридошлм делић. О време! Ти симболу Неумољивог и Бесконачног, ти си у овом тренутку немоћно. Застани ти окрутни и горди пролазниче, заустави твоЈ рушилачки ход, под којим се све савија, да се више никад не би исправило, Зар не видиш како се твоји снажни налети разбијају о неко камење, коме су нечије радне, пркосне и покорне, гњевне и мирне, расипничке и скромне, нечије велике руке дале то чудно обличЈе. пркосећи теби моћно и непобедиво време, те камене масе, као горостаси се дижу достојанствено и мирно, и сваким твоЈим снажним налетом појачавају свој сјај и своје чари, сведочећи тиме непролазност величине њиховог творца. Па ко Је тај, тако дивовског узраста, који Je овладао непролазном лепотом, даЈући ЈоЈ, по својој сопственоЈ ћуди, облике од мрамора, бронзе и камена? Ко је тај див, чиЈе творевине и самом времену пркосе, чиЈа је Једина мисао Лепота, чијм Је Јелини цил> приказивање људских страсти, страдања а радости, знања и духовног мрака? ТаЈ „песииж људсасог тела“, пророк, геније ваЈарства ко је? То Је старац снажне мисли и дела, чија Је визиЈа присутна код сваког његовог дела, чије руке, смионв м сигурне видимо у оном узаном простору маипеђу мистичних фигура Грађава Саl а i s а. у довршавању једне мале фигурице у паду на Вратима пакла, на овим облим и дрхтавим раменима Једног женског торза; те рухе. коЈе знају шта хоће, зашто су баш ту, на тсм рубу драперије, једноставне и неважне, на тоЈ брадм оронулог старца, неке безимене величине. те руке припадају великом маЈстору Родену, чиЈа се присутност oceha свуда толико Je атмосфера око његових дела испуњева интим-
ношћу његовог рада. његоашх необузданих тежњм да вам у каменим плохама да поезију живота и његов јад. Роденово дело Је реално, истинито. Истину тај мото њетовог живота, проналази он у природи. Природа, човек и најразноврсније манифестације његовог духовног и материјалног живота то Је неисцрпиви резервоар Роденовог стваралаштва. „Природа се не може улепшати", кличе он, разбијаЈући тиме естетске догме академизма, који Је суверено владао тада. Удон, Рид, Бари и Карпо пробили су љуску тог академизма, тј. умет ности утврђених ставова и модела, а Роден Је својим делом, после страшних искушења у којима Је стоички подносио чак и уништење првенаца своЈе уметности, после вишегодишње осаме, у којоЈ није водио борбу са неприЈатељима, него са самим собом, усавршаваЈући се у тоЈ борби, ковачно изашао на светлост дана, објављујући, попут весника, нове путеве у развитку скулптуре, То Је био Јединствен склад тсмељног познавања сших дотадашњих тековина и његовог богатог искуства. Грчка уметност, њени лепи облици, пропорциЈе и ритам маса, готска уметност са њеном достојанственошћу, љупкошћу и Јако израженом осећајношћу, у којоЈ је уметност катедрала на франдуском тлу, достигла своЈ врхунац и Ренесансе у коЈоЈ се напаЈао њеним горостасож Микеланђелом то све, та техника старих маЈстора, начин изражавања и извори њихова сгваралаштва, складно су код Родена спо Јени са истином у природи и животу. А то Је примарно. Прво упознати истину, својим очима видети и својом мишљу проценити, тражећи он што Је карактерно, Јер „карактер Је велика унутарња истина сваке лепе или ружне игре природе".
Човек, његов унутарњи живот то Је темел> и крајња тачка Роденовог дела. Све његове фигуре, све њихове површине и облици, управо су онакви како им диктуЈе унутрашњост њиховог бића: они се сагибају под теретом неке снажне унутарње снле која се зовв страст или чежња, љубав или презир, а наЈчешће Се тц> мисао. о»а таста, неодољива и бескрајна мисао која Је споменик писца Људске комедије уздигла на оне недостижне висине одакле нас он, Б а лз а к од камена, коме Је овај велики маЈстор дао душу и мозак, одакле нас тај Балзак, мирно посматра са оном његовом благошћу, али и цинизмом, којима Је посматрао за свога живота све на овој земљи, све на шта Је био гњеван и све што му Је било блиско. Његово снажно тело се, са невероватном лакоћом диже, нада све што тако посматра и све што Је он створио, и то као да потврђује речи великог песника Ламартина: „Имао Је толико душе да Је без муке носила његсво тешко тело". Толико Је достоЈанствености у његовој Једноставности и мирпоћи, а опет под оним сасвим обичним огртачем, толико Је живота, његовог тако богатог, бурног, плодног живота. У његовом лику синтетизована је драна свег људског живота, драма коЈу Је он овековечио своЈим делом. Totf тастоЈ мисли покорава се ■ Роденов М ис л и л а ц, централна фигура на Вратима пакла. Он Је снажан, али тежак и тро«, Jep Је прнтиснут, мишљу која га мучи и изгара. Читаво његово тело мисли. Згрчен Је, сваки нерв му се напиње, а глава тешка и препуна наслоњена Је на руку, коју Је он, у безнадежности н очају неком, чини се, загризао до бола. НиЈе ли то та иста мисао која Је велихом Иго-у наборала старачко чело, а очи управила у
неку неизрециву бсздап, у којој врије живот »е-гових јадника, у којој се одвија трагедија милиопа наказних звонара и дивних Есмералди. Пе« сник је окружен двема грациозним женским фигураиа које претстављају музв њогове улЈетлосД!и. Једна је унутарљи глас Игов. Она је толико обузета својим унутарњим бићем, да се цело н>ено младо тело, у једном грчу савија и предаје слатккм мелодијама које долазе из самих њених дубива. Унутарњи глас је толико ненаметљип и тих, да се једва „чује" поред гласа срџбе, који Je надвисио читав овај споменик и који се у једном раскошпом покрету савија до саме савести овог великог старца и чини се, да га гласно позива да управи оштрицу сооје уметности на све подлости м гнусобе овог света. Обе музе су потпуно довршена дела, иако Је оедКо од аих, унутарњи глас, без руку, чиЈе се отсуство овде и не опажа. Роден Је у стању да и фрагментима људског тела удахне толико живота, да се делови коЈи недостаЈу сматраЈу као сувишни. Тако Је он често радио само руке, руке коЈе жив е своЈим посебним животом, животом људских бића. }~"| убав и страст прожимаЈу многе личноЈ I 1 сти његовог каменог света. Тренутке потпуне предности дрхтајима што их производи додир вољеног бића, овековечио Је Роден у дивним групама, назвашш .Вечкто пролеhe*, .Пољубац" и .Вечити идол". Сваки делић ове младостм вибрира од силине осећања у том тренутку. Све Је ту само тедо, обамрло у блажевству тога додира, у кохе сваки делић жмви животоа тог заноса, растапа се и губи у њему. Његова Ева, сва сензибилна и мека, дивао Је тело своје савила. а гдаву загњурила у сопствена прса, под нагоном који се у њоЈ рађа и од кога, као
Опроштајна
БОРВА ЈЕ НЕМИЛОСРДНО ЖЕСТОКА. БОРБА ЈЕ, КАКО БИ СЕ ТО РЕКЛО, ЕПСКАЈА САМ ПАО. ЗАМЕНИЂ.Е МЕ ДРУГИ. И ШТА ТУ ЗНАЧИ НЕКАКВА ЛИЧНОСП СМРТ, И ПОСЛЕ СМРТИ ЦРВ. ТАКО ЈВ ТО ЛОГИЧНО И ПРОСТО. АЛИ У БУРИ, ВИЋЕМО ОПЕТ, С ТОБОМ НАРОДЕ МОЈ, ЗАТО ЈЕР СМО СЕ ВОЛЕЛИ!
Жени
ПО У САН ЋУ ДА ТИ ДОЂЕМ КАО НЕОЧЕКИВАН И ДАЛЕК ГОСТ. НБ ОСТАВЛјАЈ МЕ НАПОЈБУ НА ПУТУ НЕМОЈ ДА ЗАТВАРАШ ВРАТА! УЋИЋУ ТИХО. МИРНО ЋУ ДА СЕДНЕМ УПЕРИЋУ ПОГЛЕД У МРАК ДА ТЕ ВИДИМ. ГЛЕДАЋУ ТЕ ДУГО, ДУГО ЋУ ДА ТЕ ГЛЕДАМ ПОЉУБИЋУ ТЕ, ПА ЋУ ОТИЋИ.
Георги СТАРДЕЛОВ
Песма о жени
Устрептали неки мнр по собама влада. Битка прошла мили иој. Од тебе ни трага. А рекла сам, плакала сам ја, ти зашто ме ниси слушо? Пошао си... Тишина. У соби је загушљиво, мучно. Само срце, моје срце У грудима мукло бије. Ширила сам широм руке тамо где те није. Та слобода, празна реч што те је одвукла, Ја је мрзим Фернандез... Љубоморва луда. Можда грешим мили мој, можда грешим драги. Ал то боли Фернандез, притискује, дави... Тако страшаа празетша шшунжла стан. Чујеи врзта дзлагета. Не враћаш се, Знам.
4
НАРОДНИ СТУДЕНТ
БРОЈ 19»