Студент

да се брани. Да ли је под теретом тог истог нагона и Данаида била приморана да се онако очајнички сурва, док јој се дивна коса бесомучно расипа у валовима по оном камену које говори? Чаробан титрај светлости чини дрхтавим нено тело, сене га местимично угибају, избочене новршине се сјакте. Овај велики мајстор толико Je овладао светдом, да би се могло рећи, као да га је свега сакупио, чува га брижљиво код себе, да га, када затреба, расипнички баца по својим скулптурама, ксЈи тада добијаЈу чаробан изглед. Често се осети да то светло клизи, тече, као неки матери Јални који се покрећу.по површини под дејсгвом неких унутарњих покрета, сакупљаЈући св на оним местима где су они најинтензивниЈи. КаткlД оно трепери, игра се и читав изглед неке с: вари мења се, површине се угибају, неке пос ају плиће, неке се удубљуЈу, а неке се губе и pi Iствара.lу у атмосфери. рађани Calalsa— то је у камену испричани еп о величини жртве коју сi r поднели шесторица грађана Calaisa, да би спас ш своје суграђане од обести и насиља противi ика, по хроници Froisslarta, Едуарда Ш, који их Ј г победио. Свака фигура живи својим посебним ; кивотом у тим тренуцима пред смрт, па ипак сви ' аЈедно чине грандиозно дело, које Је само кадро 1 а учини име свога творца бесмртним. Обилазећи ( ваЈ споменик и дубоко у себи осећаЈући страхоi [оштовање према тим безименим величинама, i [рема нечему дубоко људском на њиховим лици: ia, ставу, покрету, толико сте снажно импресио: шрани да не би знали пред коЈом од тих вели[анствених фигура дубље да се поклоните. Кад их ггледате, како стоЈе у средишту просториЈе у коу улазите, чини вам се да баш тог тренутка креvy на губилиште, коЈе их већ чека', онако у оном љиховом немом болу, гњеву или некоЈ необЈашњеноЈ помирености, па чак и пркосу. Свако од ових лица, на своЈ начин, али сви у ЈедноЈ изван“редноЈ једноставности, без патетике и нечег иоле намештеиог, преживљавају оваЈ тренутак, све патње и све радости, све што им је било наЈлепше и наЈмрскиЈе, али сваки од ових камених љури размишља и о животу коЈи Је имао тек доћи, да ниЈе било овако изненадне смрти. Атмосфера око овог споменика толико је испуњена овом тра-

гедијом, да вам се чини, као да сваки кутак у близини дашће страшном смрћу коЈа се приближуЈе. А они се достојанствено и немо дижу изнад тога, да би и сама смрт задрхтала да има очи. Зар Грађани Calaisa говоре некоме о своЈоЈ злоЈ судби, зар преклињу некога, бацајући се на колена, зар пружаЈу руке према неком кога би последњи пут загрлиле? Не! Њихове руке покренуте за часак враћаЈу се њима, глав е уздигнуте падаЈу на рамена. Такав Је покрет у Родена. То ниЈе мртав, ухваћен Један тренутак у кретању неког тела, него Је то, пре свега, синтеза безброј покрета у Једном, коЈи се као такав мења, разбија на саставне елементе. Живот Је изражавао баш тим покретом. НаЈчешће су то покрети природни и немарни, оне кретње што их чине особе када их нико не гледа. Покрет у Родена Је пре свега плод унутарњег нагона. То никако нису они извештачени покрети, намештено ширење руку, али то нису ни покрети класичне грчке уметности, где се моделовање врши руком која, препуштена ветру, гради заносне облике. Роденови покрети су уздржани и смирени. Његове фигуре чине кретње више као за себе, те оне личе на онаЈ несвесни шапат наших усана, кад разговарамо са нашим унутарњим гласом, што Је само нама дано да га чујемо. ИзненађуЈућу сличност налазимо између Микеланђеловог Еsсl а v е, који се сав ломи под теретом бола и душе и многоброЈних Роденових фигура, чији су покрети увек израз неке патње, noжуде, блаженства, пролеГњег буђења или смрти. ТаЈ диван покрет налазимо и на многобројним његовим цртежима, скицама коЈи, иако рађени у часовима одмора, чине често скоро недостижна ремек дела. Роден се инспирише и мотивима из оне литературе коЈа говори о животу кога Је он тако добро познавао. Зар вас Остарела блудница, са својом наказношћу не потсећа на некад прочитане Бодлерове стихове: „ ... Место крепке лутке ~. дрхти грозни; костурина ова, сама шкрипи као ветроказ са крова...“ ОваЈ свели цветак, усамљен Је. Без приЈатеља Је и порода. Погледа дубоко закопаног преда се, стиди се што Још постоЈи. Та руина људства, некада симбол проституциЈе и свега најпрљавијег, без душе Је и без икаква знака живота.

Lasciate ogni speranza, voi, ch’ entrate злокобно одзвања ова претша из дубина Роденовггх Врата пакла. Ту „Катедралу свога живота“, како је то Бурдел, у заносном усхићењу овим делом рекао, саградио јо Роден, када је већ цео свет, сагледао ту гениЈалност која Је изникла, као усамљени цвет на неком отвореном пропланку, који се, упркос олуЈама што су ra одасвуда шибале и претиле му уништешем, расцветао, буЈно развиЈаЈући своје листићв на горе према недогледним висинама, а ветар који га Је тукао, мрзећи га због шеговог пркоса, разнео му Је плодно семеше на све стране... Читава драма се одвија пред нама, док као укопани посматрамо те фигурице, коЈе се крећу, падаЈу и дижу, које се гризу између себе, стењу и вриште, Изгледа вам као да Је свака реч из Дантеове „Божанствене комедиЈе" скамењена и пренета ту. А он, Мислилац, Данте, Роден, све Једно ко, задубљен у размишљања, гледаЈући те гомиле љуДских телеса, целовитих и у деловима, не може никако да одгонетне таЈну која га мори. Три cjeне, три мушке фигуре, симбол смрти, стоЈе као круна ове пирамиде, сачињене од патњи, Јадно се наслањајући Једна на другу. Оне су ремек дело свака посебко и све три заЈедно. Док притајена даха посматрамо ова врата, чини нам се, да су она синтеза Роденове уметности. Да ли Је то зато, што су на њима претстављена многа његова дела коЈа ћемо у већим размерама, као самосталне фигуре срести? Или Ј е то зато што Је толиким фигурицама сасвим малих размера, дао живот, а читавом делу ону, маЈсторски изведену просторност? Па онда онај опчињуЈући титрвЈ светлости, коЈи вас доводи до стања да заборавите да Је то мртав камен и осећате се као у публици пред коЈом се одвиЈа нека трагедиЈа, коЈа вас на моменте толико узбуђује, да вас Језа подилази? Далеки, нестварни путеви Дантеових сања, стекли су се ту, отвараЈући пред нашим очима грозне мистериЈе пакла. Ми видимо и оно чега нема на тим вратима; ми чуЈемо неке далеке шумове, налик на крике коЈи Цроклињу, писак сирена и грохотан сарказам власника душа у тоЈ Јами. ТаЈ простор, којим Роден тако зналачки влада, то савлађивањв и подређивање атмосфере својим пластичним масама, то је conđitlo sine qua non, у сваком његовом делу, Читаз простор се

покреће заједно са н>има. Узноси се у висине при п>иховом уздизашу, спушта се при њиховом паду. Такве су све његове фигуре. Човек у ходу, чини се, због оног природног корака још већим и снажнијим, уздиже се у неке неизмерне небеске дубине, као да саме звезде дотиче, То није копија хсивог неког модела. То је симбол. T Q је само Jeдак фрагмент људског тела, али фрагмент коме ништа не недостаје, као да стварно има бића која живе, ходају и делају, тако без главе и руку, Његово мускулозно, мушко тело пуно је снаге и живота. Роденово позкавање анатомије човечијег тела дозрело је и овде, као и на осталим његовим делима до савршенства, тако да су га оптуживали да је отисак узимао са живог тела човечиЈег. (МлаТдић бронзаиог доба). Савршеним ритмом пластичних маса остварио Је своЈу кипарску замисао, да се у камену спева ода лепоти човечиЈег тела. Роден Је много радио, много размишљао и учио. СвоЈа Је дела непрестано дорађквао и прерађивао. Шегова лида су постајала старија из дана у дан, ка o да је живот немилосрдно остављао на њима оне болне зарезе коЈи ce не бришу. Такав Је Човек сломљен а нос а, коме Је судба, осим оних дубоких трагова немирног живота коЈи Је прохуЈао, доделила и наказан изглед. Рекло би се да Је Роден овде узимао део по део тог избораног измученог лица и састављао по своЈоЈ сопственоЈ ћуди. Али напротив, он Је радио увек прво у великим плановима. ДоцниЈе Је приступао моделовању детаља, врло брижљиво анализираЈући форму, али при том, увек жудећи за постигнућем оне свемоћне Једноставности лепих облика. КраЈњи сензуалист и савршен познавалац структуре људског тела најјрациоиалниЈи мајстор и емоционалист до поетичности; велики сањар и најпродуктивнији стваралац из тих супротности изникло Је дело Родена, саздано од истине и љубави према човеку и према лепоти. ОбасЈани бледим сунцем распеваног тог камеша и занети меким струнама Роденове мраморне лире, усне нам се несвесно мичу и немим шапатом изговараЈу његове пророчке речи: „К£ко би другачије човечанство изгледало када би сви људи следили пример уметника! Требало би да сваки позив има уметника, тЈ. да сваки човек уноси љубав у свој посао".

Зорица ТУЦАКОВИЋ

Критика и прикази

О ЈЕДНОЈ БАЈЦИ Поводом приче из прошлог броја

Да пођемо од недостатака. Оно што вероватно највише сме та читаоцу приче М. Мирковића која има поетичан наслов „Бајка оних дана“, то је отсуство сваке индивидуалности код шених ликова. Главна личност, дечак који се зове Коста, говори сувише сложеним језиком за једног дечака. „Дани сада цветају и миришу", „толико добрих стварчица има под небом“ већ ова два кратка извода из Костиног речника мислим да прилично јасно документују горњу тврдњу. Ништа боље не стоји ствар ни са Костином саговорницом из приче, Соњком. Њен начин изражавања и резоновања, нема ни једну специфичну црту која би га разликовала од Костиног. „Корак напред захтева корак назад“, „летњи дапи нису подједнако ведри“ исти стил, иста склоност ка рефлексијама неуобичајена обзиром на узраст. Кратко речено и Соња и Коста по стилу изражапања и мишљења неодољиво потсећа;|у на аутора приче. Као што је познато, проза уопште, захтева да се у приказивању ликова стави на страну пишчева личност, а то М, Мирковићу очигледно није пошло за руком. Даље. Знамо да проза тражи извесну одређеност у простору и времену, а кад и где се одиграва „бајка оних дана“ то je немогуће сазнати. Што се тиче радње, која свакако спада у најбитнија обележја rrpoзе, она такође претставља слабу страну приче. Увод, са полупијаним ловцем Радошем, нема никакве логичке везе са оним што долази доцније: диЈалог Соњке и Косте наступа неприпремљено. Сем тога, тај дијалог нема живости и ма да заузима доста места у односу на обим приче у погледу радње не доприноси ништа. Све Је некако развучено, монотоно, заплета нема, а и оно што би могло да личи на заплет или зачетак радње, остаје недоречено и недовршено. ОчекуЈе се Костин отац, очекује се исход Костине болести, али сва та очекивања остају незадовољена, па тако и они зачеци радње делују негативно по уметничке квалитете приче, јер не налазе никакав развој. Кад смо већ код недостатака, у причи има израза и компарација који су некад мутни, а некад потпуно исконструисани и неЈасни. Рецимо какав је то „напукли осмех јуноше са слаповима и окукама"? Из ових неколико опажања намеће се закључак да „Бајка оних дана“ нема основне квалитете који прозу чине прозом. Међутлм, има у тој причи и неких без претеривања речено изванредних квалитета. Да ова изјава не би испала контрадикторна .погледајмо о каквим је каалитетима реч. М. Мирковић показује јако развијену спо-

собност за ритмичну, дубоко осећајну реченицу која се завршава ефектном поенгом. Он је у стању да једно осећање каже на невероватно дискретан и деликатан начин. Његов израз није увек исконструисан и мутан; он уме да буде оригиналан и свеж. За илустраци.ју досад реченог о врЈћгнама Мирковићеве приче, узмимо рецимо ову реченицу: „Са укрштених даљина долази ноћ, брзоплета, прохладна, чергарска." Изузев недовољне јаспоће у изразу, остало је сјајно. Та реченица има ритма, она кма атмосфере и то атмосфере једне одређене ноћи и коначно та реченица се у свом ритму за-

вршава заиста ефектно поентирано, тако да сведочи о ретком смислу за меру у изразу. Или узмимо само завршетак приче. Сигурно да се на много разних начина може изразити чињеница да су сузе једног болесног дечака падале на цикламе. Али изразити ту чињеницу на овако деликатан ’и суптилан начин како је то у CBojoi поичи учинио М. Мирковић, није нимало лака ствар. „Ујутру цикламе су биле пуне росе. А разлику између росе и суза не зна нико“. Оваква места у „Бајци оних дана“ јасно показују да су њени позитивни квалитети (ритам, дубока емоционалност, поента) ка-

рактеристични за онај род књи жевности који се зове лирика. И заиста, док у погледу прозе како смо видели ствар стоји слабо, скоро сва лирска места приче су неоспорно лепа. Сад покушајмо да замислимо како би изгледала једна песма у про зи са завршетком Мирковићеве приче као поентом. Иако јг пророка незахзална. усуђујемо се да тврдимо да би таква песма била нешто што се ретко виђа. Па кад наравоученија не би била претенциозка, ми бисмо без устручавања могли рећи да ,ie М. Мигжопић промашио жанр: са квалитетима типичног лиричара, писао је прозу.

Никола МИЛОШЕВИ R

Почела је концертна сезона

Први концерт Београдске филхармоније

Деоитовањем младе пијанисткиње Десанке Зркић-Убовић у суботу 11 октобра отпочела је ова коицертна сезона. Већ је за наш концертни живот типично да сезону отварају млади уметници. Десанка Зрнић-Убовић пз класе професора Емила Хајека постигла је својим наступом леп успех, тако да се слободно може уврстити и ред наших младих у публици већ позпатих уметника. Можемо да joj честитамо на успеху и пожелимо све боље и боље резултате. Пред пуном двораном Коларчевог универзитета одржан је први симфониски концерт Бео градске филхармоније у претплати. Концертом је дириговао артистички шеф Београдске филхармоније Крешимир Барановић, а као солиста је наступао Зденко Марасовић који је постигао велики успех својом интерпретацијом c-moll клавирског концерта Ссргеја Рахмањинова. Свакако највећи домет овог веома богатог концерта јесте интерпретација симфоииске поеме Рихарда Штрауса „Смрт и преображењс“. Рихард Штраус спада у ред оних композитора који су својом инструментацијом и полифонијом нарочито блиски Крешимиру Барановићу. И сам композигор дела сјајне инструментације, он нам на својим концергима пружа заиста уметничке доживљаје, нарочито када диригује делима која располажу богатом полифонијом и која су бујно инструментирана. Такав је био и овај концерт. Барановић је приликом извођења

Штраусове поема постигао одличан звук оркестра (што је веома важно за ову композицију Рихарда Штрауса) и дао нешто више од описивања пси холошког стања човека који пати од болести. Извођење ове поеме свакако је један од највећих уметничких достигнућа и Београдске филхармоније, а и њеног диригента.

Симфониски став Властимира Перичића био је врло лепо примљсн од публике. Ова ком позиција одаје озбиљпост и тематике и обраде, а и способност младог композитора. Заиста је штета што оваЈ концерт није могао да се понови sa студентску омладииу због заказаног збора студепата у недсљу 19 октобра. Р.

Брана Павловић: Детаљ из композиције

ФИЛМ Хофманове приче

Тешко је дати после „Црвеких ципелица“ и италијанског филма „Риголето", у којима се покушало и тај покушај је имао и знатних успеха филмским језиком да транспонује ,једно модерно и једно класично дело музичке литературе повољну оцену филму „Хофманове приче“, тешко је уопште и рећи да је то филм, да то визуелно низање слика претставља једну нову уметност, филмску уметност. И не можемо га стварно ценити као такво јер, ништа, или скороништа, нијеуњему при казано језиком нове уметности, већ је само једном њеном компонентном камером пренесено с оперског подијума једно музичко дело, донекле само усклађено према законима теоретике филма. „Хофманове приче“, то најлепше дело задоцнелог романтичара Офен'баха, је само пренето на филмску врпцу, и ако се дивимо филму, ми се пре свега дивихло

Офенбаху и његовој музици, Томасу Бичему, балетским мајсторима и првацима опере Ковент Гардна. Филм „Хофманове приче“ не може се, дакле, сматрати за филмски балет, жанр са извесним својим специфичним стил ским обележјем, јер он у основи претставља оно што и некадашњи звучни филмови: снимљено позориште. Разлика је само у томе што нам је објектив камере на моменте „при влачио“ личности, чинио више видљивим шихове складне покрете и унутрашње доживљаје. (У крајњој инстанци тај се утисак може добити при посматрању балета кроз дурбин из позоришне дворане). Карактеристичан је у том погледу почетак филма (за време трајања наслова чује се штимовање инструмената) и крај: Роберт Бичем спушта диригентску палицу, И Изгледа да Мајкл Пауел и Емерик Презбур гер, режисери овог филма, ни-

су хтели своју већ доказану богату инвентивност да користе у проналажењу чисто филмских изражајних средстава за

тумачење Једног музичкогжанра, иако тема Офенбахове опере даје богатих могућности за једац такав покушај. Непостојање ритма, стабилнијег драмског континуитета и веће јасносити либрета још више придоноси утиску да смо само слушали оперу, а не гледали филм, И са Офенбаховом опером, односно балетом на филму, ми смо, свакако, задовољни, јер се не пружа тако често задовољство видети чувену балетску групу (М. Ширер, Р. Хелпмен, Л. Черина, Л. Мјесин и др.) и слушати оперске прваке Ковент Гардна, који су им дали своје гласове (Дороти Бонд. Моник Синклер, Грахам Клифорд и др.). У том и лежи културни значај овог филма. Неопходно је још подвући ону популарну баркаролу из „Приче о Ђулијети“, „песму пуну уздржаних страсти'*, префињену и чисту у извођењу чувеног Седлера Уелс хора.

Вид. МОЈСИЛОВИ«

Моира Ширер игра главну улогу у филму „Хофманове приче“

БРОЈ 19

НАРОДНИ СТУД Е Н Т

5