Студент

СА ВЕЛИКОГ МИТИНГА СТУДЕНАТА И ОМЛАДИНЕ БЕОГРАДА Ми смо Титови - Тито је наш

Тек што су делегати почели напуштати конгресну дворану у Загребу, а на улицама Београда појавиле су се прве групе манифестаната. Студенти, радничка омладина и средњошколци напуштали су школе и предузећа, да се слију У Дугу реку транспарената, застава и одушевљених лица, која је непрекидно притицала на Студентски трг. Скоро читав сат пре почетка митинга, пред зградом Филозофског факултета раније пристигли омладинци клицали су новоизабраном Централном комитету Савеза комуниста Југославије и другу Титу, одјекивале су речи борбених песама, а змијолико козарачко коло преплитало се између група студената, радника и ђака, спајајући их све ланцем живих тела и речима подједнако блиским свакоме од њих. Када су се на балкону зграде појавили ректор Београдског универзитета Вукић Мићовић, проректор Михајло Вучковић, чланови Универзитетског комитета Савеза комуниста и говорници, Студентским тргом проломила се бура повика: „Тито Савез“, „Ми смо Титови, Тито је наш“. Миша Стијовић, организациони секретар УК Савеза комуниста, неколико пута безуспешно је покушавао да отпочне говор. Омладинци су га прекидали скандирањем, а онда је преко двадесет хиљада гласова снажно запевало „Интернационалу“. Неколико тренутака над Студентским тргом одјекивали су само звуци песме која прати комунисте из борбе у борбу, којом поздрављају сваку нову победу. После говора Мише Стијовића, радника Вељка Лазаревића и средњошколца Милије Михајловића, често прекиданих повицима, аплаузом и клицањем, окупљени омладинци с песмом су кренули улицама града. Ромињање кише није спречило манифестанте да дају одушке своме одушевљењу што су на чело Савеза комуниста поново изабрани људи који су читав свој живот посветили народу и Партији, под чијим су руководством народ и Партија извојевали све оно што имамо данас. Улипом Маршала Тита и Булеваром Револуције кретала се колона омладинаца, растући са сваким новим кораком. Омладинцима су се прикључивали пролазници, у редовима младих лица промицале су железничарске капе, раднички качкети, војничке титовке. Јер омладина je, као и увек, само прва изразила оно што је тога дана осећао сваки наш човек. На Тргу Димитрија Туцовића манифестацти су приредили право народно весеље. И било је нечег симболичког у томе, да се на месту где је створена Партија одржава ова спонтана манифестација љубави према Партији, према Савезу комуниста. Овај Трг видео је много скупова. Видео је гладне, огорчене масе радника и студената и зверска лица агената и жандарма. Овим Тргом су некада одјекивали мукли ударци пендрека и пуцњи. Данас је он место на коме славимо и радујемо се. О историском путу наше Партије, речитије од бронзаног Туцовића и мермерне спомен плоче, говоре лица и поклици омладинаца. Још дуго је у сећању учесника митинга одјекивао глас: „Другови, за нови ЦК, за друга Тита једно бескрајно ура“ и дуго, дуго клицање које му је следило. Јер то „бескоајно ура“ није би ло само нова, срећно нађена парола. Оно је било израз заиста бескрајне љубави младих према Савезу комуниста и Титу.

Завршетак рада Шестог конppeća КПЈ, пада на дан Велике октобарске социјалистичке револуције. Ова два догађаја иако их раздваја период од 35 година, по ономе што значе за међународни раднички покрет веома су блиски један другом. Оно што их чини тако блиским јесте то што се оган> Октобарске социјалистичке револуције, који је касније пригушен деспотском, бирократском кастом Совјетског Савева, када је требало изграђивати социј а листичко друштво, пренео на тле Титове социјалистичке Југославије, на коме се тај огаш разбуктао и гори-у иашим фабрикама, нашим пре дузећима, вашим селима, у сваком кутку каше социјалистичке земље.

Ту и лежи значај Шестог конгреса КПЈ, јер је он с јс.-цге стране био смотра крупних револуционарних победа на фронту социјалистичке изградн.е, а с друге стране, дао марксистичку оцену досадашњих постигнућа и одредио даљи пут социјалистичке изградње теоретски га осветлио и тиме поставио јасне перспективе изградње комунизма у нашој земљи. Због тога је Шести конгрес КПЈ био у центру пажње свих народа наше земље, који су са великим интересовањем пратили читав ток Конгреса, а посебно реферат друга Тита. Сматрам да није потребно а и немогуће ми је да овде подробније говорим о свим оним аначајним историским одлукама које је Конгрес донео. Оно

што за сада можемо рећи, а што је од врло великог и битног значаја за даљу изградњу социјализма у нашој земљи, јесте монолитно и неразрушиво јединство наше Партије које је тако онажно дошло до изражаја на Шестом конгресу наше Партије. То јединство показано на Шестом конгресу је одраз несаломљивог јединства и братства свих народа Југославије. Оно најбоље говори о сгтремности свих комуниста и наших народа да се истраје у борби све до кокачне победе социјализма и да нема тешкоћа које нећемо савладати и да нема оиле која ће социјалистичку Југославију омести у њеном даљем успону у борби за социјализам. Нас посебно радује, оно неизмерно поверење и

љубав гтрема Шестом конгресу КПЈ другу Титу, које је он показао бирајући га за генералног секретара наше Партије, јер је то жеља сваког комунисте и свих народа наше земље. Јер волети друга Тита и бирати га за вођу Партије и нароца значи волети социјализам волети свој народ волети лепшу будућност и независну слободну социјалистичку Југославију. Кроз име друга Тпта ми гледамо рве оне ,иаше цобеде, пре рата, у току Народне револуцпје као и у изградњи социјализма, и опе се све скупа изговарају једном једином речју Тито. Наш Конгрес је био у центру пажње читавог напредног света, па и наших непријатеља. Само што су се први радовали и поздрављали Конгрес а други су били бесни зато што Шести конгрес означава велике победе социјализма не само у Југославији него и уопште и што је истовремено наговестио још веће. Важно је да су наш Конгрес поздравиле напредне прогресивне снаге и социјалистичке снаге у свету које су и поред тога што им је задат тежак ударац издајничком политиком Москве у данашњим условима набујале и врло јаке. Јер данашши савремезги свет разуме се негде мање негде више, ври у социјалистичким идејама што је ри родно, јер је то пут даљег развитка наггред, јер социјализму припада будућност. У тој општој борби за социјализам и тим ошптим стремљењима напредног човечанства прогресу, Југославија се уздиже високо у чему и лежи њена величина у чему лежи величина Југословенских комуниста и лично друга Тита. Међутим то не значи да ће све ићи лако, да неће бити тешкоћа на путу даљег развитка, јер је природио

и разумл>иво да их буде. И то баш због тога што је наша земља оваква, то јест права социјалистичка и која је у неку руку у данашњим условима постала симбол за све угњетепз за сваког поштеног човека у свету и што као таква преставља трн у оку многима. Отуда су се Информбиро и западњачка редкција удружили и свакодневно покушавају да

само следити већ још више и даље развијати оне револуционарне традиције београдских студената, како пре рата тако и у току Народне револуције, Ми смо поносни што је са нашег Универзитета изатла та читава плејада Народних хероја, што је револуционарна мисао давно још ире раха продрла у Београдски универзитет, када је израстао

другова клицали вољеном Титуи Партији

омету социјалистички развитак наше земље. Зато се на нашим границама према информбировским земљама не само звецка оружјем, већ и стално пуца на наше граничаре. Од тих куршума пало је пуно наших војника, који су својом врелом младићком крвљу обојили многе граничне стопе наше земље. Одговор Имо им другови и другарице речима нашег рањеног граничара Јована Бошковића, који је Ше стом конгресу поручио: „Остало је још доста наших граничара, који ће бранити нашу земљу до последње капи крви“. Додајмо овој поруцл само то, да ћемо сви ми колико кас оздеима, каои сви Југословени који буду способни да узму пушке у руке, ако буде потребно постати граничари и бранити сваку стопу своје земље, да се изразим речима рањеног граничара „до последibe капи крви“. Ми комунисти и ванпартијци, студенти и професори Београдског факултета, обећавамо новом Централном комитету Савеза комуниста Јутославије, да ћемо све оне наше слабости којих још имамо отклонити и да ћемо наставити са оним успесима које смо постигли после непосредне помоћи Централног комитета и пично друга Тита. Другу Титу и народима Југославије заветујемо се да нећемо окаљати крв и дела преко шездесет хероја Народноослободилачког рата и Народне револуције, предратних студената Београдског универзитета. Уцраво обећавомо да ћемо ае

предратни револуционарни сту дентски покрет на Универзи тету Београда. Ту револуционарну мисао иако су се свакв године смењивале генерације студената, вису никада студенти Београда напустили, већ је савесно и револуционарно преносили на млађе гонерације. Комунисти и ванпартијци Београдског универзитета верно чувају ту пролетерску револуционарну мисао коју су наследили од старијих славних студентских организација, развијајући је даље кроз праксу п теорију социјалистичке изград н>е, како би је попут наших старијих генерација исто тако преносили даље. То је, друтарице и другови, најбоља гаранциЈа да he данашши Београдски универзитет одговорити оним задацима које пред нас поставља наш народ, социјализам и друг Тито. А, наш задатак је идејно васгтитавати и стручно универзитетски образовати нови високо школски кадар, који ће предано слу жити свом народу и социјалистичкој заједници, који ће бити спреман да се на сваком месту укључи у те опште напоре у изградњи социјализма. Такав кадар који he исто тако бити спреман ако то буде потребно, да крвљу и својим гру дима брани социјалистичку Титову Југославију, исто онако као што је револуцијом и крвљу створена, у коју се слива и крв народних хероја Београдског универзитета. Нека живи новоизабрани ЦК СКЈ на челу са вољеним и великим другом Титом.

У име студената Београда говорио је друг Миша Стијовић

На Студентском тргу за време манифестације

Те вечери је било много овакв их говорника који су са раиена

Централном комитету Савеза Комуниста Југославије

Драги другови, Ми, студенти и омладина Београда, окупили смо се да поводом завршетка рада Шестог конгреса, снажно манифестујемо своју љубав и оданост Савезу комуниста Југославије и Централном комитету на челу са другом Титом. Поносни смо и радосни, што је Конгрес изабрао у Централни комитет Вас, који сте у најтежим и најсудбоноснијим данима наше историје као што су 1941 и 1948 година, стајали на кормилу борбе и сигурном руком водили наше народе из победе у победу. Бирајући друга Тита за генералног секретара Савеза комуниста Југославије, Конгрес је изразио и наше мисли и осећаља дубоке захвалности и поштовања према његовој личности у којој су овлаплоћени трагични дани наше прошлости, победе наше револуције, гигантска изградња социјализма у садашњици и светли дани наше будућности. Пратећи свакодневно рад Конгреса, ми смо чули какви нас све задаци очекују у будућности. Они су и тешки и одгОворни, али наша младост пуна је снаге и одушевљењ4. Ми Вас уверавамо да ће студенти и омладина Београда и даље одлучно стајати уз свој народ и друга Тита, да ће уложити све умне и физичке снаге на спровођењу у дсло одлука Конгреса, за добро наших народа, за изградњу социјализма, за процват наше социјалистичке домовине. Обећавамо Вам да ћемо испунити Ваш велики завет очувања јединства својих редова, највеће гаранције досадашњих и будућих успеха и победа. Борићемо сс против свега што се испречи на путу наше социјалистичке изградње. Остајући верни светлим традицијама студентског и омладинског покрета, ми ћемо и даље бити у првим редовима борбе за комунистичке идеале, под заставом нашег Савеза комуниста Југославије, под воћством нашег херојског ЦК и всликог Тита. 7 новембра 1952 год. СТУДЕНТИ И ОМЛАДИНА БЕОГРАДА

јјј^ј^^ НЕДЕЉНИ ЛИСТ БЕОГРАДСКИХ СТУДЕНАТА