Студент

ЗА СВЕСТРАНИЈЕ ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ СТУДЕНАТА

Позната је чињеница, и ми можемо њоме да се поносимо, да велики број истакнутих фискултурника у најбољим београдским друштвима потиче из студентских редова. То су најталентованији, квалитетни фискултурници и спортисти. Међутнм веома важан проблем је онај други број, велика већина студената Београдског униперзитета и школа који нису чланови нити једног спортског друштва у Београду, а желе и потребно је да на овај или опај начин развијају своје физичке способности. О овоме проблему дискутовао је на једном од својих посљедњих састанака УО ССЈ. Оснивање спортских дру штава на факултстима ue би ријешило проблем, прво зато што на већини факултета данас не постоје реалне могућности за оснивање ових друштава, а друго што је досадашња пракса показала да се такова друштва ограничавају на одгајање извјесног малог броја квалитетних спортиста (11 футбалера, 6 или 12 одбојкаша и сл.) док маса студената остаје по страни, Стога у садашњим условима рсшење лежи у томе да Савез студената у својим оквирима организује фискултурну активност на факултетима, па уколико времепом број активних фискултурника буде растао, може да се приступп и стварању фискултурних оргапизација, односно спортских клубова са секцијама на појединим фикултетима. Сви одбори Савезз студената треба да имају комисије за фисхултуру или одборе (свеЈедно како ће да се казову) у ко Јима he радити студенти који су активни фискултурници и који ће се трудити да што већи број својих другова упознаЈу са потребом и са задовољством које пружа мз која од многобројних дјелатности на пољу физпчког васпитања. Потребио је да факултетски одбори Удружења овим комисијама пруже пуну подршку, схватајући да је то дјелатност кроз коју he велики броЈ студената да се зближи и упозна и кроз коју могу да се развиЈају другарство, колективни дух и друге позитивае црте које се очекују од студената социјалистичкс Југославије. УО ССЈ и Фискултурни одбор универзитета пружаће помоћ факултетима у овом смислу, али основа рада лежи ипак на самом Удружењу факултета. Потребно Је стога одмах, тамо гдје се то већ не чини, окупити постојеће секције или групе људи коЈи се бавс иеки.м спорто.м, погледати какове могућиости постој« за рад у зимском периоду, погледати шта од фискултурних реквизита постоји на факултету и отпочети са радом. Потребе у основним рсквизитима (мреже, лопте и сл.) могуће је рије шити уз помоћ факултетског одбора ССЈ и Фискултурног одбора универзитета, водећи при томе рачуна да еу средства са којима се располаже скромпа. Велики број студената могао би да се укључи и у постоJehe самосталне организације на Универзитету и школама као што су: „Партизак“ СТВ, планинске организације, стрељачке дружине, Веслачки клуб београдских студената и др. Ова друштва имају углавиом обезбијеђенс услове за добар рад и могу да приме сто тине нових чланова у своЈе редове, а наши студенти често не знају ни да она постоје. Стога убудуће поред политичког, друштвепог и забавног живота ј који организује Са вез студената, удружења студената на факултетима морају да се побрину да пруже својим члановима могућности и за бављење неким од спортова нли ма којом граном фискултуре, како би и тај важан фактор у оквиру цјелокупиог подцзања и васпитања наших студената био заступљен.

Студије и настава ЗАСЛУЖУЈЕ ЛИ ЊЕГОШ ДА СЕ О ЊЕМУ ПРЕДАЈЕ НА БЕОГРАДСКОМ УНИВЕРЗИТЕТУ

Heкa мишљења о програму на групи књижевности

О програму студената књижевности дискутуЈе се већ дуже времена и међу професорима и међу студентима. О н.ему Je било речи и на ФакултетскоЈ партискоЈ конференциЈи, као и на партиском састанку групе књижевности. Несрећа Је у томе што се оваЈ проблем cauo износи и поставља као такав, што о њему студенти „приватно" дискутују у мањим групама, тако да све то остаЈе мање више без резултата. Било 6и добро да секција студената књижевности на једноЈ од својих конференција про цискутује о овом питању и да конкретне предлоге катедри. Чињеница Је да програм, или боље рећи оно што се од тога програма реализује, (у програму су предвиђени и неки предмети коЈи се уопште не предају период између ренесансе и реализма на пр.), чињеница Је да то иије довољно и да са факултета излазе крњи и непотпуни стручњаци. При јемни испити су показали да из наших гимназија долази на Универаитет велики броЈ полуписмених учеиика, који често не знају ни најосновније ствари. Један део про фессра и асистената сматра да су слабе генерациЈе средњошколаца добрим делом резултат рада слабих стручњака, који излази са Филозофског факултета. Из гимназиЈа слаби студенти, са факултета слаби професори и тако се то врти у круг већ годинама. Иа овогодишњим, као и прошлогодишњим књижевним дискусијама и семинарима из светске књинсевности, показало се да приличан број студената књижевностх) прилази учењу уско, књишки и скрип гашки, да им недостаје студиозније изучавање књижевне проблемагике. Код великог броја студената oceha се недостатак познавања основних ствари из филозофије, посебно дијалектичког материјализма. Може ли се данас код нас замислити професор књижевности који не познаје бар у основним цртама филозофски систем Маркса и Кнгелса и који нема изграђен по-

глед на књлжевну проблематику са гледшкта научног материјапивма. Јер па крају крајева, професор књижевности није само позваи ца упознаје ђаке са нашом кн.ижевношћу, већ исто тако да код п>их изграђује један одређеп поглед на литературу, да их можда више него ма који други идеолошки васпитава. А са факултета изпази велики број динломираних студената са исто онаквом идеолошком збрком у глави са каквом су и дошли. И да ствар буде Још гора, често се недостатак иаучног познавања материјализма замењујс плитком револуционарном фразеопогијом, револуционарне мисли се пепе свугде и на сваком месту, тако да све то остаје гола неука фраза која само унакажава материјализам и материјалистички поглед на литературу. Но, није само проблем у идеолошкој страни наставе. Може ли се ћутке прећи преко чињенице да се цанас на Београдском универзитету, на групи књижевности, не прецају Доситеј и Вук, Његош и Прешерн, Назор и Жупанчић, да се будући професор књижевности у гоку студије не упознаје са словеначком и македонском литературом, а хрватска књижевност се предаЈе тек од ове године. Истина, све се ово полаже у оквиру дипломског испита и студенти су обавезни да то проучава Ју. Питање је само како ће се студент без изграђеног критерија снаћи у шароликој литератури која му се препоручује и одвојити оно што је позитивно од онога што се данас више не може усвојити. У вези са проблемом иаставе на групи књижевности редакција „Народног студента" спровела Је анкету међу професорима и студептима. Ево неких мишљења:

Шеф катедре књижевности, професор Видо Латковић: „Треба створити две групе“

Основни проблем је по мишљењу проф. Вида Латковића у томе што је програм на групи веома обиман, гако да студенти немају времена да студиозније приђу изучавању предмета. На групи књижевности, која Је иначе најбројнија на Филозофском факултету, дипломирао је на време до сада само један студент. Сматрам да би стварање цвеју група на кљижевности (група за изучавање Језика и група књижевности) растеретило студенте и омогућило им да озбиљније изучавају ону грану за коју су се определили. Хтео бих при томе да

нагласим\ да сам апсолутио за то, ца и они студенти који се определе за групу књижевности морају обавсзно да добро савладају језик. У њихов програм би ушли они предмети који су неопходни да се језнк цобро познаје, али би тежиЛте било на изучавању књижевности". Професор Латковпћ сматра, да би се стварањем двеју група много боље решавала и кадровска питања. Наиме, сви студенти књижевности се још на првоЈ години опре дељују за Језик или књижевност самим тим што бирају да ли he учити светску књижевност или упоредну граматику словенских народа. Највећи део студената опредељује се за књижевност. Кад

би постојале две групе могло би се још приликом уписа одредити колики број може да се прими на књижевност, а колики на Језичку групу, и на тај начин извршити правилнија расподела. Професор Латковић истиче да су празнине у изучавању књижевности (не изучавање словеначке књижевности на пример) условљепе недостатком кадрова. Катедра Je расписивала до сада неколико конкурса за предаване за хрватску и словеначку књижевност, али су они остали без резултата. „Уосталом сматрам да довођење предавача није миого срећио решење и да се на таЈ начин снижава ниво наставе".

Професор Михаило Стевановић је против дељења на две групе

„Сматрам да је то Јединствена група и да се с обзиром на нашу праксу књижевност и Језик не могу схватити као две струке. Ни маучно се не може студирати Језн к без књижевности, а поготову се не може студирати књижевност без доброг познавања историје развитка језика, као и познавања савременог Језика. То Је главни разлог због кога мислим да не би требало стварати две групе. Поред тога постоје Још неки чисто практични разлози. Кад би постојале две групе морала би се и настава дуплирати, Јер би програми били различпти, а ми, нарочито на књижевности, немамо довољно наставних снага ни за ову Једну групу."

Драган Недељковић, асистент за Светску књижевност; „За систем а, б, ц, “

„Мислим да 6и овакав систем наставе можда Још наЈбоље одговарао. Наш данашњи систем има при лично несразмеран однос између предмета из Језика и оних коЈи се односе на изучавање чисто књижевне проблематике и tq на штету ових последњих. Системом а, б, u, студент би могао да под а) узме мапример Језик, а под б) књижевност (или обратно) и под ц) рецимо, националну историју. На оваЈ начин би се добили и потпуни стручњаци, а и студентима би било омогућено да озбиљниЈе изучавају ону грану за коју су се определили". Друг Недељковић такође сматра да је добро познавање Језика неопходно потребно и оним студентима коЈи би под „а‘‘ узели књижевност утолико пре што ће се сада и у вишим разредима гимназије учити матерњи Језик.

На основу резултата коЈи су показали испити из светске књижевности, асистент Недељковић мисли ца би било неопходно увести као посебан предмет „ИсториЈу филозофиЈе“ у коме би тежиште било на изучавању естетских схватања поЈединих филозофа. „Због општег ниског културног нивоа студената књижевности, критериј на испиту из светске књижевности био Је такав да је без икакве претходне спреме на испит могао изаћи и положити га сваки културан човек доведен са улице". Шта мисле стуленти „Мислим да Je пајбоље решење да се садашња група за јужнословенске језике и књижевности раздвоји на групу за изучавање Језика и групу за изучавање књижевности народа ЈугославиЈе. Група за изучавање књижевности народа ЈугославиЈе треба према томе да обухвати: целокупну историју књижевности наших народа (пошто се не предаЈе историја македонске и словеначке књижевности) историЈу и теорију светске књи жевности, граматику савременог књижевног Језика, историЈу народа Југославије која је новим планом изостављена; ово од досадашњих предмета. На овоЈ групи неопходпо би било да се предаЈе естетика, историЈа филозофиЈе, општа историја и можда Још неки помоћни предмети (логика, психологиЈа итд). Наравно као и до сада радила би се и педагогиЈа. Овим би се избегле дОсадашње слабости наших кадрова. Наиме, на нашоЈ групи студенти до сада нису имали довољно могућности, у п‘р вом реду због наставног плана, да стекну солидно књижевно образовање. Распети између каше књижевности, светске књижевности, теориЈе књижевности и старословепског, историје Језика, лингвистике и граматике савременог књижевног језика, студенти су занемаривали свестрано проучавање или језичних предмета или пак књижСвности. Студенти после три или четири године проведене на овоЈ групи, ,нису били у стању да даЈу естетску анализу уметничког дела.

Светислва Симић

VIII група Ш година

„Сматрам да садашњи програм, односно оно што је од н,ега реализовано, није преобиман. Не би требало ништа избацити из н>ега, него још додати из области књижевности рационализам и романтизам, а свакако и изучавање словеначке и македонске књижевности. Са изучавањем књижевности тесно је повезано и познавање историје и мислим да Је укидање тог предмета штетно. А пошто се развој књижевности не може потпуно схватити без познавања развитка филозофске мисли у свету, мислим да би изучавање ИсториЈе филозофиJe на групи Југословенске књижевности и језика било потребно". Ружица Петровић VIII група, II година „.Тедно поређење између наставног плана и програма сада и рецимо, пре три-четири године, јасно би показало да су измене учињене у том периоду тако велике да се добиЈа утисак да се ради о два различита плана и програма. Не треба мислити да се ту радило о некој радикалној реформи. Не, професори су се, углавном, дуго опира ли поЈединим оправданим студентским захтевима, проналазећи разноразне, мање или више, убедљиве разлоге. Изгледа да Је Језичка катедра конзервативнија и да je тешка срца пристајала ма на какву измену. Садашњи план углавном одговара студентским захтевима. То не значи да га сматрам идеалним планом и да немам никаква примедбе. Сматрам да Је потребно још штошта изменити. НаЈвећа празнина наших студија Је отсуство извесних периода наше књижевности. За сада ми у току четири године студиЈа не слушамо следеће: словеначку књижевност, македонску књижевност, књижевност између два рата. Исто тако они студенти коЈи специјализирају Јужнословенске Језике, не слушаЈу словеначки и македонски Језик, тако да су то углавном студије српско-хрватског Језика. Ако би се све ове празнине попуниле, програм 6и био тако обиман да би га било немогуће савладати за четири године. Мишљења сам да треба ићи даље у разграничавању измећу специЈализације и Језика и књижевности. Треба ускладити програм тако да нове допуне не повећавају материју коЈу треба савладати, већ да повлаче одговараЈуће смањење програма из других, мање потребних области.

Милан Вукос

VIII група, II година

КРОЗ УНИВЕРЗИТЕТЕ У СВЕТУ

АРГЕНТИНА ШТРАЈК У БУЕНОС АИРЕСУ Неколико хиљада студепата у Буенос Аиресу штрајк&вало је против владиног мешања у универзитетске ствари. Блада је одлучила да укине Центар студената машинства, на којем је критично питање наставног кадра. Студенти архитектуре, хемкјз и права подржали су машинце. После експлозије две бомбе ухапшено је пет сту дената. Једна је експлодирала испред Филозофског факултета, а друга испред професорског дома. Учињена је знатна штета. ЕНГЛЕСКА „НАРОДНИ АПЕЛ“ WUS-a За време интернационалне студентске недеље, комитет Међународне укиверзитетске помоћи (WUS-a) за Енглеску у заједници са Националном студентском унијом и Унијом студената Шкотске организоваће тзв. „Народни апел“. Циљ апела је да у ггракси изрази жељу британских студената да помогну пројекте „самопомоћи“ на Континенту. Апелом је предвиђено да се скупи најмање 1000 фунти стерлинга. Сакупљени новац би ће подељеи подједнако на пет пројеката: набавка хируршких

инструмената и лекова за студентски санаторијум у Рангуну, Бурма; медицинске набавке за студентску здравствену службу у Карачију, Паки *ан; прилог Афричком фонду за студиј медицине. Фонд обезбеђује стипендије афричким домороцима који желе да студирају медицину; опрема за нов студентски санаторијум који ће се градити у Турској и допринос за набавку ректген опреме за комплетни заштитни центар против ТБЦ у Југославији. ЗАПАДНА НЕМАЧКА ШТРАЈК ПЕРСИСКИХ СТУДЕНАТА Око педесет персиских студената штрајковало је у пероиском генералном конзулату у Штутгарту. У знак протеста седели су сви у згради конзулата, да би подупрли захтеве за бољу ооскрбу девизама од стране своје владе. Они су изјавили да влада у Техерану није испунила обећање, дато пре два месеца, да he ставити за своје студенте у иностранству одређецу количину девиза на располагање. Нагласили су да њихов штрајк нема никакавих политичких тенден ција, већ да је чисто економског карактера.

Од ослобођења дипломирало 1.300 студената МВШ

Пре четири дана одржана је годишља скупштина Удружеша студената медицине, којој су као гости присуствовали претставници школских власти, секције удружења универзитетских наставвика, Српског лекарског друштва и други. Скупштини је присуствовало више од 2000 студената. Годишњи извештај о раду Удружења поднео је Светислав Костић. „Од завршетка рата па до данас каже се у реферату

наша организација јг постигла киз успеха. Нарочито греба истаћи да je број дипломираиих лекара прешао цифру 1300, да је на радшш акцијама учествовало преко 3000 сту дената медицине и што је најважније, да је наша организација успела да поред добрих лекара, да своме народу и политички правилно не стручњаке.“ У реферату се даље истиче да је формирање Савеза студената дало нов замах у раду студената медицине, да је ова

ква органлзација ближа студентима и прикладнија за разноврстан рад. Један од најважнијих задатака, које је Удружење решавало у току прошле године, било је питање лика социјалистичког лекара, човека стручно солидно оспособљеног и правилно васпита„Стручна способност и морални лик рекао је референт су подлога на којој се одвија друштвена функција лекара". По завршеном реферату, дискутанти су говорили о низу питања из рада студентског удружења. Истакнута је потреба да се политички и идеолошки рад организује боље и свестраније него што је то био случај прошлих година, у постојећа друштва на факултету треба ухључити нове чла нове и појачати њихову актив ност. У дискусији је посебно место посвећено матерцјалном и здравственом положају студената, На свеопшти захтев приодтних скупштина је упутила телеграм ЦК СКЈ, а затим су се учеоници скупштине придружили студентима и омладини Беопрада на Студентском тргу, која је манифестовала своју љубав и оданост Савезу комуниста и Цептралном кош:тету. Студенти Медицине на прахтпчним вежбама

2

НАРОДНИ СТУДЕНТ

ИСПРАВКА у напису објављеном поводом разговора са Давичои у прошлом броју, поред извесног броја ситних грешака, поткрале су с* и неке које мешају смисао текста. Тако је и сам наслов био измен.ен у „Неке појаве са књижезким дискусијама", уместо „Неке појаве на књижеВним дискусијама". У дванаестом реду увода: Уместо: ...следили су одговори досетњиво-духовити, помало несхватљиви... Треба: ...следили су одговори досетљиво-духовити, помало неухватљиви... У трећем ступцу. Уместо: ...могућности сукоба нашег напредног књижевника данас, са „политиком страном нашој стварности".« Треба: ...могућности сукоба иашег напредног књижеввика данас, са „политичком страном маше стварпости**... У четвртом ступцу (дванаести ред). Уместо: (специјалистичкореалистичке теоријс)... Треба: ...(социјалпстичко-реалистичке тео-I>ије)... При крају четвргог ступца. Уместо: ...и декаденције нешто друкчије од оне увезене из Француске, али ипак декаденцијв Још горе од оне... Треба: ...и декадснције нешхо друкчије од оне утезене из Француске, али ипак депаденцијс можда Још rope од ове

Број 22