Студент

ОСКАР ДАВИЧО О ПАРТИЈИ. ЊЕНИМ ЉУДИМА И КОНГРЕСУ

„Све Једно је иеин до ли ћу io лично преживети боибу гловио ]е до Портијо победн, т]. опет јо но|и сом ОДЛОМАК ИЗ ПРЕДДВАЊА јелно с њом

Шести конгрес је заиста, из- 1 међу свега осталог новог и зна- f чајног што је донео у тебрет- i ском и практичном смислу, био ( и. израз несаломљивог једин- ( ства револуционарне воље з веза Комуниста Југославије да : никад и нигде не скрене са Ти- j товог пута. А та је стваралач- ; ка комунистичка воља можда .i мање израз некакве снаге, ви- i ше снага само, снага неодо- i љива, снага човекољубива. I На то се сазнање није мора- 1 ло чекати: од часа кад се сту- i пило у огромну, на први поглед преогромну, мада хармонично осмишљену оалу, од часа када сам почео да препознајем људе, или сазнајем ко су и шта су, кад сам открио човека кога еисам видео од 1933, који се ето, за ових двадесет година, робијајући и учествујући у биткама и окршајима није престао ни једног часа да бори за идеале комунизма и кад сагм у једном широком и снажном човеку препознао пушкомитраљесца Корчуланске бригаде, човека који је у бригаду ступио једва полуписмен а сад студира права; кад сам сазнао да је онај мршави човек, висока чела који је био граничарски подофицир до рата, сада генерал са завршеном вишом генералштабном академијом: кад сам идући од делегата до делегата препознао другове које сам знао са предратних састанака и акција или другове које сам упознао у рату; кад сам се идући од делегата до делегата упознавго са њкховим фантастичним суДбинама бораца; кад сам у мислкма после, поклшгао да сабеоем (ма колико вам чудно изгледала та моја жеља, ја сам у једном тренутку баш то пожелео) сва југрчка дела свих делегата. све године робите које су дали ствари ослобођења, све ударце воловским жилама и пендрецима, све болозе које су претрпели на предпатним ислеђешима по главњачама; кад сам покушао да у глави саберем све њихове јурише, да саставим све бункере које су разрушили, све непријатеље које су истребили, све километре путева, пруга, и вијадуката, све ки, ловате, све фабрике које су после рата обновили, подигли ; и поклонили земљи и нашем светлом и поиосном народу на њој; кад сам у мислима успео да сатледам све што не престају да стварају и све шта су спремни да учине, онда ми се учинило да би и хиљаду пута већа сала била премалена да их прими и на тренутак сам имао утисак да нам је ту свима тесно, да се гушимо без ваздуха, толико је простора заузимао човек у њој, толико је велики човек комуниста, свемогући нови човек. Постати од малог, изгубљеног чобана са Сињајевине или Динаре, директор фабрике, инжењер хидроелектране, генерал ЈНА, партиски функционер, интелектуалац или шта било, не доказује само могућност уздизања човека и није само потврда да су у овом друштву које се без починка преобрансава, на више, на боље, све шансе пружене човеку да се уздигне. него је, бар за мене, више од свега пример величине самог човека кад се оплемени марксистичком науком, револуционарним патриотизмом. Тад нема снаге која се може испречити сили Партије и вољи њеног човека за напретком и слободом. Тада и голоруки и малобројни, човек и његова Партија могу да реше и остваре све, па и најамбициозније задатке које им нужности ставе крај њих на рт времена, на рт живота, Зато је ваљда и било тренутака кад ми се премалена чинилаогромна хала Загребачког сајма. у којој је Партија на та.l свој Шести конгрес окупила целегате чији је просечни стаж

износио нешто преко 11 година борби и залагања за идеале комунизма, углавном људе који су ми -изгледали већи но што су били баш зато што су у толикој мери били комунисти, то значи творци, ствараоци, градитељи, а то значи борци. Дозволите ми да вам причам на шта сам у таквом једном тренутку помислио гледајући друга Божића, тежака и рибара, робијаша после, партизана заti t m, а сада ( пуковника морнарице. Питао сам се: да ли је тад око 1930 кад је ваљда први пут у маслцњаку изнад . свог. бодулског села, присуствовао црвом партиском састанку у .животу и кад је слушајући умскран од ноћног лова „под свићом“, друга који је гбворио о разритку друштва или дијалектичким триадама на основу Талхајмера ,или Вихфогела или, можда сасвим упрошћеког Вољ rnyia, питао сам се да ли је мислио, не да he једнога дана бити пуковник, јер то сигурно није мислио, него да ли he дочекати избијаше револуције, оно што се тад подразумепало под отвореном борбом. Каже се да ниједан вој.ник у рату не мисли на своју погибију. Он је свестан да се у рату гине (чак И добри војак Швејк је тога био свестан), али_ ретко је ко од војника великих армија помишљао да he баш њега да наhe убиствени метак или гелер, а ко је ипак и на то помишљао, он је на ту своју пошбију помишљао као на неправду, на тугу, на нешто револтирајуће жалосно. Али револуционар који свесно ступа у борбу, који није мобилисан декретом суверена или, власти туђе његовим жељама, него својом дубоком свешћу, стреми свим својим бићем победи којој- води један једини пут, револуционар, велим не замишља свој допринос

вети крај рата, победу револуције. Нико од оних које сам питао иије ми рекао да је тада видео себе у замишљеној поворци победе. А један од њих, народни херој, из једног чачанског села, причао је замишљено: „Нисам о томе мислио. Нисам мислио ни да hy преживети, ни да нећу преживети борбе. Рачунао сам као извесно још кад сам ступио у Партију, да мој живот припада њој, а да сам ја.исто што и она. И да је према томе свеједно mqhh да ли ћу ја лично преживети борбу, главно је да она победи, она, тј. опет ја који сам једно с н>ом. Али ипак, ако боље осмотрим, био сам убеђен да лично рат нећу преживети. Иначе не би осетио оиај шок кад су ме повукли из Армије и послали на политички задатак у један ослобођени град. Дан л'е био зимски, ведар, собз у коју сам ушао топла, наложена, кревет у углу мек, сто крај прозора политиран, а с улице су допирали гласови деце (а ја од устанка нисам чуо такве сребрне, цвркутаве ведре гласиће). Тад, као да ми je нека мисао избила из буна/ра у мени, избила на врх свести, на сунце и ја сам осетио онај грч у дијафрагми који осети сваки ратник кад изненадно припуца. Пуцало није овог пута. Само грч је био исти као кад неочекивано припуца, али мисао је била некако чудна, несигурна, збу.ч-ена, мало наеро као да је полупијана. Помислио сам: „Гле, буразеру, па ти си остао жив. Жив“. Од тога сам се чудног сазнаи»а уплашио као од новог рата. Јер ми је у исти мах било јасно и да сам несвестан дотле живео у уверењу да крај рата нећу дочекати, и друго, да од сада треба пошто сам ипак дочекао ослобођење, да радим све што

пооеди револуцизе друкчизе, него ли као давање свега што има, све своје крви, свог живота, своје ћутње на мукама и, мада не ужива у помисли на смрт, он je ипак такав човек воље и свести, да уме тад да осети некакву сатисфакцију што му је као члану авангарде пролетаријата учињена част да суделује у револуционарној борби, што ће се под њеном широко захваћеном заставом борити за слободу, до свог последњег даха. Ја сам искориешо прилику која ми се пружила и упитао неколицину старих, већ оседелих револуционара, да ли су замишљали тад пре 1941 и после, током устанка и после, током офанзива, да ли су замишљади да he дожи-

ми се задаје, свом снагом коју имам, снагом која није само моја, него и свих другова који су пали, свих оних који нису могли као ја да осете онај грч У дијафрагми кад су реализирали да су остали живи. Јер су били већ дали свој живот". То, другови. Револуционар живи, да би могао давати све снаге свог живота општем животу. И то је оно што комунисте чини непобедивим, што им даје надљудску снагу, што чини да су кадри да одоле далеко премоћнијим притисцима и савладају далеко бројније и боље организоване непријатеље. То ми је, другови, била мисао коју сам претурао по глави гледајући друга Бржића, рп£до

ши, извесна невичност самопосматрања и живот увек упућен на савлађивање несавладивих тешкоћа, изградили, развили и усавршавали управо ту еруптивност, ту способност да под притиском узбуђења, да под гасом и педалом страсти мобилишу и последњи атом своје снаге како би учинили оно што су чинили и чине и што he чинити да би савладали несавладиво? Враћамо се Божићу. Он пл»еска. Лице му je озарено. Скандира: „Тито Партија". И ја сам уверен да нема задатка који га разумно може допасти у даљоЈ револуционарној борби, да нема задатка који две хиљаде Божића у тој конгресној сали неће извршити. Две хиљаде у конгресној сали а колико стотина хиљада изван ње? По брдима и пољима ове земље, по фабрикама и предузећима, у студентским клупама и Армији? Преко 700.000 чланова има овај наш Савез комуниста и када сам рекао чланова ја сам мислио бораца-кадровика, јер је КПЈ предајући све своје искуство и све своје људ-

без весла и барке, како пљеска. Он исто није веровао да he преживети, а сад пљеска. О том пљескању бих хтео да вам мало говорим. Кад би год неко од говорника споменуо Партију или Револуцију или нашу борбу, или име друга Тита, што ie у ствари једно те исто, две хиљаде би Божића запљескало свом снагом живота. Први који би запљескао нашао би се на ногама, а да ии сам није био свестан како, и цела би се дворана с муклим штропотом дигла пљескајући и кличући. И ја сам сигуран да ни један, па и најдобронамернији странац не би могао да се ие отме утиску да у тим пречестим, салвама пљеска и поклика, у том понављаном певању оне свечано отегнуте и експлозивне заклетве „Друже Тито ми ти се кунемо" има неспонтаности или непромишљених аутоматизама, да има опонашања из полтронства или неотпора према вештој и добро организованој клаки, А није истина. Ја нисам човек који не би умео да владам собом и да контролишем

своје покрете, а ипак, и ја сам се нашао у неколико наврата на ногама пре него што сам постајао свестан да сам повукао за собом салу да самном пљеска. А како бих и могао да се савладам, кад сам увек, накнадном анализом емоција коje су ме до тога довеле, долазио до неког психолошког обарача који би прст узбуђења повукао увек тако неочекивано нагло, да сам бивао дигнут на ноге, као што би метак био избачен из цеви, пре него што бих постајао свестан оног окидања, оног психолошког пуцња. И кад је тако код мене, код кога и навика анализе свакако успорава и разређује те емотивне рафале, како ли је твк »ужкма коЈима су чести

ско богатство Савезу комуниста дала одабране, проверенв револуционаре, људе чији је идеал: бити нови човек, а то данас још увек између толико врлина претпоставља пораст особина које чине сваког комуни сту пре свега борцем. Али људи који су то већ, који he то сутра бити има на стотине хиљада и изван Партије, има их, као што их je било и биће их, као што их има онолико колико he бити потребно да се одбрани независност и прогрес овог ужасног и предивног потхвата преображаја земље, изградње слободе и живота достојног да се живи, Али тај живот достоЈан да се живи, тај идеал новог човека борца за остварење тог та, није ли то онај пролетер који у тој борби може да изгуби само своје окове, није ли то онај члан Савезд комуниста за које. je Маркс *i написао пре 104 године ону луцидну и генијалну, ону ВИI довиту химну, која је и про* грам барикада, јуриш и победа и која се зове „Комунистички манифест".

Оскар Давичо

ПOВOДOМ ИЗБОРНИХ СКУПШТИНА

Пленум Универзитетског одбора Савеза студената донео је одлуку Да се Годмшн.а Универзитетска скупштина Савеза студената Београдског универзитета, великих школа и академија одржи на дан 26 новембра 195б године у 14,30 часова, у сали „Народних хероја“. Скутгштина he анализирати рад Савеза у протеклој години, одредити задатке у новој години, изабрати иови Универзитетски одбор и делегате за Пети конгрес Народне омладине Јутославије.

Овогодишње скупштине узе- ф те у целини показале су снагу oi наших удружења. Са овим ц скупштинама можемо рећи да р су се удружења афирмирала м као самосталне организације ј< студеиата на поједивим факул т тетима, политички јаке и спо- и собне за извршење задатака с који се пред њих постављају. и Не могу се мимоићи тако круп- н ни заједнички успеси као што у су: демонстрације поводом и- т редентистичке кампање пово* дом Трста, масовни одлазак на « радне акције, збор на почетку а школске године, огромне ма- fi нифестације поводом одржа- т вања и завршетка рада Шестог n конгреса Савеза комуниста и f низ других. На овим скупшти- 1 нама било је на појединим факултетима и учешће далеко r веће него раније (пример Ме- , дицинског факултета где је r било ггрисутно ггреко 2.500 чла- r нова Савеза). Већтгна наших f скупштина имала је поред рад- j ног и манифестациони карак- ј тер. На већини смо могли у r својим редовима поздравити , претставиике факултетских : власти и друге наставнике и , као дискутанте. Већина диску- , сија показала је како разноврсне проблеме зрело постављају , чланови наших удружења. Та- , кође су и избори за руковод- , ства, који су извршени на тим ; скушитинама као и избори де- ! легата за Укиверзитетску скуп штину показали много веће ин ; тересовање за избор својих руководстава. Све секције су на својим ранијим састанцима предложиле из својих редова најбоље чланове као кандидате за одбор, ти предлози су били јавно истакнути на фа култетима а скупштина је на крају после дпскусије једноглаоно бирала одборе. Овај начин је омогућио да у руководства буду изабраии најбољи и најактивнији чланови Савеза, коЉ he успешно моћи да руководе удружењем у овој години. Међутим, било je и пропуста. Пре свега треба истаћи недовољио окупљаше чланства на овим иашим годишњим смотрама рада. Не можемо бити задовољни, када је на свим скупштинама било присутно око 12.000 студевата. Ту нарочито треба истаћи следеће факултете; Правни, Филозофски, Машински, Електро, Фармација. Могло 6и ое у оправдање овога рећи да је један део студената тада још био код куће, да су на Универзитету тада одржани многобројни састанци, али остаје чињеница да удружења нису довољно урадила у том погледу, нарочито у прихватању студената првих година, чији број ма ли. Удружења су недовољно пажње посветила проблемима рада У домовима, иако је на пр. причињена материјална штета на Вождовцу и Новом БеограДУ у висини од преко 800.000 ■ динара, распрострањена појава коцке итд. О оваквим појавама се je говорило прилично уошпге В>. Шт*™ и т«»олошјчш

факултету да би илустровао ове слабости наше организлције послужио се примером са Правног факултета, уместо да анализира стаље своје организације и да говори о таквим ггроблемима, ако мх има. У реферату на Медицинском факултету дошла је до изражаја неправилна и штетна тенденција да се чланови удружеша диференцирају и трпају у некакве категорије. Уместо да се сагледају сопствв не слабости, у организоваљу активности на факултету, студенти се трпају у неколико квтегорија, очигледно зато, да би ми скинули одговорност са се6е, јер кад су они ето такви, што ми можемо да радимо. Дискуоија и реферати пропустили су да говоре о тако крупним питањима, као што је Закон о универзитетима, о погрешном односу неких руководстава, па и удружења пре* ма друговима који су се присјавили, а нису отишли на радну акцију (Шумарски факултет и други), иако је универзитетска партиска конферен* ција јаоно одредила наш ста« према тим друговима. Треба истаћи да су новоизабрани одбори на већини факул тета већ озбиљно започели да решавају ггроблеме у својим организацијама, Код тога треба већ на почетку указати на Једну непожељну тенденцију а то Је да се ствара много комисија око факултетског одборв. Много Је бол>е да одбор снаге правилио расподељује на припремање и спповођење поједаших задатака и тиме покаже много више умешности У колективиом руковођењу, Tto нарочито важи за политички м идеолошиш рад удружења, где ка прво место треба истаћм бригу у оргакизовању прораде матери Јала са Шестог конгреса Савеза комуниста и спровођењу у дело његових закључака, схватити то не као кампању већ као дуготрајни и систематски рад преко огромног броЈа разноврсних форми.

Ванредни додатак уживаоцима социјалне помоћи

Савет за науку, просвету и културу доделио је ових дана по 3000 динара сваком уживаоцу социјалне помоћи као изванредни додатак за зимске потребе. Сем тога, Савет за народно здравље и социјалну политику даће у току овог месеца за студенте Београдског универзитета 100 пари одела, 100 пари дубских ципела и 30 зимских женских хаљина. Ова одећа првенствено је намењена сиромашнијим студентима (уживаоци социјалне помоћи, стипендисти и остали), а делиће сђ преко факултетских -

'Утшг- \ . у X 4'Љ! УЧгЛ. '■ r v- ' *\' r ♦ ' dJIL НЕДЕЉНИ ЛИСТ ББОГРАДСКИХ СТУДБНАТА