Студент

КОРЕЈСКИ ПРОБЛЕМ ПРЕД ОУН

Када су, после више од годину дана рата, у Кореји почели преговори о миру, већина становништва у свету одахнула је са олакшањем. Избијање корејског сукоба, свега неколико година после завршетка Другог светског рата, деловало је на мирољубиви свет, као експлозија у сопственој кући. Зато и није чудо што се, и после свих одуговлачења у преговорима, веровало да ће на крају мир ипак бити закључен. То нарочито после тога када су прве две тачке дневног реда: питање неутралне комисије за примирје и питање изградње ваздухопловних база за време примирја, била решена. Али треће питање репатријација ратних заробљеника за које се сматрало да ће најлакше бити решено, показало се као нерешиво. Колико се тај проблеи показао нерешив, довољно је ако се укаже само на то да су зараћене стране, из стања примирЈа, прешле у активну оружану борбу, као и пре почетка преговора. А ево о чему се ради: према подацима Уједињене комавде против репатријације својим кућама изЈаснило се око 100.000 северно-корејских и кинеских заробљеника. Међутим, комисија ових двеју земаља инсистира на томе да се и они морају вратити по сваку цену. С друге стране, делегациЈа УЈедињенс команде и даље остаје при својем ранијем пред логу о добровољвој репатријацији. Како је то размимоилажење у питању репатријације добило поновно облик оружаног конфликта, то питање је из Панмунџома пренето у ЊуЈорк где се већ дуже времена одржава Седмо редовно заседање Генералне скупштине ОУН и где је Политички комитет, на предлог већипе чланова, корејско питање узео у расматрање као прву тачку дневног реда. Руси су у ЊуЈорку, међутим, изашли са истим захтевима коЈе су у Панмунџому, наравно по руским инструкцијама, износили кореЈски и кинески делегати. Тако ово питање, и поред залагања већине делегата неутралних земаља да се нађе једно решење које би задовољило обе стране, није, такорећи, ништа ближе своме решењу него је било pamije. Руси и даље остаЈу при томе да се сви заробљевици једне или друге стране морају вратити или милом или силом. Тај свој захтев, као оправдан, они покушавају и правно да докажу. У том циљу позивају се на Женевску конвенцију, донету 1929 године, која говори само о томе да зараћене стране после завршетка непријатељства морају ослободити и заробљенике. Остали делегати, изузев оних из информбировских земаља, ову руску тезу сматраЈу као неодрживу. У прилог те тврдње они се позивају на то што Јс после Другог светског рата питање о ратним заробљеницима знатно проширено. А и не-

колико резолуција ОУН проширило је права политичког азила и на бивше ратне заробљевике који не желе да се врате у своју . земљу. Приступање таквом тумачењу Женевске конвенциЈе, како то жели Вишински, односно Москва, је политички апсурд. Наиме, за оне који не желе да се врате своЈим кућама, а који би били силом репатрирани, стање насиља се не би обуставило, А то би било противно и самоЈ коввенцији која је, прожета хуманитарним духом, и донета за то да и за заробљенике престане стање разних ограничења. А сем тога, тешко је претпоставити да би једна држава, која Је скоро изашла из рата, одједном за свога бившег непријатеља почела хватати заробљенике да би их репатрирала. Поставља се опда питање, зашто Руси и даље остаЈу при своме првобитном предлогу, а који Је иначе неодржив? ДругачиЈе се то не може обЈаснити пего само тиме да Руси немају поверења у своје сопствене оружане сваге у случаЈу новог сукоба, а у припаднике сателитских армија Још мање. Осим тога, Руси имају и горко искуство из 1941 године када су се непријатељу, иако су тада водили ослободилачки рат, предавале читаве армије од којих Је доцније Хитлер створио армију Власова. Овако, ако би УЈедињена команда пристала на предлог Руr i им силом испоручи оне не желе да се врате, моби заплашити своје прикаднике, Јер би они тада видели шта их чека после рата, у случају да се предаЈу непријатељу. Али и поред тога што једна и друга страна и даље остају при својим раниЈим гледиштима, остали чланови Политичког комитета и даље настоЈе да нађу неко решење само да се непријатељства Једном већ обуставе, али да се не прекрши принцип „ да једна сила у чиЈим се рукама налазе заробљеници може силом да решава њихову судбину", како је У ЊуЈорку говорећи о Кореји рекао британски министар иностраних послова Антони Идн. Тако, на пример, пре неколико дана пакистански делегат Мохамед Зафрулах Кан у Политичком комитету предложио Је да се примирје одмах закључи без обзира да ли је питање репатрирања ратних заробљепика претходно решено. Међутим, и поред свих предлога коЈи су, изузев совјетског коЈи тражи образовање специјалне комисије за питање Коpeje, поднети, тешко изгледа да ће Политички комитет моћи успети да реши ово питање. Део. очигледно је да Совјетски Савез не жели да се рат обустави, и он „није искрен када тврди да питање ратних заробљеника претставља једину препреку за мир у Кореји“, како Је то недавно изјавио претставник Кубе. С. Т.

Писма из Француске

Пракса једног француског студента

Последњи распуст провео сам, захваљујући Међународном комитету И. А. Е. С. Т. Е., на информативној техничкој пракси у Борском рударском басену. Ова ми је пракса користила, јер како сам имао само теориску и апстрактну претставу о металургији бакра то су ми инсталације (топионица), иако већином старе, дозволиле да у стварности пратим процесе и реакције у целини. С друге стране у флотацији и електролизи могао сам да видим методе које се данас свуда примеЊ ују в , Нећу се више задржавати на стручној страни свога боравка која није главни предмет овог кратког чланка. „Узгредни утисци" са праксе, односи са људима, туристичке посете, друштвени додири, напор за разумевање пружају највише интереса. Срећан сам што могу да кажем да југословенски народ има ретку врлину гостољубивост. Било то у Бору, Београду или на Далматинској обали свуда сам наилазио на људе који су ми с непосредношћу излазили у сусрет. Ова љубазност није била спољно рухо јер никада није била опорекнута, било да је долазила од студената, радника или инжењера. Као туриста дивио сам се турској тврђави у Београду голим каменитим планинама између Сарајева и Дубровника кроз које пролази воз налик на играчку. Могао бих још дуго без замора и досаде да останем у Дубровнику, том граду који нетакнут долази из своје прошлости. Са Далматинских острва остало ми је сећање на једноставан обед у крчми, на песме и мелодије које су ми пружиле чисту радост. У Сплиту сам само на брзину видео његову необичну палату, јер сам већ морао да се вратим у Француску. Понео сам из Југославије слику њене особите друштвене структуре о којој није потребно да доносим свој суд. Али највеће преимућство ове праксе је чини ми се у томе, што ми је омогућила да обогатим своје навике и свој начин мишљења. За два месеца ја сам се искрено трудио да се одвикнем да мислим и да реагујем искључиво као Француз пред проблемима и чињеницама чији су узроци, повезаност и решења могли бити само југословенски, јер главно и најкорисније мислим није било створити мишљење о тим чињеницама, него учинити напор за разумевање да би се ушло у менталитет друкчији од нашег. Зато можемо само да пожелимо да размена студената постане општа појава, јер је она богата односима са људима, друштвеним додирима а ти су додири могући особито у фабрици где се живот показује без маске.

Жан Окилт

Кроз универзитете у свету

ПЕРУ ШТРАЈК Већина студената на четири национална универзитета штрајковала је у октобру. Главни студентски захтев je глас у Универзитетоком савету који зшравља академским установама. Тачке оригиналних захтева су: похађање предавања на добровољној бази уместо на обавезној, учествовање студентског делегата на састанцима Универзитетског савета, што хитније успостављање студентских ресторана итд. Национална синдикална организација објавила је подршку студентима. i ХОЛАНДИЈА ЗАХТЕВ ЗА СПАВАЊЕ Холандски комитет Светске универзитетске помоћи поднео је извештај о питању бруцошког спавања. У неколико првих деценија после осничања првог холандског универзитета у Лајдену (1574) настао је о-

бичај, у вези са овим радом професора, да се предавања за нОвоуписане студенте, током прве године студија, држе од 9 часова увече до 1 после поноћи, а понекад и касније. То je био један од разлога за оснивање трећег холандског универзитета 1636 године (У Утрехту). На овом Универзитету постављени су нарочити професори за бруцоше, што је у своје време било јако напред но. Међутим, стари универзитети су продужили традицију. У 1811 години Наполеон је забранио сва предавања касније од поноћи и то је остало на снази до данашњег дана. Ове године Удружења студената у Лајдену и Гроиингену поднела су захтев да се укину предавања после 9 часова увече, да би се обезбедило бруцошима довољно времена за спавање. До сада није још ништа решено.

ИТАЛИЈА НОВИ САНАТОРИЈУМ Удружење за италијански универзитетски санаторијум планира подизање санаторијума за студенте који болују од ТВС на Агри, Лаго Мађоре. Студентима ће бити омогућено да тамо наставе студије, У ту сврху планирају се учионице, књижница, музичка сала итд. Студенти свих италијанских универзитета плаћају сто лира сваке школске године за подизања санаторијума ове врсте. I ' ЕНГЛЕСКА ПЕОДАВНИЦА УЏБЕНИКА Британска национална унија студената отворила је велику продавницу књига. Ова књижара има могућност да за кратко време добави било коју публикацију из целог света по најјефтинијим постојећим ценама. Могу се набавити књиге из свих подручја литературе.

као уџбеиици свих врста. Могућност брзе и јсфтине набавке књига пружа се такође стра ним студентима и академским установама. АУСТРАЛИЈА ПОДИЗАЊЕ ДОМА ( . • Студенти Универзитета у Мелбурну и Недланду скупљају новац за подизаше интернационалног дома у коме he становати у једнаком броју страни и аустралиски студенти. Овакав студентски дом пре свега je потребан за азиске студенте, који у све већем броју долазе на студије у Аустралију. i ЗАПАДНА НЕМАЧКА ФЕСТИВАЛ МУЗИКЕ Четврти међународни фестивал студената музике опет ће се држати у Бајроту од 28 јула до 11 августа 1953 године.

УНИВЕРЗИТЕТИ У ШПАНИЈИ

ОГЛЕДАЛО БЕДЕ ФАШИСТИЧКОГ РЕЖИМА

Мада нам не стоје на располагању нарочити подаци о животу и раду шпанских студената, ипак и по оном што имамо може се видети сва беда и ужас Франковог режима. Универзитети не само што нису научне установе у Шпанији, већ су одавно постали места најреакционарније делатности и неограниченог господства језуита и њихових поглавара из Рима. Довољно је цитирати неке чланове шпанског Закона о универзитетима, па да се то види. Члан 3: „Истинито духу католицизма и традицији Шпанског универзитета, универзитети ће подвргнути своје учење католичкој догми, католичком моралу и важећим правилима Канонског права“. Члан 6: „Шпански универзитети су под покровитељством Св. Томе Аквинског, чији ће празник поштовати са верским и академским слављем". Члан 9: „Шпанска држава признаје природно нраво Римо-католичке, апостолске цркве да учи на универзитетима у складу са светим Канонским законом и са правилима која ће бити заледнички донесепа од двеју Врховних сила (тј. световне и духовне)“. Данас у ери XX века, у епоси атомских и других научних открића, кад је наука закорачила тако далеко, да на физичко уништење Галилеја, Бруна и других гледа као на један ружан сан, кад је наука одбацила религију као једно велико друштвено зло, данас на шпанским универзитетима цвета ово зло, а Универзитет је постао синоним мрака, незнања и најнижих људских подлости.

Према подацима о социјалном саставу студената 90 од сто студената припада „горњим класама" тј. буржоазији. Просечно месечни трошкови једног студента износе без школарине (која је прилично висока) 1.000 пезоса (тј. 25 долара или 8.000 динара) ради упоређења наводимо просечну плату једног професора која износи од 2.000 —2.500 пезоса. У „студентским домовима** смештена су 603 студента. Из ових података може се добити бар и површна слика, како је тешко, готово немогуће једном сиромашном студенту да продре, макар и на овакав, Универзитет. Али, економска беда није препрека. У чл. 68 каже се: „За право пријема на Универзитет овлашћен је Ректор. Он ће одобрити првдем по пријави и то само оним кандидатима који испуњавају нарочите услове". Какви су то нарочити услови није тешко претпоставити. Издајство према сопственом народу, помоћ Франку у његовој функцији крвника шпанског народа то је лозинка која доминира званичним животом данашње Шпаније. Гледано и са овога аспекта, није неразумљиво, зашто 90 од сто свих студената чине деца крупне буржоазије. Живот на Универзитету је милитаризован. Студенти су обавезни да буду чланови фалангистичких организација и универзитетске милиције, које се мешају у све и сва. Универзитет у дословном смислу те речи не постоји. Он нема ни најелементарније аутономије. У чл. 40 каже се: „Ректор сваког

Универзитета биће наименован декретом из Министарства националне просвете, на исти начин може бити и смешен са положаја“. Министарство га може суспендовати из службе, kao Ректор дужан је да буде члан Фаланге. За универзитетске наставшже бирају се људи који положе испит, чија је основица: „Чврста оданост основним принципима државе“ (чл. 58). Читав низ питања, која уобичајено спадају у надлежност Универзитета, као штр су програми, настава укидање и увађање предмета, администрација итд. поверени су разним организацијама (Управно тело верске организације, Канцеларије шпанске Фаланге, Синдикат Универзитета, Универзитетска милиција итд.) које, свака у свом домену универзитетске делатности, гурају шпански народ у пропаст. Њихова улога на Универзитету је свемоћна. И на крају да цитирамо чл. 70 у коме се каже да: „Права и дужности студената су следећа: Студенти ће сматрати своје дужности на Универзихету као покорну службу домовини; дужвост коју he вршити са ревношћу и истрајношћу тако да би стекао најпотпунију академску и професионалну обуку. Он ће бити члан Шпанског универзитетског синдиката и на свим школским слављима, којима ће присуствовати по наређењу Ректора, носиће униформу Синдиката или према околностима униформу Универзитетске милиције уколико не буде ослобођен по одобрењу Ректора.

Носиће значку Шпанског универзитетског синдиката. Покорно ће ићи на предаван>а на факултетима, институтима и другим допунским курсевима сем ако му се одобри дозвола према његовом пољу студија као што je предвиђено Законом. У случају потребе студент може, уколико се Ректор слаже добити помоћ од „Службе за студентску бри-. гу“, може, ако му дозволи Ректор, да продужи своје студије на другом Униврезитету". То су права и дужности шпанских студената. Као што се види, црава се састоје из низа покорности, састоје се у њиховој слободи да погну шију и да се упрегну у кола која воде уништењу њиховог сопственог народа. То је и једино што је могао да пружи фашистички крвник. И тако, уместо да универзитети буду жаришта науке, на којима ће из крви и напора њених ветерана, као што су Галилеј, Бруно. и други, буктати пламен нових сазнања, уместо тога, над шпанским универзитетима бди мрачни лик Томе Аквинског, идеолога инквизиције и многих недаћа које је човечанство доживело од католичке цркве, Међутим, као што je Галилеј довикнуо својим крвницима: „Па ипак се окреће“, а његову мисао прихватила наука, тако је и шпан ски народ довикнуо Франку и његовим слугама своје пркосно „НЕ“, сигуран да ће доћи дан, када he Франко и његов фашистички режим изгледати само као један ружан сан. Ф.

Из сателитске стварности

ФАКУЛТЕТ ЗА РУСКИ ЈЕЗИК Кроз неколико дана у Чехословачкој ће се одржати општедржавна конференција о значају руског језика. Овим састан ком, на коме ће се о руском говорити као о „језику миоа”, „језику сопијализма”, „језику којим говори Стал.ин“, итд., треба да се припреми чехословачка јавност за претстојеће оснивање посебног факултета за изучавање руског језика. (Југопрес) ОМ.ТТАТТИНСКА ОРГАНИЗАЦИЈА ТРАНСПОРТНО ПРЕДУЗЕЋЕ У једном од највећих мађарских угљенокопа Комлоу производша подбацује за 20—25 вагона дневно. Према тврђењу руководства угљенокопа, томе )е узрок немарност транспортних радника омладинаца. Од говорност за читав транспортни рад у руднику руководство је пребацило на месну организацију Савеза радне омладине. Тако je омладинска организација постала транспортно друштво које нема право на зараду, али, у накнаду за то, има дужност да мађарске омладинце тера у ропски рад. (Југопрес). i СЕОСКА ОМЛАДИНА НЕ ЧИТА „СВОЈ" ЛИСТ На недавно одржаном саветовању Централног савета тзв. Савеза слободне Немачке омладине у Берлину, члан Политбироа ЦК ЈСП Фред Елснер критиковао је рад Савеза на селу. Он је изјавио да Савез није обухватио ни петину сеоске омладине. Од укупног тиража ор гапа Савеза „Јунге Велт” само 3 од сто одлази на село. (Југопрес)

ЦИФРЕ ГОВОРЕ Од 269 филмова приказаних у Варшави од првог јула 1951 године до 30 1952 године, 202 дела отпалају на совјетску производњу, 16 на пољску, 12 на производњу западних земаља, а остала на филмове зег маља под доминацијом СССР-а. (Југопрес) ГТО ДВА РОЋАКА ЧЛАЧОВИ МОСКОВСКОГ ИНСТИТУТА Наставнички кадар многих совјетских института је на врло ниском нивоу. У Московском Педагошком институту, једном од највећих у СССР-у, додељују се научна звања за радове који не претстављају никакву научну вредност. Тако је у последње време, виша атсстадиона комисија одбацила осам дизертација чији су аутори »ећ били добили разна научна звања. Настава друштвених наука претставља огромне тешкоће за совјетске школе. Врло мали број наставника ових наука има научно звање. Од 153 руководиоца катедри социјално-економских наука само тринаест су доктори ових наука. Млади научни кадар врло споро се развија. Последњих година нм половина асистената није успела да одбрани своје дизертације. Један од узрока заостајања науке у СССР-у јесте међусобно потпомагање наставвпнка који су у родбинским везама. Само у Физичком институту академије СССР-а 102 члана се налазе у родбивским односима. (Југопрес) '

2

НАРОДНИ СТУДЕНТ

Број 23