Студент

НОВОИЗАБРАНИ УНИВЕРЗИТЕТСКИ ОДБОР

Андрић Радојица, Бајтајић Чедомир, Бугарчић Милић, Вејзагић Урфет, Дубајић Милица, Ђорђевић Даjpa, Живковић Нада, Жигић Милева, Затезало Милена, Игњатовић Мидан, Јевђевић Душан, Ковачевић Пера, Костић Светислав, Љубојевић Душан, Манојловић Душан. Матковић Марија, Милошевић Драган, Марковић Лука, Марковић Тамара, Мићић Витомир, Недељковић Алекса, Неоричић Владимир, Николић Милош, Нинковић Нада, Петровић Чедомир, Ристић Јован, Ракић Љубиша, Стамболић Вукашин, Самоковлић Јакуб, Стефановић Драгослав, Тот Емил, Франић Јосип, Цветичанин Радивој, Чортановски Синиша и Шакић Миладин.

Кроз наше ФАКУЛТЕТЕ

Правни факултет Саотанак стручне групе Јеорнје државе и права“ Са темом „Социологија и друштвена законитост“ овз стручна група одржала је свој састанак уз велико присуство студената нарочито са I године. Доказ да се Амфитеатар V буди и све више схвата озбиљност свога положаја. Састанак није почео рефератом већ се пришло једној новој форгли рада: да се из дискусије искристалише материјал којим се обрађује тема. У дискусији постављено. је низ питања међу којима и питање преласка људског друштва из стадиума у стадиум и могућности прескакања извесног стадиума. Дискусија се развијала све шире и обимније. Друг Костић је веома добро подвукао изрођавање бирократске касте СССР-а и истакао да теоретско образложење у „савременим темама“ даје основ за анализу питања дегенерације совјетске револуције. Твхничка велика шквла Трећа годишња скупштина Здравственопотпорног удружења студената Уз присуство делегата са свих факултета и гостију са Медицинске велике школе 27 X11952 године, одржана je годишња скупштина, на којој је разматран рад у прошлој школској години и изабрана нова управа. Претседник Здравствено - потпорног удружења студената ТВШ поднео је реферат у коме истиче да је у прошлој школској години управа Удружења

имала неколико тешких задатака између којих и проблем ревизије стипендија, давање по зајмица и помоћи. Управа једо шла до захључка да се позајмице више не дају као до сада, јер их студенти схватају као помоћ. У 1952 години дато је преко милион динара помоћи и позајмица, док је само инжењер Павићевић вратио све позајмице од првих плата. Затим је истакнуто да треба извршити ревизију додељених позајмица као и да се споје економске комисије факултета из Здравствено - потпорних удружења и да се организују ле товалишта Техничке велике школе. После закључене дискусије изафегје нова управа коју сачи ly махом млађи друговиЛСкЗГпштина je решила да се награде поједини другови за њихово нарочито залагање. Т. Саобраћајнн отсек Отеорен је нултурни нлуб Поводом годишњице смрти Иве Лоле Рибара, студенти Самосталног саобраћајног отсека приредили су комеморацију. Ко меморација је одржана у паузи између часова. Петар Стојановић, студент треће године у краћем излагању евоцирао је поједине моменте из револуционарног рада на Универзитету друга Лоле Рибара. * На Саобраћајном отсеку ових дана отворен је културни клуб студената. У скромно намештеној просторији, украшеној сликама са радне акције, за сада се налазе три шах гарнитуре и дневна штампа са два часописа. Студенти користе просторије клуба у паузи између часова, а они који станују у дому и у поподневним часовима. Удружење студената ће ускоро купити још две шах гарнитуре.

Писмо редакцији

Друже Уредниче, похвална је иницијатива студената и наставника Филозофског факултета, који подигоше спомен плочу најхрабријим студентима Филозофског факултета који са многим другим знаним и незнаним јунацима узидаше своје животе у темел»е наше вол.ене домовине Социјалистичке Југославије, али ми је неразумл.иво зашто се организатори овог племенитог подухвата нијесу бар мало потрудили да прикупе тачне информације о тим друговима. Напримјер: нетачно је уписано на спомен плочи да је ВасилиЈе Ђуровић Вако погинуо 1944 годинс. Сви његови субор-

ци и другови знају да је неустрашиви предратни револуционар и ратни херој Василије Ђуровић погинуо у ПетоЈ офанзиви на Зелен Гори 1943 године, да је народви херој Крсто Бајић погинуо као комесар 111 пролетерске крајишке бригаде, а не као командант како Је уписано на спомен плочи. Претпостављам да he о народним херојима Ослободилачког рата бити издата публика* ција, па сматрам да није згодно да и даље стоје ови нетачни подаци.

С другарским поздравом Мијат Вулетић пуковник ЈНА

Са хидроцентрале Власина

ДУШАН ЉУБОЈЕВИЋ: Цртеж

АНКЕТА ,,НАРОДНОГ СТУДЕНТА ''

О ЛИКУ САОБРАЋАЈНОГ ИНЖЕЊЕРА

Ha почетку ове школске године на Самосталном саобраћајном отсеку, који Је створен на место укинуте ВСШ, требало Је решити низ проблема. И поред тога што је потреба за високо квалификованим саобраћаЈним стручњаком очигледна, лик и поље рада саобраћаЈног инжењера ниЈе најбоље расветљено, а о њему наша Јавност врло мало зна. Наставни план и програм бивше ВСШ требало је из основа

Самостални саобраћајни отсек данас фучкционише мање више нормално

Професор Вукашин Дешић старешина самосталног саобраћајног отсека: Висока саобраћајна школа као и све новоосноване школе морала је преболети разне дечије болести. Не мохе се рећи да их је све Самостални саобраћајни отсек преболео, али је сигурно да се налази на путу оздрављења. Недостатак који се највише испољио у досадашњем раду те школе, састоји се у томе што није довољно проучен и дсфивисан лик инхењера кога она треба да изгради. Овај основни недостатак највише се одразио на избор наставног материјала, поделе истог на предмете, пропорције у којима су поједини предмети заступљени и начину извођења наставе. Тако се догодило да је наставна материја била сувише расцепкава и детаљизована на рачун основних теоретских и стручних знања са којима мора располагати сваки инхењер.

мењати и кроз нови наставни план ближе оцртати лик и улогу у прак си будућег саобраћаЈног инжењера. Научни ниво наставе на бившој ВСШ био Је озбиљно критикован. Бољим иаучпим кадром требало Је и оваЈ проблем решити. У вези са пбменутим проблемима, редакциЈа „Народног студента* доноси нека мишљења наставника и студената СаобраћаЈног отсека.

Зато је при оснивању Самосталног саобраћајног отсека при ТВШ требало решити низ питања, као што су: лик инжењера, функције које они тре ба да врше, начип извођења наставе и сл. До сада су прилично разјашњена следећа основна питања: 1. Саобраћајни инхењер треба да се бави проучавањем технолошких процеса у саобраћају у циљу њихове рационализације, аналогно ономе што чине инхењери у разним гранама друштвене производње. Ово je разумљиво јер и поред својих специфичности технолошки процеси у саобраћају подлежу истим законитостима као и процеси у другим гранама делатности. 2. Саобраћајни инжењер мора учествовати у решавању свих питања у вези са изградњом нових или реконструкцијом постојећих саобраћајних капацитета. Управо он мора да припреми потребну документацију у складу са условима експлоатације капацитета у питању. Наша земља располахе са врло ограниченим бројем струч њака који су у стању комплексно да решавају разне саобраћајне проблеме. Ово је разумљиво јер су се стручњаци ове врстс до сада изграђивали спонтано из редова инжењера ралпих специјалности, који и поред најбоље воље нису у стању да се при решавању ових проблема ослободе своје основне специјалности. Осим тога њима недостаје познавање разних елемената економског карактера који условљавају рационална решења. На тај начин се при решавању слохених саобраћајних проблема често пута тежиште решења баца на тсхничке детаље на рачун комплексвости, решења. 3. Ниво механизације и организације радова у свим гранама нашег саобраћаја врло је низак, што се одрахава на цену траиспортних услуга. Ово долази углавном отуда што сс проблеми ове врсте решавају У оквиру појединих служби експлоатацијс и поред тога што све ово чини исту органску целину. И овде се дакле испољава потреба за стручњацима који he бити у стању да разне проблеме у саобраћају решавају комплексно, односво који ће утицати на равномерност и сразмерност развијања појединих капацитета у саобраћају у складу са развојем привреде као целине.

4. Унутарњи транспорт у нашнм великим прсдузеКима И рудницима, градски и друмскн саобраћај углавном су препуштени сами себи, јер нема ко да их рационално организује. Губици, које од тога трпи напт национални доходак су огромни. Не упуштајући се у разнв друге функције које треба да врше саобраћајни инжењери, наведене функције су довољнв да скрену тсжњу на важност проблема изградње саобраћаЈних инжењера. Наведене функције послужиле су као полазна тачка прн изради наставних планова Н програма новооснованог саобра ћајног отсека. Саобраћајни отсек данас функционише мањв више нормално и поред крупних промена које су учињевв у наставним програмима и организацији саме наставе. Извршене промсне су у складу СД чињеницом да Високс школв нису у стању да изграђују инжењере > специјалисте. Сигурно је да овако органшзована настава на Самосталвом саобраћајној грани. Тај домеа јих недостатака. Вероватно ie да постојећу организацију изградње саобраћајних ипже&е« ра треба сматрати пролазном. али прогресивном етапом у решавању овог крупног проблема. Чињсница је међутим, да је проблем изградње саобраћај них инжсњера правилно захва ћен, а у том случају постоје и услови да се и правилно репш. (Наставак анкете у следећем вроЈу)

Из сателитске стварности

УСЛОВ ЗА ПРИЗНАЊЕ У присуству совјетског академика Виноградова свечано је отворена чехословачка Академија наука. У свим званичним извештајима истакнуто је да Је ова установа створена „по угледу на академију наука СССР-а“, што претставља тешку увреду за ранију Академију у Прагу, основану пре сто осамдесет година и неоспорно значајну по свом доприносу еветској науци. Један од говорника изјавио Је на свечаном отварању Академије да ће чехословачки академици стећи признање само У том случаЈу ако се буду руководили примером совјетских на учника. (ЈугопреС). НАЈТЕЖИ ПРОБЛЕМ У Прагу је одржана општедр жавна конференција економиста. Читава два дана ређали су

|||||||||||ШllШШllШlШlllШШlllllllllllllН се говори о једном једином „проблему“ о примени на чехословачку стварност Стаљиновог најновијег чланка „Економски проблеми социјализма у СССР-у“. (Југопрес) УПУТСТВА ЗА СКЛАПАЊЕ БРАКОВА Прихватање будимпештанске сателитске политике треба од сада да буде основа на којој се у МађарскоЈ склапају бракови. Орган такозваног Савеза радне омладине „Сабад ифјушаг“ објашњава то онако како мора „безусловном потребом да брач ни другови имаЈу иста идеолошка схватања". По идеолошком схватању будимпештанског листа, непромишљени су сви бракови коЈи се не склапају на бази одушевљења за СССР. (Југопрес)

Рудвик Раша

ЗА НАШЕ СРЕДЊОШКОЛЦЕ

Коко ћемо постати грађевински инжењери?

Грађевински факултет је јадан од седам факултета Техничке велике школе. По бро' ју студената он је најмасовнији факултет ове школе, jep су и наше потребе у овој гра ни технике грађевинској изградњи, која се огледа у подизању великих објеката: фабрика, жељезничких пруга и путева, хидроелектрана... највеће. Студије на овом факултету трају пет година, или тачније девет семестара у којима се слушају предавања, после чега се постаје апсолвент Грађевинског факултета. Студије се према новом наставном плану деле у два де ла од којих прва четири семестра обухватају такозвани припремни део. Главни предмети у овом делу студија су општег карактера. То је у првом реду виша математика која се слуша у првој.и другој години. Она треба да пружи студентима опште појмове из више математике и њихову примену за изучавање теориских предмета механике. Поред тога математика развија и низ других особина које су студентима технике потреб

не у њиховим студијама. Због тога се математика полаже и у облику пријемног испита пре уписа на овај факултет. На пријемном испиту, који је услов за упис на факултет, тражи се једно целовито опште знање средњошколске математике, које се полаже и у писменом и усменом облику. При премни део студија обухвата курс из физике и нацртне геометрије, а као теориски пред мети механике: статика, отпор ност материјала и динамика. Овде још долази и геодезија која се изучава углавном практичним методама (вежбање оа инструментима и геодетска пракса). У другом делу студија тј. почев од треће године предмети су стручни. Они би се мо* гли поделити отприлике нч три групе: основне теориске предмете који дају основна знања, стручне и помоћне прец мете. У прву групу могу се убројати статика и хидраулика као главни теориски предметк Стручни предмети су пројекто вање и грађење путева и же љезница, изградња мостов.ч (челичних, армирано бетонских, дрвених и од камена\

великих хала, хидротехничких конструкција итД. Пре преласка на ове специјалне врсте објеката изучавају се основи грађевинских конструкција, кон струкција од армираног бетона, челика, камена и дрвета Да би настава на Грађевинском факултету била потпуна слуша се и геолошја, упознавање и испитивање грађевинског материјала, организацита радова на градилишту, грађе винске машине, искоришћавање водених снага, експлоагација жељезница и друго. Скоро сви предмети на Грађевинском факултету захтева ју као услов за полагање испи та израду низа графичких радова и пројеката. Они су допуна и помоћ за изучавање самог предмета. Поједини пред мети (физика, испитивање материјала и конструкција, хи драулика..,) захтевају од сту дената и вежбе у лабораторијама. У саставу студија налази се једна феријална једномесечна пракса на неком од наших градилишта и две научне екскурзије мања после друге гбдине и већа после четири. У дезетом с%местру студија врши се специ]ализа

ција у три правца. Студенти сами по вољи бирају један од три отсека: конструктивни, хидротехнички и саобраћајни. Свршени студент Грађевинског факултета по дипломира њу постаје грађевински ин» жензвр. Његове даље пер"* спективе у животу су пројектовање и изцрадња великин грађевииских објеката. У оба случаја пружају се могућилсти за даљи напредак; ггројектовати што лепши, што еково мичнији и што стабилнији овјекат, а при извршењу пројех та направити што бољу организацију рада на градилишту и добити што бољи материјал за грађење (нарочито багов). У саставу Грађевинсвми’ факултета налази се и геодетски отсек. После дипломирања sa овом отсеку који обухвага предмете из више геодезијв пружају се могућности за рад на премеравању терена, ирав* љењу географских мапа и 09* бољшању наше геодетске мреже. Ј Л< ,

Број 25

НАРОДНИ СТУДЕНТ

3