Студент
Лирика или хроника Њујорка у роману Дос Пасоса „Манхатан Трансфер"
Америчка литература изкицала је без пожртвован>а и експеримената* а са традицијом која није тако велика да се кинематографи ја не би могла назвати њеним близнацем. Међутим, било би доконо тврдити да се на том континенту небодера и авенија, конвејера и штрајколомства нису појавили џи новски мајстори оловки и палете, да се није разлистала литература која, хитајући за . живоверношћу својих упоредника, постаје национално сведочанство. А мерика устаничка, линколновска, индустриска, етнички шарена и мозаичка у пре делима извршила је неодољиву најезду на уметност и то је честита чињеница пре ма којој се европски читалац не може односити уздржљиво и презриво. Они нису имали Антона Чехова, лекара међу сељацима, али имају песника међу трговцима, Саројана; они нису поласкани енциклопедијом Балзака, али имају дуборесца своје метрополе Џон Дос Пасоса. Било би свирепо упоређивати овог књижевника ванредне симфоничности и животодавности, јер његов роман о мамутском Манхатану превазилази дикенсовски видокруг. Кад је ова књига препуна боја, соли, ватре и даха велеграда напустила штампарију између осталих похитао је да је поздрави Синклер Луис: „Али оно што заправо одликује Дос Пасоса, то није ocehaj за ту технику (мисли се на технику писања М. М.) него његова страст за лепоту и покрет живота људи, река, малих брежуљака и високих торњева у јутарњем свитању и сумраку димњака." И заиста кроз тих пет стотина страница пролази човек као жива вода авенија, човек који плаче и смеје се, добро или бедно једе, копни од брендија, или се сатире од рада, радосно зиба прву кћер у рукама; једном речи најживљи ликотворни човек. Тако је Њујорк Вилсонове епохе, познат код нас само из новина и књижевних „кришчица", добио свог хроничара и лиричара у ши роком замаху Дос Пасоса. Колико узбуђује револт мале Суси што мора сама да седи у кући и чезне за очевим присуством; или мле карева обузетост бекством из јутарњих магли у неко сеоце да би живео мирноћом и марљивошћу фармера. Или; бегунци француске бродарске агенције Емил 1 t Конго, који. сваки на свој начин, хитају за зарадом да би улепшали живот и учинили га сунчанијим. Пред нашим узбуђеним очима скитара и колеба се фармерски сиротан Бил, чије се детињство заситило батинама и ужасном обманом да ће као дошљак у пословном граду на реци Хадсон наћи зараду, пријатеље; обући чи сто одело, возити се у кочијама. Сатрвен злочином који је учинио и убачен у вакум немоћи, Буд се уда-
вио у тренутку кад су наишли бродови пуштајући ко луте боје чоколаде. Град који се пешао и хуктао, подизао и ширио ,био је подобан парном вал>ку: да би живео морао је гутати живу смешу. То не значи да је брзописни modus vivendi сасвим истрошио дубоку поезију Њујорчана и напон њихове маште. Лежећи у болници после саобраћајне несреће, један од стотине јунака овога романа, долази на мисао да направи стакле не опеке које би улепшале и осветлиле сивило небодера“... Могли бисмо развијати нове узроке, нове боје, нове облике, Када би, у овом граду било мало више боје, онда би се сав овај зарђали и згрушани живот срушио." Дос Пасос oceha човека као живу и бујну клицу која својим жаргоном, преданошћу и пословношћу оркестрира целокупност њујоршких граћевина. Тако je роман о Манхатану постао јединствени дуборез о велеградском организму који се сваким даном умножава и за милионе опека постаје масивнији. Да би ухватио сву слојевитост тако големог простора и скицирао појединооги које откривају многострукост, Дос Пасос је развлачио и теретио своје реченице, тачније речено, испуњавао их електрицитетом новокованица. Да ли је тај приговор, који је изрекао Синклер, Луис, умесан тешко је просудити по преводу који је иначе сачувао есенцију садржаја и поклонио нашем читаоцу једну књигу са високим коефицијентом савременог. Отуда је Џон Дос Пасос у дикенсовском надахнућу скинуо конфорни купаћи огртач са своје земље и показао њену плаховиту унутрашњост и противуречности, спајајући левичарски романтизам и посматрачку свеобухватност. М. МИРКОВИЋ
Изложба слика Радомира Антића
У галерији „Иво-Лола Рибар“ (Палмотићева 14) студент Академије ликрвних уметности Радомир Антић приређује своју прву самосталну изложбу слика. Свечано отварање изложбе биће у недељу 7 овог месеца у једанаест сати. Изложба he битк отворена сваког дана од 10 до 18 часова све до 14 децембра.
Повратак
Давно сам, давно к’о дете ти тепо Голуб’је небо што се смешиш вечно. Давно сам, давно ко дете ти тепо Голубје небо што се смешиш вечно. Да л’ hy се вратит селу нашем? Ко зна Да* л’ ме у хладу под врбама чека Љубав к’о моја завичајна река И чобанске ватре у вечерја позна? Да ли hy звезде, укоснице златне у косм поља када дођем срести Или he само врбе тугу прести Или Морава успомене ратие? Горска су појила пуна сребра данас, Птичја певања испод сваке стреје. Сребрне зоре кличу; Пролеће је \ златне капи сунца капљу на нас. 11 врие неме у немириој слутљи. Чекају мене као некад исте, Док им ветрови росу с лишћа чисте И изнепада воз крај ших протутши. Листа цропланком знанац храст и туми Сунчаве сате, дечјих дана рој. Како ме у дан, што не гасне, уми Листа пропланком знанац храст и шуми
Владета ВУКОВИЋ
ЦОН ШТАЈНБЕК: Мјесец је зашао
(„Глас рада“ 1952 Загреб) У излозима београдских књи жара који све бројније почињу ноћу да светле неоном и у којима се све више тискају нова издања са тематиком из протеклог рата (Бранко Ћопић: # Пролом“; Оскар Давичо: „Песма“; Добрица Ћосић: „Далеко је сунце"; Чедо Вуковић: „Висине"; Ерих Кош: „Време; ратно"...) баш својом ненаметљивошћу скреће на себе пажњу још по која задржала књига малог формата, црних корица, жутих слова. Једним доњим углом у њене странице запарана је цедуља на којој пише НОВО! То је новела Џона Штајнбека „Мјесец је зашао“ коректном ијекавштином преведена од стране др. Бранка Белана, тек доспела из Загреба. Ваља запазити: отуд нам стижу драгоцена издања. НОВО!? делимице! Писца одавно добро знамо и његовим „Мишевима и људима“ и „Пло довима гњега“ и радом на сценаријима. Из дела му зрачи ду боки хуманизам и поштен став према стварности. Западна књижевност, знамо, тражи читаочеву сарадњу. Зато, заронимо већ у сам наслов. Шта бива кад је месец зашао? Свиће! Свиће слобода. То нас доводи на тематику окупације, борбе и ослобођења. Експлоатисана као неисцрпан мајдан, могла би бити и банална али кад нам је даје је дан Штајнбек то име довољно говори! постаје интере-’ сантна до те мере да се зачас прочита а потом остаје један трајан утисак. Писана је као прилог ствари човечанства (1942) па ипак доживела је прекоре неких. Рударско месташце Скандикавије, отаџбине Селме Легерлеф. Издајица Корел, трговац, омогућио је окупирање и то тешко стање је исто као тда где у свету - или негде код нас какво смо сви доживели и не сви преживели. Народ мештани на челу са градоначел ником Орденом и угледним доктором Уинтером пружају најпре неми отпор који штаб окупаторске јединице доводи до тешког психичког растројства да би доцније у току саботажа тирана увидели своју маленкост и заблуду, крах. Неких стотинак страница писано је драматично и по принципима позоришног писања тако да су послужиле самоме писцу да омогући сценску реализацију. Ликови окупатора ни су дати црно —бело (како то бива код слабих писаца) већ прерастају и носе у себи дубоко хумане борбе које у афектима бивају испољене. Када је дело изашло за то су се хваггали критичари и замерали што су ликови злотвора сувише благи. Међутим то неће бити замерка већ једино похвала. И Веркор у „ТишинИ мора“ даје један човечан лик Немца. Најзрачнији лик у овој новели je градоначелник Орден. Над њим пред сам крај делаи окупације, бива извршена смрт на пресуда која претстоји и другоме таоцу лекару. Али ти неми јунаци слабићи у току мира понети валом бор бе надрастају сами себе и постају дивови. Ако бисмо тражили поенту дела, нашлИ|бисмо је у оним речима које цитира градоначелник Орден из Апологије. Те речи је Сократ упутио својим убицама и оне могу да се употребе у свако време, а да не губе од своје по тенције. Заиста ретко место пз лепоти у послератној књижевности. А ако бисмо хтели да нађемо аналогни лик у литератури, избор би пао на градоначелника у „Фуенте овехуни“ од Лопе де Вега. Ако то дело нисмо читали, а оно могли смо га видети у интерпретацији Страхиње Петровића, првака Југословенског драмског позоришта. Време је прошло од тих дана које смо сами осетили, али дело Џона Штајнбека најречитије ће их документовати пред очима наших потомака. А нас једино пријатно троне као нека стара, тужна песма.- И зацело „Мјесец је зашао“ je поема и ода великом броју оних који су били саборци брдена, Уинтера и толиких незнаних, али трајно постојећих хероја.
Александар Д. Михаиловић
Богатство из Конт
Моја пранса у Белгији
Први часови по преласку границе показали су нам да смо заиста у страном свету. У суседном купеу путује један шпански теолог. Чим је сазнао да су крај њега Југословенски студенти. ступио је у разговор са нама. Разговор је од почетка добио карактер смишљене провокације. Прво питање које нам је поставио било Је: „Колико воЈске употребљавате против антикомунистичких герилаца који се боре у Босни и ЦрноЈ Гори?“. Када сам му одговорио да немамо потребе да употребљавамо воЈску Јер никаквих герилаца код нас нема, он Је почео жучно да напада наш друштвени систем. Дошли су и моЈи сапутници, Бранко и Неђа. Све жучнија дискусиЈа, која се водила на свим Језицима, заинтересовала Је путнике. Излазили су из својих купеа и придруживали нам се, било као учесници, било као пажљиви слушаоци. Један Холанђанин, коЈи
се управо враћао из наше земље, са више познавања могао Је да учествује у разговору, па смо у њему добили Једног саборца више. Ускоро му се придружио и неки Швеђанин, тако да нам Је путовање прошло брзо и неприметно. Први дан на послу Пре - поласка из Београда добио сам број тслефона предузећа у коме hy радити. По доласку у Врисел Јавио сам им се и за неколико минута такси је био пред станицом. Директор ме Је упознао са инжењером код кога треба да радим. „Ово је Ваш професор, рекао Је. За све што Вам је потребно обратите се њему или мени лично". Од првог дана трудили су се да ми омогуће што бољи рад и да ми боравак у Велгији учине што пријатнијим. Радници у предузећу раде, као и код нас, осам часова, али чиновници имају необично радно време од 8,30 до 12 и од 14 до 18 часова. Мада сам се тешко привикао на ово радно време, ипак сам брзо ушао у посао и мој професор био Је задовољан са мном. Брисел је милионски град град аутомобила Знаменитости Врисла могао сам да разгледам само суботом после подне и недељом. То Је град од око 1,200.000 становника, чијим улицама свакодневно пролазе стотине хиљада аутомобила. Иако Је саобраћаЈ тако жив и нико не полаже шоферски испит, саобраћајних несрећа ипак има мало. Трговине су им веома солидно снабдевене и уређене, а укусни излози привлаче пажњу пролазника. Реклама и паковање тако сугестивно делуЈу да пролазник, иако нијв имао намеру да купи ма шта, подлеже њиховои утицаЈу и улази у трговииу. НаЈвишб ми се свиђа код њих то што у њиховим трговинама не важи правило „гледај али не дираЈ". Купац узима разне предмете, бира оно што му одговара. НаЈлепши део Врисла Је баш најстариЈи део града. Торањ градске куће, хотела đe ville као и неколико околних зграда, израђених Још у средњем веку, пружају величанствену слику када их увече са свих страва обасјају рефлектори разних боЈа. Недалеко од Гранд пласа налази се Manneken Pls, То Је наЈстарији грађанин Бристола, за кога Је везано неколико успомена. Отац овога дечка био је кнез, али Је морао да преда престо своме малом сину. У моменту када Је примао престо, кнежев син Је оквасио панталоне, а за успоме?ну на то мали већ близу пет столећа привлачи пажњу посетилаца својим необичним водоскоком. Друга легенда каже да Је мали приликом неког опасног пожара поновио свој „кнежевски" гест и тиме спреЧио даље ширење ватре, Интересантно Је да Maimeken Pis има преко три стотине разних одела коЈа му се наизменично облаче на дан његовог славља ,којом приликом градоначелник Брисла држи посебан говор посвећен малом кнезу. Белгија и белгијанци Обишао сам скоро сву Белгију. Природна лепота земље, добро одгојене шуме ,лепо уређени паркови и врло добри друмови чине путовање занимљивијим, чак и онда када дуго траје.* На све стране очима посетиоца пружа се један типично белгиски призор: на свакоЈ окуци пута уздиже се по коЈи фабрички димњак. Белгија Је индустриски веома развијена земља. Конго је непресушни извор њеног богатства. За време другог светског рата, док су друге европске земље Јако осиромашиле, Велгија Је Једина захваљујући Конгу извору стратешких сировина за савезнике, успела да изађе из рата економски релативно Јака и да се Јави у улози зајмодавца према својим суседима. Белгиска буржоазиЈа Је стога и даље економски Јака, мада су многе фабрике престале са радом због јаке иностране конкуренције. За наџlе појмове белгиска кујна je прилично g необична. Сва Јела се углавном спремају на буте- Ц ру. Ни један ручак, ма како обилан био не може Ш се замислити без кромпира. Алкохол се не пије по кафанама. Пре педесет g година донесен Је закон којим се забрањуЈе точе- ц н»е. Има га ипак, али цене су неприступачне за g обичан свет. МоЈу шљивовицу су стога сви приЈа- Ц тељи лепо поздравили. Социјални контрасти Вечерњи корзо Је пун паса. Свака друга дама Ц иде у шетњу са својим лепо обученим псом. ц Томе се не треба чудити, јер има и оних Ц коЈе воде у шетњу чак и своје мачке. У Ц БелгиЈи скоро свакодневно падаЈу кише, а Ц пудрице не смеЈу да покисну, па им отмене даме Ц шиЈу и мантиле. То Је Једна страна овог милион- ц ског града. Квартови под црвеном светлошћу насељени ц десетинама хиљада проститутки пружају |Ц сасвим другу слику. На отоманима, у изло- ц зима бордела, леже жене покривене про- Ш видним велом, „читајући књиге“. То Је Један Ц од начина примамљивања посетилаца. Друге пак Ц чекаЈу на тротоару и привлаче пролазнике на- ц метљивим добацивањем. Добар део биоскопа служи Ш само за састанке парова. УИнституту у коме сам радио отишао сам Ш - Једном приликом у наЈближи клозет. Једак Ц од инжешера, коЈи се ту задесио, обавестио Ш ме Је да не улазим више овамо, Јер Је то | клозет искључиво за раднике. У сваком Ц предузећу постоЈе посебни клозети за раднике, за =| инжењере, за шефове и за директоре. У ресторану Ш
госетиоци не могу да ручају за истим столом уко- ц лико су различитих друштвених положаја, без обзира на то што често једу јело из истог казана. Ц Верски фанатизам је веома јак. Његови но- Цј сиоци нису радничка класа, и други еко- Ц комски слаби слојеви, већ углавном инте- Ц лигенција и средњи слојеви који нагињу g буржоазији. Католицизам је овде nocejao g предрасуде које буржоаска култура није ни хтела gj ни могла Д9 избрише. Видео сам докторе хемиЈе јЦ који се моле богу пре и после сваког ручка. к Радници воле нашу земљу На почетку су мв радници с неповерењем гле- g= дали. Један ми је чак рекао: „Знате, ми g овде не волимо комунисте", хо Је сасвим Ц разумљиво јер Комунистичка партија Бел* g| гије је информбировска партија без по- р дршке радничких маса. Да Је заиста тако доказ су Ц последњи белгиски избори, где комунисти нису до- Ц били више од 31Дј гласова. Радници су ускоро Ц схватили да су Југословенски комунисти нешто са- g свим различито од њихових „комуниста" и са за- = довољством су слушали о управљању радника у = нашим фабрикама. За време одмора често смо раз- ц говарали о нашии радничким саветима и о њиховоЈ Ш. улози у управљању привредом. На крају боравка, =* Један радник ми Је рекао: „Господине Жорж (ме- = ке су наЈвишв звали Жорж, јер су тешко изгова- Ц рали ГоЈко), ми вас испочетка нисмо волели, Јер Ц смо мислили да сте и ви комуниста сличан нашим. Ц Одушевљени смо сада вашим социјалистичким си- = стемом. Информбировски комунисти причали су Ш нам да сте ви издали комунизам и прешли на стра- Ц ну капиталиста. Сада видимо колико то ниЈе тачно". S S Мали број студената Школовање је врло скупо, те је деци радника Ц и осталих малих људи немогуће да одлазе Ш на универзитете. Тиме се објашњава да Ш БелгиЈа од осам милиона становника, има s свега око осам хиљада студената. Чудили Ш су се и са неверидом примали моје речи када сам Ц им говорио да Је код нас школовање бесплатно и § да имамо несразмерно више студената од њих. Је- s дан од студената ми је на примедбу да смо сви у Ш току студиЈа обезбеђени, одговорио: „Да, али ви Ц зато морате сваке године да идете по два месеца Ц на иаЈтеже физичке радове за државу - и to| бесплатно." То Је Једна од информбировских паро- Ц ла коЈом КП БелгиЈе настоЈи да умањи значај бри- Ц ге наше државе за студенте. Требало Је дуго вре- з мена да се те заблуде разби Ју. На краЈу једног на- Ц шег разговора у коме сам причао о поликлиницк, Ц студентским домовима и осталим средствима коЈима s нам држава олакшава школовање, бугарски еми- Ш грант Иван Велинов рекао Је: „Благо вама Југо- Ц словенима, кад се ко> од нас разболи, па био oe Ш студент или шта друго, лекар неће да га погледа s док унапред не плати преглед".
ГоЈко Тешановић
Брисел Гранд Плас
Манш Пис најстарнјп становннк Белгнје
Број 25
НАРОДНИ СТУДЕНТ
5