Студент

ДРУГИ БРОЈ ЧАСОПИСА

„МЕДИЦИНСКИ ПОДМЛАДАК''

Ових дана изашао је други број стручног часописа Савеза етудената МВШ „Медицински подмладак“ за 1952 г. Више него претходки бројеви овај задњи је изазвао живо интересовање како код студената тако и код лекара и наставника. Преко својих рубрика ори гинални радови, општи преглед, превентивна медицина и еидемиологија, казуистика, библиографија, страни часописи, вести и потсетник овај нам се број претставио као резултат једног озбиљног подухвата. Систематски и прегледно распоређена материја је актуелна и на добром стручном нивоу. Тако је например ориги нални рад Б. Недвидека и С. Прповића: „Бауер-ова проба код срчаних болесника" један скроман, али пажње вредан до прlотос дијагностици срчаних мана и запаљења срчаних зали стака. Лепо уређене и прегледне табеле још више употпуњавају овај успео рад награђен на фестивалу Н. О. Југославије. Својом актуелношћу истиче се као врло интересантан рад Б. Томића „Ултра звук у медицини“ у коме нас аутор на врло леп и документован цачин упознаје са једним од најновијих средстава у терапији нира оболења и њиховој дијагностици. ЈОш неколико радова библиографске природе и неколико приказа клиничких случајева говоре о живој стручној делатности, како група у оквиру стручне секције удружења сту дената, тако и појединаца. Од првих се истиче веома инструк тибан напис М. Николића „О-браДа срчаних болесника у хирургији" и студиозан преглед општих одлика туморске ћелиje и туморског ткива од В. Кањуха. Д. Јовановић и М. Стајић у чланку “Катетеризација срца и њена примена". Рубрика казуистике је претстављена приказима: „Два случаја плућне туберкулозе лечене нагнутим положајем" од М. Тијаниha, „Прилог операцији прснуте ванматеричне трудноће вагинал ним путем" од Мартиновића, Радетића и Узелца и приказом конзервативног лечења грануло ма од А. Николића студента Стоматологије.

Као и у ранијим бројевима овога часописа, редакција је акцентирала рубрику „Потсетник“ на којој поред студеаата сарађују наставници и асистекти пишући о медицинским проблемима који студентима нису довољно јасни, обзиром да се о њима још води дкскусија у научном свету. Тако на пример „Жуч, њено стварање у јетри и њено утицање у дуоденум" напис по професору Нешковиhy у многоме he користити студентима друге године, док ће за старије студенте бити од користи чланак Др. И. Станковиha „Значај идентификацкје хиперемије на оргаку вида“. За студенте стоматологије а такође и медицине доцент Др. Петровић написао је у облику пот сетника о дентогрним зараженим огњиштима (фокална инфекција) објашњавајући етиологију и начин ширења инфекције. Рубрика „Часописи“ обилује многобројиим рецензијама студија и радова изишлих у страним часописима у току протекле године. Библиографија прет

стављена са шест приказа новоизишлих књига посматраних највише из студентског аспекта, У оквиру вести часопис доноси чланак С. Костића „Поводом овогодишљих радних акција“ као и извештаје о посети Др. Ганца претседника удружења медицинара Аустрије, о интернистичкој недељи Српског Лекарског Друштва и о састанку интернкстичке секције стручног удружења студеката медицине. Осим овога часопис доноси и резултате наградног конкурса научних радова у оквиру Мајског фестквала, затим теме за нови коккурс, а такође и предлог правилника о пријему, раду и награђивању демонстратора. Уопште узевши други број часописа „Медицински подмладак“ претставља резултат доброга рада како појединих сарадника тако малог редакциског колектива. Познавајући стране студентске медицинске часописе може се рећи да наш часопис не заостаје за њима, а у неким пита њима чак и предњачи. С. Д.

Јалов завршетак

Дискусије о слободи културе

Дошавши коначно у ћорсокак, дискусија на теме из Крлежиног есеја неславно је пре сахнула у узајамшш приговара п>има својих учесника. Током четири дискусиона састанка, који су сви били добро посећепи, показало се да ни Кфлежив есеј ни излагање референта о идејности у уметности нису успели да конструктивно узбуде кнертну средину у којој је дискусија покренута. Један или два покушаја да се озбиљно разговара о проблемима покревутим од стране референта, остали су без одјека. И ова дискусија била је боле сна од извссних појава. Код већине дискутаната запажено је да иступају не да проверв исправност својих схватања, и неког евентуално убеде, већ са намером да своје идеје наметН У другима, а уколико се неко покаже непокоран, да га дис-

квалификују интелектуално или политички, и тако шихово мишљење остапе победничко. Тако је било више иступања у име неког неодређеног „ми", а ждановски захтев за конформи зованом књижевношћу, послед њег дана је врло јасно изразио један друг: „Саобразити књижевност друштвеној ствар ности то је идејност". Свађалачки тон, омаловажавање противника и неодговорност према аудиторијуму, те су врлине испољавали многи дискутанти. Неуспех ове дискусије, озбиљно замишљене И озбиљно покренуте, свакако ниЈе случајан. Разговор је цело време текао између 5—6 уобичајених дискутаната. Студепти који су масовнИм присуством показали инхерес нису се активирали. Зашто? Л. М.

Кроз наше ФАКУЛТЕТЕ

LTexHM4Ka велика школа Годишња скупштина „Ртња“ Када би ге дао извештај са годишње скупштине Планинар ског друштва студената технике „Ртња“, онда би то било у главном набрајање акција, јер је друштво у току протекле године постизало крупне резултатс. Као велике акције мо гле би се набројати: два патролна такмичења на којима су студенти технике имали највеКц број учесника и заузели пр ва места, зимско таборовање преко 200 планинара смучара, Титова штафета друштва која је пошла са планине Ртањ, таборовање 60 студената на Бо рачком Језеру и многобројни излети. Сумирајући све ове ре зултате добија се просек да је друштво „Ртањ“ у току године извело више од једне акције кесечно. Ј. Т. I СГрађевински факултет За квалитетну наставу •У току прошле и претпрошле годиле дискутовало се много о изменама и допунама наставног плана и програма. Тај нови наставни план и програм ступио је на снагу ове школске годасне. Смањење броја часова није много помогло, јер наставници нису сразмерно тз ме смашили и програм предме та. На пример вежбе из геодезије одржавају се два часа недељно, али је за рад поред тога пстребно још око 6-14 часова. У првој и другој години студија налазе се основни предмети на којима се заснива даље студирање чисто техничких предмета и који спа-

да]у свакако у групу најважнијих предмета. Поред н»ик налазе се и предмети који пз степено уводе студенте у гехничку струку, од којих бигнз не зависи студирање и који у једно претстављају лакшу гру пу предмета. Ове друге полаже већи број студената док претходне далеко мањи. Јуна месеца Отпорност материјала положила су три студента, Математику шест, али је већича остала баш са тим неположеним испитима. Садашњи студенти дрзгге године траже узроке овоме и желели би да cs све ово у колико је могуће исправи и свакако побољша квалитет, а са тим и успех студија. Отпорност материјала као је дан од најтежих предмета заступљен је са недељним бројем часова 2+ 2, а Грађевинске конструкције као један од најлакших предмета са 4+2. Међутим на часовима Грађевинских конструкција формал но се губи време и све оно што се предаје за 4 часа можг да се изложи за два, наргшно не са оваквим методама какве се сада примењују. Предмат грађевинске конструкције се предаје као у некој средњц школи. Редовна је појава да се пола времена изгуби док архитекта Јовановић нацрта оно о чему би хтео да предаје, па тек онда се прелази на nps давање. Мишљење је међу сту дентима да катедра спреми из рађене цртеже и користити их приликом предавања, а паралел но са тим изда скрипта са потребним об ј ашњењима. Ово је изводљиво, јер катедра има поред наставника и два асистента који би могли да сва ово припреме. Тако би се два часа могла дати предмету от порности материјала за вежбзње. Ако досадашњи наставник није способан да реорганизује своју наставу он нека уступл место другоме. Досадашња његова предавања уопште не личе на предавања универзитетског наставника, а још мање на ггредавања за будуће инжењере. Б. Н.

Архитектонски факултет Слободна катедра У стручној настази на Архитектонском факултету у Београду осетила се већ раније потреба за предавањима и дискусијама о општим проблемима архитектуре, која нису у целини обухваћена и онако обимном наставом, тако исто и о проблемима модерног архитектонског стваралаштва. Удружење студената архитектуре почело је већ са организовањем предавања и дискусија о модерној архитектури, о савременим конструкцијама и др. На катедрама Народне архитектуре и Историје архитектуре постоје научне групе које под руководством професора проучавају детаљније проблеме из тих области. Међутим одређенији ставови о општим питањима архитектуре и о модерној архитектури нису постојали. Зато је на иницијативу Удружења студената архитектуре, коју су причватили професори и деканат факултета, основаиа Слободна катедра. Циљ ове катедре je да се преко ње одржавају предавања из области архитектуре и урбанизма са темама које нису обухваћене редовном наставом и о питањима по којима постоји подвојено мишљење. Предавачи на катедри су професори и наставници архитектокског факултета као и архитекти ван факултета. Предвиђено је да се предавања одржавају једнсм недељно. 10 децембра проф. Ђурђе Бошковић одржао је прво предавање са темом: „О процесу архитектонског стварања". Дискусија је била врло жива. Учествовала је већина присутних професора и наставника. Следеће предавање je већ припремљено. Професор Максимовић говориће о „Анализи архитектонске композиције".

М. САВИТк

Студентски „викенд“

Ц Није нам намера да фронтално вападамо стуШ дентске игранке, него само негативне појаве на i њима. Питање како студенти проводе суботу и Ц недељу захтева даљу и овестраниЈу анализу. Кроз Ш нсколико цртица са сгудентских игравки, еамо Ш смо начели овај проблем. Пара пада Ш У једном углу новоотвореног бифеа стоЈ* три Ш члана управног одбора дома „Милован Ђилас". ЛиШ ца им сијају од неког унутарњег задовољства. ТрЦ љ-ају руке и разговарају: Ш Ето, отворисмо и бифе. Игранка ради паШ ра пада. Ш А што Je најважније долази пристоЈан свет. Ш Пусти човече. Па и да не долази, Не можеш Ц ти никоме, ко ти плати улазницу, ускратити заШ баву , . . Ц Ушао сам у салу у жељи да се уверим у то. Ц И стварно, добра већина могла се Је стрстати у ту јЦ категориЈу пристоЈан свет, Али, урерио сам се I И у друго. . . §= Неколико дево Јака (не баш тако пристоЈно обуШ чених) окупило се око пећи. Не љуте се ча неуШ кусна добацивања са стране, чак се и смеше. ЈеЦ дна од њих, у краткој црвеној сукњици од вештачЦ ке свиле, упадљиво пребацила ногу преко ноге. Ц Лови погледе... т Ти кратка ударца у оквир бубња врисак Ц џеза. Трка за партнеркама. Код Једне лепушкасте р девојке (студира географију, трећа година), || гужва. Три Младића погађаЈу се ко Је први дошао Рј по њу, Она се блажено смеши, извињава се („изЦ вините раниЈе сам му обећала") и иде да игра са р четвртим. А она троЈица, сад већ присни приЈаЦ тељи, настоЈе да Један другог убеде како то ииЈе Ш нимало фер са њене стране. Ii На другом краЈу сале (тзв. галерија) сумануто Ш се врти неколико парова. Покрети изломљених лиШ ниЈа, разбарушене косе, севање ногу у шлицевиЦ ма сукања, разговори у стилу: ,Je ли сестра зауШ зета?“ „Ноу“. „Може ли брат да прати кући?“ „Си“... т ДобиЈа се утисак да се међусобно такмиче у изШ вођењу „лудих фигура" у чиЈи склоп долази и si кривљење уста наЈновиЈи штос. И онда се само Цпо себи намеће питање, да ли се! баш за сваког јЦ човека може рећи да „звучи гордо"...

р Једна познаница прича ни. Долази ту већ веШ колико пута, Уверила се је да је иали броЈ оких šg који сталко карикараним играњем ствараЈу неур годну атмосферу. Кад би се они отстраиили иогло т б и овде врло лепо да се забапља. А чак шта више, веруЈе, то би учинило да долази више оних р који траже ггристоЈну разоноду. Ц Размишљам о томе. Симпатично Je то кад Јвдан Ш члан управног одбора жели да приушти што боља g| финансиска средства своме дому. Али, кад ce у Ц томе претера, онда човек мора доћи до закључка Ј да су то псеудо-добре намере... р На излазу, пред вратима, Једно неутледно отвор рен>е (очито „абоненткинл" кафане Соаун) повучв Ш Мв за рукав: „Леба ти, даЈ ми излазницу". И дао |§ .сам ЈоЈ у намери да комплетира „итрачки авš- самбл". р А три члана уггравног одбора и даље трљаЈу у= руке... =5 » Индвкс*бар« l§ „Фрајери, кад упадате овано, оетавите дисаљке Ц КОД куће“ рвкао Је Данте улазећи у „Иидекс-бар* ц Данте ј« бие непушач, па му се не може ваШ мерити за ову изјаву. Снабдевен на све спремним Ш плућима дугогодишњег пушача, без тежих послеГЦ дица сам занемарио његов приЈатељски савет и Ц храбро ушао у салу. s Ocehao сам се помало стидљиво и несигурно. Ц Била Је то моЈа прва посета бару. У друге, неј= студентске, не идем, Јер кажу да Je то малограШ ђански и декадентно, (Предузећа која држе те Ц друте барове нису декадентна ока су комер§Е цијална). Ц „Индекс-бар"! Индекс Је црвека књижица (на Ш ТВШ боЈе кухињских тапета, а на МВШ аристо= кратски плава) коЈу студенти у току прве године Ц непрестано потежу из цепова као знак свога акаЦ демског достојанства, а после Јзгна „коЈи први доЦ ђе“ стално „заборављају* у неприступачним углоШ вима ормана, испод прљавих чарапа и осталих Ц „маскирних средстава". Вар Је: „Енглески ноћии Ш локал у коме се служе алкохолна пића и хладна Ш Ј ела “- (Цитирано по „Свезнању", изд. 1937, стр. 175). Ш после ове мале екскурзиЈе у етимологију ногло Ц 6и се закључити да Је „Индекс-бар“ енглески ноћЦ ни локал у Београду у коме се на индексижа Ц| служе алкохолна пића и хладна Јела. § У ствари, „Индекс-бар" Је лоше проветрен по- ® Ш друм Балканске 6р. 4, у комв ce искључиво sa Ш студенте сервираЈу облаци дуванског дима, џез Ш музика и алкохолна пића. ц Кажу да овде долази углавном Ц «елита“. И заиста, први летимичан поглед ме увеg рава у то. На ивицама белих уштирканих кошуља ц лепршају крила лептир машни, тамна одела преЦ °влађуЈу и делују некако као допува дискретно Ш деколтираним хаљинама колегиница. Деколтиране = хаљине (уз обавезне лажне бисере) играЈу погла-1 вито са лептир машнама, а остале блузице од црЦ вене ’ плаве и жуте вуне, пепито хаљине и кариц ране сукње задовољаваЈу се сомотским капутима = без машни и разним сретлим оделима купљеним у i| време четрнаест тачкица.

примећујен у гужви једног етарог познаниса, Зовем га: Je ли Жико (ово Жико је због дискретне опрезности у стхду Николе Милошевића, иначе човек се зове Сима), je си ли ти ножда старосе* дслац овдашњи? Па, помало. «• Како Је обично овде? Има ли неки „штос“ за кене? (Признајем да сам дошао очекујући да ме -ctr ту штосови са свих страна). Вема. Прилично Је пристојно. Долази углавном студентарија. Али, erro, баш прошле недел>е, играм са Једном девојком. Види се да није студенткиња. То ме се, најзад, не тиче, али њој неда

ђаво мира na ме сваки час запиткује: те' вдта ету- јЦ дирам, те на којој сам години, те колико имам Још Ц испита... Е, ту ми Је прекипело. Упитам је: а шта Ц Ви студирате? —Глумачку школу, одговори она без предоми- Ц| шљев>а. Позоришну академијуТ Аха! А познајете ли неког СтаниславскогТ Па... не баш најбоље, рече она са устеза- Ц н.ем, тако... из виђења. НасмеЈасмо се обоЈица. КраЈ нас промичу блузице, сомотски капути, = бисери... Негде у углу, кроз дим, заблистале су Ц две три позамашне ћеле. rac КоЈи су ово? запитах Једног пролазника. Ц Довели сигурно ћерке на игранку? Ма ие. рече ми човек, то су апсолвенти! А, тако! Пошао сам ка излазу. Труба Је у тои очаЈно Ш писнула и краЈ мене поче ковитлац „у ритму фокс- Ш трота", штоно рек*о Програм Радио Београда. Је- Ц дан млади пар: он плав, раскопчане кошуље (со- мотски капут), она смеђа, живахна (карирана сук- Ц н,а), обоје дежмекасти и озноЈени, прохуЈаше по- Ш ред мене онако ала Силвана Мангано у „Горком Ш пиринчу , и отисак његове ципеле (са гуменим ђо- 3 ном) енергично се прилепио на моЈе тегет панта- Ш лоне. Крв Ја узаврела у мени, али када сан Ш погледао на аихова насмеЈана, срећна лица, када Ш сам се еетио мокрих калемегданских клупа и Ш „хладнв девојачке собице коЈа чека на евакога од = amt * (Васа Поповић), када сам схватио да Је то š скоро Једино место где могу за свега 49 динара Š по оеоби (плус три динара за гардеробу) четири- Ш пет сати да се држе за руке и скакућу по туђим Ш ципелама с безобзирношћу срећних који заборав- Ш зваЈу на све прогутао сам кнедлу и мирно про- s дужио, = Blto ти Је младост, помирљиво промрмљах =е себи под нос. На излазу сам тужно помислио да нећу моћи Ш ништа нарочито да напишем одавде. А тако сам се Ш био наоштрио... Пвртле, папилотне, | прашак за гамад... *‘ РеНе плак »« на сваком кораку, у аули фа- I ЛИЦИ> у дому - С *УД®. исписане круп- 1 ситним словима, упадљива обећања, све у 1 Р Г вШћеТ « ПриЈатио вечв “- п Р«о плакате 1 здужена џез труба, са стране написано „лутриЈа * ?.е И ™’г ДОбаР бИфе “ 3 У «"* потпис « 1 T ’• “■"•»“•=' снаршог | Фдиултета, на једном столу изложили Ш геолози богату лутрију: пертле. папилотне. пра- I Т “Упп-икле, варјаче, Једном речЈуТе S Гп 0 ДОМаћинСТВО ' Чак н по- I T ****** као геолош « бонбб-i да би cpehHK добитник имао чиме да S притисне качицу купуса за кисељеше). Оваква 1 лутрија довела Је госте до нестрпљења. тако да су 1 Ј два чекали када he програм почети, управо када 1 и Бoгато с °Ртирани програм. богатиЈи 1 и разноврсниЈи од лутрије одушевио Је госте. Је-1 дан Је чак од одушввљења, после на лутрији, из- = вучене пертле, сместа прогутао и почео да се кри- 1 ® И КвД И ? а као је (Двлеко било) на нгранци 1 У Студентскои дому „Милован Ђилас“. гаЈТГТ да Је неко од гостију у К рао. или иле- 1 гално унео мишомора. просуо га По сали и тиме Ш Певачн су «а Једвите 1 Ј Де стављаЈући живот на коцку успели да прому- Ш цаЈу неколико песама. Али се зато козериста S-1 °* Је УСПе ° да У два налета »задиви 1 ’Б^Г К^о1 ЧИТаЈУ И 301 ° кучету Фифики и мачку Ш •Г (КОЈв ОН ВОЛИ) ° ТОМе како се низ брдо и ш лози ЛаК ° КОТрља ’ па зашто не 6и и они гео- Ц Пошто нисам извукао ни палилотне. ни варја- I v разочаран н »пустим геологе да се забављају 1 > стилу „провешћете пријатно вече", решен да нађеж добар програи. Сачекао еам прву суботу. Опет ме засени ша- 1 Г и а ГТ аТа ’ СЛOВа ’ TPy6a И Пoжу ри« код вете- 1 ринара. Стигао сам када Је публика већ у хору 1 Т° Да Је у Сали од Ј екивал о као 1 посмртно ЈектениЈе у саборној цркви. Помислим. g СР Т* НОВИна у нРограму и придружим им 1 rLL J !‘ Z ТОМ МОМенту на 6ини Је сав блажен од 1 cpehe (због успеха песме) отпочиљао и трећу песму § cp.h», Оно доста у слн „иЈ. ZJ„Z7Z | У програму, ни посмртно јектеније, то је би 0 нов = иачин аплауза. Ово сам сазнао тек када је отпо- Ш чела следећа тачка. екеч; „крава и бик“. Сада Је 1 аплауз достигао кулминацију. jep су и сами изво- 1 ђачи са своЈим хумором протканим вулгарношћу 1 достигли кулминацију. Још Један лош програм. Ш

Број 27

НАРОДНИ СТУД Е Н Т

3