Студент

трао као скрнављее националне светиње. Данас, пак, када слављење славе има исту улогу као и одржаваље неког дру« гог обичаја, који изводи баба Живана са угљевљем на огњишту, буржоазија покушава да подигне тај обичаЈ, говорећи да је то оно што нас Је одржало кроз векове. Нама Je Јасно, да су одавна, као вихором ношени, прохујали сви они елементи коЈи су чинили славу напредном кариком борбв за слободу. Отишла су у неповрат та времена и замснила ноаим формама борбе. Њих су збрисала са лица земље разна историска збиваља и стварност социјалистичке борбе за добробит човечанства, социЈалистичко васпитањв народа, борба радних људи за побољшање животних услова, Једнакост и социЈалну правду, борба чији Је циљ бескласно друштво, остварење комунизма. Слава Је данас оруђе реакционарних снага на коме се сакупљају да би критиковали наш данашњи друштвени поредак и напоре комуниста и народа за изградњу социјализма. Кад људе вуче жеља да св окупв, поразговараЈу, развеселе, имају других могућности за то. Колико Је рођендана, државних празника и осталих свечаности ва коЈима се може без Свеће, свештеника, жита и осталих религиозних церемониЈа и код православних и код католика приредити Један скуп. Например празник пролеђа наши стари су везивали за шести маЈ, на Ђурђевдан, због тога jep га Је требало прилагодити некој личности за ксју се сматрало да је донела нешто протресивно човечанству. Треба се само мало више замислити иад тим какву Је улогу оциграо 1 маЈ у историЈи радничк« борбе за ослобођење од кагшталистичких окова, па ниЈв тешко одвоЈити масе од слављења митске личности и упутити их на слављење стварности". После одржаног реферата започета Је дискусија, Друг Чеда Цветковиђ Je говорио о политичхи апсолутно реакцнонарном смислу који има слављење крсне славе у нашоЈ данашњоЈ стварности. С критиком референта иступио Је један дискутант који је заступао схватање да Је слава типично хришћански обичаЈ и да тражеље њеног корека у паганским религијама нема иаучних оправдања. Ако такви корени и постоје хришђанство Је славу потпуно адаптиралО себи. Њу треба као такву критиковати. Против ове критике иступио Је Човић Боривоје који се позвао на етнолошке чињекипе коЈе потврђуЈу паганско порекло овог обичаЈа. Неколико дискутаната говорили су о реакционарноЈ улози религиЈв заСтупаЈући схватање да Je такву улогу релитија играла од уввк. Мвђутим, с питањем крЈе Je поставио један дискутант отворена Је дискусиЈа о проблему првобитног хришђанства п о томе да ли Је оно у време када се поЈавило било револуционеран покрет. ДИСКУСИЈА „О КРСНОЈ СЛАВИ“ СЕ НАСТАВЉА У ЧЕТВРТАК У 20 ЧАСОВА У СВЕЧАНОЈ САЛИ ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА.

Роман о младом човеку

Оскар Давичо: „Песма“ Београд, 1952 год.

м Пвсма“ Београд 1952 год. Излози нису блистали зато што Je улицама гргорила бакљада. Ни зато што је лепа и кротка јесен тонула у несталне шкољке лишћа. Са даљина су претили снегови, али нада у кн.иге сребра алписког цвећа није клонула. Излози су добили шарени садржај, организам хартија и готово дејство пишчевих напора. Те вечери, новембарске, београдске, појавила се књижевност стасита као жетварка. Стојали су младићи иза чистог стакла и на глатким издашима читали кмена домаћа, марљива, обилна. Улазим у књижарски магазин на Булевару. На десној тезги видим стабло од књига и нагшвем се. Књига Давичова. Преобилна, модерна, пуна слојева, дубока, дубинска, најдубља. Песник Давичо написао je роман. Иако изненађује, то је честита чињеница. Зрењанинска епоха се не може укотвити само у стиховима. Она је разнобојна и животодавна, она припада књижевно] мисији у њеним најширим давањима. У роману „Песма" писац Је нашао храбрости да се суочи и судари са сложеном матери Јом и да js рентгенсхи просветли и обради. Ослобођен од ситцореализма и описне механике, песнички видовит и луцидан, упознат са трусовима и стасањима својих јунака* скидајући епидерм обичног са предратног и заратног Београда, Давичо je донео Једаа ванредно плаховит, али проникнут циклус борбеног и пркосног велеграда. Тако су некадашња Ускоковићева панорама размахнуте паланке коју ремете и пробуђују „дошљаци“ и социЈално разнобојан, ремарковски узбуркан видокруг песнички отвореног Бране Ћосића добили своЈу најмоћниЈу експрееију у Давичовом покушају и остварењу. овог масивног романа нису ни малограђани, ни чиновници, ни безброЈни радници; могло би ce рећи нису типични у смислу просечног, извученог из гомиле да би као костури били окићени подацима средине. Давичо Је довео у књижевни циклус младићску и скоЈевску, мисаону и активну, поштену и борбену природу наше непокретнв схоЈевске генерациЈе, која Је од себе чинила хероје дана и легемду sa после. Писац Је поставио Један велики проблем и проносио га кроз свих 713 час драматичних, Час умирених, час водоплавних, час разборитих страница. Мићина лична борба ниЈе симплицитно усклађивање борбених дужности и искре ног полета, већ контрола над сваком мисли у прилог дела и обратно, Било би површно тврдити ra су скојевци имали само дечачке дрскости и штукмног ћутања, чиме би се њихов историски удео сводио иа гаврошке пркосе. Ништа маше опасно је превидети и негирати треперење и пубертет тих истраЈних младића, ученика, шегрта, студената, у отсуству њихових тренутних трусова, несналажења и брзоплетости. Међутим, Јединац со-

лунског ратника и одбаченог чиновника Рановића никад не бежи од своје живе и плахе мисли, од оних топлих хњига, од монолога на сваком кораку. Давичо је давао целог човека на целом платну; он мде за стопама својих Јуиака са очима од којих перо ниЈе брже. Тако Је писац без растојања и описног вијадукта час прилазио, а час улазио у поткожну топлоту свог младог јунака. Мића Је, будући далеко од борбеног челичења у широком клубу, у свом чистунству напрегнут и неспокојан. Међутим, његов скојевски утопизам није јалов, чудан и штетан, то ]в махуна из које he изићи зрелиЈа мишљења, одлучнији ставови и корисниЈи чинови „Мићин случаЈ" je збир дпа дана живота, два дана ходања, акција, дашљеља, битака. IјГи Један ритам његове крви. вида и речи није испуштен тако ла из секунда у секунд постаЈв далеко еложенији, nocrajg готово „четворокатан." Заокупљен Је су-

кобом са родитељем, сударан Ј« са надмоћном критичношћу својих цругова, противетављен Је академском песнику Вековићу и спо Јен чудесно, нскрено и танано са Једном женом, коЈа више разуме њега но што он познаје њену становиту симфоничност. Епилог Је сурово реалан и просечио истинит. Мића Je погинуо у тренутку када Је сасвим схватио потребу свог задатка и све могуће последице тог потхвата. Умирући краЈ масивног болничког улаза он се ни овог пута ниЈе мешао у апсурдном стицаЈу околности. Давичова реченида Је оркестар народски прецизног речника и пуне носивости кованица. Одавно у нашоЈ расноЈ прози није тако жестоко и слободно протекла жива вода Језика без академског епидерма. Читати Давича значи слушати дозиве са бачије, пливати у жагору улица, грабити гаменске до сетке, клатити се на песничкој вртешци. За сада довољно Је рећи да Је то Језик без формуле и да

означава не само новаторство, већ и широки потстицаЈ. t И ако Је одвише рано поздравити Један големи роман са пуно чистих соли наше земл»е, не треба се бојати од таласа утисака. Наиме, Давичов рукопис Је окошталост ремарковске природе Крлеже и Вране Ћосића, темељии камен дебалканизациЈе нашег кљижевног видокруга. Између ових имена и снажних умова почивају геЈзирски извори и брушсни кристали књижевности, ослобођене десетерачког реализма. Зби ља, са овим романом младог Давича о младом човеку, може се без спуштених трепавица слободно изићи пред образ света. Ако 1952 година буде утиснута у повести наше књижевности, окда he за ту историску годину превасходно бити заслужан давичовски квалитет и зрењанински садржаЈ коЈи га надахњуЈе.

М. МИРКОВИЋ

ЉУБОМИР МЛАДЕНОВИЋ.: Скопље

Мали коментар

Како смо дочекали „Хенриха IV“

Пред ообом смо имали ttpeмијеру највеће историске драме оног драматичара који је позориште задужио са 37 таквих комада који се неће скидати са репертоара већ четири столећа. А „Хенрих IV“ је Шекспиров комад који Је за његова живота доживео пет издаша, одговарао укусу онога доба, да ево до данашших дана и за шекспирологе нашег« века остане, уз „Ричарда Ш“ jeдина историска драма која се може мерити са шеговим траге дијама. Имају оки заједшгчгкоса „Хамлетом' 1 , „Краљем Лиром“ и „Магбетом" ону дубину проблематике, оне реалистички расветљене лихове и у таквој драмској радши која ће омогућкти да шихова људски богата лица буду блиска свима гледаоцима Глоб-театра на свих 1500 седишта, како за ону сиромашну већкку, тако и за маши број високог градског крема. Али за оних девет стотива гледалаца који посете Народно позориште у Београду, па и за Олд Вик усред тог истог Лондона, али XX века, схватили све дубиие Шекспирових речи није тако непосредан процес као и за људе Јелисаветиног доба који ćy дисали са Шексгшром исти ваздух и осећали у шему исте усковитлане животне струје. Шекспир јесте вечит, али дубива којом се доживљују те вечите личности, драмеки отеловљене као личности тога доба, ипак зависи од тога шта знамо

о тим личностимз као савременој драмској матегрији. О свакој драми, свакој личности, често стиху пишу се многе стране; свака драма Је проблем око ког се укрштају многа пера без коначних решења. А „Хенрих IV“ је историска драма највише коментарисана од свих осталих Шекспирових Хенриха и Ричарда. Таквог „Хенриха" и Шекспира „Ново поколеше" даје ЈавнсстИ, и то првенствено омладини, његов први превод, но осећајући потребу да штампа и неки поговор или било шта слично чиме би дало ма и најблеђу слику места ове драме међу осталим драмама истога аутора или проблеме који се у савременсј шехсспирологији јављају се овим делом. Прворазредни превод Живојина Си мића и Симе Пандуровића гграти само комерцијална примедба на омоту да је у њој „Шекспиров геније као бенгалском ватром расветлио догађаје и прилике у Енглеској XV века", поред минуциозних текстуслних комснтара у фуснотама у стилу „куване суве шљиве и суви колачи често су служени по бурдељима онога доба“, што би збиља било важно, али је младом поколењу далеко важније да најпре сазна иа пример о ранијим обрадама Хекриха IV или о томе ко је централна личкост Хенриха IV или кеколико студиозиих речи о ггротивуречноЈ личности принца Хенриха, о гом целовитом човеку Ренесансе кога je Шекспир ставио између два констрасна лика Огњанина и Фалстафа, као симболе суттропгности коЈе су се у њему стекле, или нешто о кајсвестранијој комичној личности коЈу Је Шекспир дао, о Фалстафу, тој синтези Дон Кихота, Санчо Пансе, Швејка и свих шерет-будала књижевности и живота. Тако шкрто издатор „Хенриха IV“ у нашоЈ сиромашној шекспиролошкој литератури, Народно позориште поставља на сцену, а да д-р Бранхо Гавела своју студиозну и на модерним теховинама Шекспирове сцене засновану режију, пропрати у интервјуу „Ревије" врла речитом заменом тезе о

потреби дистанце и метаморфози редителл у критичара да би он био у сташу да ишта каже с претстави. Тако су два ретко рада: преводи и поотавка на ецену „Хекриха IV“ остати засад без путева да овај комад посгане потпуво наша својина. два вредна рада предата су стихији читалачке и позоришне публике, којој је свугде

и на сваком месту потребан јасан став и одређене координатв о месту дела које гледа у кшмжевности и савременим драмским кониепцијама, без обзира на каквом кивоу та публика била. Овако: „Ново поколеше“ не да се чудм ако Шексггира ралије купујемо у загребачком издашу, а д-р Гавела дочека импресионистичку крити-

ку, тако честу код нас, мада и неправедну, али у оваквим околностима разумљиву: да је на пример Фалстаф донет на сцену са цригушеном комиком или слично, из хтростог разлога што није схваћен. Зашто о тим ликовима нису рекли најпрв оии који су с« њима највише бавили: преводиоци, па и сам редитељ?

Јован ЋИРЛЛОВ

М: Oemo Л»даА '

Два мишљења

Филм посвећен земљи и слободи

Мексикански филм, „Лсдап даа живота", рађсп прсма спенарију Е. Ферпаадеса и м. Магдалена, у режији Е. Фернандеса. Камера: Габријел Фигероа; МЈ’зика: А, Д, Конда. У гл, ул,; Коломба Домингес, Робертс Как>едо, Росеура Ревуелтас и Фернандо Фер нандес, И оваЈ филм претстадља Један од бисера мексикакске кинематографи • je који зрачи дубином свога садржаЈа и лепотом обраде. Јер, истина Је: уметност делуЈе најпре снагом своЈе истине, исти не о животу, човеку, земљи. И сузе ако теку: због судбине седе Хуаните, младе Кубанке и смрти пуковника Pejeca, коЈи се побунио у огн.у Једне револуциј е против у-

биства чов»>ка коЈи се бормо да се земља да народу коме и припада, теку и због њихових суза. У томе и лежи снага ис т и н е овог филма, да Je каша осећања идентифнковао са њиховим, да њихове сузе буду и нашс. И шта су те сузе, и Јсдна слрт. цео живот ил- с?мо Једак дан тога живота ако оне потеку г;.то шт o Је то све жртвсвано за добро и слободу саоје земље, њених идеала, за њено „цвеће и далеке осмехе". Те сузе светле, снаже и оне се памте: Јер, ако каже Горки да „човек то звучи гордо“, и сетимо се поноса старе Хуаните и светлог достојанства њенога сина, њихових судбина и идеала, онда видимо да смисао наших вредности, посто Јање, жи

вотног циља, нвјпотпуиије лежи само у Једном дану нашег живота, у дану између смрти и живота: ка к о ћемо тада дати свој живот ако се он даје отаџбини, а да 5и добио пуни смисао оне Горкове мисли. А то нам и овај филм приказује, кроз сузе и седу косу мајке Хуаните, њених ла ганих окрета и тешке њеног гордог држања маЈке и поноситости на своје синове; приказуЈе кроз смрт њеног последњег сина и љубави младе Кубанке. И све то тако снажно, кумбмо, нспосредно и бли-

ско нама са другог Континента. Али, не видимо ли ми у тој теми узетоЈ са живог врела бујне и богате историЈв Мексика и пашу историју, сећаЈући се, узгред, и маЈке косовских Јунака и маЈки Јунака седам офанзива. А то нам и даје за право да, када на почетку овог Фернандесовог филма прочитамо посвету; „Хозе Мартију псснику који Је сјединио срца Мекспка и Кубе" поносно и радосно додамо; филм Је сЈединио и наша срца ...

В. МОЈСИЛОВИЋ

Коломба Домингес

„ЈЕДАН ДАН ЖИВOТА“

На претстави мексикан ског филма „Један дан живота" било je пуно при гушених, а и гласних јецаја, много црвених, влажних очију којв су се на излазу стидљиво увлачиле у оковратнике капута. Али смеха ниЈе било. „Један дан живота" Је потресна драма, богата екажним емоциЈама, крџата њима од почетка до краја толико, да гледаоци не стигну да одахну. Па ипак, филм због тога ниЈе ни досадан, ни неубедљив, ни извештачен. Његова снага лежи управо у ономе што Је лако могло постати његова сла бост. Тема Је прв o што освоЈи гледаоца. Срећно нађено решење да се кроз интимну драму четцри пет лица да једна РеволуциЈа, Једна Земља и Један Народ. Без великих, „масовних" сцена, без много пуцњаве, трке и „митичговања" гледаоцу су дочарана Јасно стремљења маса, њихова достигнућа и наде, често изневерене. У овоЈ теми посебно меето заузима лик пуковника Рејеса, психолошки изванредио иотивисаи и глужачки уобличен. Чо-

век, коЈи Је девет година РеволуциЈи давао читавог себе, у Једном тренут ку, после стрељања побор ника аграрне реформе Сапате, увиђа да РеволуциЈа виЈе испунила ово што Је он очекивао, да ниЈе имала довољно снаге да се пробиЈе до следеће етапе пута коЈи су ЈоЈ истрасирале народне потребе и наде. Шта Је он требало да чини? Да се бори против те и такве РеволуциЈе, коЈа Je и његово дело, еа чијим ce ои тековина.ма слаже, алв не и са њеном немоћношћу да крене даље? Или да затвори очи пред прстом савести коЈа га упозорава: Не, ово више ниЈе она РеволуциЈа коЈоЈ си дао своЈе свове и све дане своЈе младости? Он Je изабрао Једино могуће решење; предао Је оружЈе у знак протеста и сачекао мирно смрт, увереи да Je своме народу дао све што му Је моrao дати. Исто тако снажно делуЈе и лик његовог наЈбољвг друга, генерала, коЈи га предаЈе воду за стрељање. Они су годинама ишли раме уз раме. Један догађај их Је одвоЈио

нашли су се на супротним странама барикада. Обојица остају верни сво Јим идеалима и своме пријатељству и, ма колико на изглед то било контрадикторно, поступци обојице еу нам подЈеднако разумљиви и људски. Можда „Један дан живота" негдв у Канади, Аустралији или ЕнглескоЈ наводи људе ка осмех. Можда у некоЈ од тих земаља, у којима социЈалне супротности нису решаване пушчаним пуцњевима, изгледа претерана или ваивна прича о Рејесу, о Мами Хуанити, о старом Помпосу коЈи Ја „веран пас“, РеЈесу зато што су обоЈица „верни пси* Једног заЈедничког господара коЈи се зове РеволуциЈа. У нашоЈ земљи, далекоЈ од Мексика, није то случаЈ, Јер наша блиска прошлост чини

нам и ту далеку земљу и њене људе блиским. „Један дан живота" Je филм о великим људским стремљењима, о »е-ликим људским срцима. То Је филм - enoneja о једном народу и његовим најбољим људима, коЈи доноси собом онај свечани и тужан призвук песама седих барда на коЈима се генерације одгаЈаЈу за подвиге. Филм ко Ји нас чини бољим, Не мсжемо да се отмемо утиску : Један народ, малоброЈниЈи од нашег, дао Је, оно што наша кинематографиЈа Још ииЈе постигла филм о себи, коЈи натеруЈе и тако удвљене гледаоце да заволе његове људе; И да жале што »ако ма ло знају о њима.

саша веселгтиовит*

БроЈ 27

НАРОДНИ СТУДЕНТ

5