Студент

РЕПОРТАЖА „НАРОДНОГ СТУДЕНТА"

ЗА ЗДРАВЉЕ ЧОВЕКА

Написао: Миливоје ЂУРИЋ

МЕДИЦИНАРИ Шест година треба да се наврши док некадашњи бруцош медицине затвори свој „круг“ студија. Почиње са хемиским институтом, а завршава Судском медицином. На том путу пуном препрека има и отступање и повлачења, али је највећи број оних који једном ухвативши се у коло играју до краја. А судећи по резултатима, који постају видљиви тек на старијим годинама, не би се могло рећи да су лоши играчи. Шта више... Покушајмо на том путу да пратимо једног бруцоша. Прве две године он се љути што учи ствари које како се њему тада чини, немају баш много везе са медицином. То је физика, па хемија. А тек анатомија, баук медицинара, чији се уцбеници не мере страницама, већ килограмима. А кад и то савлада онда увиди колико то све заједно има везе са медицинским наукама. А онда долазе вежбе, сасвим озбиљне, чак неочекивано озбиљне вежбе. Кисео осмех на лицу у сали за обдукцију леша,. бледило лица не може да сакрије. Не прати излагање професора пропраћено секцирањем леша. У себи мисли: „Само да ми не позли...“ А после је све тако нормално. Пише семинарске радове (а можда их и штампа у „Медицинском подмлатку"), дискутује, размишља о раку и чуди се кад неки колега са филозофије каже да никад не би могао бити лекар. А након тих шест година припојивши једно др. свом скромном имену, не може ни сам да се препозна. Давно је то било кад је био бруцош...

СТОМАТОЛСЗИ... У чекаокици клинике Стоматолошког факултета увек је пуно пацијената. Под руководством професора сваки студент има своје пацијенте са свим врстама оболења. Ту дефилују деца, старци, жене, а нису ни ретки случајеви да добију и оне са патологије. Све радње, од обичне пломбе, преко протезе и вађеша зуба, па до најкомпликованијих стомато-хируршких подухвата изводе сами студенти. Сви радови се врше по стриктним и савременим научним принципима и то је учинило да су тако популарни у Београду да морају да одбијају известан број пацијената. То је једини факултет који сам, радом студената, прибавља финансиска средства. Иако млад факултет данас већ игра важну улогу и кроз плодан рад доказао је неопходност свога самосталног постојања.

ФАРМАЦЕУТИ.. Скоро свако наше село има по неку баба-Мару која суверено влада и пружа све врсте „лекарских интервенција“ својим сељанима. Ако неког заболи зуб, она му на образ привије жабу или вретеном вади „црв“ из зуба. Ако и то не помогне, онда једино берберин спасава ситуацију... То је, поред осталог, условило да се Стојан Антић по доласку на студије определи за Фармацеутски факултет. Али, није он сам. Још их је много који се спремају да после дипломирања оду у своје крајеве. Добар број њих биће ту пионири фармације допринеће онемогућавању деловања свих баба-Мара. Но да 6и то могли, данас вредно вежбају по институтима. Раде са свим врстама хемикалија, што сведоче њихови прогорели мантили; справл>ају лекове; уче се практичном апотекарском послу. Често по неколико дана справљање неког лека не полази за руком. Безброј пута читав процес се понавља, увек испочетка док се не пронађе грешка. А та грешка обично је, стављање мање или више, десетине грама неке хемик:|јлије. То захтева поред солидног теоретског знања и савршену прецизност и педантност. Уз такав рад четири године студија брзо прођу.

Снимци: Југо-фото

Под руководством асистената студенти пете године Сто матолошког факултета врше све врсте оправки и вађење зуба. Сваки студент има своје пацијенте. У одређене дане студенти раде са пацијентима. Клиника у којој раде студенти снабдевена је модерним уређајима.

После операције води се строги вадзор вад сваким болесником. Овај болесник за време операције изгубио Је много течности. Група студената медицине интра вевозно му, специјалним апаратом, убризгава физиолошки раствор.

На протетици, будући стоматолози сами изводе све дентнстичке радове .за своје пацијенте. Солидна техничка; ередства и стручна знања студената омогућавају висок| квалитет тих радова.

Једио од најкомплпкованијих поглавља физиологије јесте електро-физиологпја. Стутгенти друге год.ине медицине на практичним вежбама изводе експерименте на жабама употребљавајући електроле као надражај.

КУД Медицпнске велике школе „Мпка Митровић* 4 веома је актпвно. Прошлог лета друштво Зе дало бригаду ва изградњи хпдроцентрала Власина која Је поред свог физичког рада дала неколико успелих културно-уметничких приредби.

Студенти стоматологије (пете године) пажљиво прате хируршку интервевцију др. Радомира Ђорђевића, док при операцији асистирају два студента.

У улици Светозара Марковића отворев је друштвени клуб Медицинске велике школе. Шах-табле, часопиеи, књиге, радио-апарат доприносе да ту студенти приЈатно проводе своје слободно време.

На институту Галенске хемије студенти метврте године фармације вежбаЈу припремање лекова. Св&кл сувишан грам иоже да доведе до супротних резултата и зато треба бити врло пажљив.

Студенти пете године медицине, по групама, недељу дана дежурају на Гивеколошко-акушерској клиници. Ове студенткиње уче у интернату клинпке. На знак звона Једиа од њих отићи ће породиљи којој Је потребна лекарска интервенција.

Сваке годиио студенти Фармацеутског факултета одлазе на научну екскурзиЈу у Чортановце код С. Кар ловаца. Залагањем студената и погодношћу тла на том комплексу се гаји лековита биљка гороцвет. Професор држи предавање етудентима пропраћено практичним радом око узгоја ropoцвета. Поларограф Је врло апарат на коме се врше анализе органских и анорганских супстанција са великом прецизношћу. Он много помаже студентима при изради семинарских и дипломских радова.

Футбалски клуб Медицинске велике школе „Медицинар“ најбоље ]е студентско футбалско друштво. Оно данас важи као Једно од бољих футбалских друштава Београда.

Број 29

НАРОДНИ СТУДЕНТ

Страна 3