Студент

ФЕСТИВАЛ

7 јаунара одржан је састанак Универзитетског одбора Савеза студената. На састанку поднет је предлог о пројекту плана за Шести фестивал, који he се одржати у другој половини априла и првој половини маја. Овај план фестивала има за цил. само да изнесе предлоге факултетским удружењима и да им да основна упутства за оријентацију у припремама фе стивала. Фестивал ће обухватити све делатности студената почевши од научних група, културно уметничких друштава, активности друштвених клубова, као и фискултурних организација и организација народне технике. Предвиђа се да фестивал буде пропраћен и традиционалним фискултурним сусретом београдског и загребачког универзитета. ОваЈ фестивал неће бити само најосновнији пресек рада. већ he се кроз разнолику делатност факултетских удружења, манифестовати достигнућа наших студената у свим областима делатности, у току ове школске године.

Овогодишљи студентски фестивал одржаће се у друroj половини априла и у првој половини маја месеца. Он треба да буде организована смотра највсћег дсла активности студентских удружења, друштава и клубова. Овде наводимо само неке значајне манифестације студентског живота и рада које ће испуњавати фсстивалске дане. На свим факултетима одржаће се дискусије по низу научних питања и оргаиизовати смотре научних група. Студентска удружења ће организовати низ популарнонаучних и политичких предавања за радне колективе и фронтовске организације. Тако ће например Удружење студената медицине организовати „Медицинску недељу“ и кроз њу не само активизирати разне видове делатности свога Удружења, него и пружити стручну медицинску помоћ (у оквиру својих могућности) нашим радним људима. Културно-уметничка активност ће се манифсстовати кроз низ концерата и приредби постојећих културно уметничких друштава и група. Студентски друштвени клубови, који постоје при јсдном броју студентских удружења, такође ће појачати своју активност. Академско позориште „Бранко Крсмановић“ у оквиру фестивала прославиће тридесетогодишњицу свога рада. Сту денти београдске, загребачке и љубљанске Музичке академије низом квалитетних концерата повећаће уметнички квалитет фестивала. Фискултурке организацнје припремају такоће богат програм са низом такмичења за првенство Универзитета и великих школа. У оквиру ових такмичења одржаће се и фискултурни двомеч београдских и загребачких студената технкке. Биће одржаи и традипионални априлски ванармиски маневар студената ТВШ. Организација Народне технике такође ће на фестивалу да демонстрира свој рад. У фестквал ће се укључити и прослава 1 маја. И студентска удружења у унутрашњости узеће учешћа у фестивалу. Иизом конкурса за научне радове, књижевне саставе, музичке композиције и друго, тежиће се да поједини талентовани студенти дођу до изражаја на фестивалу. Ово су само неки облици студентске активности који ће доћи до изражаја на фестивалу. Студентска удружења друштва и клубови, треба самоиницијативно да организују низ манифестација своје делатности, да што више активизирају свој рад и то не само у одређеном оквиру фестивалских дана, него у читавом периоду који нас дели од фестивала. За успешно учествовање на Фестивалу Универзитетеки одбор ће доделити новчане награде најбољим студентима Удружења, друштвима и клубовима, а такође и једном броју заслужних појединаца. Поред тога доделиће се заставице и пехари за разне гране фискултурне и културно уметничке активности. Овај фестивал, како је замишљен, треба да буде значајан не само за живот и рад студената, него и за друштвено-политички и културни живот Београда. Бсоградски универзитет је увек био снажан фактор у друштвеном и политичком животу земље. Пре рата oii је био светло жариште борбе против ненародних режима, а за лепши и бољи живот радног човека. У данашркој социјалистичкој Југославији он има још значајнију друштвену функцију: да буде градитељ и васпитач нових људи, нове социјалистичке интелигенције и да непреставо буде у првим редовима борбе за развијање научног живота у нашој земљи и опште културног уздизања наших радних људи. Овогодишњи фестивал студената Београдског универзитета показаће још једном да су студевти Београда активни чиниоци културног и политичког хивота наше зсмље. Универзитетски одбор Савеза студената Београдског универзитета, обраћа се свим удружењима Савеза студената, свим клубовима н друштвима која окупљају студенте, са позивом да појачају своју активност у припреми за фестивал. Одборн студентских удрухења и управе клубова и друштава треба на првим својим саставцима да продискутују о свом учешћу на фестивалу и да на основу донессних одлука приступе припремама за фестивал. Беотрад, 7. I. 1953 год, Универзитетски одбор Савеза студената

Не постоје разлози за пооштравање режима студија

Још претпрошлог месеца наша редакција је најавила чланак о режиму студија на Београдском универзитету. Међутим, пошто се у тску новембра и децембра, управо дискутовало о овоме питању, то смо сматрали да је боље сачекати да се ствар приведе крају. па да онда о њој пишемо. Иако у Ректорату универзитета, због извесних опречних мишљења, није још донесена коначна одлука, ми у овом броју доносимо чланак проректора Универзитета др Михаила Вучковића у коме он износи своје лично мишљење о новом режиму студија.

Прошле јесени навршила се година дана од доношеша Општих правила о упису, систему студија и полагању испита на факултетима Београдског универзитета. За то време не баш најоретније названи „режим“ студија показао је мно го својих добрих страна али, у исти мах, и низ недостатака. Увиђајући важност и актуелност овог питања Наставна комисија Ректората нашег Универзитета узела је у разматраше постојећи режим студија и поднела Укиверзитетском савету један предлог у вези с тим, о коме још није посткгнута потпуна сагласност. У међувремену је дошло до нових момената, до објављиваша Упутства за примену Уредбе о додацима за децу (средином децембра прошле године), што ре жим студија чини још актуелнијим везујући за њега прописе о ггримени самог Упутства, Одазивајући се молби уредништва „Народног студента" изнећу своје лично мишљење о неким добрим и лошим странама досздашв>ег скстема - тудија. Један од основних задатака досадашшег система састојао се у томе да се њиме још у јачој мери допринесе систематском раду на нашим факултетима, постепености у студијама итд. Неке од његових особина показале су се на самом почетку врло добре као што је то, на пример, био случај са укидањем понављања година и губљења права' студираша. Међутим, у току примене режима о коме је реч испољили су се и неки озбиљнији недостаци. Као опште правило на свим факултетима уведене су тзв.

баријере. Према једном од чланова Општих правила „Студент не може уписати предмете наредне школске године док не положи прописане испите из предмета протекле године“. „Баријере" су прихваћене као општи принцип, али када су факултети тај општи став универзитетских правила почели да примењују у свом делокругу рада, путем својих факултет ских правила, показало се знат но шаренило и, често, велика отступања од Општих правила. Неки факултети усвојили су три баријере; већи део њих прихватио је две, а има факултета који су усвојили само једну. На тај кзчин дошло је у пракси до значајвих разлика у строгости с којом се поступало приликом спроворења система у живот. Студенти су, с ггравом, могли да говоре о благгим и либералнијим о тежим режимима, о строгостима које нису увек биле потпуно оправдане. Само се по себи разумс да се че сме никад испустити из ви*да ларактер материје која се излаже и учи на поједишш факултетима и њихове спецкфичности односно да не мора и није потребно оријентисати се на најпотпунију једнообразност у погледу режима студија на Уииверзитету, али при свем том не претстављају најпогодније решење ни овако велике разлике и отступања од Општих правила. Међутим, тежиште питања не лежи толико у овим разликама већ пре свега у томе на којим се семестрима постављају баријере, а затим да ли су оне уопште неопходне.

И по једном и по другом делу овог питања гледишта су данас подељена. Правилима свих факултета сем једног прихваћена је једна од баријера која се налази на V семестру. Значајне разлике јављају се у питању где треба да буде постављена друта од тих двеју баријера: rtpe или после V семестра. Мени лично изгледа да је условљавање уписа трећег семестра полагањем свих предмета (или готово свих) из I године сувише оштра препрека, недовољно оправдано строг режим. Присталице овако строгог система резокују отприлике овако: студент прве године је млад ђак, нов човек за универзитет, он се готово још није ни снашао у новој средини и зато io потребно поступити што стро жије. Потребно је учинити све да овај млади човек схвати што пре сву озбиљност средине у којој се налази. Ја могу да увидим значај ових разлога али они се исто тако могу окренути управо про тив оних који их износе. Баш зато што је млад, нов и још без искуства кије умесно ни психолошки ни педагошки погодитп га свом строгошћу баш ка самом почетку, спустити на његову главу читаву тежину режима на његсзим првим корацима. Све је, уствари, питање мерс. Једаи исти потез може бити од благотворчог дејства ако се изведе с мером и од промашеног и чак штетног ефекта

Мишлзеше проректора Универзитета д-р Михаила Бучковића

ако се то не учини с њом. Факултети који су примили велики број нових студената створили су на тај начин једну посебну ситуацију, коју, затим, узимају као нормалну и њоме образлажу строгост својих баријера. На основу досадашњег искуства мени се чини да се ситуација на нашим факултетима осетно мења, да не постоје разлози за пооштравашем система студија већ, обрнуто да се јавл>а све више елемената објективне и субјективне природе који говоре о потреби разумног и постепеног ублажавања тога система. С тога ми се чини да би за највећи број факултета био најприхватљивији следећи систем. Упис у V семестар условљавао би се свим положе-* ним испитима из I године а упис у VIII семестар свим положеним испитима из II годтше. Иа тај начин дало би се довољно времена и даха млађим годинама да се снађу не залазећи при том у неки неоправдани либерализам. Поред тога овим путем олакшавала би се ситуација и у погледу апсолвената тј. смањила би ce могућност њиховог нагомилава ња. Кајзад, озо би било најгтовољније и с обзиром на Упутство за примену Уредбе о додацима за децу, чији се прописи везују за систем студија. У томе би се састојало моје мишљење у погледу система студија односио потребе његове модификациј е.

Чланови КУД-а „Мика Митровић" на фестивалу на Власиии

ВЕЉКО ВЛАХОВИЋ ГОВОРИО БЕОГРАДСКИМ СТУДЕНТИМА

Пред препуном салом „Народ них хероја" на Природно-матешатичком факултету говооио je у среду, 7 јануара студентима и професорима београдског универзитета Вељко Влаховић. заменик Министра иностраних послова о Седмом заседању ОУН. У излагању које је трајало више од једног сата друг Вла ховић се задржао скоро нг свим важнијим питањима која су била решавана на овом за седању као: окончање рата у Кореји и рспатријацији заробл>еника, борба против колонијализма, наоружања итд. Посебно место у свом излагању посветио је учешћу Југославије у овогодишњем заседа н>У Уједињених нација и угледу коЈи она ужива у свету. Поеле одржаног предаван.а сгудснти су постављали питања на које Је друг Вељко Вла ховић давао одговоре.

Наградни конкурс за претстојећи фестивал

Универзитетски одбор Савеза студената Београдског универзитета допео је одлуку да се за претстојећи студентски фестивал распишу иаградни копкурси: 1. Конкурс за научне радове. 2. Конкурс за музичке композидије. 3. Конкурс за књижевне радове. 4. Конкурс за радове из области сликарства, вајарства и примељсне уметности. На конкурсу имају право учешћа сви студенти. Услови конкурса биће објављени у првом наредном броју „Народног ст^деота I *.

Дискусија која се морала продужити

Десетине студената, у жагору какав се давно није чуо на састанцима, траже реч. Члан одбора удружења Сава Ћирић, који је водио састанак умирује их и скреће пажњу на време које је већ давно прешло уобичајене границе. Дискусија о међународној политичкој ситуацији и о спољној политици Југославије, почела је у 19.30 час., а кад се ближило 22.00 час., изгледало је, као да јој неће бити краја. Незна се тачан број дискутаната, али очиглед но је, да је мали број оних којима није успело да изаесу своје мишљење. Шта је допринело успеху дискусије овога састанка на коме је присуствовало око сто студената IV године ветерине? Пре свега значај и тематика првога дела реферата друга Тита и реферат друга Кардеља на Шесггом конгресу (који су били

основни материјал за дискуси« ју), а затим и једна новина која је уведена на овим састанцима. Она се састоји у тома што се дискусија води само на основу материјала који су студенти раније прорадили а не на основу реферата који треба да послужи као увод у дискусију. Раније се сматрало да је припрема овог реферата неопходна, што је донекле било и тачно за оне услове, међутим данас је то стара и превазиђена форма, која би само спутавала дискусију и сводила је на уске границе репродуковања материјала који се обрађује. Напротгив, дискусија постављена овако слободно, без ограничења на проблеме обрађене у реферату, допушта «*огућност изношења најразлкчитијих мишљења о питањима која у том тренутку највише интересују студенте. Ј. Дивжћ

ПЛАНИНАРИ „РТЊА“ И „ТАРЕ“ дочекали су Нову годину на Иришком Венцу

Прешло је у обичај да планинари дочекују Нову годину у својим планинарсклм домовима. Тако су и ове године посетили Јабланих, Копаоник, Бјелашницу, Фрушку Гору и друге наше плаиине. Прва и друra година дружине Технолошког факултета и чланови дружине Грађевинског факултета Планинарског друштва „Ртан," и чланови „Таре* ра Пољопривредно - шумарског фа

кучтета дочекали су Нову годииу на Иришком Венцу. Плаиинарсш дом био је те ноћи пун планинара из Београда, Новог Сада и обш* жших места. Група технолога npo тита се за Београд преко Строжклова, тако да еу онн биди upua посетиоци Вранковог гроба у омј гсдини. На тај начхн дочек Ном године био је искоришћен м ви први ОВОГОДИШН.И обИЈВзк Фру. шке Горе.

*eWf4l4Ff f 0Ш Г «f Y година xviii Jg Ј OГРАД jS 10 ЈДНУАР Ш Б 7л. Револзгције 71 Jf SР°Ј 1 Ш Унжверзитетска бибототек* Ш Ш Ш Ш JIL —— т ш ш в НБДБЉНИ ЛИСТ БЕОГРАДСКИХ СТУДЕНАТА