Студент

ТРЕЋА ГОДИШЊА СКУПШТИНА СД „ТЕХНИЧАРА“

Фискултури посветити већу пажњу

Трећа годишша скупштина Спорт ског друштва „Техпичар" на ТВШ иије успела да окупи велики броЈ чланова друштва, али је зато на н>ој изнет низ врло важних rrpoблеиа. Пооматрајући развој спортсхот живота међу 5000 студената технике може се рећи да се фискултури поклања слаба пажња како од стране руководиоца ССЈ на школи, тако и од школских власти. Није се залазило у сам проблем развоја спортског живота на школи са оне стране са које је он био најосетл>ивији, тј. решавањем питања спортских терена. Досадашњи претседник друштва, Бранко Баждар, Је то питање нарочито истакао у свом реферату: „Треба имати на уму да наша школа располаже местом на коме се могло изградити иеколико спортских терена. Управа нашег друштва је одмах после своје II годишње скупштине дискутовала о том терену. Дали смо скицу и е тмм предлогом иступили пред школске власти. тадашњи проректор ТВШ инж. Делић је разговарао са ректором др Кашанином и они су се начелно сложили да је питање изградње тог терена у један спортски парк нужно и врло корисао. Одмах је формирана комисиЈа са проректором Којићем на челу. Требало је да она да деталлн план свих тих терена и да од Урбанистичког завода добије дозволу за градњу. Ми смо се упозиали са првнм планом који је та коиисија донела, према њему ставилн своје предлоге и живели у вади да Ке изградња да отпочне. После дужег врвмена прешло се на планирање земњншта булдожерима

нако смо били вољни да са своје стране понудимо радну снагу која би вршила земљане радове. Ректорат се касније правдао да се кије могао наћи булдожер. Ми смо им изашли у сусрет па смо допремили у Београд три булдожера из Поповца који су почели са планирањем. Али како је дошла знма престали су са радов;. Данас смо сведоцп да се од тога плана углавном одустало и да имамо један доказ више о томе како се на фискултуру гледа од наших школских власти.“ ПОМОЋ „ЦРВЕНЕ ЗВЕЗДЕ“ Спортско друштво „Техничар" је без својих терена (сем за одбојку) и с тим и без своје публике су нансиске могућности друштва су врло слабе. Референт је истакао и негативан однос наших водећих клубова према студентским друштвима: „Можда he неко да по-

стави пмтање, зар „Црвена звезда“ није студентски тим и зар нв претставља студенте чак и у иностранству, а и наша штампа то пише. По мом мишљењу то је обмана наше шире јавности, јер „Цр.* вена звезда“ нема ништа заједничко са студентским спортским друштвима којнх у нашем Бсоградско универзитетском центру има чстири. Ово су спортска друштва која по неки пут грцају у тешким материјалним условима да би им свака иа и наЈмања помоћ од те и такве „Црвене звезде" и Још те како добро дошла. По, ево коннретног односа са њом. Чули смо да „Црвена звезда“ инвснтарише и обраткли смо ЈоЈ се да нам додели Један део саремс за развоЈ фискултуре на нашим факултетима. Она је одговорила да то не може да учини, Јер има под патронатом неко друштво у Арађсловцу. Кад смо други пут, на узор који чини ~Партизан“ прсма малим спортским друштвима. замолили управу „Црвене звезде" да нам одобри одигравање Једне тренинг утакмице са њеним првим тимом, она нам Је одговорила да то не може да учини већ да ће нас известити када ћсмо моћи да играмо са њеним другим тимом. На страну то што нам није ни са тим другим тимом изашла у сусрет, већ да ce запитамо зашто ми и тражимо оди гравање те утакмице са првим тиком. Јасно зато, јер наи се са њим може матери Јално више помоћи. Иако смо то замолили неколико пута Још се нисмо састали

са првим тимом „Црвене звезде", алм је зато она могла да изађе У сусрет ФК „Палилулду" и другим клубовима. просто невероватно колико се брзо заборавља ко Је углавном био први потпомагач те „Црвепе звезде“ да нам одобри одијално плаћајући 5 дивара месечно чланаринс и то од стране великог броја и ових наших студената на школи“, Захваљујући Фискултурном одбору Универзитета, ове године је ситуација у погледу терена за

тренирање повољнија. Треба истаКи да Савез спортова Београда није пружио никакву материјалну помоћ друштву иако су друга друштва (СД „Сен.ак“, СД „Железничар“) такву помоћ примила. ПЕТ СЕКЦИЈА И КЛУБОВА Најбоље успехе је постигла футбалска секција која се квалификовала за I разред првенства Београда. Сада је на петом месту. Одбојка секција је одмах иза ње. Она је освојила куп „20 октобра", а заузела је у својог групи првенства Београда друго место, одмах иза „Медицинара". Женска екипа се пласирала на 5 место у Београду. Секција броји 32 члана. Ко-

шарка секција Је доста лутала. Сада се такмичи у зимском турниру. Тенис клуб Је имао прошле године 80 чланова, а данас броЈи само 15, Јер чланови клуба нису водили рачуна да се преко клуба развија и масовност друштва. Стање у Београдском коњмчком клубу Је нездраво. Захваљујући управи клуба рад се ниЈе одви Јао на масовном изучавању студената у Јахању. Скупштина је усвоЈила предлог да се БКК да у власништво Универзитетског одбора ССЈ да би се клубом користио што већи броЈ студената са разних факултета. На скупштини се говорило и о новим задацима. То Је у првом реду припремање за традидионалан сусрет студената технике Београда и загреба коЈи ће се ове године одржати у Београду. Прошле године су у Загребу победили домаћи са 167:129. Предвиђа се оснивање шах клуба на школи и поновно оформљење стонотениске секциЈе за коЈу постоЈе реквизити. Нарочито Је подвучено прикупљање у друштво млађих студената коЈи су сада дошли на факултете. Исто тако и одбори ССЈ треба да поклоне већу пажњу фискултури и да у заЈедници са друштвом раде како на уздизању квалитетних спортиста тако и на развоЈу маеовности фискултуре на школи. Ј. т.

На такмичењу у кошарци победили су загрепчани

Био сам позван да одржим предавање

Био сам позван да 26.X11. на састанку Планинарског друштва „Јастребац“ са МВШ одржим једно предавање са пројекцијама. Одређеног дана и часа идући ка факул тету случајно сам срео једног колегу који ми је са видним знацима патн»е објаснио да иде на планинарски састанак. Када сам му рекао да управо тамо идем ja, н>егова патња била је допушена сажаљењем, а сазнавши да треба да одржи предавање, његова искреност достигла је врхунац. „Уостапом“, рекао je, ,дге бих ја ни дошао, али знаш, морам да се договорим нешто око неких скија. Шта могу?“ у ходнику Анатомског института, у чијој је сали требало да се одржи састанак, затекли смо неколико планинара. Испрва сам се обрадовао мислећи да су сви дошли на наш састанак, али ме је радост брзо прошла. Осим нас у истој сапи студенти Ш године имали су свој састанак. Тачно у седам појавио се претседник Планинарског друштва. Настали су преговри са доста убеђивања „разумеш" и „равумем“, без много разумевања и обиљем неукусних примедби као ,нека се планинари мало прошетају око Копаоника" и томе слично. Најзад је спор решен изјавом поелужитеља да је сала од 7 —7,30 одрсђена планинарима, а после треhoj години. Ушетали смо се у салу и одмах прешли на ствар. Друштво се врло фамилијарно разбашкарило, а прет седник је стао за катедру и шетаЈући се иза ње час лево, час десно, почео; „Другови, данас је било предвиђено иа дневном реду једно предавање, али пошто предавач није дошао . . .“ „Извините, али пре давач је случајно дошао!“ био сам принуђен да протестујем на овакво нихилистичко негирање моЈе егзистенције. „Како, где, ко је? Да ниси ти?“ „Да, ја сам“. „Па. извини, ваљда се не љутиш?“ У том је стигао друг који се био са мном договорио. Кратко се информисао о стању ствари и у границама учтивости остао неутралан. За то време галама која је допирала са ходника говорила је да планинари нису једини који са нестрпљењем чекају завршетак састанка. Претседник је, шетајући се даље иза катедре као медвед у кавезу, непоколебљиво наставио: „Другови, пошто нас је овако мало (снашао ce’), предавање се неhe одржати. На дневном реду имамо организационо питање, али пошто другови нису дошли опет морамо да одложимо ово важно ттитање“. Дискретко куцање на врата закаснелих другова допуњавало је колорит неуредности до краја састан ка. Публика је захвална; комшимски разговори воде се у полугласу као знак пажње према онима који

у ходнику галамом уништавају нестрпљење. „Другови, прелазимо на последњу тачку дневног реда, а то је „разно“. Има ли ко какво питање или одговор?" Тишина! „Зар нема нико ништа да пита?“ Тишина као у оно прадоба док још нису постојали студенти медицине. Причекали смо још једно пет минута да се сви потпишу на цедуљу која је кружила по аудиторијуму и усрдпо направили место нестрпљивим наследницима. Ја сам се пожурио да стигнем на састанак који сам нагтустио да бих дошао на овај. Један ми се човек извинио. Значи, има их још који осећају да све није како треба. Обећао је да he други пут боље организовати стзар.

Иван СТОЈАНОВИЋ

студент медицине

Такмичење студената и радничке омладине

Сусрет правника и ИКЛ у шаху и стоном тенису

У оквиру сарадње студената са омладином Београда студенти пра ва су успоставили везу са омладином Индустрије кугличних лежаја. у уторак је одржан сусрет у шаху и стоном тенису. У оба сусрета победили су студенти права. Резултат двомеча у шаху завршио се резултатом 5:3. Играло се на S плоче За екипу Правног факултета наступили су поред осталих и мајсторски кандидат Николић и прг.окатегорници Ерић, Тодоровић и Секулић. Интересантно је напоменути да је Николић играјући на првој плочи изгубио партију од инжењера Петровића играча без категорије. У стоном тенису правнипи су убедљиво победили. Играле сУ три екипе: прве две са по три играча, а трећа са пет. Укупан резултат је 22:3. Примећено Је да Је Михајловић најлакше савладао своје противнике, док Је првак Правног факултета, Цветковић, изгубио Једну партију. Сусрети су протекли у пријатељској атмосфери. Реванш сусрет Је заказан за фебруар. Изненадила нас Је бројност стонотенисера и квалитет стоног тениса међу радницима. За идући сусрет треба се добро припремити. Ш. Мисаљевић

РАНГ ЛИСТА НАЈБОЉИХ СТУДЕНАТА-ШАХИСТА

Шаховска сезона, за разлику од неких спортова, траје непрекидно. Читаве године одигравају се шахов ски турнири, те, у циљу утврђивања ранг листе шахиста, треба казначити за који период наведени редослед важи. Шампионат државе и квалификације за овај турнир обухватају у главном све шахисте, те је најнормаилније овај преглед извршити непосредно по завршетку шампионата. као наЈ ачи и најквалитетнији турнир, сам шампионат даје костур ранг листе шахиста. На последњем VIII шампионату ФНРЈ, редослед студената био )е следећи: 1. Фудерер; 2—3. Андрић и Ивков; 4 —6. Ђу рашевић, Трајковић и Матановић; 7. Богдановић; 7. Ђаја; 8. Кривец. У коначној ранг листи свакако прво место припада нашем младом интернационалном мајстору Фудереру, а затим следе ови шахисти: 2 Матановић; 3. Ивков; 4. Андрић:

1 5. Јаношевић; 6. 'БурашевЈЉ; 7 —B. КараклајиК и Берток; 9. ТрајковиК; 10. БогдановиК. М. Брзак

Фудсрер

Занимљивости из спорта

Пре рата одржана су три такмичења за првенство света у фудбалу и после рата Једно.

Пре рата 1. 1930 год. (13 до 30 јуни) у УругваЈу. Финале у Монтевидеу, УругваЈ Аргентина 4:2. 2. 1934 год. у Италији. Финале у Риму, Италија —Чехословачка 2:1 (после продужења). 3. 1938 год. у ФранцускоЈ. Финалб у Паризу, ИталиЈа Мађарска 4:2.

После рата 1950 год. у Вразилији. Финале у Рио де Жанеиру, Уругвај —Бразилија 2:1.

Порекло тениса лежи у старој францускоЈ игри »Же ди пом“. Та игра Је била подељена у 4 фазе, а удсг Је износио 60 суа (марјаша), а тако да се рачунало за сваку фазу 15 суа и бројало: 15, 30, 45, 60. Временлм је 60 било замењено речју »игра“ (гем), а уместо 45 до шло је 40. Доцније је то и остало и у тенису и нико није више воцио рачуна о томе како Је дошло до бројања.

Хумор

ПРИЗНАЈЕМ Ко признаје пола му се прашта - каже народ

Ко што се из овог почетка вкди ја сам из основа променуо свој став по свим питашима књижевности и пошо сам ко сваки народни списатељ од фолклора. Овим сам верујем подједнако угодио како Јеши Синовцу, тако и свим друтовима са кшижевности који су на дискусијама о социјалисткчком реализму и модер низму заступали мишљеше да сваки истински списатељ мора да се надахне народним умотворинама. А свега тога не би било да ми друг Гојко својим чланхом није отворио очи. Ја се пре тог чланка нисам по многим стварима слагао са друтовима са кшижевности које сам чуо у разним дискусијама, ал кад сам прочито шта пише у том чланку, помислио сам, а зар смем ја да се не сложим с шима кад је шихова бригада” чувена на целом Универзитету” (цитат из чланка Г, Милетића). Исто сам тако помислио за оне другове што сам их чуо на семинару о Еврипидовој „Медеји” да су дискутовали помало некултурно, ал после видим друг Гојко каже како се тамо „велики број другова бави поезијом и прозом“ и како су тамо друтови по свом социјалном пореклу много напредни. Ја за све то наравно нисам знао, а да сам знао, сигурно да никад не би тврдио да су ти другови дискутовали некултурно. Па и за ону бабу што ми је пребацио друг Гојко и за њу је све тачно. Сад се баш сећам да ми је нека баба Живка из Доше Ораовице прорекла да ћу да имам велики нос и велику памет. И не само то. ћам се добро ко да је јуче било каже мени та иста баба Живка : „само немој синко да се много уобразиш, јер he те иначе неки Гојко с књижевности опасно раскринкавати”. А погледао сам и ону граматику за осми разред осмољетке и први разред гимназије, па сам

се много зачудио, јер према тој граматици испада да другу Гојку недостаје основна култура, јер тамо стоји да се не каже „којима је недостала основна култура” као што он каже већ: „којима је недостајала основна култура”. Сем тога, по тој граматици не каже се „увређивање” него „вређаше”, не каже се „жонглерисати” него жонглирати, а не може ни да се каже „одржи наравоученије” него „очита лекцију". Па сам се у својој глупости испрва пито, а зашто друг Гојко мени препоручује граматику за осми разред осмољетке и први разред гимназије кад он сам испада по тој граматици неписмен? ал после се сетим да он сигурно граматику ради по Белићу, а ја Белића нисам чито. А и стил сам под утицајем чланка друга Гојка ко што је очигледно, изменуо. Јер толики другови са књижевности кажу да треба писати тако да те народ разуме, а пошто је њихова бри гада чувена на Универзитету,

ја сам то мишљење усвојио. Па тако однесох један свој спис, који сам што реко друг Гојко „нашкрабао“, мом комшији Јови који нема баш много школе, па тај Јова каже; јел’ овр српски или турски; ко ти је тај Хегел, па тај Платон

итд. И видим ја, шта вреди што пишем кшижевно, кад то народ не разуме. Па ето сад пишем тако да ме разуме цео свет, па и она баба Живка из Доње Ораовице.

Никола МИЛОШЕВИЋ

УКРШТЕНЕ РЕЧИ

Водоравно: 1. Футбалски клуб из нар. републике Црне Горе; 2. Плес, игранка; 3. Писац „Божанствене комедије"; 4. Притока Дунава поново; 5. Наш најбољи де сетобојац; 6. Име највећег математичара света место на острву Цресу; 7. Ћуприја у околини Београда; 8. Положај мењача брзине код аутомобила; 9. Јединица за мерење електрцчног отпора <у пад.); 10. Конац; 11. Особеност: 12. Сав, потпун; 13. Један од најбољих шведских тркача на 10.000 мет.; 14. Краљ (итал.) Иницијали писца „Чудан свет".

Усправно: 1. Језеро у Сев. Америци; 2. Град у Македонији; 3. Пешчани нанос; 4. Река у Србији група људи, предмета, који су поређани у низу или се крећу један за другим хем. знак за •гелур; 5. Једна титула аждаја кратак курс; 6. Висок (итал.)

Глагод прати у облику иннциЈали писца „Ана карењина"; Т. Врста литературе у којоЈ се описује неки догађаЈ Стара српска престоница; 8. Показна заменида птица тркачица; 9. СтаЈа за овце хем. знак за никл; M. Олош, гомила (енгл.): 11. Земл»иште; 12. Иницијали мшшстра уиуграшњих послова савезне владе.

НАПИСАНО НА НАЧИН КАО...

ПРИЧА СА ПЛАНИНА

Кажу да и на Алтају живи дечак који се зове ФУ Це. Кажу да на Попокатепетлу једном младићу расте умњак. Кажу да и на Пиринејима један овчар музе своје овце. Кажу да Је на Мадагаскару шаман племена Тагибу Ња отишао у вечна ловишта.

Томислав КЕТИГ

Страна 6

ИзпаЈе Савеч стуаената Београаског универзитета и велики> ткот« ’ ehvje волегијум. одговорни уреднин Јооип Франић. Уредништво т адмнпнотрапија Београд. Балкааск« 4 IV: гелефои 23-464, чековии рачуи 1032-Т-227 Тромесечна претплага 60 дин. Штаина „Глас‘ Моше Пијаде 8. Лмсх излази средом цева б див.

НАРОДНИ СТУДЕНТ

Број 1