Студент
Некултурне дискусије о култури
(Наставак са четврте стране) баним” категоријама“. Шта нам друго преостаје него да се с тим помиримо, јер Макавејев то тврди! Ти декадеити су још пролетос заступали „социјалистички реализам као једини исправни метод". Знате друже Макавејев опростите им што у пролеће нису видели ствари, које ви тако рељефно видите у ово доба зимско. Ипак дозволите ми да Вам поставим једно питаше: Какво сте Ви имали мишљење о тим стварима и коме сте га поверили, док су студенти књи жевности дефиловали са својим непознавањем тако „издиференцираних" и „разјашњених” чињеница. Наш духовни развитак, та то Је ваљда свакоме познато, не може се развијати по једној усправној линији. И ми не поричемо да су наши другови грешили пролетос, да греше још и данас, али устајемо противу начгша решавања ових проблема. У свом подухвату да улије студентима књижевности памет у главу, Макавејев ме потceha на несрећног Насрадин Хоџу, који вади месец из буиара, па поштр падне на леђа и угледа месец на небу, узвикне победнички: „Хвала ти боже, иако сам разбио леђа ие мари, Jep сам месец вратио на његово место”. Он је покренуо једну „принципијелну“ дискусију о групи књижевности, као целини, али није пропустио прилпку (ваљда документације ради) да узгред проанализира Вукове приповетке, које је негде дремуцкајући прочитао, и да му том приликом одржи наравоученије, рекавши да њега „само задовољ-
ство спречава да учи и чита више, па онда мора који пут да користи заклон иза великих имена, иако то он неће да призна”. Какав отпадник. Макавејев се уопште плаши великих имена, и вероватно у плану има неки савез малих имена, који ће се оштро борити за оригиналоност. Уосталом ја немам ништа против његовог задовољства да каже неку „мудру” реч (јер „каква сласт, каква част“ полемисати о литератури), али само да буде одговрнији кад говори о Једном колективу, чије напоре греба ценити и умесно помагати. Све у свему своди се на ово: Макавејев је Једне лепе вечери залутао на дискусију о књижевности (за сада не знамо да ли по задужењу редакције, или по личном интересовању) и решио да пише критике. И неуки студенти књижевности сазнали су да „узроке уским хоризонтима, заостаЈању за нашсм стварношћу и поЈављивању депздентних схватања код неких другова са књижевности треба тражити и у наставном програму”. Доле програми, који сеју декаденцију! Колико ми Јеј познато МакавеЈев је написао четири чланка и ниједном, директно или икдиректно, није пропустио прилику да се очеше о нашу групу. НиЈе нам Јасно, и поред његове добре воље да нам то каже, зашто смо му се ми толико свидели. МакавеЈев лепо каже: , ; Код нас Је прилично широка слобода некултуре”. Кад се МакавеЈев ућутао појавио се други ас, који Је кроз једну реминисценцију (читај: неЈасно сећање) на семинар из светске књижевности, одржан пре неке
две године, изнео обиље цитата, ресгаурирајући целу петљавину изнова, у жељи да докаже како студентима књнжевности недостају основни елементи културе, како у јбиховим главама влада хаос бесмислица итд. Став Милошевића Је у толикој мери ниподаштавајући и омаловажавајући у свакодневном додиру са људима, да се човек и нехотице запита: није ли му ]ош у детињству нека бака улила безгранично самоуверење читајући у вечитом календару судбине: „Мушко дете рођено овог месеца биће симпатичне спољашности, великог воса и големе памети”. ТаЈ исти Милошевић, приликом Једне дискусије о Крлежином реферату, на примедбу Једног друга да устаие, док дискутује, одговорио Је: „Зашто? Ваљда из поштовања према скупу**. У свом чланку, комичног наслова (Европидова Медеја и наш кри вични законик), он Је пристао да „одбацимо граматички, стилски и логички неписмеио излагање учесника у овој дисхусији” и закључио: „... студенти књижевности на том семинару оптуживали су и оправдавали МедеЈу тако као да се не ради о уметничком лику и о уметничком делу, него као да се ради о некоЈ реалној постоЈећој рецимо Милеви Поповић из Обреновца, коју Је надлежни срески суд осудио због децоувиства”. Ето гако овај ерудит изводи варијације на тему: Да ли је ниво опште културе на групи књижевности проблем? Мислим да ће и Милошевић дозволити односно оправдати, извесне граматичке и стилске грешке у усменом излагању. Али њему самом, баш у овом напису (о коме је реч) поткрале су се многобројне стилске и нарочито правоггисне грешке. У његовом чланку недостаЈе, између осталог, око двадест запета. Он не одваја запетама ни такве изразе као што су: углавном, рецимо (што се види из наведеног цитата), наиме итд. (Види о томе граматику за пети разред осмол,етке и 1 гимназије). Он је кроз своју реминисценцију изнео све саме бесмислице са наше дискусије (ми немаио потребе порицати да Је било и таквих излагања), али Је интересантно да Је он евоцирао баш тај семинар, који се како и сам каже одржао пре годину две. Вероватно је то учинио зато што му је згодтшје жонглерисати речима и мислима, јер ко сме да тврди да тај и тај дискутант није рекао то и то. По
његовом мишљењу групи књижевности недостаје девет па да састави десет, Јер Је то такав скуп, који не заслужује никакво пошто вање. Не мисли ли Милошевић да је, можда, извршена нека селекциЈа, по којоЈ су на групи књижевности изабрани само они, којима је недостала основна култура, или то он говори само о појединцима. Ако Је тако, онда таквих појединаца има и на филозофији и на другим групама. Другови, коЈи су слушали његов реферат у соби 45 сећају се низа бесмислеких тврдњи, те би се и на ту тему могле писати мно гоброЈне реминисценције, па ипак нико није рекао да Милошевићу недостају основни елементи културе. Сетимо се само његовог вулгарног тумачења лирике и пејзажа, у којима се, како то он каже, не види идејност, јер плаву жену може да воли подједнако и буржуј и пролетер, класне борбе нема у дрвећу итд. Познато Је да су на нашим дискусжјама владале често праве свађе и лична увређивања, тако да се ученим сматрао онај, који боље успева изврћи потсмеху свога противника. Ту атмосферу умосили су Милошевић и још неки дискутанти, коЈи и нису студенти књижевности. Такав тон Је онемогућавао расматрање проблема и цео труд доводио у један безизлазни ћорсокак. Ови дискутанти нису водили рачуна о примедбама на њихова излагања, већ су обичном игром речи избегавали директан одгоаор. Милошевићу Је стављено низ опаски на реферат, а он je рекао да о свему томе ниЈе вредно говорити и, искористивши стрпљење аудиторијума, у једном монотоном наглабању од пола часа поновио Је цео свој реферат, тврдећи и даље многе очигледне нетачности, којима се доцније морао и сам смејати. Ми иисмо против тога да се дискутуЈе о нашим слабостима, коЈих, неоспорно, има. Глупо би било одрицати потребу подизања наше културе, али нас интересује којим су се мерилима послужили МакавеЈев и Милошевић, кад су оцењивали ниво културе на групи књижевности. Можда у њиховим нотесгша има забележено још понека згодна ствар са наших дискусија, или од некуд друго и, нема сумње, они неће пропустити прилику да је изнесу.
Гојко Милетић
ЕМИЛ КОСТИЋ: Мотив
Још једно читање у знаку напомена недужног читаоца
О есеју Зорана Глушчевића „Поезија, језик и мишљење" постоје веома опречна .мишљења и ја не желим да улазим у дискусију о н.еговј вредности. Али у напису Ива Тартаље „Још један есеј Зорана Глушчевића" налазим неколико тврђења која ми се чине веома произвољна. Ради се, на првом месту, о односу између језика и поезије, питању коме Тартаља прилази на један крајше неодговоран начин. Језички експерименат и језичка тражења у поезији он посматра као празно „папагајисаше 14 и бесмислицу: „Дакле, нека живе папагаји! Папагајсха ... погрешка је до сада била само у томе што нису били свесни своје обдарености за поезију...“ Данас, када поезија све више постаје експерименат, тражење, када се са језиком и стихом врше најсмелији опити, овакво тврђење беодрживо је. Ми данас срећемо језик као један потпуно самостални фактор поетског изражавања, као једну независну поетску категорију и речи Мајкла Робертса добијају сваким даном своје оправдање: „Примарно поезија је истраживање могућности језика“. Јер ми сада пред собом имамо поезију Душана Матића и Оскара Давича, а у најскоријој прошлости језично мајсторство Момчила Настасијевића, пред нама ниче поезија Васка Попе и смело ј екскпериментисање Миодрага павловића, те је после свих ових достигнућа потпуно произвољно тврдити да језик заиста није постао онај „креативни агенс“ о коме говори Зоран Глушчевић. „Свакога пута он речима даје ново значење или открива неко још не откривепо“ (Елиот) у томе је сврха и суштина поезије „ре-креација слика и речи“. То ниуком случају ниje папагајско понављање научених слогова како се упорно труди да прикаже Иво Тартаља. Цојсово последње дело „Финеганово буђење“ претставља, како би рекао Миодраг Павловић „безобзиран експерименат" у тражењу у давању нових значеша речима. Цела поезија Томаса Елиота је једно фино мерење и одмеравање тежина и звучности речи. У случају да и њих двојицу Иво Тартаља назове „папагајима" ја hy се повући. Што се тиче односа између поезије и философије ни ту Тартаља ниЈе изгубио шшгга од своЈе самоуверене неодговорности. Да фи-
лософиЈа „тражи ослонац у магичким средствима поетског изражавања" ниЈе ни ново ни необично. Када би Иво Тартаља прилазио стварима са мало више познавања приметио би да Је посто Јао Једном Један велики песник и, у исто време велики философ, коЈи се ниЈе устручавао да своЈу философиЈу поетски изрази. Реч Је свакако о Лукрецију (Надам се да Је доба у коме Је он живео бпло ослобођено сваких модернистичких застрањивања. Стихови: „Нит време ико oceha, признајмо, Ван похрета и тихог мира ствари" велика су философиЈа, али им то
не смета да буду и велика поезиЈа. А да се данас. више него икад, то двоје ближе и коначно изЈедначавају, чињеница Је коЈа се не може порећи. Нећу наводити „мистичаре“. ЕсеЈи Пола Валериа и Томаса Елиота даће довољно примера за то. У 4. и 5. броју „Књижевности“ Иво Тартаља могао Је да прочита „Увођење у методу Леонарда да ВинчиЈа“, поетски ecej Пола Валериа и да се увери колико Је савремена философиЈа блиска савременој поезији, и колико Је разлика између њих мала и како сваким даном све мања бива. Нека ии Иво Тартаља опрости цитатоманију
али Ја завршавам једним наводом: ..Имагинација модерног пЈесника, романописца, толико Је критичка... да се приповједачко епско дело, ако се појави... обиљежава као нешто старинско и похваљује као изванредно наивна пЈесничка имагинација, Јер она све више постаЈе ријеткост. У роману „Доктор Фауст"...; неколико стотина страна велеумне пЈесничке прозе што Је великим диЈелом, критичка мисаоност о умЈетности...“ (Станислав ХПимић; Напомене о критици). Толико би, надам се, требало Иво Тартаља да зна.
Јован ХРИСТИЋ
Најпотребније напомене
I На изричну жељу Јована Христића спреман сам да му опростим због цитатоманије. Свестан сам мо гућности да услед тога будем опту жен за самоуверену неодговорност. Ипак, упркос опасности опраштам му, но с Једном оградом: извињавс-м га у своје име али га истовремено осуђујем што Је изневерио стил недужног читаоца. (Види наслов Христићевог чланка.) Јер, ниЈедан недужаи читалац колико сам имао прилшсе да се у то уверим не чита штампани текст Једног чланка служећи се цитатима из других чланака и књига. Сваки недужни читалац Једноставно познаје азбуку (у српском Језику 30 слова, коЈа немам намеру да наводим иако их знам напамет) и размишља својом главом о ономе што Је прочитао. II Ритамска игра речима и експериментисање Језиком не обезбеђују поетски квалитет језичке творевине као што ни Језик са своЈим иманентним законима граматике не обезбеђуЈе конкретну истину поставки коЈе су Језиком изражене. Ова истина се може уочити и на примеру Христићевог чланка. Не може се порећи да Је овај Глушчевићев бранилац своЈ став изразио језичким средствима, речима. Његов Језик је граматички коректан. Али ипак, н и ј е д н а његова интерпретациЈа моЈих речи и ставова, почев од наслова мог чланка па до суштине моЈих примедаба Глушчевићу, није тачна.
Такође ни Глушчевићев ecej ниЈе тачно интерпретиран. (Разлика Је само у томе што су мени инсинуиране беемислице, а што Је Глушчевићев есеј углавном требало да буде дотеран.) У чланку Јована Христића Језик Је заиста постао потпуно самосталан креативнп агенс. „Свакога пута он речи даЈе ново значење или открива нешто Још неоткривено“. Цитат из Елиота примењен Је буквално. 111 Закључак о папагаЈима коЈи треба да постану узданида поезиЈе, што сам га извео као логичку конзеквенцу Једног става из Глушчевићевог ecejja пребацивати мени, затим га тумачити као алузиЈу и по св о м укусу изабрати живе људе на коЈе би папагаЈ алузиЈа требало да се односи у наЈмашу руку јесте врло неукусно. Када сам написао „нека живе папагаЈи!" била Је реч о правим папагајнма (psittacus-1). IV Потпуно самостални фактори не посто Је. „Језик као Један потпуно самостални фактор" личи на Све тог Духа који Је у облику пламених Језика сишао на главе апостола. V Када би Јован Христић „прила зио стварима са мало више познавања“ приметио би да није постоЈао само Једном Један велики песник и, у исто време и велики филозоф, него да их је постојало кного. И онда би му можда било јасно да тврдња како се филозофија и поезиЈа данас више него икад изједначавају није никаква
„чињеница коЈа се не може порећи“. VI Треба одати признање Јовану Христићу што се за разлику од Зорана Глушчевића не ггознва на мистичаре него на субЈективног идеалисту. Али ecej Пола Валерија није ни хронолошки ни садржински нарочито савремен. СубЈективао идеалистичка филозофија коЈа се напела да обЈасни песни.кову визију Леонарда да ВтетчиЈа, поред паметних запажања у стилу лепих метафора, учкнила Је у ЈЈзлериЈевом есеЈу од Једне живе епопеЈе апстрактну фантазматориЈу. VII Цитат из критике Станислава Пигмића уверљиво показуЈе да се оваЈ наш критичар изјаснио по Једном гштању које је додирнуо и Зоран Глушчевић. Међутим, њихона схватања нису идентична; С. Шимић пише о поезиЈи коЈа све впше прелази у критичку мисаоност, док Је 3. Глушчевић тврдио да фнлозофиЈа све више прелази у поезиЈу, дакле нешто обратно. Први Је дочекао Доктора Фауст у с а као прву ласту рефлек сивног пролећа, док га Је друти испратио, са сузом у оку, као последњег мохиканца старог филозофског стила. VIII Закључак: Ни цитатоманија нпје мачЈи кашаљ.
Иво ТАРТАЉА
Интервју са др Стевоном Јаковљевићем
Студентска омладина заинтересована је за брзи темпо кшижевног развоја и са великим шгтересовап>ем прати појаву све новијих и новијих к!Бига наших истакнутих писаца. Дозкали смо да наш истакнути научник биолог, професор Универзитета, народни посланик и књижевник др. Стеван Јаковљевић коме су недавно штампане две раније написане кшиге увелико ради на новом делу, које he ускоро изићи пред очи јавности. Стога смо се обратили шему лично да нам о свему томе да подробније информације. Пптање: Видели смо да су Вам штампана два предратна романа. Можете ли нам рећи да ли су у њима извршене какве измене? Одговор: Да, штампани су „Српска трилогија“ у издању Српске књижевне задруге и „Смена генерација", коју је издало Издавачко предузеће „Братство и Јединство" из Новог Сада. „Српска трилогија" штампана Је преиа шестом издању пре рата, без икаквих измена, сем неких мањих стилистичких допува у ј смислу данашњег правописа. I Дли „Смена генерација* изашла ! Je сада у многоме допуњена, а уз I то са два нова поглавља што их | ie предратна цензура взбацила, jep када сам рукопис „Смена генерација" подвео издавачу, који Је ииаче штампао сва издаша „Српске трилогије", он је одбио да изда књигу, под отвореним изговором, како не жели да се замери Управи града. А и остали издавачи устручавали су се да приме рукопис наводећи неке безначајне разлоге, а у стварн, како сам доцнијв сазнао бојали су се цензуре, а неки од њих били су чланови извссних тајних органпзација о којима се говорнло неповољно у поднетом роману. Најзад, рукопис Је доспео у „Ипрос". Они су пристали да издаду ромав, али под условом, да се извесна места ублаже, а завршетак романа да буде другојачији, тј. да главни Јунак не иде у Шпанију, већ да остане у земљи. Око тога водили су се дуги разговори. Како сз онда повела акција противу фашизма под паролом „Вранпћсмо зеиљу*, прнстао сам на ту измену, али зато су морала бити избачена два претходна поглавља, која су била у вези са одласком студената у Шпанију. У току рата, међутим, сачувава Је Komija рукописа и сада се „Смена генерација" поЈазљује онако, како Је првобитио замвшљена. Питање: Да ли су личности и догађаји из тих Ваших књига аутеитични? Одговор: у „СрпскоЈ трилогији" и личности н догађајн су не само аутентични, већ су личности задржале своја оригиналка имена. „Смена генерација" писаиа је као роман. Ниједан догађаЈ ниЈе изиишљен и сва збивања узета су из београдског живота. Многи коЈи читају књигу, опоменуће се лако свих тих догађаја, а о некима су чак испуњавани и ступци београдских листова. Разуме се, имена лкчности нису оригпнална, али су верно описани њихови доживљаји. Поједнве личности из ромапа коЈе су прошле кроз гнусне одаје Београдске главњаче живе и данас, а веки се налазе и на истак иутии положајима. Питање: Шта Ви, као писац, мислите о својим књигама? Одговор: Питање Je достз деликатно... отприлике исто онако, као када би запитали роднтеља, које од своја два детета внше воли. о томе нека каже свој суд објективна критика. Али вапомињем ово: иако еу у „Српској трилогиЈи“ личностн и њихова имена оригипална, нико пије демантовао оппсане догађаје. Што се тнче „Смене генерације“ мора се водити рачуна, да се ова књига појавила пред Други светски рат, управо за време најцрње реакције и монархо-фашистичке диктатуре. Па ипак, у њој је речено много, па Је зато и одмах стављена „ма индекс". Питањс; Откуд назив „Српска трилогија* 1 ? Одговор: Године 1934 изаптла Је прва књига под насловом „Девесточетрнаеста“. Следеће годнне појавила се друга „Под крстом“, а 1936 трећа као „Капија сло
боде*. Издлвач Је тада penura НВ изда све три књиге заједво и |в сам предложио наслов: „Крвавн n ла«и*. Тако Је и гласио први оглае обЈавл&ен у „Политиди" ссптембра 1936. Али нови крмтичари пишућм о овим књигама назвали су aou „Српска трилогиЈа*, а некн »Ратна трилогија*. Онај први назвв Је иарочито често употребљаван да *• готово одомаћио и онда је ки>и« жевви савет нздавача одлучив да се све три књиге појаве под општим називом као „Српска грилогиЈа*. Питање: Чули смо да радите, илм чак да сте завршили нови роман. Можете ли нам рећи, који временски период обухвата таЈ рошш и на шта се односи? Одговор: - Moje две ирв« књиге обухчатаЈу временски иериод од 1914 па до годнне 1*39. Сасвии Је појмљиво, да Је ва реду следеће раздобље. Имао сам прилике, или још боље песрећу, да у једиом таквои лериоду учествуЈем и у Другом светском рату. Све тв доживљаје описао еам у ЈедиоЈ књизи. Она Је еасвнм близу евоне крају и у вајкраће време понуднћу је за штаипање, Питање: А називЗ
Одговор: То још нисам одлучио да ми се ве би десило као са „Српском трилогијом". Али мислии ... најприкладннји би наслов био: „Расуло". У овој књизи обухваћени су догађаји од 27 иарта, до 25 априла 1941 године. Друга књига захвата период од четири тодине, колико саи био у ропству и описао саи тринаест логора у КталиЈи и НемачкоЈ. На овом рукопису радим Још увек и цопуњавам новим подацима нз дневвика другова, или причањима оних који су били у другим логорима. Питање: Шта намеравате после тога да предузмете? Одговор: Ех, ви иного тражите. Све зависи од прилика, догађаја, па и од здравсхвеног стања. Али могу вам рећи следећез сваки добронамерни писац жели давас да овековечи нашу Народну револуцију и ошпте развојне ступње изградње у нашој соцнјалистич кој држави. Иако су наи сви ти догађаји врло блиски и још увек у кретању, за Народно ослободилачху борбу иихмо довољно шсториске перспективе, да се збивања могу сагледати у своЈ њихово) страхоти н величанственоЈ отпорности и храбрости ваших варода. Ето, та ме мисао обузима. И већ ее уобличава у легенду коЈа би могла бити мисао водиља при израдн Јемнога роиана ппгроких ■»*завршио Је својв излагање Стооан Јаковљевић.
Александар Д. МИХАИЛОШГП
ЕМИЛ КОСТИЋ: Акт
Поглед
Када ме глсдат као да цибра једра веба Лудошћу љубави лепршају У зјенама мојих чежвл шго тебе Стабљику невена ноее. Када ме гледаш, чннн ми ее, Онови се са мном играју Ил’ очи твоје смијех неба. Стварно, бар миг За узврат од мојих очију просе. Када ме гледаш као да кушш Младика тек покошене откосе Што у зјенама иојим оетаЈу Да јесенима снова пропуце...
Иван ђепнА
Број 1
НАРОДНИ СТУДЕНТ
Страна 5