Студент

МАТЕМАТИЧАРИ ЗАХТЕВАЈУ...

IЈГ едавио су апсолвенти и А ■*■ студенти године математике затражили од Факултетског савета При* родно-математичког факултета да им се омогући полага* н>е заосталих испита у ванредном, аирилском испитном року. Факултетски савет је разматрао овај захтев студената и донео једно половично решење. Наиме, одобрено је полагаше самс апсолвентима н то са ограничешима; студент у овом року не може поавагалга! испит који је полагао у јануарском и из шега пао, исто тако, предмет, из кога падне у овом исгогшом року, апсолвент кема право да лолаже у јунском испитhow року. Професорн као да су се бојали да he сувнше попустити захтевима студена та! Нелогичност свакве одлу* ке изненађује. Чему та ограничен>а? Између једног и друтог рока тешко се може

спреашти један нови испит, али зато се студент може припремити за полагање оног испита за који се већ припре мао, а ка којем ј • пао. Студентима четврте године није одобрен овај испитни рок. Ни за ово не видимо разлога. У осмом семестру студенти математкке ништа не слушају. Ако 6и им се о* могућило полагање заосталих испита у овом априлском року, према предвиђаљима самих студената, дваде сетак студената ове генерације у јуну 6и већ дипломнрало, док 6и остали то учинили у септембру. То би била прва генерација на овој групи која би дипломирала на време. Одлуку коју je донео Факултетски савет образложио је „настојањима да се смањи број апсолвената." Међутим, оваквим сзојим ставом Факултетски савет само повећава њихов број га још читаву једну генерацију.

ПРОБЛЕМИ СТ YДИЈА И НАСТАВЕ НА МВШ

ЗА коренИту измену режимА студијА

Живот сваке Уредбе на Медицинском факултету просечно живи у својој стварној целини свега два до три месеца, па затим трпи делимичне или корените измене. Све је то ишло тако до да*нашњег дана, па и са овом нај новијом Уредбом. Несређено стање студената затекла је и најновија Уредба са груггним полагањем испита (али не за све године) и са продужетком студија на шест година, Створена је неизвесност у самој материји студија: шта се слуша, а шта се полаже; када се сме. а када се не сме полагати испит сам или у групи са још неколико предмета и пајзад када ће дипломирати, створило је код студената медицине општу забринутост и оправдано реаговање, почевши од најмла ђих, који су тек дошли да сту* дирају, па до најстаријих, који треба да напусте факулгет као свршепи лекариСви до сада међусобни разговорт, конференције no го-

динама, конференције СКЈ Медицинског факултета, негодовање и реаговање на режим студија указују да, режим студија на Медицииском факултету ако се правилко и хитно не реши, може постатп и политички проблем. Све сугестије Удружења студената медицине биле су одбијане са мотивацијои да се студенти држе линије мањег отпора, да не желе да уче и да премг њимо ue треба пооуштати. Те аргументе студенти нису смзтрали убедљивим, јер појединци ни су 4.500 студената од којих huj већи проценат марљиво студира медицинске науке. Факултетски Савет треба да саслуша и студентске оправдане захтеве и примедбе на режим студија, а не да ове одлуке доноси од* војено од студената, и да их ставља у неким случајевима пред свршен чин. Необјективла анализа постојећих услова студија, неприкладна тран сплатација страних Ј>ежима студија на наше специфичне прилике (велики број студената, недостатак потребних материјадиих фактора, наставног особља и нових уџбеника) јесу основни пропусти свих досадашњих Уредби, а специјално о* ве најновије о шестогодишњем школовању и групном полагању исгтита. Неизвесност и о правдана збуњеност студената о окончању студија, а и мате'ријални проблеми око издржа* вања, овом проблему на Медицинском Факултету дају и сво* је политичко обележје. 'I (ШТА lIAM ГОВОРИ ПРОШЛА КОНФЕРЕНЦИЈА СТУДЕНАТА МЕДИЦИНЕ И НАСТАВ НОГ ОСОБЉА МЕДИГЈИНСКОГ ФАКУЛТЕТА Око 1:500 присутних студена* |та и десетина дискутаната .о-бележили су осмовне проблеме садашњих студија. Општа карактеристика дискусије је да Уредбу треба коренито мењати, јер је она донета на брзииу, са недовољно дискмсија са сви.м заинтересованим форумима. Програм наставе није усклађен са режимом студија и практична настава није изводљива под оваквим реалним условима. Недостатак наставног особља, велики броЈ студената, а специјално по годинама који се креће од 300 —1.500 указује на штетност оваквог рсжима студија и захтева његову измену, јер оно што се њиме тежило, а то Је што бољи стручњаци лекари, претставља објек тивну препреку -ка том циљу У прилог овоме су и дискусије професора Др. Бранислана Станојевића декана Медицчнског факултета који је рекао. „Ствар се мора узети у обзир и разматратч. Не значи да ова Уредба мора оваква остати дефинитивно, Bauia ћемо мишљс ња узети v обзир и уз Вашу сагласност и наставних Коми-

cnja извршити измене " Професор Др- Амброжић указу је такође на потребу мегвања оваквог режима студија, јер се та потреба осетила и у Удружењу Универзитетских настав ника и Срггском лекарском друштву. Аргумента циј а ове неопходности коју сматрају студенти Медицмнског Факултета је следећа: преурањен систем груп ног полагања, продужавање те оретске наставе на шесту годи ну, прекомерна пауза између завршене каставе из појединих предмета м времена у ком се предмети г.олаЖу и да се груп ним испитивањем настава и квалитет знања не може побољ шати. МИ ПРБДЛАЖЕМО ШЕСТ ГОДИНА, АЛИ... Закључци конференције Удружења студената Медицине формулисали су следеће захтеве о измечи режима студија. 1. Искључити из шесте године свак/ теоретску наставу, а организовати завршну, предиспитну практичггу наставу. 2- Остав.чти сада по страни

еистем груаиог испитlивања за све улисаче студенте на Медицинском Факултету и независно од њих арићи побољнгав»у услова за студирање. 3. Омогућити полагање исгаита после завршених предавања 3i вежби за све предмете који се не полажу у шестој го дини, а физиологију и биохеми ју вратити на пети семестар. „СА lIPABOM ОЧЕКУЈЕМО*... Али, ипак са недовољно оптимизма гледамо на решавазво назних горућих прхзблема. Во* лели бисмо да се овога пута оствари дато обећање школских власти да ће се консулто вати ča Удружењем студената Медицине и отклонити недостатке постојећег режима студија на Медицинском факултету- Сматрамо да програм наставе као и систем школовања треба тако ускладити да будуће генерације младих лекара не буду само добри стручњаци, већ и лекари високе етичке културе.

УДРУЖЕIБЕ САВЕЗЛ СТУДЕНАТЛ МЕДИЦИНЕ

Медпгцинари у сво Јој библиотеци

Како школовати зубног лекара Мишљење удружења Савеза студената

C N авет за народно здравље и социјалну политикуВладе ФНРЈ својим актом бр 12869/52 потстакао је дискусију на свим секцијама Српског лекарског друштва о специјализацијама појединих грана медицине, па је се у оквиру ове отворила и дискусија о специјализацији из болести уста и зуба у Стоматолошкој секцији.

Још у почетку дискусије у Стоматолошкој секцији показало је се да постоје подвојена мпшљења: једно за а друго против’ даљњег практиковања специјализације из болести уста и зуба. У току ове дискусије Удружење студената нашег факултета упутило је своје мишљење Стоматолошкој секцији, које је од једног дела чланства издашно подржано, а од другог окарактерисано као неправилно. Коначно, јединствено мишљење није оформљено и о овом треба да дискутује Пленум Српског лекарског друштва. Разлози који су навођени у прилог даљег практиковања

специјализације из болести уста и зуба своде се на: 1) не може се оспорити право студентима са завршеним Медицинским факултетом да специјализирају болести уста и зуба, јер је стоматологија грана медицине. 2) Специцализација је постојала и пре рата и овај кадар дао је добре резултате. Мислимо да су горњи разлози недовољно убедљиви и несавремени, те у принципу треба бити против едукациј е стоматолошког кадра путем специјализације из болести уста и зуба ма где то било у нашој земљи из следећих разлога: I Оснивашем нашег факултета се је стварању једног новог ч лика зубног лекара стоматолога, при чему је у основи лежао захтев: а> зубни лекар треба да овлада опште медицинским знањем тако добро да своју проблематику може решавати медицински; б) стоматологију савладати ин екстензо; в) савладати све прин ципе предклиничке и лабораториске техкике, за, у нужди самостално, извођење техничких радова, а још више за усмеравање рада зубних техничараОвим захтевима није се могло одговорити угледањем ни на једну школу у иностранству, које трају највећим делом 3,5 до 4 године дана, те је ее у Београду приступило изради једног јединственог новог наставног плана и програма са трајањем студија 5 односно данас 6 година и стажом од године дана. Међутим, много битније од времена трајања студија је видети шта се где и колико изучава. Однос опште медицинске материје ггрема стоматолошкој стоји у сразмери: Београд 1,96 према 1, по шестогодишњем плану 1:1,30 (однос постигнут задржавањем медицинске материје на истом нивоу, а повећањем стоматолошке); Швај-

царска 1:7,3, Немачка 1:5,75, на три факултета у САД 1:40, а на тридесет пет факултета у САД 0,48:40. Или, ако број or ште медигцгнских часова бе< градског факултета по Петогодишњем плану озиачимо иидексом 100 онда he број истих часова (медицинских) према овоме мндексу износитн у Цириху 18,4; Минхену 28, Копепхагену 36, нА три факултета у Америци 5,6, на тридесет и пет факултета у САД-у 2,61, у Загребу 50,7, Љубљани 67. Горља поређења дата су за клиничке семестре. Из њих се види да од поређених иностраних факултета у Копенхагену има највише медицинских (36) па ипак на овом факултету уопшге се не слушају: интерна, судска медицина, очне болести. кожне, оториноларингологија итд. Из свега излази да се у иностранству иегује лик апсолутно инсуфицијентан у медицппском знагву, а такође делом и у теорији стоматолошкнх предмета (јер пракса заlузима несразмерно већи део теорије) што све чини њихов лик скоро или чисто одонтолошки, тако да се овај кадар апсолутно разликује од кадра који се негује на нашем факултету, па и другим одговарајућим установама код нас. Те поред постојања оваквог лика код нас, с.матрамо да је излишно постављати питање специјализације из болести уста и зуба пошто и овај специјалиста и под најоптималнијим условима би могао одговорити само захтевима постављеним при оснивању нашег факултета. II Није иам позлато да у наидој земљи постоји неки други пут за усавршавање једне научне дисциплине сем преко факултета, ако већ постоји факул тет за њено изучавање. Ако се има у виду постојање Стоматолошког факултета у Београду и одговарајућих установа у Загребу и ЈБубљани, чињеница је да би специјализација из болести уста и зуба, ако би се увела, претстављала јединствен случај, у нашој земљи специјализацију читавог једног факултета, Ако погледамо како је у иностранству види се тенденција изумирања специјализације где год постоје факултети, а у неким земљама нема уопште специјализације из болести уста и зуба. Ако се укаже потреба да завршени студент медицине добије образовање из наше области, било би једино правилно да се уписује на факултет, одго(Наставак на трећој странн)

На практичним вежбањима

КУЛТУРНО-УМЕТНИЧКО ДРУШТВО „БРАНКО КРСМАНОВИЋ” OТПУТOBАЛO ЗА ИЗРАЕЛ И ТУРСКУ

У среду 25 о. м. ујутро са београдске железничке стапице отпутовало је на турнеју по Израелу и Турској студеитско културно - уметничко друштво „Бранко Кремановић“ из Београда. Оно ће у току боравка у овим земл.ама имати у Израелу двадесет и два а у Турској такође имаће знатан број наступа. На програму који ће извести двадесет чланова фолклора и мањи оркестар налазе се игре и песме народа Југославије. , Друштво ће се у Израелу задржати двадесет и осам и у Турској око десет дапа, тако да се његов повратак очекује првом половином месеца маја. М.

Пет минута разговора са економистима

Састанак смо одржали 21 u 22 марта у Загребу. Израдили смо правилник и договорили се што ћемо унапред радити“ причају другови из одбора Удружења студенага Екопомскрг факултета. Економисти су почелп да реализију једну корисну иницијативу. „До сада се много дискутовало кажу они о положају економиста и уопште о проблемима економских факултета. Ми ,смо решили да наше напоре у том погледу •концентришемо, да међусоб-

ном изменом искустава, скрипата. уџбеника, као и додироас наших студената остваримо потребну сарадшу наших факултета у земљи“. Организације економисге већ раде на припремању једног интерног фестивала који треба да се одржи крајем априла и почетком маја у Љубљани и који ће, према предвиђањима трајати три' дана. „Сем тога приметио је претседник одбора ми смо се договорили са друговима из Љуољане да посетимо неколико радних колектива у шиховом граду са програмима које већ спремамо.“ Највећа тешкоћа је у тома да се прибаве потребна финансиска средства. Удружење ће на разне начине обезбедити 60.000 динара, а Универзитетски одбор је доделио 24.000. Али је то мало. Потребно је још 40.000 динара да би се остварила ова шихова замисао. „Данас код пас не постоји проблем окупљаша студената у секције. Хор нам проба са осамдесет студената, фолклор са двадесет парова, драма је спре мила „Карлове тетке“ и „Лажу и паралажу“. Основни разлог због чега раније нисмо окупљали довољан број студената у ове и друге секције, био je у томе што оне нису нигде настзптале. Сада је ситуација друкчија зато је и рад бољи. „Рад је уопште кренуо добро додали су на крају али се мало пише, па изгледа као да се код нас не радм ништа“. Обећао сам да ћемо унапред впше писати о раду и животу студената Економског факултета. Ф.

Анкета „Народног студента“

У следећем броју „Народни студент“ доноси Анкетнн упитник са молбом свим студентима, својим читаоцима да одговоре на постављена питања. Анкета he испитати интересовање студената за културне приредбе и одиос студената према филму, позоришту и књизи. Два питања гласе: „Како проводиш суботу увече и недељу?“ и „Смета ли стручни рад твоме културном развијању?“ Надамо се да he анкета помоћи да се открију проблеми у кулгурном и, забавном животу студената. Нодацн ове анкете свакако he интересовати иаше студенте, те се надамо да he они радо узети учешћа у њој. Анкета he бити аионимна. Од учесника анкеге захтеваће се да одговоре шта сада студирају, тако да he анкета пружити податке о разлкчитим иитересима на различи-

тим факултетима и можда огкрити проблеме појединих факултета и школа; подаци анкете омогућиће упоређење интереса студената и студенткиња, а ћружиће и низ интересантиих података о похађању биоскопа, утакмица и друго. АНКЕТНИ ЛИСТ изаћи he v следећем броју „Студента«. Успех анкете зависи и од ревизора који би према кашој замисли одмах по продаји листа ггокупили анкетне листове са испуњеним одговорнма. Од Успеха анкете зависи могућносг објављивања њених податак.з пре и у оквиру великог мајског фестивала Савеза студената. На дамо се да he она бити озбиљио схваКеиа и да ће руководств.г организацн је Савеза студенат.з помоћи рад ревтора на прикупл,ан.у одговора.

******** » i