Студент

Забелешке о грчким студентима ...и њихова два универзитета

Па кзд су код вас тако мале таксе, ја ћу доћи да студирам у Београд“, рекао ми је један од двадесетак студената Солунског уииверзитета. И заиста, уписне таксе и цене уџбеницима су две ствари које највише тиште грчке студенте. Две-три цифре су довољне да то илуструју. Просечна такса за упис у једну годину креће се од 1,000.000 до 1,100.000 драхми, хнто чини 20.000 дилара (за медицинаре 1,500.000 драхми, односно 30.000 динара подаци према званичном извештају Атинске уније на конфе ренцији у Паризу). Неки меди цински уџбеници коштају чак до 7 и 12.000 динара (патолотија, фармакологија), Ми плАћамо таксу за упис семестра 100 динара Нису ми веровали. Кажите колико је то у нашим драхмама. Пет хиљада драхми. Мислили су да сам погрешно прорачунао. Најбоље кажитс колико плаћате у доларима. 33 цента. » * * У Грчкој постоје два ушхверзитета у Атшш и у Солуну са 12.080 студената према 8 милисша становника. Упис нових студевата је ограшгчен квотом i кгјединих факултета. Правни факултет у Солуну прима сваке године преко конкурса 400 студената, медицина 100, Природно-математички 40 јгтд. Па, Iшак, основне су тешкоће са којима треба да се изборе један младић и девојка трошкови студираша. Као што се види таксе су веома високе, проблем студентских станова није ре-

шен. У своме чланку „Студент ски станови проблем број један атинских студеката" објављеном недавно у И.С.И.С.-У (Међународном студентском бил тену). Манос Сшгридакис, један од руководилаца Атинске студентске уније, истиче да је ово питан»е постало акутно за Атински уииверзитет. На н»еговом решавању раде и студентска организација н Влада. На око 6000 студената колихо данас Ороји атински универзитет, постоје свега два студентска до ма ито са капацитетом од 120 места, што ни издалека не задовољава потребе атинских сту дената. Од укупног броја студената стипендије прима 1,6 од сто (односно 204 студената и студенткиња у висини од 600.000 драхми годишње. Овде imcy урачунати онм студенти који студирају у иностранству и добијају сгипендије). Данас у Грчкој постоји само једна студентска организациЈа Студентска унија Аткнског универзитета. У последње време врше се притгреме за формирање једне националие, репрезентативне организације. У вези с тим, моји познаници студенти у Атини, говорили су ми да је највећи проблем био у изради једшзт статута будуће организације који би прихватили сви студенти. Досада су постојала веома опречна мишљења о томе каквог карактера треба да буде наша оргнаизација одговорила ми је девојка, мој саговорник у Клубу атинских студената. Ми сматрамо да будућа унија не сме бити политичка ор ганизација.

Али, пртшетио сам, ваша уннја ће се сусрести са низом политичких проблема у међународном студентском животу, као што су сарадња са Франко вим универзитетом, са информ бировским МСС-ом, са проблемом стварања једне нове међународне студентске организацвде о чему су се већ чула нека мишљења. Ми се до сада нисмо сретали с тим гштањима рекли су ми а будућа унија кад се нађе пред њима свакако ће и одредити свој став. Атинска унија организа-ционо је постављена тако да сваки факултет има своју организацију са изабрашш руководством, а на челу Универзитета стоји тзв. адашнистративни савег, такође изабран. Мада се организација базира на принци пу изборности, тај се принцип у неколико разликује од нашег. Например, свака година бира по пет претставника у фа култетско руководство, а ово из своје средине опет бира по три претставника за адшшисгративни савет Универзитега, при чему и пој-единци капдидују сами себе. • * * Структура грчких универзитета кије идентична нашоЈ. Низ научних дисциплина издво јен је у посебне школе у рашу универзигета. Такве су политехничка школа, школа индустриских инжењера, металургиских специјалиста, Виша школа економских и политичких наука на коју се студент може уписати тек пошто заврхпи шест семестара правног факултета и друте. Академија уметности спаја у себи наставу ив позорипгае, ликовне и примењених уметности. Студије у принципу трају четири године, сем изузетака (на медицини

шест година, на поменутој ахадемији осам година). Иако је упис студената ограничен за све ове школе. ипак постојк проблем запослења једног дела студената по завршетку школовања. Ово је свакако био разлог једној неввриipi коју сам читао са лица мојих познакика кад сам рекао да у Јутославији сада студира око шездесет хиљада младића и девојака. * * * Највећи део бележака у мом потесу посвећен је сусрету са људима о чему Ја овде уопште нисам гогсао. И кад би хтео да опишем ту атмосферу пријатсљства и гостопримства на коју смо наишли чим смо прешли границу где су нас цариници частили и сачекали речима „Ви сте нашн гости“, требало би доста и речи и простора. Или да ггишем о раднику који је читав ' сат са мном чекао ва раскрски у Елефсини, где je требало да паофе мој аутобус. Иако Је из мог излагања схватио једино да сам Југословен и да чекам аутобус на коме пише „Ту рист", он Је, пошто саи Ја после шесточасовног чекања наг пустио раскрсницу, сачекао ниш аутобус, ушао у њега и заједно са мојим другоаима кренуо кроз Елефсину да ме тражи. Многи ће сусрети осгати незаборавни као пријатна успоме иа, али од свега што смо ваучилИ и понели са собом из Грчке, најдрагоценије је осећање да у грчком народу Југосла вија има свог великог пријате л>а који са раоумевањем и симпатијама гледа на нашу борбу за иезависност и на напоре које нахпи народи данас улажу ua делу изгродање социјализма у нашој земљи, Ф.

Кроз v ниверзитете у свету

ЈАПАН РЕПАРАЦИЈЕ ЗЛ СТУДЕНТ СКИ ДОМ Током марта у Токиу почиње изградња међупародног студентског дома слично недавно установл>еним домовима у Њујорку и Берклпју (Калифорнија). Средства за изградњу дома биће изузета из јапапскмх репарација, око 65 r /o, док ће остатак, око 500.000 долара, бити одобрено из Гокфелерове задужбинске заоставштине . САД ЕКСПЕРИМЕНТАЛНИ СВЕТ СКИ ПАРЛАМЕНАТ Студекти шест колеџа и универзитета у Минесоти планирају одрлсавање конференције на којој ће уче ствовати п страии студенти. Цил. ове експеримекталне конференције је да покалсе могућност фуикцконисања и конструктивног решавања проблема једног светског пар ламента. „КОНЦЕНТРАЦИЈА" I! НА УНИВЕРЗИТЕТИМА Развитак великих универзитета је веома карактеристичан за савремено америчко академско школ ство. У САД постоји 1885 академских института са 2,101.692 студеита. Више од пола од тога броја уписано је па свега 116 колеџа или универзитета, дакле нешто више од 670 од укупног броја високих школских устапова. Иитересантно је да се у Њујорку - највећсг универзитета у САД, који има 45.000 студената, налази и најмања академска устапова „Институт за општу администрацију" који има свега два студента. НЕМАЧКА СЛОБОДНО ПУТОВАЊЕ У ЗАПАДНУ НЕМАЧКУ Пред немачккм федералним парламентом налази се предлог по коме he се укипути путне визе. Ако предлог буде усвојек. онда за путовање које ' "ч трајало маше од три месеца из неке од земаља - чланица организаиије свропскс скономске заједнице за Нсмачку, не би биле потребне пизе .Очекује се да ће мера, коју немачки студеи-

ти траже већ неколико година умногоме олакшати студентска путовања. АУСТРИЈА _ , НАУЧНА ЕКСПЕДИЦИЈА ЈЕДНОГ БЕЧЛИЈЕ Један бечки студент медицине кренуо је заједно са својом женом и једним пријатељем у већем чамцу па пут за Аустралију. Ову малу и храбру експедицију финансира Бечки биолошки институт. КУЛТУРНА САРАДЊА ТЖзмеђу Аустрије и Вели** ке Британије склопљен је споразум о развијању и продубљивању културних веза. Према уговору, нсдавно потписаном у Бечу, свака од две земље потписнкце отвориће на својим ушшсрзитетима катедре за jeзик, књижевност и историју друге земље потписнице. Споразум такође предвиђа размену про‘фесора, студената, научпика, филмова итд. ХОЛАНДИЈА РАДНЕ АКЦИЈЕ Студентске групе из Немачке, Француске, иЈвајцарске и других западних земаља најавиле су своју намеру да у. току лета формирају радне бригаде које ће помагати у осигуравању, последњом катастрофом угрожених, области у Холандији. На многим универзитетима при»супљеии су и новчаии прилози који ће помоћи извршењу ове акције. ШВЕДСКА ПОМОЋ НЕРАЗВИЈЕНИМ ЗЕМЉАМА Недавпо Је у Штокхолм стигло педесст Индопежапа по програму Централ пог комитета за техничку помбћ неразвијеним земљама. Прва два и по месеца њиховог боравка, предвиђена су за прилагођавање и упозиавање јсзика, док ће после тога радити извесно време У разпим областима економике и адмлнистрације. Предмет студирања Је препуштен слобдоном пзбору Индонежана, а трошкове издржавања сиосиће шведска влада.

Без коментара...

БЕЗ КОМЕНТАРА Другови са Позорпшнс академије кису заинхересовани, а и немају могућности да кунују ваш лист. Успела сам да продам само један лист. Враћам 18 листова и новац за 2.

Пела ВУЛОВИЋ

СА СТРАНИМ СТУДЕНТИМА НА БЕОГРАДСКОМ УНИВЕРЗИТЕТУ

„Много ће нам користкти боравак у Југославији"

Већ дуже време бораве у нашој земљи инострани студенти. Сретамо их у нашим слушаоницама, семина:рима и библиотекама; виђамо у друштву београдских студената. Њихова, први пут неспретно изговорена имена, постала су нам позната. Има их из разних земаља: удаљене Бурме и Америке, блиске Швајцарске, Енглескеи Западне Немачке. Једни су дошли да проучавају наш привредни и политички систем, друга: језик, историју и кљижевност. Многи су први пут у Југославији. А има их који су и раније долазили као путници или учесиици на нашим градилиштима, Из разнх су средина, различитих навика, различитих политичких и друтих схватања. Па ипак се у једном слажу .Сви су желели да виде и упознају нашу земљу. Радују се остварешу те жеље. „НЕ ОСЕЋАМ СЕ КАО СТРАНДЦ D исоки, плавокоси млздић " са пакетићем у руци пришао је шалтеру и замолио !за обавештење Чиновница узе 'пакет, погледа адресу а затим власника. —Ви сте странац? Да, Американац. Овде сам на специјализацији. —Не верујем. Ви врло добро говорите српски, додала је сумњаујћи да се ради о некој шали. Младић се насмеја. Годила му је ова неочекивана похвала шеговог успеха у савлађивању српског језика. И заиста, Спенсер Франк добро говори српски. Од када |је октобра прошле године до-

шао у Београд да студира наш језшс и књижевност, много је постигао. Раније знање српског језика стечено на Колумбиа у-

пиверзитету где је завршио студије руског језика и међународних односа са историјом, било је незнатно. Зато је и желео да дође на усавршавање, Испунила му се жеља. У својој собици на трећем спрату хотела „Унион“. проводи Спенсер највећи део свога времена. Седи за писаћом машином, бележи утиске, сређу је предавања или прави иЗводе из прочитаних дела наше литературе. Но, врло често излази у друштво, одлази на пре давања, у позоргшгге или придатељске посете. За време досадашњег боравка у Београду стекао је многе пријатеље, упознао се са нашим студентима . Сада се врло лепо осећам прича Спенсер. Не кажем то само из захвалности за гостопримство. Говорим искрено. Скоро се не осећам као странац. Још у почетку на предавањима упознао сам се са доста студената. Касније сам проширивао познанства, разговарао са људима. Драга ми Је ваша симпатија према америчком народу. Могу да кажем да се радујем што сам у Југославији и верујем да he ми овај боразак много користити. Имао сам прилике да упозналг и ваше студентске организације. Интересовало ме јер сам и ја на Колумбиа универзитету био члан студентског покрета, Ваше организације су јаче. Дивно јо како ваши студенти воле своlу организаци.и’ и посвећују јој доста времена То je велика предност. Има доста могућности да се студенти на једном тако великом Универзитету, као што је београдски, међусобно упознају.

И док ово прича Спенсер се весело осмехује. Задовољан је. —Још ми је само жеља да путујем. Био сам једном у Шумадији .А желим да видим и остале крајеве. Београд сам већ доста упознао. „ЖЕЛЕО САМ ДА ПОНОВО ВИДИМ ЈУГОСЛАВИЈУ" Мајер Виктор завршио je економски факултет у Швајцарској. Долазио је два пута у нашу земљу: учествовао je на изградњи студентског града у Загребу и на радној акцији у Добоју. Тада је доста путовао и упознао многе наше краЈеве . Југославија ми се много свиђа каже Мајер. Нисам могао одолети жељи да је поково видим. Ваши људи су врло пријатни и љубазни. Успео сам да успоставим контакт брже него и у једној другој земљи. Од пре три месеца Мајер Викгор проучава на Економском факултету наш привредшх систем. Добио је помоћ од професора и асистената и добро напредује. Тешко је за једног странца да тако брзо даје мишљење о једном привредном систему. Било би површно а то би штетило. Могу само рећи оно што је очитледно: новим привредиим системом очтује се знатан капредак. КАРПЕНТЕР ДОНАЛД УЧЕСНИК У ГРАДЊИ ХИДРОЦЕНТРАЛЕ ВИНОДОЛ \Т соби 6f>oj 22 станује Карпентер Доналд, студент међународних питања и руског језхгка на Колумбиа универзитету. На зиду изнад његовог кревета окачена је диплома са радне акције. Прошле годхше учествовао је на изградњи хидроцентрале Винодол. За шест недеља боравка заволео је Југославију. Тада му се и јавила жеља да је поново види. Септембра прошле године Карпентер је добио стипендију и дошао да студира политичку економиту и ложавио право са историјом. Уписао се на Правни факултет; и већ дуже времена обилази среске и општинске одборе радтх прикупљања материјала за своју тезу о г гг,т 'олним одборима. ЉУБАЗНИ БУРМАНЦИ VT 'ек љубазни бурманци за& дивљују своје суседе дру опхођењем. О Југославијк пжорс са ошпатијама; дра

го им је што се налазе у зе■jmi која је сачувала своју независност. То их патсећа Бурму. За-Нин, Сан-Тејп и Ко-Ко су и сами провели највећи део своје младости у бсрби за ства рање слободне Бурме. Ко-Ко је био у руководству Студентске Уније Бурме. Пре рата учесник у великим студептским штрајковима, за време рата помагач бурманских партизака. За-Нин још као петнаестогодишњи дечак ступа у редове напредне бурманске омладине а СанТејн и сам борац изгубио је у рату своју породицу. По завршетку студија посвећује се изградњи Бурме. СанТејн ради на унапређењу пољопривреде рејона Тарауди. Ко-Ко постаје директор угледне фарме за унапређење пољопривредне производње а ЗаНин као асистент Рангунског универзхггета бави се ггроучавањем економских питаша ii задругарства. Са тих дужности дошли су децембра прошле године у Београд где сада на Економском факултету проучавају аграрне односе и задругарство Југославије. „ПОВЕЋАО САМ СВОЈЕ СИМПАТИЈЕ ПРЕМА . СОЦИЈАЛИЗМУ" \7 соби 53 Студентског дома ** „Иво-Лола Рибар“ станује Даниел Томи, студент Економског факултета. Насмејан младић често дискутује са својим колегама. Износи своја запажања и коментарише догађаје. И раније сам сизшатисаосо цијализам каже Томи. Зато сам и дошао да поближе упознам његову изградњу. И после ових неколико месеци проведених у Београду још више сам учврстио своје симпатије према социјализму. На Економском факултету често разговара са студентима, •суствује састанцима студената. Нарочхгго је одушевљен општим успесима у спорту. Изненадила га је могућност да се спортом може бавити сваки студент а не само они Цајбољи. Нарочито се дивххм обезбеђењу студената. Дечји додатак и стипендије не постоје ни у једној другој земљи. Како би студенти других земаља желели да имају тако нешто рекао је на крају Даниел Томи.

Ак. Лекић

Спенсер Франк са КолумиКЈа универзитета, студира код нас српски јсзик и књижевност

ПРОФАШИСТИЧКИ ИСПАДИ У РИМУ

Вандалски спектакл

„Споменуло се ue повратило се“ каже наша аародна изрека. Њоме би мислимо адекватно изразила своје расположење библиотекара енглеске читаонице у Риму која је неко вече неочекивано и недужно извукла батине од повазгаирених фашиста. Скорашњи двадесетомартовски догађај и „пет минута ћутања" у римским средњим школама не би толико ни привукла пажњу да се помахнитала иредента, није поново дала у хајку и лов овога пута на хултурне установе. На ред су дошли Британци. Једна група од десет младића, већином студената пошла је у акцију. Они су око пола осам увече 25 марта упали у Бритиш каунсил, растерали читаоце из читаонице, до несвести премлатили библиотекарку, а онда демолирали просторије, посули их бензином, па подметнули бакљаду. Затим су затворили чугара зграде и побегли. Друга ордија каменицама је разбила излоге британске ваздухопловне компаније БЕА, док су веће групе студената-неофашиста бесно урлале око палате Киђи и испољавале своје италијанство. Чудне су по својој форми ове вандалске работе чији су послодавци, no свему изгледа, били најодговорнији званични италијански кругови. У прилог овоме, поред осталог, можемо навести чињеницу да је и „пресветла сињорија" у Парламенту аминовала профашистичке демонстрације и подржала и завијање шакала према нашој обали. Кад би паљеше енглеске читаонице, разбијање излога и узвикивање антибританских и антијугословенских парола сврстали у обичне (али само за Италију) инциденте могли би како тако, у општем интересу, на ших и кроз прсте прогледати. Али, кад погледамо на оно што се десило у Риму и шта се још можда спрема, онда нам пред очи излазе слике разбешњелих Мусолинијевих сквадриста, паликућа и батинаша; видимо јасно као дан симптоме нечега што нам смета да на то равнодушно гледамо. Очигледно пробуђени италијански фашизам налази доста масовну базу у студентским редовима у Италији. Он их све више идеолошки заражава и политички трује, одваја их од школе а место пера у руке даје им батине и каменице. Васпитавају студенте да не знају ништа друго осим да вичу и урлају, да дучеовски поздрављају и псују уличарским жаргоном. Зар може неко нормалан да се не замисли над тим што се један бруцош права, који је заједно са осталим колегама упао у енглеску културну установу, изграђује за професионалног паликућу? Ако 6и можда неко рекао: то су шихова посла, ми би с правом одговорили: нас то много забрињава а још више чуди зашто ое толеришу ове римске комедије а поготово, зашто их подносе они којима ударају по леђима и глави? В. МИЋ.

2

ЛАРОДНИ СТУДЕНТ

Spoj «