Студент

Комунисти ДИФ-а неактивни у Савезу студената

Полигеичкм рад на ДиФ-у је слабо организован. Узрок за овакво стање лелсц углавном у неразумеван»у руководства Савеза студената а такође и у слабом учешћу комуниста. Секрегар комитета например констатујући да политичко стање на пгколи није најбоље, то објашшава тиме цгго њихове другарице станују у баракама, а мушкарци по десеторица у собн, те се то лоше одражава на њихову психологију (1). Такође културнм живот на ЈИнсРитуту веома је неразвиј€«. КУД не постоји.а од секција организована је једино фолклорна, за коју је проблем како да окупи своје чланове на састашпеиа. Не иоже се веровати да међу студентима нема довољан број оних који би се тггереоовали за ову или ону грану културне делатности. Из једне анкете (која је вођена прошле године) могло се видетк да међу њима ииа велики број заинтересованих за позориште, филж и разне друтеприредбе, да све то са интересовањеаЕ прате, па би вероватно, сви они волели да и на школи имају разкијен друВхгвсди ж културни живот. Значи ,само руководство и онтг којк су највише ухтознати са тиж питањима морају да нађу вачива кж*> да ее тзј рад развије. Св m ови ае 6к биwc толико ух>чљиви кад не 6и аостојало једае друге неактивзости, а у делокругу који чиж основну садржину рада лзих наших студентских оргахизација. То је политички рад. Лире схваћен он значи целосупну активност за изградњу (гиха нашег студента, који је j току свих збивања, и као тасав, способан за активно делова he у масама. Наше студентске рганизације и постоје ради :ога да у томе помогну својим шановима, а форме преко коих се разликује та помоћ разшчите су и вишеструке. На ЈИФ-у међутим, не би се моло утврдити преко каквих се »блика спроводи политички >ад. Дебатни клуб, који би раз•ађивао различита актуелна [итања, не постоји, а теоретски астанци скоро се и не одржаtajy. Можда се и на различите гачине делује на савест студегата да се сами интересују зА толитичка питања, али све то • ie може да т«гпуни политички ,

живот на једној школи. Похвално је то што понекад позову неког са стране да одржи кзиво предавање. У току ове године на свим факултетима од тгајвећег интереса, била је прорада материјала са VI конгреса СКЈ. Можда је ДИФ једивствен пример где се тај материјал ниЈе прорадио. Интересујући се како у овом погледу они стоје, ваишао сам на једну незгодау поЈаву. Претседник Савеза студевата друт Влатковић рекао ми је да су прерадили све теме сем једне. Прво je објаснио да су то прорађивали преко дебатаог клуба (који не постоји), а онда се поправио и рекао да су то прорађивали пред свима студентима. Даље, испричао је како су одржали пет састанака, на којима је било пет до шест дискутаната, а да је он присуствовао на три од њих. На моје питање које су све теме биле, није се могао сетити! Разуме се, нисам се задржао само на разговору са њим, већ

сам разговарао са више студената .Неки су ми рекли да је прорађиван конгресни материјал (али се не сећају које су теме блие), а најзад дошао сам до жгпше да је одржано само једно предавање. Срећом наишао сам на самог предавача (Радовановића) који ми је могао рећи тачан назив теме („О моралном лику комунисте“). Касније сам прочитао у реферату са конференције Савеза комуниста, која је одржана пре месец дана, да конгресни материјал није уошпте прорађен. Дакле, утврдио сам (мени је то жао) да се Влатковић „мало“ пребацио! Мислим да би комунисти ДИФ-а требали да учине све што је могуће да поправе такво стање, да дођу до неких р>езултата, јер би само са тиме извршили свој задатак, а у том случају претставник Савеза комуниста и не би имао разлога да избегава истину, што ни у овом случају није смео чинити. М. Комзтина

СВЕДОК КОЈИ ОПОМИЊЕ

Посета Криминалистичком музеју

Сушта и груов реалност, без КсНти идкле к маигге, препуна чињеницама које тврдоглаво указују да све што се казива човеком није човек. Дозволиiwo читвеницама да саме говоре. Без уношења романтмке, суврвше мапгге, шерлокхоЈгмовштине, већ озбиљним радом уз помоћ старијих друтова струч шака, груна he моћи да васпитава своје чланове да буду стручњаци без трунке авантуризма, да цеке случај као последицу објективких ситуација. Овде се налази сведок којн опо икње да има још људи који не мисле добро вама, вашој породици и заједници. Ниски сумор ни ходници, врата лево, десно; пролазшло са психозом великог очекивања, јер претходи необичан сусрет. Музеј нзм оггвара човек у чијем прецизном и кратком обј аштвељу огледа се велика љубав према позиву и познавање свога посла. Говори нам о великим љу дима антропометрије и дакти-

1 лоскопизе, пред наака је некоЈиико фотографија оваквих мерен»а, а затим тетоваж тако дратоцена ствар за* истра гу. Ватра на грудима код морнара, ликови, симболи код оста лих су понос и знак презираша бола код огаих који га толико задају другима. Самоубиства су израз сироманггва духом. не сретно решеше ситуација које изгледају нерешиве... шипе. колосеци, вагои, а испред њега труп са једне, а глава са друге страие шигае. Интересантно самоубиство. Заљуљао је и покренуо вагон притрчао испред... а затим је био мртав, или самоубиство орачног naipa загребачких студената; леже лешеви једага поред другог са понеколико метака у грудима, Оа је пуцао на то биће које је во лео, а затим ва себе; да ли је то извршење пресуде, моменат депресије, новчана криза? Каква иронија живота! А затим свет обијача брава оиих кз „џунгле иа асфалту“ . има их и како би ми то рекли „бруцоша" у том послу. Кључеви, калаузи од малих за ташне до једног прилично тешког и доста великог којим је неки „верник" отворио ризвицс „господше". Тако је велики из бор могућпости. Револвери не скрећу толико пажњу, колико разне секире, мотке, батине, боксеви итд. итд. Страшно је, гледати то кад зиате да Је свако оруђе сведок Једне смрти .. Седи каивка девојчица у кунеу и држи лутку (велику као беба) испуњену дуваном. Сведок доба шверца. Какво васпитање, какав морал родеггеља ко ји се гграви невешт седећн поред детега. Леже динари, леже дукагги, наполоондори пресијавају бојом „злата“, а затим галерија папириог новца, чак има и последњих трикова фал сификат вештине. Пажљивс члагаови затледају једну по једну и треба напора да утврдиш која Је „оригинал“. Једна чисто студенггски „актуелна" ствар; фалсификат богаова за мензу. Негде се примећуЈе увежбагаост например бонови за мепзу Богословског факултета из Љубљане, а негде Још недостаци аматерства Разгледање је прешло своје оквире к прелази у акаугизу појединих случајева. Око маквте једног стагаа окупл»ешг чланови групе слушају излагање друга који говори о томе како је провалник дејствовао. Пр>ед нама је каса проваљена са бор машином и „прасећом ногом“. Добром мајстору за овај посао треба само двадесег минута. Мало даље окови за руке ко згаа од када. Из разумљивих разлога прелазимо даље. Пада нам у очи портрет паголошког тигга, криминалца Трифуновића који се називао и „Пиле“ писао сусеткама стихове, а чинио онако гнусна дела. На крају портрети великих кришшалиста који су сав свој живот посветили борби за добро човечанства, који су будно гтратили сваки злочин, сваку аферу и на основу дубоке студиозне анализе доносили научне закључке ка основу којих су сигурно корачали даље у борби против овог друштвеног зла. I М. Мил

ОПЕТ О ДОМУ НА ВОЖДОВЦУ

Упоследње време побољшани су услови за живогг у дому на Вождовцу. ОтЈлоњени су извесни недостаци ti дата већа могућност за рад. Лли поред тога што је сарадња Iзмеђу управе и управног одiopa врло добра, осећа се да :е нема везе са свим станариta. Одржана је само једна кон зеренција негде у првом семеГ РУ. а управни одбор обавеотио s студенте да he се још једна лржати крајем овога месеца. Учињеве су извесне измене управи. Секретарица Гордаia Тодоровић је отпуштена са "ужности што су студенти две године упоl>но захтевали. Она ie годишше примала 102.000 цин. само што је обављала послове које обављају данас узгред и без ње. Кад је реч о штедњи (али Јожда не само о њој) треба Јодвућк да дом плаћа један силоват струјс двадесет дина)ai а грађанство петнаест диia Pa ,утаљ 4065 дин. тону без превоза, а грађанство 2350 тај icm угаљ. Уштеда би у првом :лучају била 75.000, а у другои >70.000 динара само кад би се вишс заложили да ое утврди статус дома и да ое не рачуна У самосталну привредну устан°ву, јер о« нема производних прихода. Говори се о штедњи > гља, а у соби број шест стасамо један станар мада има места у собама где их је више; издаје ое угаљ за греја!ае те просторије, али кад се ' Зме У обзир да је то соба за изолацију болесних, а која је За им ликвидирана, онда би г Ребало да студенти на будуконферешхији продискуту|у ° овим појавама. Ако узмемо у обзир да закаУчно са овим месецом стугенти дугују Н а рачун непла-

ћене станар»ше 69.075 динара, онда је јасно да је тиме доведено у питање успешно новчано функдионисање. Да би отклонио те појаве, управни одбор је одлучио да из дома ради неплаћања станарине искључи кеколико студената, пгго је ових дана и учиљено. Било је чешћих случајева упропашћавања народне имовине; поломљен намештај, санду цк за угаљ недостају у многим собама, сијалице по ходгаицима нестају редовно, (често је откинута заједно са фасунгом) ts слично. Студент Зорић је предао прогорену ћебад (ћебад је преторела од решоа којим се у току зиме грејао а тек колико је струје потрошено?). Према изјави управ ника дома, станари собе 101 често се затварају у собу и играју карата, а можда се и коцкају. У овом дому смештен је курс за васпитачице. Оне не стварају тешкоће у раду, зли је доведен у mrraite углед дома, јер код њих има и каснијих посета. У овом студентском дому посете још п досад Ешсу забрањене. Чвршћа сарадња студенатаи утграве учинила би да дом има свој бифе где би се спремао доручак (као што је то по другим домовима), а студенти не би плаћали млеко „трипут крштено“ по 35 динара од препродаваца који ујутро шврљају и иродају млеко по дому. Њпхове поступке управа дома изгледа толерише. Хигијена је побољшана тек ове годкне. Томе је допринела одлука да чистачице раде под кадницу, чиме је избегнуто њихово изостајање са посла. Решењем оваквих и сличних прсблема, али само путем учешћа читавог колектива, студентски дом „Вождовац“ био би прави „летњиковац" како га у последње време зову.

М. Милгтић

Кроз наше факултете

ДИСКУСИОНИ САСТАНАК

V Т оквиру прораде материјала са VI конгреса СКЈ, студенти треће године права одржали су дискусиони састанак са темом „О социјалистичкој демократији”. И поред тога што је било неколико добрих дискусија, ипак треба рећи да је дискусија била доста слаба, јер се студенти

нису најбоље припреиили, Између неколико питаша о којима постоји подвојено мишљење, било је и питаг&е да ли огпптине или срезови претстваљају будуће комуне. С обзиром на број студената треће године, састанак је био слабо посећен. М. П.

За разлику од дру штвешсх клубова на другим факултетима, дру штвени клуб студената економије пема задат ак да у оквиру свога рада организује дискусије по појсдивим економским и теоретским проблемима. То Је задатзк дебатног клуба који постоји на Економском факултету. А друштвени клуб организује културни и забавни живот да би се студенти бо.ве међусобно упознали и пријатно провели своје слободне часове. Наши познати културни и јавни радвицн одржали су до сада неколико занимл>ивих предавања. Убудуће ђе се организовати дискусије о појединим филмовима, за које се интересује велики број студе ната. Познати публициста и филмски радник Александао Вучо одржаће ускоро предавање са темом: „Развитак филма“.

Припрема се велика изложба која ће се одржати у оквиру фестивала београдских студената

Сва друштва, клубови и секције организације Народне технике припремају се већ дуже времена за претстојећу изложбу. Фото клубови приредиће изложбу сто уметничких фотографија која ће бити отворена у сали графичара. У аули Природио-математичког факултета изложиће своје радове остала друштва. Група за гелевизију припрема своје апарате. Аеро клуб ће истутгиги са једном једрилицом, јер до отварања изложбе авион неће бити готов. Бродарци he при казати своју иову конструкцију кајака. Пре отварања фестивала, сту денти Пољоггривродног и Шумарског факултета отвориће своју изложбу. На њој he се кроз низ фотографија сгшмљених у тсжу семестра приказати рад на пољу Народне технике. У оквиру фестивала, друштва и клубови Народне технике организоваће низ такми-

чења. Поморско - бродарско друштво припрема такмичење кајака. Клуб „Морнар“ са МВШ приредиће трку моторних чамаца на коју ће позвати такмичаре и са друтих универзитета. ПРОШИРУЈЕ СЕ САРАДIБ А СТУДЕНАТА ФАРМАЦИЈЕ СА ДРУШТВОМ ФАРМАЦЕУТА НР СРБИЈЕ ТТ роширује се сарадња студената фармације са Друхнтвом фармацеута НР Србије. Овом сарадњом студентимн фармације је омогућено да много лакше реше своје проблеме наставе и програма. Тако he се организовати предавање са темом; %,0 етици и задацима новог фармацеута". Такође, студентима he се омогућити да убудуће могу много више сарађивати у стручном часопису „Архив фармацеута", М. М.

Како школовати зубног лекара

(Наставак са прве стране) аарајућу годину, где би обавезан само према нашим стоматолошким гтредметима, док му се логично сви опшге [медицински признали. Слобод,но време би ггроводио на нашим клиникагта, те не би било потребно да обавља стаж. XII 1 СпециЈализација претпоставља поседовање оггштег знаља солидну подлогу из одговарајуће области која he омогућити током специјализације сти;цагБе специјалних знања. Ако се има у виду да студенти опнгге медицине слушају стоматологију 14 часова, плус 14 вежби, онда је јасно да би они на специјализацију долазили са најошлтиј им, не знањем, него појмовима из прве помоћи из стоматологије, а то не може бити неки темељ за стицање специјалне наобразбе. Управо то би значило кршење самог значења специјализације. Из предњег се види да специјализација из болести уста и зуба, уколико би се увела, не би зна чила оно што специј ализациј а претставља на друтим гранама иедицине. а и с обзиром да постоји Стоматолошки факултет, те би назив специјалиста требало резервисати за специјализацију поједшшх наших стоматолошких грана, јер стоиатологија као наука толико ie набујала да већ данас треба мис.лити на специјално изучавање њених појединих огранака. Тако на пример у САД

уопште не постоји специјализације из болести уста и зуба, док ужих специјалиста из наше области има око 1.200. IV Подизање једног стоматолога путем спецll јализације стајало би материјално много више а и временски би дуже трајало, бар 3 године преко факултета. Било би много корисније материјална средства која би друштво морало трошити око специјализације, да се уложе за проширење материјалне базе Стоматолошког факултета како би овај могао уписивати предвиђени број студената, а не само половнну од предвиђеног броја какав је данас случај, Ово тим пре, ако се има у виду мали брсј зубштх лекара код нас. На пример ИР Црна Гора нема ни једног, Македонија има само 2, а недовољно из има и у другим републикама. Мислимо да је ово питање од ширег значаја а врло важно no даљње вођење кадровске политике из нанге области те је корисно покренути дискусију и гхутем штампе. Надамо се да ће кроз дискусију дати своје мишљење већи број наших здравствених радника са факултета, организације здравствене слзткбе, са терена, као и други овим шггањем заинтересовани, те ће се борбом мишљења доћи до најтхрикладшгјет решења.

Удружење савеза студсната Стоматолошког факултета Београд

Дебатни клуб Економског факултета

\r среду je настављена *7 днскусија на тему „Захватаље вишка рада“ у централном дебатном клубу Економског факултета. На бази реферата који је спремио Кораћ и који је био откуцан у десетак примерака и расподељеи студентима, сада се води дискусија. Пр>ема замисли организатора тезе реферата ће се добро издискутовати, па пошто се дође до извесних јединствених гледишта, факултет ће дати предлоге нашшч привредним органима за решење неких питања која искрсавају у пракси.

Предавање др. М. Бартоша

l-J а позив студената Фило* зофског факултета, друг Вартош одржао је предавашв „О балкаl|ском споразуму s ’. За жаљење, посета је била веома слаба. Прегпоставља се да су студенти мислили да је предмет познат, те да због тога неће много на том гтредавашу наунити. Међутим, у томе су се преварилп. Сви присутни били су одушевљени интересантшш излагашем предавача о историјату наших односа са балканским земљама, о нашем односу према уговорима уопште, а посебно користима које наша земља црпи из Анкарског споразума. М. К.

Сарадња студената загребачког свеучилишта са радницима града

Од Првог конгрвса ССЈ студенти Загребачког свеучилишта учоствују у друштвеном и културном животу свога града. Секције студената филозофије, народног језика и књижевности, педагогије и других група Филозофског факултета, те удружења технике, медицине, економије итд. директно су се повезали оа синдикалним подружницама неких подузећа, у циљу сарадње и помоћи на културно просвјетном, политичко идеолошком, стручном и другим пољима рада. У неким колективима одржана су предавања из области друштвеие и политичке проблематике. Међутим, сарадња са радничком класом града у летњем семестру неће се ограничити само на предавања, него ће се прићи и ширем просвјећивању радника и радничке омладине преко популаризације библпотека и читаојница синдикалних подружнијца ,као и пружањем помоћи у развијању умјетничке активности у колективу. Студенти могу осигурати квалитетније дјеловање секција, као напримјер при избору актовки, мањих комада и слично. Међутим, код свих подузећа студенти нијесу наишли на разумијевање. Напримјер код ! творнице „Раде Кончар“ и „Маријан Бадел“. Можда је то посљедица несхватања измијењених метода рада Савеза студената и синдиката. Но, без обзира на то неразумијевање студенти треба да и даље раде на најширем развијању помоћи и [сарадње. I Сигурно је да ова активност може само да корисно послужи радницима и студентима: радницима утолико што ће убрзати развитак њихове свестраности:, а студентима што ће учвргћћивањеат те сарадње уносити у своја i схватања револуционарне еi лементе схватања радничке јкласе . i Због тота не треба остати i само на ономе што је наприј Јед речеко о тој помоћи и сарадњи. Ту сарадњу треоа развијати на најширој платформи: од дискусија по разним питањима, пропагирања, до упућивања на читање добрих књига, посета музеја, га лерија и збирки. У овој активности наћи ће Савез студената своје мјесто у упорној борби радног народа Јутославије за даљи развитак нашег политичког жи вота и још дубљег друштвеног преображаја за даље развијање социј а листичке демокрациј«. Ј. Г.

spoj G

НАРО Д Н И сТУД Е il Т

3