Студент

Мала полемика са сликама седморице

У &ому омладине Београда отворена Је Излож-6а осморице, бсз осмог члана. Изложили су Мкодраг т>урић, Леонид Шеј ка, CifflMua Вуковић, Иван Петровић, МихаЈло Чадак, Леокид Ленарчић к Иван Снмовић сем првога студенти Архитектуре. Са ове изложбе човек може изаћи збуњена изгледа: „Отнуд сада те, и шта је то управо?!“ и може неко напустити изложбу, одмахујуКи немарно руком, храј н>е омаловажавајућк; „Деца се играју сликарства, нека се мало и пошрају“; а неки he изаКи чак и забринута погледа: „Црв декаденције нагриза младе." Мислим да седморица излагача не би били задовољни да чују ове две последње примедбе. Са првом је нешто дру го. Јер збунитм неког то ипак нешто значи. Бар то да имаш чим. То може, можда, да значи да иза ових наитох боја има оног правог. Јер ми rtpaвлмо слике за које нисмо ми једини критериј, то су слике које би требало да говоре сва јсом нешто друто. Многозначност наших слика и колико оне везују, узбуђују, збуњују, то је једна од наших брига, А онда и ми смо помало збун>они. Ове сликарасе експресије чудновата су ствар. За то сли карсгво се говори да је „зе-

мља дембелија петалената“, јер њеним средствима може да овлада малте не и трогодишше дете. Наше сликарство може бити крајше ишорантво и крајње церебрално. Како жи сликамо? Да ли смо таленти? Макар и сирови. Та су њихова питааа, савим разумљива. Нисам изашао ни збуњен, ни немаран, ни забрииут и ма да не могу дати егзактну оцену ових младих људи у перспективи те волшебно рећи талент, могу упутити две трсг полемичке речи овим сликама. Са тим да је сликаххггво отишло даље од пост - импросиопизма не смемо се помирити. Јер то се никако не може назвати помирељем. Мирити се са чин»еттодама није много актуелан однос. То је у најбољем случају призназве пужног зла, _а уствари идеадизам. Експрезионизам, ~з, кубизам су сликарске чшвенице овога века, и можемо их ми мистички сматрати елементима неке велике сликарске будућности, али he за историју сликарства та епо ха некакве анализе ипак оста ти епоха за себе. А најзад које сликарство није било претходник сваке идуће епохе? Данас је јасно да ово сликарство двадесетог века смелијих форми није само помодност, већ даљи развој уметностп. За збуњеност пред сликама изграђених на овим принципима нема основе, јер и то ј сликарство часно исггуњава своју функцију: пружа визу- 1 елна сазнања и не само визуелна о свету у коме живимо. А шта нам говоре ово седморо младих својим „нереалпстичким" средстБима. Ја бих најпре рекао оно најтеже: мислим да су они већином својих слика показали до бру вољу и чврсту одлуку да праве варијације на теме француског сликарства овога века. Леонид Шејк те варијације прави на Шатала, Сима Вуховић на надреалистичке визије, али уместо киселим боја&га сновиђења, све то, али слатко, сунчано обојено; док остали стварају некакво апстрактно слихарство, заборављајући, међутим, на њене оснозне прингџше. Миодраг Ђу рић стоји сам без директног узор>а, али страшан у својој мрзовољи, туђ некаквим анти хуманизмом. Ту не треба бити немаран, мада исто тако ни забринут пред овом тежњом за оригиналношћу. Нека се они играју, маштају, измишља ЈУ, лудују или мудрују, али нека то раде на наше теме, а то не због тога што би то онда био патриотизам, а да је сад ово шихово цртање анационално, већ првонствено због тога што би требало да сликају оно што најбоље познају, а они најбоље познају (ипак!) средину у којој живе. Па и тај Дадо, и тај Синиша, и та два Ивана н остали родили су се ту негде с нама и читаве ове две деценије свог живота врзмали су се око Саве, Мораве, или које друте на ше реке, а сад инсшграције траже на Сеии. Родили су се у некој нашој обичној згради, провели у њој детињство п више дтролазс свакодневно улицама овог нашег Београда, а праве апстрактне визије гот ских катедрала са алузијама на Нотр-Дам коју не би требало да сликају већ и због тога што је она сликарски пред мет хиљаде ' сликара кроз генерације и генерашче а требало би да сликају например овај наш сликарски пеексплоатисан Београд који је својим изломљеним линијама живи архитектонски кошмар, па могу и њега да сликају, ако им ое већ кошмари сликају. Она слика „Потопљене катедрале“ већ нервира. Не због тога што је , надреалистичка, него што је 1

просто невероватно да ови младићи сањају само чисту го тику, и то у оном нашем тако неготском граду. Њихово апстрактко сликање је још више депласирано, Прво, ми нисмо заеићени, ксшкретним облицима у сликарству, наш град није град хиљада сликара, а ако бисмо и тражили апстрактно сликарство, његову ссенцију боје и облике, тражили бисмо их прво код бољих његових познавалаца и виртоуза. Из те перспективе „бити свој и сликати своја стварна сликарска сазнања 1 ' остаје као најбоља слика Миодрага Ђурића „Мотив са Пераста“, где испша има мрзовоље његових осталих слика, али и камењара из којих се

дижу наше тзорешше срасле са тим кршом, баш као са нашим жлботом. И, уопште, мислим да би ова седморида младића требало да сасвим искрено испитају своје доживљаје стварности ,па нека је и форма сасвим луцкаста, нека слшсају оно што стварно сан>ају м ххега се истински боје, па ће онда то бити и оригинално и ново, али и уметност, а не имитација. Тиме ће се и таленат остварити, јер он вкје само владање бојама и цртежом већ и избор тема, н»ен садржај и Јтиетничка искреност. Наравно, све то само ако имају амбицију. А зато имају ипак разлога. Толико су о себи рекли.

Јован ЋИРИЛОВ

Властимир Богић: МОТИВ СА СЕЛА

КУЛТУРНЕ ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА

ПРВО извођење Кантате посвећено Доситеју Обрадовићу од композитора Ј. Маринковића, припрема за фестивал хорска секција КУД-а „Мика Митровић”. ★ КЊИЖЕВНО вече својих чланова и групе шшдих писаца са Филозофског факултета приредио је прошле среде књижевни клуб МВШ-а. Са приповеткама су се појавили В. Филиповић, Б. Станишић, М. Мирковић, а стихове су читали Т. Мијовић, Ср. Перовић. И. Цековић и П. Пејатовић. ★ 26 МАРТА 1953 године прва година Правног факултета одржала је другарско вече са програмом у коме су учествовали чланови фолклорне групе факултета. ★ У понедсљак 30 марта 1953 године одржаио Зе на Филозофском факултету треће предавање из циклуса политичке економије: РОБА-НОВАЦ-ЗАКОН ВРЕД НОСТИ. Предавање је одржао предавач Економског факултета Влашковић. ★ У среду 25 марта 1053 године пред студентима књижевности и славистике књижевник М. Пеххшћ одржао је други део предавања о стваралатшву Алексаадра Блока. ★ У уторак 31 марта 1953 године одржана је у друштвеном клубу Филозофског факултета дискусија са књижевником Ивом Андрићем о шеговом стваралаштву и књижевким проблемима уошхгге. ★ У петак 3 аггрила 1953 године у друштвеном клубу Филозофског факултета одржаће књижевно вече група младих књижевсника. Своје радове ће читати Пера Керечки, Бранко Прњат, Томислав Мијовић, Бранко Јовановић, Првољуб Пејагговхсћ и Раде НикоЈшћ. ★ Драмска секција КУД студената Економског. факултета извела је 25 марта драму „Карлове тетке" од Б. Томаса. Драма је приказаиа пред 250 студената Економског фахсултета. Студенти Економског фокултета се спремају да посете Све тозарево и да том гтриликом наступе иса овим дхшмским комадом. ★ 26 МАРТ одржано је у друптгвеном клубу ТВШ прзо предавање из циклуса „Развој филј ма и његова друштвена улога“ј (са филмом „Кабинет др. Калиј ггрија")- Предавање је одржаој Дејан Косаповић. ломоћник рел жисера. АНГЕЛ Пуздерлијски, сту, дент технологије одржао је у| друштвеном клубу 19 марга пр<-. давање: „Хришћанство некад и| сад‘.

• .- V . 4 •: • ■ . \ с. Фодоровкћ: Портрет

Beћ пола деценије

Петогодишњица Академије за позоришну уметност

Упоредо са општом прославом петогоди шњице од сснипаша Југословенског драмског позоришта, ускоро ће позоришна јавност видно обележити и полз децеиије плодног рада Дкадемије за позоришну умет ност. Изабрани одбор у који су ушли ректор Дјшзп Матић, књижевшгк, проректор Обрад Недознћ м професор Јо сип Кулунцић, редител. и Ста нислав Бајић, професор светске књижевности и светске драме, поред десет студепата »хланова п руководилаца студептске организације озбкљно ради на опширном једнонедељном програму. Про слава ће имати облик прегледа јавне, културнс ж друштвене делатности студената Академије и због тога јс предвиђено издавање јувмлзрног алманаха. Већ сада је распмсан конкурс за сннмање тока прославе с тим да материјал буде уклопљен за будући документарни фмлм. У жири су ушли ректор Душан Матић м професори Вјекослав Афрић и Јосин Кулунџић. Не само да ће неко од младих филмских редктеља учествовати на снимању својом режијом него је дужан да нашппе и сценармо за тај филм. Тим поводом такоћс he се приказати изложба ва којој he прсд очи гледалаца изаћм богат иатериЈал, годинама прж купљан. Ток прославе може се н»зрети нз самих предвиђзња. На свечапом заседању ректор Академије даће поздравну : реч, а потом he се обавити ра зговор са оним младим позоришним раднмцима којм сУ изашли из редова ранијмх ге нерација АкадемиЈе и већ стс кли реноме код позоришне Јавности. Донеће се и резолуција по којој ће устаљени датум бити празнован од стране ових варедних генерацкла сва ке године. Најзад, овогодишњи студепти добиће своје днпломе на свечан на»шн. Предвиђеи Је и уметнички про грам који he бити пресек кроз целокупну делатност студената ове младе институцијс. У филмском делу програма приказаће се дожаће дело „Бар-5а Жване“ у коме су упество вали претежпо наши студенти .Студенти ће видети и документарке филмове коЈе су мзрадили њихопи старији дру гови ,а прксуствоваће једном позоришком комаду (свакако ~Вучјак“) где играју некадашњн • студенти Академије. Кроз етар дспрећс до ушију слушалаца радко - репоптажа са часова, а студенти he

преко магаетофона чути радио-драму коју је адалткрао Један од студената са чстврте годиле. У забавном дслу програма учсствоваће млађи »хланови опере н балета да би увећали пријатно расположење младих слављеника. Свему овои свакако ће прхсуствовати и звапице еиинентне личности из позоришног и књижевног живста. Разговори ће бити и кориспи и пријатни. Поиово прикупљсни, прнказаће се фотоси и радни снимци са проба и снимања, не само већ гледани филмови, него и они ва којима се ради. А. Д. МИХАИЛОВИI

УОЧИ ФЕСТИВАЛА

МАПО РДДОВА НА НЊИЖЕВКОМ ИОШРСУ

Иако је лрошло пушпс месец дана како је рвсхшсан књижевни коакурс за фестивал београд ских студената, а на одређену адресу приспело је само неколико песама. То је неочекивано недовол>ан одгоаор на повољне услове и једнако меридо за књижезне радове које негују студенти почетници. Било би, заиста, незгодно да се из толиких рукооиса који ничу сеакога да-на у радном напору најмлађих гокзаца не ггронађе један просечни избор на овакво широко пријемљивом конкурсу. Чињеница да студенти почетаици освајају огромне просторе у кхвижеввим публикадијама, да се одржавају преобилне књизкевне вечери, састанци и дебате, само доказује потребу Једвог укупнијег хтрегледа и

оправдава намену оваквог кон курса. *А да би се на шему учествовало није поггребно имати особиту храброст. Такви избори и прегледи кшижевне делатности младих људи потврђују већ стасале, а помаЖУ новије и изворније таленте. Не би требало јурити за псжмерима колико је замашва кшижевна продукција студената свих факултста м година. Нашем листу стално иристижу песме, прозе, есеји, али иедосољност простора не допушта да се они објављују у размерама квалитета које ти радови садрже. Најтачнији дијаграм новијих поетских имена и приповедача указала je „Млада култура“ у свом десетом броју. Овај озбиљно и брижљиво упућен лист најмлађих кн.ижевних снага об-

јавио је досада тридесетак но вијих имена. Међу н»има ce истиче плејада самосталних и даровитих песникиша, које исувише скромно ваступају да би се гласније могле T£кмичити са својим вршшацима. Недавно је на Филозофском факултету само прва го дина одржала кшижевно вече са десепшом чптача, а на Медицинском факултету, делује такође група почетника. Дакле, шнижеви делатност студената је толикс порасла да је на конкурсу могуће имати стотине прилога Лошто се радови могу пре давати до 15 аггрила најдаље, то значи да је марљивим младим писцима остало још доста времена да претресу своје фијоке, прегледају рукописе, откуцају их и пошаљу на адресу Балканска 4/Ш с напоменом „књижевни конкурс“. Тако би овогодишњи фестивал београдских студената био обележен једним сведочанством о кшижевним амбпцијама и домашајима студената Лоред доказаних имоиа у листочвима „Млада култура“, „Видици“ и „Записи“ појавило би се несумњгшо неколико нових талената, чије је колебање и шћућуреност само запрека њиховог сопственог рззвитка. Да би награђени радови задобили читаоце, ми предлажемо да се у разнобојпим фестивалским данима при рсди једно књижевно вечс где би се без икаквих огреда у схватањима, припадности овом или аном листу, окушгли лајснажнији књижевни изданци београдсккх студената М. М

Прећуткивање

Не зижж да ли то днркс мли то прсти звуче док додирнеи своЈа коленз без повода. Илк еу то у менм остале од јуче немирне пруге које тадаса зелена вода. Којим се за све што шије решено и што се буди, н нде, н чудн, н сапиње. Бојим се да све радосно не затекнем скрушеио, или да се иа злато косе не спусти иље. If сасвцм нежел,ено да се не окрене све што сад гледам с дица и nrro слушам. Још се бојим да не знаи шта то звучи у меии и шта значе пруге кад их водз пенуша.

Грздимир МИРКОВИЋ

ШТА ПРЕТСТАВЉА ЕГЗИСТЕНЦИЈАЛИЗАМ

Поводом једне дискусије

Н едавио је на Правном факултету одржана дискусија о егзистенцијаливму са рефератом Рада Петкошгћа, аосолвента. Било је време да се са овом имелом филозофске мисли обрачуиамо и ми студенти, а за порстицај је сгудија Бориса Зихерла „Егзистенцнјализам и његсши друштвени корени“ у трећем броју „Нове кисли“. Говорити о оригиналности овога правца, о његовој способно сти да надрасте материјализам и идеализам, није потребно sko смо матервтјалисти. Јер савремени егзистенцијализам претсгавља еклектични зборник идеја Шопенхауера. Бертсоиа, Виљема Џемса и као такав, не може само на основу тота постати ни систем, а камоли „водећа победоносна филозофска M'Hcao Европе“. Кроз неколико речи протагониста овога правца srcry се видети његове оснозке тезе. Морис Мсрло-Понш; „Ја сам агпсолутни извор. Моја егзистенција не проистиче из моје прошлости, из моје физичке и социјаихне околине... Научни ви дкци гк) којима сам ја један момекат света увек су наивни и лицемерсш, јер они подразумевају и неспоменувххш га... ви дик свести кроз коју се свет тек распростире око мене и почиње за мене да постоји“. Значи, треба поћи од субјективитета који је апсолутни извор. Делатност човека није ничим ограничена нити условљена. Одавде је евидентно: Егзистенцијализам нема много везе са дијалекпгчким материЈаЈотзмом, јер негира његове основе. Није немогуће наћи овде отсјаја оца Берклија и шеговог соЈпшсизма, јер су конкавна огледала егзистекцијаишста окренута према свему ирационалиом у филозофији, скупља Јући њихове зрзке у жижу ко Јом ће саторети дијалекпгчки материј ализам. Сартр: „Све се збива као да свет, човек и човек у свету не теже другоме него остварењу бога којег нема“. Значи тежи се нечем што не постоји, чи]е остварење шгје могјФс ,а и „да Је nocTojaibe бога могуће (према Једном другом месту Д. К.) пе би се шгагта изменило". Човек нема перспектизс и његове су тежње узалудне и депласиране, јер Је немогуће да се остваре: „Ми не верз 7 јемо у напредак; напредак Је само неко побољшање; човек увек остаје исти у ситуацији која се мења, и избор остаје увек избор у јед ној ситуацији". А иза овог, један интересантан феномен: Сартр признаје надмоћ совјетског човека над декадетггним расутим мозговима ситпе буржоазије на Западу. Откуда то? Жеља за освајањем још једног идеолошког подручја, или про

сто, жел>а за славом? Можда цео ~бечки случај“ Сартра са отказггвањем у последавем моменту дела који индиректно на пада Созјете да би Сартр мсгао да учествује на „кошрес; мира“ показују још бол>е дезо;Ј ганизацију Сартра као човека и филозофа; или говори о томе да је Голубовима, Вету, Kfiреји и Арагону потребна помсћ гта ма одакле? Но, све је ото материјал за опширну распргву, а не за кратак осврт. Субјективно - идеалисггичка ј е дностраност егзистенциј ал и зма лако Је уочљква и у књижевности која је само одрао филозофије. Изгледа да у досада штампахгкм делггма егзпстенцијалиста на нашем Језа:ку пе постоји ниједан довршс ; карактер, ниједз-н лик који 6:i био иоле друштрзно мотивиса!:, те можемо гтретпоставити да не постоји. Глад, пемири, КаатариЈе резалигзања, његови блатосжизч и проклетства у име „слободног човека“ негирају егзистенциј; лизам као довршен сисггем. Зато се о њему као доктрини кој.ч гша као Credo слободу, «е зиожз говорггЛч. V целини ои Је растрганост, нескупљеност, дезор ганизованост. Он можда и нијз правац ,он је болесно сгање ду ха. Доказивати да Је егзистс ! цијализам хуманизам узаохудно Је као и вакцинисање даске. Јер, пеогмизам нам Је оал потребан мање него икада. Д-л-вичо и Сартр иду различип ч путевима. Шихове логоре у слвлађивању простора, бележимз црвеким слозгша у библжмрафијама. ОстзЈе нам стара и опробана могућност да их хумлшгстнчки испитамо: у којој ксри њихова дела „откривају на ма нас“.

Д. Кавраа студент права I год

Програм друштвеног клуба ТВШ Од 1—8 априла 1953 године

1- француска симфониска музика (концерт са плоча). 2- V дискуспја о моралу са студентима филозофије. 3- предавање ииг. Рајкл Томовића „О машинама за пам ћељс‘‘ (сервомеханизми). i 4- истутх учесника музич' ког конкурса у просторијама друштвеног клуба пред жиријем. 5- у 20 часова концерт народних песама. Суделују радио певачи, 6- модерни амерички композитори (концерт са плоча). 7- V приказивање уметничког филма. 8- V вече Чајковског концерт са плоча.

Управа друштвсног клуба

4

НЛРО Д Н И СТУД Е н т

Брцј 6