Студент
Живот и ПОЗИВ
Мишљење једног студента глуме
Нсмогуће јс говориги о етици Академије за поооришну уметност одвојсI ио од оггште етике позоришта, I Студеити академије се спреиа■ ју за поооришге и наши колекI тиви, класе, граде свој моралI ни дик перепективно. Наш стуI дио је данас постао место где I ми, из дана у дан, тражимо, отI криваЈло нове испгае за нас, I експериментишемо, уиимо и I r ;ршхватамо принципе свога гкг I знва у животу. Па ипак не моI же се рећи да је иаш студио I обична кн>ига, коју може csaI ки талентовани студенг да проI чита и тиме положи диплошжи I пспиг без великог труда. Од I прве годиае, па до дипломске I претставе, ми се непрекидно бо I римо за мајсторство аашег I стручаог посла и за моралну I чистоту сваког нашег поступI ка и ва сцони и у животу. То I је ггерманептна борба за ред у колекжвдг, sa освајаи«е што обимнЈгјег зиазва, за радост ства рањгц борба у нама, која неће трајаии само до зазршетка академије него кроз цео живот. Hauta уметаост је кслеклзшва, а колектив је неумоллш у сварш захтевима u од сваког члааа понаособ трзжи ротничку готовост на гаослу. Уоек бичж спреман за рад. Алзс ми пемамо ни клавир, ии кичицу, ни бгаио који друти ииструмекг као средство којзим би ваша уметност могља да се афирмише, сеи нас самхх вашег моова, тела, галента ж гласа. Ми смо средство и у исти маас покретач оотвзризаша ааших уметшгчких идеја и заагасли. И баш због тога у пашој уметаости је потребна огромна епер гија, смелост и несебичност при раду још од самог почетка да би се на крају оствариле хумане идеје кашег позмва, Често такав напоран рад превааилази наше снаге. Кризе у нашем стваралаштву су чешће него и на којој другој умегности. Непрегледне студије и романи могли би да се напишу о нашем раду и свему ономе што тај рад спутава. Иза кулиса има драма и оне се рађају јгз разних „болести“, које опет узрокују једна другу. Како су позоршшш колектив и глумац плодно тло за | развиће тих „болести*'? Од је[ дне ситнице изукрштају се вели ке грешке и позоришни колек тив, заједно са кућом у којој ради, постане легло „Пакла“ на земљи. Ми имамо много непри јател>а, који су спремни да иа први погреиши поступак поврве у наше позориште, које је за нас до тада било Храм стваралаштва. И ни сами незнајући како, ево нас у мору интрита, лажи, неодговорности, зависти, егоизма, боемлука, „комплекса" и нерада. Тако инфициран позоришни колектив постаје песпособа« за стваралачки рад. > Идеје лепога нестаду и кулисе i више Јшсу у стању да нам дочарају прошлост, садахшБост и i будућност са уметничком поен- i том. Несумњиво је да данас све ! брже и више осваја борба за : | моралну чистоту нашет рада и Ј [ постаје све оштрија и ефикасни ја. Резултата има и они се не- г престано множе. Али још увек срећемо људе, који при поме- : ну нашег позива, занимања, од * махну руком и двосмислено се г насмеше. То је увредљиво за » нас а и револтира; само ми се 1 ( несмемо љутити на публику ко ја оцешбјући прл>аве поступке » појединаца или мањине, у са- а
дасшњости иди прошлосхи, са скепоом гледа и на нас сада, Но, ми caeo ое данас на искустви»*а других у прошлости научили много г №му. Ми зиамо да само у назља може бити зр»о узро&а те ггоследице кривог м*апље& а публнке о позориченом колективу и глумцу. На наава стоји да то искорешвсо. Ми дајемо маггерија.! за мишљење о нама својии поступцима преме своие послу и идеашу. Ако ми не будемо ценили свој позив, како можемо то тражити од других. Ми колектмвво стаарамо и успеси ијги иеуспеси појединца и колективо, заједшгчки су. Ми ое у њему морамо снажно удружени, с љубављу борити за што потпуније и чистијје оегварен»е претставе, која се гвојави гаа репергоару, а самтгм тим ћемо часио служити својим идеалима, и то ае само на сцени већ и у обичном животу. На жздемији се наоружавааво за ту борбу, стварамо своју етнку која мора да постаие гааш оргагаски део. Наше тело к наш дух морају да буду оспособљени за ту напорну акцизу ва сцеии, преко које желимо да делаздо у друнггвеном животу. Наш први ггринцип је рад вад самии собом. Припрема зе насауп у позоришту, припре ма за пробу, за час, припрема се велмким EL Напор да се сједивзсио са едејом комада у коvto мкромо зс да без остатка прм
суствујемо часу, проби претста ви у позоришту. То је огроман напор који захтева тишину побожног храма, лабораторије само с том разликом што се ва нашој проби не претачу хемикалије из епрувета, већ точе душе и кидају аерви. Све приватно, све што је туђе циљу тога дана, проби, часу или претстави треба елиминисати, одба цити за време рада. Други принцип, који је за наш колектив важаи, то је Не сметај дру гоме да ради, већ ако можеш помогни. Без та два основва принципа ми не 6u могли да стварамо. Ко не може да се држи њих, да се одриче и бори против своје слабости које му недају да буде у једном ствара лачком колективу, нека оде из њега и нека рађа децу, шири стомак .мисли на своја сиггна за довољсгва али нека се не rma у уметгаост која захтева личне -кртве, саалодиотршлину, гаожргвова!ње, чисготу душе и тела. Истина, када се у кооективу по јави г гавек, који жели да спроведе своје етичке пришрше и када негодује због гаепоштоваи>а основних правида реда o*i стране других, пребацује му се назив „Аскета“. И уошдте је о „аскетизму* 4 често реч када се утврђују етички принципи једног колектива. То је сасвим погрешно и гаслзршно суђење о такаом човеку и његовој тежњи да се осгвагре пришрпж наагае уметности. Тежиш ха
лепом не значи бити „аскега“. Та реч има своје одређеио звачен»е за једау нрсту људи у одређеној друштвеној формацији У друштвеном развитку. Данас међу нама тај је израз деххласиран ако се ставља на адресу оних, који хоће да у своме послу, нпр. у своме студиу шш поооришту остану чисти, искрени и којима сметају неодговорности и прљавштине око њих. Студенти Позоришне академи је стварају своју етику у будућаости над колективом, у љу ба®и за колектив н уметност којој су се посветили, мислећи да ће само тако моћи да нађу свој прави уметнички израз. „Волетн уметност у оеби а не себе у уметности“_ Сваки ueraтиваи есктрем се брзо дескридигује и међу иама и међу посмшра!чима. ЈЉадз, нажашост тажвих екстрема кма, и још he их битм, само н>их јс све мање V- већ ое могу на прсте гхребројогш. На крају 3<xu иелшо. Ниједаи нашис, кијгдан састанак веће моћи да се обрвчуна тефинигивно са манама, иедостацизшв којих још увек има, сзе дотле док сваки члан нашег ко лектива не схвати да је cee у нама самкма и на иама. Огварање у позоршхшом колектигву не постаје уметничко декретом, већ зависи од ентузијазма нас самис НЕШИЂ Мжлан
Студент 111 годигзе Позо ришве Акадсмијс
J ош једанпут Мексико
ф и л м
Филм се завршава Замтмном смрћу, али његови послсдн>и акордн одводе нас међу •бичне људс, сељаке борцс, војникс Залатиних мета; и ту код тих људи поред измрцвареног Запатиног леша, све вмше расте увереље да је Запата жив, да ou ue може клонути и да ће их већ ускоро повести у борбу за њихова права. То свечано фипале открива вам поразну заблуду Запатнвих убица, њнхову неспособност да сагледају несавладиву виталну енергију и блрбеии морал обичког народа; ]ер знамо да he се борба опет наставитм. Запата је убкјен, али успомена га њега живи код свих л>уди његовс земље, она распламсава њихов гњев и јаче уверење о праведности н.иховнх напора. Запата и мртао побеђујс. Овај одличаи и несвакодневни филм испричао нам је, уметничкии истинитим и убеДљнвим Језиком, легсндарну повест о великом борцу мексиканскс револуцијс, омиљеном вођи Емилијану Запати. То је чудиа и узбудљива прича, о човеку, који је, да би добио вољену жену, хтео да живи мирним животом, али кога су разна насиља u неправде, којих је у његовој земљи било на претек, одвукле иа пут борбе и побуне против једног диктаторског режииа. Кроз живот Запате сагледали смо Мекгико у бурним даииха љеговс револуције плда Је народ почео сам да прекраја своју еудбину и да нсписује нове странице своје историјс, науке и невешто, али поштено и искрено. Борба је тада постала полазна основа, а смрт наЈрадикалније средство у том великом обрачуиу између народа и реакциЈе. Тај вихор вртоглавих догађаја испсо Је Залату, ва полоткај претседннка државе. Али ту Је баш дошао до свог трагичцог вгзражај. проблем; како ваставитн ово пгто си започео непосредном борбои, у условима u средствима државно иолитпчким. Јер велики ж оммљенк вођа у рату Запата, пиЈе био и вслики државник, и он баш ва тои фронту губи своју отсудну битку. И Ј.)ш нешто, против њега еу се нашли уједињени, и људи који су У револуцији учествовалм ради сво јих личних планова и фанатичпс екстремисти који од идеЈе прав догму и тако је умртвљују и удаљују од жнвота. Можда ће људи који тражс тачност пре свсга, замеритн овои филиу извесно непоштовање истори-
сквх чикеиица, мсђутим не сиехо у хоке бити изричити. Мехсико је далека земл>а и нс знамо о n>oj много; иланци из новина и суве историске чињенице, нису вам много помогле. Али, притекао наи je у помоћ сам Мексико; њсгови фнлмовн које смо скоро гледали, ис> причали су нам потребно. и речито, шта је Мексико. И тек тада смо успехи деловитије да схватимо н>егове встине, његове радости и туie, зато јер је све то било слнчпз нака самнма, нашем живљењу. Тако се Мексико отворио и приказао У свој својој постојавости и разноликости. његова култура разликује се од наше, али људска осећа к>з су блиска и разумљива. И баш на томе плаиу ми смо разумедв Мексвко и приближили му се. Овај фплм, иако америчкн, носи У себи баш то обслежЈе, аутсвтнчности и искреве непосрсдностн, зато јер су ее љегови творци руководили пре свега захтевима уметиичке истине, и тако створилп вредно уметничко дело, које узбуђује и дуго се памти. У „Вива Запати“ видели смо jom једно режиско мајсторство пље Казана. Овај темпераментии режтl'ep је у веким секвенцаиа показао заиста виртуозпост, дајући им npa»н филмски ритам и једну звучну визуелну еимболику која у монтажној композицији добија своје пуно значеље. Млади Марлов БранДе, претставио нам се кроз лик Запате као глумац великог талепта и изврстан креатор карактернмх улога. Интензитет његове глуме Је (иловнт, иако Је све дато оскудним, намерно уздржаиим средствима, али из коЈих незадржиад мзбпЈа моћпа снага Једног несумљивог глукачког темперамента. Залатиког Срата играо је Ентопи Квеп, па ЈеД»н начин коЈи ће се дуго памтити и спомиљати као узор. Лик робусног, напраслтог сел.ака, оживео Јо V љегоиој интерпретацијп у нешто што је садржало силан склад тем перамента, емоције и гнаге.
М. МИЛОШБВИЋ |
Лаза Лазић: „ПЕСМЕ"
„Матица српска“ 1955
Утишини ствараша и једном логичном развитку стасала је песничка појава Лазе Лазића. Са стиховима једног општијег заноса исаметричким новостима јављао се у часописима „Младост” и „Полет”. СаДа је шегов песнички циклус. обележен узлазном линијом без великих луташа и опита, сабран У збирци са уздржаним, али привлачним насловом „Песме”. Свеједно је да ли ће се одмах или на крају, узгредно или подвучено, pehii да је Лазићева лирика дотерана и умивена и да поштује сређеност стихова. Понекад је спреман и на уступке старијим занатским украсима, али је довољно оштар према Учитељима и критичан према себи да би присвајао туђа осепан>а. Све што је опевао доживсо је на близини руковаша, све нгго је насликао дуго је сачувао У својим очима. Понекад је њег°ва завичајна приврженост не-
повољни обруч за смелије казивање, за једну узвишену мелодију која се иеће окрњити ако се удаљи од ритова и дунавског ваздуха. Лаза Лазић је доскора био изразит песник сликар, имажинист, и то у смислу питомине и зелене преливености завичаја. Он је често обузет оптичком стварношћу, унешен у многе боје и завитлан у њима. То није обична сликарска пословност или надмено кићење стихова без плазме и срца, без усвајаша и чишћеша лепоте. Треба бити одвише удаљен од поетских извора па да се већ после првог читаша не ухвате беле нити Лазићевог лиризма. У овим стиховима, глатким и топлим доказује се лирика бљештавог жита к тренутнкх жеља. Не плачи. Дај ми очи Тако ти је на руци мекО, гако ми, тако сграшно годи кестен, сирена с орода неког.
Ту ништа од своје личности није изузето. Ту се оловка тихо позлаћивала. Не треба много лутати по збирци да би се нашле потврде чињеници да Лаза Лазић прелази путањом од трекутних дечачких жудњи до хроничне нежности поред блиских људи, малих трава и пустог рита. Он се труди да се истргне нејасним зебњама и стањима, да их преживи и да их извезе у тишини. Отуда је местимична поента сувишна и делује као сумњив калем: „На скели”, „Срећа”, „Детишство”. Уосталом, то је етапна поетска обузетост Лазићева. Данас је његов поглед више умишљеп него разигран. Млади песницп расту и у пределима који uoзнају не само обнову од пролећа до јесени. А Лаза Лазић је достојан тога искуства.
М. МИРКОВИЋ
ЗА НАШЕ СРЕДЊОШКОЛЦЕ
HAСTABA НА ШУМАРСКОМ ФАКУЛТЕТУ ТРАЈЕ ВЕТ ГОДИНА
Ydmc ua Шуаварски фа култет условљеп је полагаљем прнјемног исшгга из матевватике и физике. За пријемни испит потребно је нормално знан>е које стекне у средњој школи сва ки просечан учеаик. Као и на већини факултета Београдског универзитета и на Шумарском факултету из основа је промењен план наставе. Мноти предмети су спојени. И године студирак.а he бити дуже него до сада. У пракси се показало да за четири године сгудент не мооке да изнесе довољно потребних знан»а са факултета, него да је потребно зато пет година. Досада су на факултету биле две групе, група Гајења шума и Шумско - индусгриска. На првој групи слушали су се чисто биолошки предмети; студснчк су је зато поггуларно назвали „биодошка". Међутим, сасвим супротао од прве била је „техничка“ ррупа са претекио теогаичкнм предметима. Међутим, по uoecac пдану ' , вога више нема и етуденти ће пошто заврше факултет nocrarm само ошхгви шп шуuapa, аае саесрсјалисти као до сада. И за oeo је ооет прак са дскела оддуку. Често се није всогло пазити да лх је једап ивжењер „биолог - илм „техничар‘* ,већ је радио овај noсао који ве спада у домен н>е гове специјадност, На првој годики гаоред оcrajDcc прсдмега слуша сс сха и Оргаиска хелшјл које Внша матекатика L, Неоргансу сада спојене, Метворологија, Ботаника и да. На крају прaor оемесгра полаже се мете-
орологија. Све аове геиерације сада ће кштк много вшне времена за учење, него ма и једна до сада. Врло мали број студеката успело је да дипломира за четири годмне, јер су били претроани иетшTieea. У деветом и десетом семестру ради се искључиво дипломски рад, Чим неки студент заврши дашломски, макар и на половјши деветог се местра може одмах да дигшомира. Настава се Јшаче один ■ ја тако да све што студевга* чују од професора на предавањима, на обавезним вежбама одмах и виде. На факултету су прошфелв разне форме рада за студеаге. Основане су разне стрггвда групе, дебатни клуб, културно уметничко друштво и ж>вачка секција. Поред овога најмање једном месечио се приказују стручни, страни и домаћи филмови уз претходно објашњење студената и професора, Скоро једном за петкаест дава одржавају ое стручна предавања од стране професора или предавача јгз Удружења инжењера и теасничара. Све је ово тако уређено да заиста сваки аови студент може да пронађе jeдну оекцију која he њему нвгј више одговарати. Досада се факултет навазио у Земуну заједно у згреди са Пољопривредним факултетолп Већ у току лета почеће селидба у Беогрзд у зграду бивше Високе caobpatћајне школе. Самим овим he дефинитивно решен стаибени проблем оба ова факултета. Б.
Зашто се затвара синдикална читаоница
Беогјхцд је досада хшао четирк јгшне нитаонице. Ако уамемо у обзир да је УшшеЈхзигретска библиотека отралшнона на одређену хтублику и одређену литераггуру, а ОпштизЈСка недовољла са својих десетак места, онда остају Народва библиогека и Синдикалиа читаовица обе са ведовољшш кападитетом. Како смо обовештеви читаоница синдиката у којој су редовно редили и многи студенти, затвара се, односно претвара се у КЈБИжару Издавачког предузећа „Рад“ уз коју би остала на галерији читаоница дневне шталше. Ово је учињено наводно стога што издржавање читаонице, плате службеника и набавка књита к<Јшта ју ЦО синдиката милион динара годингње. Ипак нас одлука о затварашу читаонице чуди, јер ое тиме по вашем мишљењу неупоредиво више губи него што се добија. Схшдикална читаоница је једина нитаоница у Београду која је снабдевева свом савременом белетристиком, публицистиком, савременом литературом из полхггичке економије и часописима до чега се може доћи без икаквих комштакација (уписивање у чланство и пхгсмено тражење књига напр.) уз личну карту. Највише трл дана по појави у књижарама нове књиге могу се добити у овој читаооици. Ту значајну по моћ нашој читалачкој публици у данима скупоће књиге користили су и многи студенти. Кроз читаоницу прође дневно и до седам стотина посетилаца од којих су око полоплне студент. Иако лзвесгап број студената само прочвста сву дневну штампу (и можда реши и по пеко укрштене речи) па заседне за своја скрипта, иоак је всликл број студената прочитао Студентм и студенткиње, учествујте у анкети „Народиог сту дента“. Не заборавите да попуните анкетни упитник који ћемо штампати у наредшш броју. ИСПРАВКА У прошлон броју иашсг лкста испод чланка на грећој страни „Разговори нд једној школи“ омашком је изостасљен потпис аутора: Милутми МмЛЈрмћ.
у Синдикалкој Титову биографију, Вајзбергову „Заверу hyтаи>а“, маторијале VI конгреса, „Песму“, „Кугу“ и „Триумфалну капију"'. За пет дана од 11 до 16 марта читало је књиге 511 људи (на галерији за читање књига има 53 места), од тога је било 342 студента, 160 службеника и 9 радника. Чини нам се да надлежни нису у пра ву ако мисле да није важно што су затварањем читаонице погођени углавном студенти, јер Ови нису „њихови“. Укидањем ове читаонице стотине људи остаће без могућности да дођу до нове кшиге. Сматрамо да се буџетирагве читаонице као значајае култур не уста-нове ?логло и може решити другачије пего тако, да се читаоци избаце, хиљаде књи га склоне у подрум, а просторија уступи трговцима. Д. Мак.
После...
Када пресахне река спојиће се шене оба ’ie и корито ће постати стаза посуто шљунком и рибама ... Отићи ћу до шуме да слушам ход секипе и сакупићу иверје што ниче у модрој трави када пресахне река ...
Ллександар РИСТОБИћ
Роден: „Руке”
Број 6
НАРО Д Н И СТУдЕНТ
5