Студент

Неколико речи на шему

Старо у новом

ПО општој и прилично јединствепој оцеш готово свих наших комитета која је вршена ових дана, а и раније стање у нашим организацијама се знатно поправило. Међутим, иако је то тако, иако се много шта променило у нашем раду, у методу и стилу, иако је улога комунисте знатно дрџхачија него пре неколико година, још увек се наше ор ганпзације боре са низом остатака старог. Бесумње, у великој мери третирање организационих проблема у извесжом је смислу одра з стања које смо ми имали на Универзитету. И мада су нас ове ствари делом одвлачиле од паших стварних задатака на Универзптету, оне су нам помогле да се ослободимо једног броја рђавих комуниста, који су претстављали баласт за нашу оргапизацију, са којим ми не бисмо могли да се прихватимо решавања других важних проблема. Али се поставља питање: да ли смо са мање напора и брже могли да се ослобађамо ових слабости. Свакако, логли смо. И овде се сусрећемо са низом појава старог. Тешко би било замислити спремање састанака, а да се у њиховпм припремама не ангажује шири круг комуниста, да се појединим групама комуниста не повери студирање одређених проблема, спремање или провера одређених материјала. Међутим, често се догађа, да такве групе несолидно обаве свој задатак, што је повод за бесконачпе и бескорисне дискуспје, или пак сусрећемо се са једним анархистичким схватањем: свако има право да дискутује када и колико хоће, секретар нема право да се мегиа у дискусију, да је „усмерава“ итд. У име ове „демократије” јасне чињенице се препричавају по неколико пута, а састанци трају по 4—5 часова и паралишу рад наших организација. Недавно је на групи књижевности одржан састанак Савеза комуниста који је на дневном реду имао оргаиизационо питање. Било је поверено групи комуниста да провери неке чињенице које би омогућиле основној организацији да осветли морални лик и карактер једног њеног члана. Један из те групе другоза реферисао је по предмету и закључио отприлике овако: „Ми нисмо били у стању да дођемо до неких копачних закључака и мислимо да се овде ради о обичном женском блебетању”. Другарице су протестовале. Састанак је трајао неколико часова. Осамнаест другова је редом дискутовало било у прилог, било против тог комунисте, а да ниједан није рекао трвба ли га казнити или не, или на какав начин. Тај комуниста је демонстративно напустио састанак у знак протеста што је организација решила да се чита једна изјава, а некелико другова је одмах похитало напоље да га врате натраг. Ко начно су пали предлози: да се казни укором, стрбгим укором, укором уз последњу опомену и да се искључи. Изгласан је укор. Девет другова се уздржало од гласања. На три од укупно четири састанка ове групе у прошлом семестру на дневном реду је било организационо питање б ило да се дискутовало о конкретним грешкама људи, или пак слабостима у раду комуниста. На неколико састанака на трећој години Правног факултета у прошлом семестру, у организацији која се иначе сматра једном од бољих и јачих на Универзитету и по квалитету и по броју комуниста, било је на дневном реду организационо питање. Опет је било поверено групи другова да спреме материјале по одређеним питањила и опет су ти састанци трајали по четири и пет часова. На неким годинама круг људи који спрема састанке основне организације толико се сузио и по броју и по томе ко све учествује у спремању састанака, да се скоро може говорити о васкрсавању старих бироа. Један такав „биро“ на четвртој години педавно је донео одлуку да се три члана Савеза комуниста искључе из организације и са таквим ставом изашао на састанак. Готово све наше организације б авиле су се у прошлом семестру организационим проблемима. На Медицинској великој школи, поред прораде неких тема са Шестог конгреса (реферат друга Ранковића, Статут), рад организације се искључиво сводчо на решавање организационих питања. На ТВШ ситуација је била иста. Нузгред буди речено, у једној основној организацији ове тколе, дискутујући о грешкама једног рђавог члана СК, (Наставак на трећој страни)

ФОРМА ЈЕ ИСПУЊЕНА

„Конгресни материјал треба проучавати тако и усвојити толико да он постане саставни део наше праксе, контрола и мерило нашега рада“ речено је ва једном састанку на Филозофском факултету. Отада је одржано много састанака на којима се дискутовало о конгресном материјалу. Колико су ови састанци одгов<Ч>или захтеву који је горе постављен? Ево неколико примера: Географи су постигли најбоље резултате у проради конгрссног материјала на Природво-математичком факултету. Еар они тако тврде. Састанци су добро посећени (просечно 120— 150 људи), дискусије жии добро притгремљене. Они Зсдини на свом факултету имају прсдмет политичку еконои то им служи као основа 33 озбиљнију теоретску дискегију. У петак 3 априла била је зак ззана дискусија на њиховој

групи на тему „Односи са СССР-ом“. Састанак је заказан за 19,30 часова, а у 20 часова је саопштено да се дискусија одлаже због слабе посете. Имали су и објашњење зашто је посета слаба. „Знаш, празници су, па људи отишли кућама I *. Занимљиво би било утврдити колико се међу тим, који су због празника отишли кући, налази члансува Савеза комуниста. Исто је тако интересантно питање, да ли у оквир идеолошке борбе на факултету спадају и „светли празници". Другови географи се поносе својим проучавањем политичке економије и својим озбиљним теоретским дискусијама. Ово су свакако ва жне и потребне ствари и донекле су и мерило идеолошког рада комуниста међу студентима, али су и „светли празници" итекако важно мерило резултата тога рада. На трећој години Правног факултета дискусији на тему „Про цес демократизације нашег дру-

штвеног живота присуствовало је око педесет студената. На овој години има око 150 комуниста две трећине свих студената на години су чланови Савеза комуниста. У процесу демократизаци ј е нашег друштвеног живота има и низ негативних појава. Конкретно гледано на Универзитет, овај састанак треће године права свакако би био један од тих негативних појава. Теоретски рад на факултету није вгише круто постављен, одвија се углавном кроз организацију Савеза студената и посета није обавезна. Чињеница да је на састанак организације која броји 150 комуниста дошло укупно 50 студената, говори о неправилном схватању демократизације и о њеном лошем коришћењу. Уместо да чланови Савеза комуниста развију широку делатност за што активније учешће студената у овим цискусијама, дошло је до тога да је велики број комуниста престао да на њих долази.

Оваквих појава има и на Филозофском факултету. Од укупног броја чланова Савеза комуниста, на састанке за прораду конгресног материјала долази око 40 од сто, а у днскусији узима учешћа веома мали &рој. На Немачкој гр>тти, например, која броји 300 студената, присуствовало је састанку еа темом „Борба за демократију и децентрализацију власти“ око 50 студената. Дискутовало је четворо и то углавиом да би поставили нека питан>а или етавили примедбе референту. Конгресни материјал се проучава на свим факултетима. Многе теме су већ обрађене. У извештаје и реферате биће унети подаци о томе колико је састанака одржано, теме о који-. ма се дискутовало, број дискутаната... Само да ли ће ти подаци моћи нешто да кажу о томе, колико је конгресни материјал постао саставни део наше праксе. Можда горњи примери то унеколико илуструју. Љ. ДЕЛЕОН

„ Демократс ки“ принципи

Професор« ваздухошкжства и студентска конференција

САГЛЕДАВШИ ћор-сокак у коме се нашао наставни план, Савез студената Ваздухопловног отсека Машинског факултета одржао је конференцију по том питању на којој су присуствовали и претставници Команде ратиог ваздухопловства, војне индустрије и Ваздухопловне акадсжије. Г.Г. професори, предавачи и асистенти одбили су да учествују у раду коиферснције. Разлог: присуство „страних људи”; мотиаација: „Прљав веш не треба пзносити из своје куће”). (!*Т).

Чудно гласање Реферат, прочитан на коиференцији, недељу дана раније послан је професорима и заинтересованим у привреди, а уочи конференциј е декан факултета, професор господин Сима Милутиновић званично је обавестио одбор Савеза студената: Савет отсека, на свом састанку, дискутовао је о хтримљеном реферату као и о томе да ли ће наставници присуствовати конференцији студената. Одлука Савета, донесена гласан.ем (о свему ли се гласа!) је негативна. Образложења, различито формулисана од појединих професора, оводе се на једно: наша питаша можемо сами решавати без консултовања страних људи. (Узгред речено, октобра месеца 1950 године ректор ТВШ потписао је уредбу о режиму студија, а Савет Машинског факултета, поред сталне интервенције студената, усвојио ју је тек осамнаест месеци касније. У ово се нису мешали „страни људп“.

Случајно смо сазнали да прошле године, ггриликом дагскусије о предлогу закона о Универзитету, садашњи чланови Савета ваздухопловног отсека нису ставили никакве хгринципијелне примедбе на ставку о учествовању јавности у раду факултета. А сада... Очито недостатак принципијелности, а можда и не само то?). Старешина Ваздухопловног отсека, професор господин Стан ков настојао је да да и попу-

ларно објашњење (ваљда да студенти лакше схвате): „...У Дрној Гори постојала су братства. Све незгоде које су се дешавале у једноЈ кући, решаване су под тим кровом. Ако ту не би дошло до решења, изношено је пред шири крут, а тек после пред цело братство... Зашто да и ми... итд. итд.“ Нека објашњења претендују на ~ширину л : „Овакав начин дискутовања значио би преседан за решење сличних ггитања на ТВШ“. (Зашто се тога боје?). Одлука, донесена на Савету ,отсека, саопштена Је и асистентима; резултат тога био је — нико од њих није присуствовао конференцији. Асистент, инжењер Чубрилов, мисли да Је било његових колега коЈи су, из личног интересовања, желели да присуствуЈу гсонференциЈи, (на време се оградииши та то се не односи на њега!), али мп Је, ради посто Јаша одлуке Савета отсека, то онемогућено. .На страну то да ли оваква од'лука прераста компетентност

Савета отсека, ово потврђује чињеницу да неки асистенти исувише „дисциплиновано“ при хватају сугестије професора који се односе на њихов лични и друштвени живот (чудне ли демократије!). Асистент инж. Живковић (иначе члан СКЈ и капетан ЈНА) каже: „Мишљења сам да студенти нису пронашли погодну форму (алузија на јавност конференције) и ради тога нисам ни ја присуствовао“. Да је ово и тачно

(али није јер Савез студената, према резолуциЈи Првог кон- [ греса, за решење наставних проблема има право консулто- : вања како наставнкка, тако и претставника привредних удру- ■ жеша), зар би вредело због „не- ј погодне форме“ пренебрегавати 1 решавање горућих суштинских ј проблема. Зар комунтгста ниЈе у стању да боље оцени ситуаЦИЈУ? Иамена ковференције На Ваздухопловном отсеку данас има 147 апсолвената, што чини две трећинс од укутг~— ; броја студената. Од генера'Т'>' коЈа Је асполвирала 1950 гчт-г- : не Још није дипломирало | од 1951 године 12Д с /о, аод аг- ! солвената из 1952 године није ; Још ниЈедан дипломирао. Про- I сечан апсолвентски стаж ваздухопловаца осамнест месеци Је дужи од просечног стажа на осталим отсецима. Ово очито депласира објашњење професора господина Станкова: „Још нису дипломирали неталенторани (Наспавак на трећој странн)

Зграда Машинског факултета

Др. Алеш Беблер

под насловом: „ Неколико утисака о методима студирања на америчким универзитетима Иа другр] страш! доносимо напис

ИЗ СТУДЕНТСКИХ ДОМОВА

Привредно или домаћинство

Цена храни у мензама нијс морала да се повећа На састанку станара једног блока у Студентском дому „Милован Ђилас“ посгављено је, отприлике, следеће питање: „Зашто цена хране у нашем ресторану скаче са 2.400, на 2.600 динара, а за вандомце и на 2.700, када се у Ресторану број 3 код Аутокоманде цена повећава од 2.300, на 2.400 дин. У току дискусије констатовано је да је храна у поменутом ресторану боља. На ово питање управа дома није дала задовољавајући одговор.

ОГРОМНЕ РАЗЛИКЕ НА РЕЖИСКЕ ТРОШКОВЕ Постоје многи чиниоци који условљзвају овакво стање; сна лажљивост управа у набавци квалитетних, а јевтиних вамир аица стручна способност кухињског особља да ггрипр>еми укусну храну итд., али је, ао нашем мишљењу, најважније од свега: како су управе домова и ресторана успеле да прилагоде издатке на режиске трошксве броју абонената, односно месечним уплатама. Узећемо однос броја абонената према броју особља које ради у ресторанима. На хил>аду абонената. Опште студентски ресторан има 73 радника и службеника. а платни фонд из носи 500.000. Ресторан дома . Вера Благојевић“ 31 радника и службеника, а плате износе око 220.000 динара. Студентски град на Новом Београду 26 а месечне плате су близу 200.000 динара, ресторан Филозофског факултета 25 радника и службеник? и око 180.000 динара издатака на платни фонд. Ако упоредимо Ресторан број 3 са ресторзном дома „Милован Ђи лас“, који имају по 700 абонената, добијамо следећу слику: Ресторзн број 3 има свега 13 радника и службеника, укљу чујући ту и угтравника, а рестора« „Милован Ђилас“ 19. Док Ресторан бр- '3 на плате даје само 96.000 дин., ресторан „Милован Ђилас“ ггреко 170.000 дин. Навешћемо само још две цифре. На платни фонд и остале режије Опште студентски ресторан даје месечно ди900.000, а ресторан Филозофског факултета око 350.000 дина.ра Познато на*т је да цифре у новинским чланцима нису мко го популарне, али смо морали мало рише да их употребљавамо, јер су оне много убедљивије од сваког коментара. Ипак, мораћемо мало и да их

прокоментаришемо. Тамо где су велики режиски издади, остаје мање новца за набавхсу, намирница. квалитет храивпа! да, а&оненти беже од сла&в хране, однос уплата и трошкова се повећава, а излаз се тражи или у дал>ем саи жењу квалитета хране, или у повећању уплата. По нашем мишл&ењу то су основни разло зи зашто је Опнпч студентски ресторан остао само са 1000 абонената, а неки су ресторани преоптерећени. Пример опште студентског рестор>а®ва је најдрастичнији. Познато је да је он најбоље снабдевен модер ним уређајем за принремаше (Наставак на трећој страии)

Обавештење

ОБАВЕШТАВАЈУ СЕ СВИ СТУДЕНТИ ПОДРИЊЦИ, ЧЛА НОВИ САВЕЗА КОМУНИСТА ЈУГОСЛАВИЈЕ, ДА ЋЕ СЕ У УТОРАК 14. IV. 1953 ГОДИНЕ У САЛИ 56 НА ТВШ ОДРЖАТИ САСТАНАК СТУДЕНАТА КОМУНИСТА ИЗ ЦЕЛОГ ПОДРИЊА. НА ДНЕВНОМ РЕДУ ЈЕ РАД КОМУНИСТА У УДРУЖЕЊИМА САВЕЗА СТУДЕНАТА ЈУГОСЛАВИЈЕ. ДОЛАЗАК ОБАВЕЗАН. ПОЧЕТАК У 20 ЧАСОВА.

АНКЕТА

На петој и шестој страни У озом броју налази се анкета „Народног Студента 1 * Молимо вас да је читко попуиЈте, исечете и предате ревизору.

. вговушф 17/ 1' к ./ _ вкпкшмнш ; - ч - ~ I —1 I ‘ 11,1 II I«. ЈВННнмВН