Студент

СBЕЧАНOСТ НА ЕКОНОМСКОМ ФАКУЛТЕТУ

Бурмански студенти о својој земљи

Усзпаоту 4 адрила на Еповомскон факуиету мржша је т свенааосг. Буршссш студеити Сав-Тев, Ко-Ко м Саи-Јвн арпида еу од длината Кхономсжог фмултета дплож о завршеном теоретскои делу студија задругарства у вашој зевм. Свечаности су прмсуствовалн отпражнмк послова ахбасаде републмке Вур *е у Београду госпидмн у Те Маувг Ки н секретар амбасаде господин У Кин Мјат. Украшена бурианскии и кашхк заставаиа и паролама сала I била ј* нслугнеиа студентима и професорима. Друштвени клуб факултета искористно је ову прилнку и замолио другове Бурманце да одрже предавање о Бурми, чему су се они предусретлжво и радосно одазвали. После шиховог предава&а подељене су им дипдоме и скромни поклоии ко)е је, у кме ехвдикжлне подружннце професора, предао професор Тавасије Поповић, а У име Савеза студената Дишгтрије Станковић. ДоМзснмо неколико сличица са ове свечзности и исечака из њиховог излагања. НА ПУТУ ПРЕЛОРОДА ПО речимо Сан-Тена Бурма Је »парламентарва демократија која мзграђује соцмЈализам*. Она је усвојида дводоми* претстаннички систем са претседником републшве У чиЈем избору учествуЈу оба дома. Сличво нашем федеративном уређењу у Бурми постојн вапм аутомаимих нациокалних унија чијн претставиици сачињавају централпу нациовалну вдаду. Бурма јс стекла потпуну самосталност и незцвжсногт 4 јавуара 1948 годнне и од тада је пошла путеж планског управљања привредом и усмераваља правца њевог развнтка ка потпуном прекжду еа остацима коллнкјзлног система. У- 1 ставом републике Бурме предвиђено је плани- ( рање прнвредног жнвота земље, предавање свих , јавиих устажова на управу месним вароднлм одборима н пационализација у свим важнијим и развнјеним привредним грапама, као што су тртовнна тгаривчеи, саобраћај* дрвна инду- 1 гтриЈа итд. На „конферекцнји благостања народа" одржавој августа 1952 године усвојено је низ планова у циљу ловећања националног богатства, дизања културиог нивоа народа и јачања одбранбене моћи земље. У 1959 години индустриска пронзводња треба да премаши предратну за три ПЈГга, а пољопривреда ће услед великих разарања за време рата тек тада достићи свој пред- ; ратни ниво. По пространству два пута већа од Југосла- 1 вије, а са незнатно већим бројем становника, га 1 своја три годишња доба у условима тропског 1 клнматског појаса, Бурма има огромне могућ- ј

ности за развој пољопривреде. Пиринач Је н>ев главни промзводни и извезни артжкал. Бурма је друти наЈвећи произвођач и најаећи извознигс шгрмнча у свету, Од једногодишљег приноса пирннча, Бурманци могу да живе две године. Међутим пораст броја становииштва је знатан, тако да је питање повећаља пољопривредне пронзводње проширењем обрадивнх поврппша н увађењем механизадије од великог значаја. Зато се Бурка давас напреже да поред савлађивања тешкоћа васталих огровшим разарањвма у току рата извозох што више побољша свој платни биланс према инострапству. Посебан проблеи у целокулнои послератном развоју Је аграрва реформа. Народна влада Јс предузела енергмчне мере да до спровођен.* зграрнс рефорие спречи велепоседнмке да се користе својжм власнипгтвож ва земљу. Непо- : средво после ослобођења 1М8 године извршена је национализацијз земл»е, која Је стављена пвд улраву сеоских земљишних одбора. Ове одборе сачињавају сељаци и они одређују висиву ренте која се плаћа велепоседницима који су Јогн увек номхаални власници земље. Међутим, ве- , лепоседници плаћају два пута већи порез, иего што жзносе њихови приходи од ренте. Аграрна , реформа ће бити спроведена тако, да ће држава ј остати само ултимативни власник земље, док ће ола у ствари припасти досадашњим беземљашима, а ведепоседлицм ће бити ослобођени своје , титуле н убирања ренте. НационализациЈа пе погађа ситне произвођаче, јер изузиил поседе до 50 јутара величине и то обзиром на плодност земљишта, тапо да паЈвеђн могући поссд најплодније обрадиве земље може износити I јутара. ДГЕВНЕ ПАГОДЕ , Бурма је додмрна тачка двеју старих ; велнких култура; иидиске и кинескв. < Њихов утицај у формирању бурманске ( уметности ва њена изражаЈна средства н теме п је неосиоран, алм Је виталност карода који на- * стањуЈу обале Иравадиа и Саливана утиснула у Ј њу печат бурманског националног карактера та- « ко снажио да се ти утицаЈи готово потиру. Ево I једног примера:

Токоас XI, ХЛ и ХШ гаи Бдаи с« ослободнлл власти иидмскшх ри«а м мжаш Је своЈу нацмоналву дмнастију. То је пермод форимром једмнетвепог нацвопалш језмка. Преетенмца Бурме био је, данас веК древни, град Паган на источној обалм Иравадна 259 кж. Јужно од ВВјш-1 • далеја. Бурманцм еу М од сто буджетм м одржасање култа Је овде захватило фантастмчне размере као и у Тибету. За Тибет кажу да је землл калуђера, а за древну бурмангку престоннцу Пагап може се рећн да Је град пагода. Рачуна се да је ва простору од 1С квадрвтних ммља у околвни Пагана било направљево око четири милиоиа пагода. Од огромшгх седмоспратних до микијатурних уиетничких фмтура чији је број нарочнто велмки. Свештеници су у овии храиовима преводеКи књижевве текстове са санскрмта ствароли прву пнсаву бурманску књнжепност. Азбука Је всКим делуам преузета од ТибеКана, док се књмжевнн језик формирао слободно. Декоративна лмковоа уметност Вурие, огроинмм делом Је овде концентр«/сана и ту су њена ваЈбоља остварсња. Свака пагода је мало ремек дело маЈстора дубореза у тиковини и слоновоЈ костк и слмкара дсморатера. Дошавши на ово жесто 137« годмае неки Кнглез пустодов узвнкнуо Је: „Па ово Је наЈлешве место на свету**. Стари Паган, његове пагоде в тековине бурманске вационалне културе су ваЈ* већии делом 119-годишњои енглеском влздавином и трогодишњом Јапаискои окупацијом наЈвећии делом уништенн. „Али, каже Сан Тен, још увек је осталз толико да ћете се днвнхи нашем народном стваралаштву кад иас посетнте*. БЕОГРАДСКИ СУСРЕТК КО-КО је веК првим реченицаиа прмдобио симпатнје студената- Почео Је иалз необично. Причао је о својии првим разговорииа на улицама Београда. Први човек којн нх је питао да ли су они Индијцм, није га изненадио, јер њихова народна ношња дозвољава такву претпоставку. Исти је случај са другим пролазвнкоји који је питао да ли су опи Индзнежани. „Заиста, прича Ко-Ко, ми имамо тако хамну кожу да би по томе свакако могли да будемо и Индонежани. МоЈ друг Сан-Јин Је својим лицсм папео трећег да помисли да смо Јапанци, а четврти је видећи како саи танак помислно да смо Кивсзи. Пети нас Је међутнм веома изненадно, кад сио му објаснилн да смо Бурманци. Питао нас је, да ли смо ми можда Руси, премда ни ја, ни моји другови немамо 6ркове каквс је ижао Стаљин“. „ГОК ЧЕТИРИ ДИНАРА ОИЕ“ КОНТАКТ предавача и студената икупљевих у сали I Екотомског факултега пуна два сата је био непосрсдан и скажди. Симпатични Буриавцн су оку пирали пажњу слушалаца својик излагањем и гестовима изражавања пријатељства. Њихов петомесечни боравак у Југославији ннЈе им омогућио да говоре српски, алн су зато употребљавали понеку нашу реч, што је нзазивало смех у сали. Тако је Ко-Ко говорсћи о бананама које су код ших веома јевтине неспретно, али сугестивно рекао „Iог четири динара опе“ н онда се слатко и од срца смејао свом лошем изговору. Студенти су бурно аплаудиралн када је Ко-Ко не желећи да употребљава енглески, узвикнуо на бурманском живела ФНРЈ и живели студенти и професори Економског факултета. Необичав је таЈ есећај пријатељства према народу тако далеком, а ипак блиском. Наша ваклоност Је тако велика да нам се осећај задовољства од присуства тих једноставних људи У њиховим пародним ношњама, и од осећања приЈатељства према њима, необуздаио изражава у погледима и кретањима које говоре за себе, више и боље од било каквих конвенционалних изјава. ко-Ко и његови другови одлично су схватили таЈ Језик и одлазе из ваше средине пуни топле захвалности за срдачну и пријатељску пажњу к*ојом су бнли код нас окруженн.

3. МИЋИЂ

Наши у Паризу Група југословенских студената са својим францусним колегама на тераси палате Шајо

Неколико утисака о методима студирања на америчким универзитетима

Пише: Др. Алеш Беблер

УТОКУ мог борагка у Њујорку и рада у ОУН имао сам много додира са животом на америчким универзитетима. Али оваЈ пут бих се ограничио на она своја запажања која ое тичу интереса америчког студента за међународна питања и форме у којима се на америчким универзитетима студирају међународни проблеми. Сама зграда ОУН мјесто је, које велике групе студената стално посјећују. Оне долазе из свих крајева земље, било само са циљем да посјете ОУН, било да виде Њујорк, и у овом другом случају, обавезно укључују у свој програм боравка и посјету сједишту ОУН. Посебно одељење у секретаријату ОУН прихвата те групе, води их по згради и ка седнице разних органа. Секретаријат организује за њих предавања у једној од сала самог секретаријата. Ту сам често позиван, као и остали југословенски делегати, да говорим о нашим погледима на међународна збивања, и уопште о нашој земљи. Морам да упозорим да' студенти који посјеђују ОУН и слушају наша излагања не' долазе тек овако да би поред својих стручних студија дознали и нешто из области међународне политике. То су махом студенти који на својим школама студирају међупародне односе као посебан предмет. Ово је једна од важних новости у америчком универзитетском студију да постоји овакав предмет који се зове „Међународни односи". ТаЈ предмет има исто толику важност као многи други предмети, рецимо као опћа или национална историја, итд. За међународне односе постоји посебна катедра са већим или мањим бројем професора и других наставника, коЈи већ према броЈу студената иду у све већу специјализацију. Неки од највеђмх Јишверзитета имају на катедри за „Ме-

ђународнс односе", илк Ооље речено у оквиру те катедре, институте за поједине делове света. тако има КолумбиЈа универзитет тзв. руски институт гдје се приучава у првом реду СССР и његови међународни односи, а ту улази и студиЈ Источне Европе у погледу њених међународних односа. Универзитет у Блумингтону, у провинцијском граду Индијане, има у оквиру катедре за „Међународне односе" институт за славенски студиј на коме се поред данашњих прилика и међународних односа славенских земаља уче и неки од славенских језика, као што су руски, пољски и чехословачки, а ове године се уводи и учење српскохрватског Језика. Како се иа тим универзитетима и у оквиру студија „Међуиародних односа" изучава данашња међународна проблематика? Оно што Је карактеристично за наставне методе америчких универзитета уопште добива у студију „Међународних односа“ посебне форме, а карактеристично Је то, да Је на америчким универзитетима студент стал- о потстицан на што већу властиту активност. Предавања професора и других наставника су сасвим споредног значаЈа. Тежиште Је на индив дуалном студиЈу сваког појединог студента, на потстицању тог студента да читањем, документирањем и дискусијама са друговима и уз помоћ и под руководством професора или наставника студент сам продуцира тЈ. да он пише о проблему којег је студирао, да он долази до властитих мишљења и схватања, и да их брани у многобројним дискусијама које се организују. Студиј међународних односа даје, наравно, Још веће могућности него друга подручја настасе зз овај начин проучавања. Постоји шала да сваки амерички студеит има своје властито мишљење о

томе да ли се земља окреће око своје осе или не. Ово је тпала али карактеристична. За студенте „Међународних односа" то свакако није шала када сваки покушава да си изгради своје властито мишљеше, и што је то мишљење оригиналније, у исто време и што боље тада ое сматра да је студент тим постигао већи напредак у свом студију. ✓ Како се средства примењуЈу да би студенти добили што већи потстицај за самосталан студиј и изграђиваше својих властитих мишљења? Прво су то међусобие живе дискусије у оквиру семинара и друго, о чему могу да кажем, јер сам и видио, то је позивање на универ>зитет свих могућих људи изван угашервитета, са иамером да онн излажу пред студенткма своја мишљења и своје концепције. Поред предаваша на које’ су нас звали (делегате разних земал>а из ОУН) или на семинаре и шире скупове студената, они често примењују форму тзв. панела, а то значи ово: за је;*зн одређени дан или неколико дана позива се пеколико личности, било америчких било страних дипломата. да говоре на једну те исту тему. Овакви се говорници бирају тако да би по могућпости заступали различита гледишта —> тај истк проблем. Наравна ствар да се због тога често позива југословенски претставник, јер се сматра да ће као марксиста износити становиште које ће бити умногоме различито од претставника, рецимо, америчких политичких странака или других организација које се баве међународним питашима у Америци. Оваквим се предавачима одреди да сваки од њих говори одређено време, од прилике 20 до 30 минута, после чета студенти добивају право да сваком од н>их постављају питаља или износе сво-

ја мишљења еа же- ом да позвани говорници дају своје мишљење о становишту дотичног студента. Једна друта врло карактеристична форма која би код нас можда изгледала мало неозбиљна, али за коју верујем да може да даде велике резултате је следећа: студенти приређују „седнице" или „заседаља" појединих органа Уједињених Нацпја с тим да поједини студенти т*ли групе студената на таквој седници или заседању претстављају једну од земаља чланица ОУН. Сећам с~ заседања „Савета безбедности" у тзв. „Хантер-колеџу" у самом Њујорку где су студенти из разних других колеџа из ГБујорка претстављали сваки по једну земљу чланицу Савета безбедаости, а дискутовао се предлог о склапашу примирја у Кореји. Био сам позван да тој седници „Савета безбедности“ претседавам да би студенти схватили начин дискусије и процедуру Савета безбедности на живом пркмеру руковођења дебатом са стране једног делегата који стварно учествује у раду Савета безбедности. Запањујуће је колико је интереса побудила баш оваква форма изучаваша међународних питања у Америци! Када Зе на инцијативу друштва за Уједињене Пације, за државу Калифорнију, припремано заГенералне скупштине ОУН са студентима делегатима земалл у Лос Анђелосу лрипреме су трајале месецима у којима су учествовале на око 30 разних установа универзитетског ранга у Калнфорнији. Поједини институти или универзитетски колеџи узели су на себе да припреме групу делегата на тај начин што Је та- створена група требала да проучи становишта Једне од делегациЈа при ОУН по читавом низу проблема, Јер Је на дневном реду било око 10 до 15 тачака, почевши од примаша нових чланова у ОУН па до проблема уједињења Шемачке. Ту Је било, наравно, и колонијално питање, и питаше старатељства, па питање међунар-дне економске сарадње као и разни социЈални и правни проблеми. Био сам позван да поздравим ту тобожњу „Генералну скушзгшну". Чим сам дошао у зграду, у холу ме Је дочекала „Југославенска делегациЈа" која Је присуствовала „заседању" наведене „Генералне скугаптине**. Шеф дв-

Универзитете по свету

АУСЖНШ ЛВТЊН КУ РСЕВИ БЕЧКМ котггет Меl>ународшсх унмверзнтетских куреева одлучко је, да се овогодншша „Универзкгетска недеља" одржк кзиеђу 15 јула и 15 сентембра. Активност ће бити концевтрисана ва курсеве немачког језика за странце и предавања која ће аустриски предавачи држати на те ту „Аустрија и Европа“. БЕЛГИЈА САРАДЊА ТЕХНМЧАРА ДЕЛЕГАТИ Турске, Данске, Неиачке, Енглеске, Француске, Италнје, Холандије, Норвешке, Шведске и Швајцарске разшктрали су шгтање ввогућноети већег контакта студснати технике ових зежаља. На међунзроднои сзетанку недавоо одржанон у Гану, на иницжјативу „Фламанског тех вичког друштва", белгиека делегација је опуноиоћена да претставља „Међународни комитет студевата тезснике** и да прикупи, током ове годжне, чињенице које еу од значаја за став појединих земажа према овом пнтању. САД СТУДЕНТСКИ УСЛУЖНИ БИРО СТРАНИ студенти који жнве у Сан Фравциску, или га посете, могу да се користе специјалним услугама, укључнвшн еевентуално н позајмжце: набављање карата за позориште, музнчке и друге уметничке прнредбе. обавештења итд„ преко недавно установљеног Међународног студент ског услужног сервиса. ЕНГЛЕСКА СТУДЕНТКИЊЕ ПРОТИВ ПРАВИЛА КОЛЕЦА БРИТАНСКА национална студентска унија по кренула је случај госпођице Шејле Девис која је смењена са своје дужности са образложењем „због субверзивне делатности међу студентима". Госпођица Девис која је била претседник хевске студентске органи-

тадије, оргашсзовала Је протеет цротшА „окрутнжх правкла колеца", која су нзмеЗју осталог забрањивала поеету студепата њхховим колепшицама, пугаење и отсутноет нз колеца после 21,43 чгасова. „СТУДЕНТИ И ДРУШТВО' Између 2 и 7 априла одржаће се конгрес Шкотске упије студената на коме ће бити поједине организације слободно заступљене већим или мањим бројем претставника, без дслегата, на коме ће се расправљати проблем .•студент у друштву". Присутни ће имати прилику да чују истакнуте научне и политичке личпости које ће говорити о појединим проблевшма у оквиру ове опште теже. Крајљи резултати дискусије биће сумирани и објављени у посебаој публтткациЈи „Конгрес". ФИНСКА СТУДЕПТИ СХАНДЖНАВСКИХ ЗЕМАЉА ЗА ИЗЈЕДНАЧЕЊЕ СТАТУСА КООРДИНАЦИОНИ ОДбор скандинавскхх студентских унпја пванирао је на састанку одржаном у Хелсинкију уједначење академских стандардншс система разврставања студената по статусима у свим северним зсмљама. Одлучено је да се оснује стални одбор састављен од студената и ннструктора Данске, Фипске, Исланда, Норвешке и Шведске, који ће руководити даљим преговорима око пројекта. ЗАПАДНА НЕМАЧКА ФОРД ЗА НЕМАЧКЕ СТУДЕНТЕ СРЕДИНОМ жарта у западном Берлину је почео да ради модерни студентски ресторан капацитета 4000 обеда. У приземљу зграде налазе се заједничке просторије н радне собе за 250 студената, док посебне терасе на крову пружају могућност одмора и за- . баве. Ресторан је изграђен од задужбинских средстава Фордове заоставштине.

Француски студенти у нашој земљи

Од 29 марта налази се на путовању кроз нашу земљу група од 35 студената Велике Националне Школе за мостове и бране у Паризу. Студенти ове школе, највеће установе те врсте у Француској, организовали су у сарадњи са руководством Техничке велике школе у Београду и предузећем „Енергопрој ект“ ову екскурзију у циљу упознавања наших хидроцентрала и других сличних објеката. За време досадашњег боравка француски гости су обишли ТВШ у Љубљани, хидроцентра-

лу Мосте и ових дана учинидн посету Београду. Товд приликом посетили су ТВШ а затим споменик Незнаног јунака на Авали и друге знаменитости града. На свом даљем путовању француски студенти посцтиће градилишта хидроцентрала Зворник и Јабланица а онда ће ггреко Дубровника и Сплита отпутовати за Ријеку одакле ће 12 априла напустити нашу земљу, Приликом посете Београду приређен је у њихову част свечани пријем у француској амбасади. Ак.

Страна 2

НАРОДНИ СТУДЕНТ

ВРОЈI