Студент

ПРЕМИЈЕРА „ЦВРЧКА НА ОГЊИШТУ“ ОД ДИКЕНСА

ПЛАМЕН ОГЊИШТА ОТСЈАЈЕН У ОЧИМА

*Акаделско позориште у корист Радомира ПлаовиКа, g ц апсолвента филозофије н редовног нлаиа и питомца Ш Ш Београдског народног позоришта приређује прсмијеру р Ш пЦврчак на огњишту и . Редитељ г. Миодраг Ристић. У Ц Ш главним улогажа: г.г. Сташа Беложански, Васа Костић, р Ш Caea Поповић .. .* Датум: 21 марта 1925 г. (Са плакате). Ш лlиllтшпlТшшт)тииlмит«ошпншшlШlпгепlтиипттlтштгпвгlшпп(тгпlНlПll(штlтlПlllШllтггп[?гт(штlтЈ^

ПОСЛЕ три деценије од осниван>а, јубиларна прегстава }e изнела пред гледаоце иcrro драмско дело; да ли зато да зазвучи као рефрен, да потсети на минудо, као кад неко овуче давнашн>и костим да би за тренутак видео у огледалу себе кроз разлику „иекад сад“. Било је животности, а не само зкахронизма. Засењен претходним »Монсератом" но ипак успех, и не ради тога што се „у дане окићеве ловорикама не говоре ружне речн*. већ се напросто ласка. Чему те коивенциоиалности? Адаптација Дикексове нотеле, коју као да Је нежно изаткао, испевао својим гласом еам цврчак, та песма у прози, чак поема, ода огњишту (мада садржи дозу малограђанске меланхолије, носталгиЈе типа „своја кућица своја слободица* ипак) mtje третирана као изразита мелодрвма из прошлог вска, данас кама страна, Тражила се

вечна нит хукавизма, људске топлине, која је нађена адекватним изразом. Ако редитељ и адаптер ВладЈгмир ПетриН вије хтео да мно го боље сажме и скрати први чин, тако да Је дошло до извеснтпс гтонављања и местимичне растегнутости текста и досаде код публике, кпак су повољко решене реплике приповедача у којцма Је згуснута сва лепота и поезија што почиње оним познатим „Чајник је први почео, а не цврчак на огњишту".

Света Удовички није деловво своЈом појавом и глумачким изразом, али Је оним своЈим говореним текстом успео да погеицира сву лепоту складно комтгоноватшх речи, тако да Је и он унеколико био присутан. Веселин Завишин као кочијаш Цон Пирибингл, своЈим усиљеним гласом (када је требало да делује као медвед) имао Је очитих падова, а.ти у сцени из треће драмске слике (када комад умало да није ттроменио смер у драму брач-

ног троугла) делсхвао је врло сугестивно. Вида ЈоциН ЛазовиК код ceoje Мери Пирибингл инсистирала је ка низном умил>авању п слаткоречитости, који су на махове кочиЈаигевој „женици" сиетали. Слепа Берта Љубице ЋокиК била је виртуозно створена до сцене када „прогледа" и баш у том кључном тренутку доживела је известа« пад. Интерпретирајући фабриханта играчаха Теклтона, Славољуб РадониК (хоме је та улога далеко вола кего ojtaj свештеник у JVfoaceрату*o, упао је у шаблон давад.а „дендија XIX века“, што је' било очито у његовом ставу и хладкој лежерности, „Непознати* Уроша Гловацког у првом чину као „Старад“ био је далеко бољи но у завршној сцени као „демвскирани Ромео“. Меј Филдинг Коеније ЉубибратиК био је беживотни лик сснтименталне љубавнице, коју удају из ингереса за невољевот. Мада Је нахоче Тили Понајлак (на махозе) била сувишна ка сцени са orona непрестаним љуљушкаљем детета, Мирјана ПсхповиК је добро изградила неме радње сем хода девојчице; била Је превише стара по годинама и поред своје појаве за ту улогу. Калеб I»ламер није био довољно јак нзрочито у сценама насазш са слепом кКери Бертом голико сличном несреКној Лори у „Стаклеиој менажерији". Глумачки аксамбл очито је уложио велики наггор, коЈи ако није сасвим уродио плодом може да вре меном зри кроз стицано искуство, али зато Је режија показала да мвже пре csera да створи потребну атмосферу и то уз помоК успелих светлосних ефеката. Најзад, и „главки Јунак", симбол ггреставе цврчак, као технички мгетски ефека« 1 много је допринео гој атмосферг и подвлачио лирска иеста. Сценсга »гузика у редакци1и Срђана Барића била је складна са збивашем, костими Мире ГлишиК и маске Миодрага Волића усггело решене, иако устаљене, а јегина замерка декору Миомира Дечића била би у томе пгго Је летвом ггреградио дом Калеба Пламера у грутом чину, што Је сметало прегледности. Александар Д. МИХАИЛОВХКЋ

Фестивал студената музике

КОНЦЕРТИ СУ БИЛИ ИСПУЊЕНИ ОДАБРАНИМ ДЕЛИМА

У оквиру Првог фестивала студеж.та музитге одржаиог од 25 до 30 алрила, чули смо низ концерата у салама Котарчевог народног универ оитета и Дома ЈНА, на којцма су узели учешЧа млади музичари Београда, Загреба и Љубл.а не. Озај Фестивал, учешћем студената сви наших највиичтх музичких школа у зе • мл»и, имао је за циљ да ntv олужи не само идеји културне сзрлдње република већ и да пружи нашим младим љувима једну солидну основу за разумевање целокупне музичке уметности. И не само то. Подухват организовања једног оваквог наступа најистакнутијих младих музичара наше земље значи и мерење њихових спо * собности, нихових квалитета. Програми концерата били су испуњени одабраним делима гласика и наших композитор i Не само да је солистички концерт студената Музичке ака демије Београда, о коме је у ггретпрошлом 6pojy нашег листа било речи. оставио низ лепих импресија ча слушаоце. већ су се тике карз ктерисал л, мање или више, и остали коицерти. Од загребачких младих rotjaлиста ка солистичком концерту истакли су се Маријз Гвоздић, Никола Гласл (свмрао је своју композицију) и Милош Радошевић. Њихова извођења одликовала сз' се уЈ'едначеношћу у доношењу музичког ткива. Показали су да располажу добро савладаном извсћачком тех нкком, а истипала се и култура влавирског тона. Осим гпт.алинас.тупио је и један ч*листа дск вокалиста и дувача није ои ло. Од љубл*анских стЈ'дената, пс ји су наступили као солисти, треба поменути ттијанисте Дику Ранчигај и Бреду Стрниш. Запажен је њихов жтгв тонски и техничри израз. Виолиштсти Д*

јан Бровничар и Рок Клопчић нису излазили изван оквир.ч школски схваћене и дате иа терпре гације, док вокалисти ни су располагали изразитијим гласовним материјалом. На камерном концерту уч?. • ствова.гат су: квартет из Загро • ба, трето из Београда и трио из Љубљане, који су ттоказали пуво смисла за стилоки лепо камерно музицгарање. Извођење сагребачког квартета било је најуспелије. Симфониски концерт, уз у чешће Београд же филхармониje под управом студената диригсвања, био је завршна пргаред ба Фестивала. Драгољуб Ерић (Београд) дириговао је сређена, концентрисано и економично у покреттгма. Марко Жигон (Љупоказао је тегтпераментт ост у ставу и уочљиву сензисилност, а Игор Ђадров (За-

греб) отилски је зсоректно и тврс цизио бодио оркестар. Сви сз показали велику ситурност j дириговању наламет и добрс тшнаванЈв музичке материј е. На сзодх Првом фестивалЈ студенти музике, уопште узевиги, хгоститли су добре резултате. Да је Фестивал у својој ви мени успео, сведочи велико ин тересовање студоната музичких академија за овај њихов ггрви настутг, сведоче иостигнути ресултати и ванредан ггријем на Foje је Фестивал наишао код концертне публике. Она је еч нескривеном радошћу поздрави - т а плејаду младих уметника к ј 'јИ су јој непосредно, озбиљно к са великим ентузиј азмом пре далтт своја интерпретаторска по стигнућа.

Милутин МИЛОВИЋ

АМАТЕРСКА СЦЕНА

„Слуге“ од Цанкара у извођењу КУД „Мика Митровић и “

НАЈНОВИЈЕ извођење Цанкара на аматерској сцени иако недовољно погр-ларисано, бар не у оноликој мери као прстставе Академског позоришта Универзитета, упућује нас иа неколико нових ствари. Једна од н,их је да је драма медицинара, ослањајући се на раније своје интерпреташ-ije Горког и Артура Милера, решила да пође новим путем и да укаже публици, да су и студентски аматсрски ансамбли у стању да савладају питан.е масовности на сцени. Вођени солидном руком Мила Ђукановиђа, медицинари су ова) проблем са успехом решили. Потребно је имати не мало смелости па се одлучити за поставља-

ње овакве драме, велике како по тематици и сденским заплетима. тако и по броју извођача. Цео ансамбл се до максн.мума заложио да публиди да уверљиво амбијенат Словеније у бурним годинама друге половине XIX века, идеолошку прекретницу једнога друштва, средину у којој један против свих покушава да од слугу ствара људе. У овом кратком осврту морамо поменути и неколико лепих остварења. Вера Белогрлић, студент Академије за позоришну уметност тумачила је улогу Лојзике са много топлине и финих трептаја, нарочито у интимиим сценама. Власта НедиК (жупник) je врло сигурно дао једно иово шггересантно тумачење ове улоге. Улоте Калан-

дера Коаача и Писака (пијанице) гумачили су Воја МишиК и Милан ЋуриК врло успешно. Носилац главне улоге (Јерман) Воја Балач имао je врло тежак задатак који је успешно обавио. У осталим улогама треба истаћи Јована Бјелића, (ХвастиЈа) Миру Станисавлуевића (Гени), Рајка Љубовића (управЈГгељ), Радишу СтаниКа (Комар), Мирку ЈахшиК (мајка) и Веру ЕриК (Минка). и на крају лрама КУД-а ,Ммжа Мктровић** доказала је да београдска пувлика ие мора да оде незадовољна са студентеких претстава, шта више, да понеки пут оиа може бити задовољна и то у потггуности. Д. ЈОВИЋ

Ништа није чујно

О, нигита није на тол свету чујно пе узму ли za за такво и људи. Све биље бива у зорама рујно, у тали црно; на окицама гуди, на труновима, на камењу стружг и слух нам квари и себе крза, док не рани ког и себе преструже. Низ брдо река бива увек брза, уз брдо неће... и кроз поља сува. Све биље пева на иежним струнамл, к’о на виоли, или виолини, ил' виолончелу, или на харфама, а на стенама и на трупљу плаче. У добу нашем оглуше се људи о мпого чему ... И... трептаве саће не оледене се па тако иструле иако зора поврх свега руди...

Љубомир ЦВЕТКОВИЋ

Фестивалска изложба уметничке фотографије

УРКВИРУ отудентског фестивала у сали кино-клуба „Београд “отворена је у организацији фото-клуба Ветеринарског факултета изложба уметничке фотографије аматера-студената Универзитета, великих школа и академија. Изложба је отворена од 2—17 маја. За конкурс који је претходио изложби пристигао је велики број радова од којих је жири одабрао 70 за излагак,е и појединим поделио награде. Чланови жириа су били наши добро познати мајстори уметничке фотографије Жорж Скритин, Радош Телебаковић и Живорад Маричић. Додел>ен€ су три друге награде (С. Јо&ааовић: „Трат“, Миодраг Ђорђевић: „На планинском сунцу“, Милорад Максимовић: „Тра гови у снвгу“), три треће (В. Богић; „На сунцу", П. Павлетић: „Булеваром", Т. Димитријевић: „На реци“) и три похва ле (С. Милородавић: „Џеки“, М.

Пешић: „Стамбол капија", М. Стефановић: „Чика Јова“). Изложба је углавном успела с обзиром да су у питању ама тери, људи који су показали несумњив смисао за уметничку фотографију. Скоро кскљумиво су заступљени екстеријери, што је сасвим разумљиво, јер ентеријерна снимања поставља ју врло компликоване проблеме техничке природе и фотографи ма професионалцима. Техни чка солидност фотографија ни је увек на завидној висини, ком позиција и избор мотива не од ликују се баш често неком варо т пггом инвентивношћу, осећа се местимично и недостатак оног нужног емотивног проживкоје и одваја уметничку фотографију од обичне. На ј израоиптј а имена излоокбе су Миодрат Ђорђевић и Т. Ди митријевић, који су испол»или солидно познаваше фотографске технике и оштру инвенцију.

МИЛОРАД МАКСИМОВИЋ: Трагови у снегу

Три купача и бакалин са јела

Виљем Capo јан

(Наставак из прошлог броја) Ишли смо друмом ћутећи. За неколико трелутака облади се раздвојише, сунце продре и тамо горе на истоку извад Сијера Неваде видели смо дугу. Ми смо стварно савладали стару реку, рекао је Џо. Да ли Је зи луд? Не знам рскао је рођак Мурад. То нам је одузело читав сат до куће. Сво смо лупали главу око та два човека и о том да ли је бакалнн луд или нхје. Што се мене тиче ја сам всрозао да није, али, истовремено ми се чкнило да је правио некакве лудорије. Збогом, рекао је Џо. Збогом, реклн смо ми. Спуштали смо се низ улицу. После педесет Јарди окренуо се и рекао нешто себи у браду. Шта? рекао Је рођак Мурад. Био је, рекао је Џо. Шта Је био? рекао сам Ја. Луд, довихивао Је Џо. Аха, узвраћали смо иу. Како знаш? Како можсш бити одрезаи са винове лозе и бпти позобан зрно по зрно од девоЈкс испод двадесет? викао је Џо. Претпостављаш да Је луд? рекао Је рођак Мурад. Шта то? џо Је ставио руку на браду и почео да премишља. Сунце Је ешЈало како само може да сиЈа, а природа Јс била пуна светла. Не мис.ши да Је луд, викао је. И спустио се нкз улицу. Па, рекао сам, можда и није ваздан. Одлучили смо да оваЈ предиет оставимо на миру на овоЈ тачки док поново не одемо на купање, посетимо радњу и видимо шта сс догодило. После месец дана од овог купања у шанцу, отишли смо нас тројицз у радљу. Човек који је био у служби био Је много млађи од r. Абота Даркаса. Није уопште био старац. По вољи?

Кобасице за пет центи, рекао је Џон јвдан бели хлеб. Где је г. Даркас? рекао Је рођак Мурад. Откшао Je кући, рекао је младић. А где Је то? рекао сам. Неко место у Конектикату, мислим, рекао Је младић. Направили смо сендвнча од кобасица и бела хлеба и почел* да Једемо. Најзад Је Џо ово упитао. Да ли је он био луд? рекао Је Џо. Па, рекао је младкћ, тешко Је то рсћи. Најпре сам мислнв Је луд. Онда сам дошао до тога да ниЈе. Како је водио ову рмд»У човек би рекао да је био. Делио Је вигае него што Је продавао. Када га слушате рекли бисте да је луд. А онда другипут био Је е*свим у реду. Хвала, рскао Јс Џо. Сада је радња била у наЈвећем реду, али страшно досадно место. Кзашли схо и пошли кући. Он Је луд, рскао Је Џо. Ко? рекао сам. То страшило ту у радњи, рекао Је Џо. ТаЈ младић, рекао сам. Аха, рскао Је Џо. ТаЈ иовајлиЈа ниЈе стекао никаква обра* зовања. Мислим да си у праву, рекао je рођак Мурад. Све време пута сећали смо ее образованог бакалина. Ама образоваћу се, рекао Је Џо, кад нас Је оставт.ао, еи*азећи низ улицу. Ама, бићу здељан са дрвета и бачев у кутију, рекао је Р*' ђак Мурад. Ама, бићу олрезан са лозе и позобан зрно по зрно од девоЈ** нспод двадесет, рекао сам. Сигурпо је бпо неко и нешто. После двадесет година доша* сам до тога да је био пссник и да је држао ту бакалницу у том селУ иза божјих леђа, и то за поезвју. уместо за тркчаве паре. Превод; Јовав ЋИРИЛО*

АНТОН КРАЉИЋ: Цртеж

Страна 4

НАРОДНИ СТУДЕНТ

Број ftf