Студент

СА МЕДИЦИНСКОГ ФАКУЛТЕТА

Дискусија о наставном плану и програму

Плодан састанак студената и настабника

ПРОБЛЕМ СТУДИЈА НА БЕОГРАДСКОМ МЕДИЦИНСКОМ ФАКУЛТЕТУ ПОТЕНЦИРАН ЈЕ УГЛАВНОМ ОВИМ ТЕШКОЋАМА: ВЕЛИКИ БРОЈ СТУДЕНАТА НА ПОЈЕДИНИМ ГОДИНАМА (ОКО 6000 УКУПНО), НЕДОВОЉАН БРОЈ НАСТАВНОГ И ПОМОЋНОГ НАСТАВНОГ ОСОБЉА, ОСКУДИЦА У ОЧИГЛЕДНИМ СРЕДСТВИМА ЗА МЕТОДСКУ НАСТАВУ <ФИЛМ, ФОТОГРАФИЈА), НЕДОВОЉНА ОПРЕМА ЛАБОРАТОРИЈА, НЕДОВОЉАН КАПАЦИТЕТ КЛИНИКА И ИНСТИТУТА, КАО И МАЛИ БРОЈ БОЛЕСНИЧКИХ ПОСТЕЉА ЗА КЛИНИЧКУ НАСТАВУ. ИЗ СВЕГА ТОГА ПРОИЗИЛАЗЕ ТЕШКОЋЕ КОЈЕ ПРЕД НАСТАВНИЧКИ КОЛЕГИЈУМ И УСМ ПОСТАВЉА ЈЕДАН ОД ОЗБИЉНИХ ПРОБЛЕМА: КАКО УСКЛАДИТИ ПРОГРАМ И ПЛАН НАСТАВЕ ДА БИ СЕ ПОСТИГЛИ НАЈБОЉИ РЕЗУЛТАТИ.

Честа Је појава да се на нашем факултету доносе уредбе које живе врло кратко, затим се доносе друте итд. Највећу реакциЈУ, међу студентима нашег факултета, изазазвао је план наставе од 10 јула 1352 године о шестогодишшем студирашу и групном полагању испита. Оправдана је примедба да се у доношењу овог плана није извршипа шира консултација са студенгима медицине који су непосредно погођени. Зато се и догодило, да Је, на захтев студената преко УСМ, после десет месеци живота ове уредбе, сазван заједнички састанак ррудената и наставника. Тај састанак био је плодан, јер су уочени недостаци овог плана и дате умесне сутестије. Наставна комисија |е те сугестије примила као оправдане и на н>ен предлог 8 априла 1353 године донесена је одредба Наставничког савета по коЈој се: „Привремено обуставл.а полагање жспита предвиђено планом наставе донетим 10 јула 1352 године, док се у њему не изврше потребне измене“. По тоЈ одредби испити се полажу појединачно као и до сада. Студенти I године без положених испита из физике, хемије и биологије не могу уписати трећи семестар. Студенти друге године без положене анатомије и хистологије не могу уписати пети семестар. Студенти треће године без положене физиологиЈе не могу уписати седми семестар. По нашем мишљењу, ова је уредба Једино практична за постојеће услове и, да је као таква посто Јала од почетка школске године били би бољи резултати на следећим испитним роковима. Сада се на Медицинском факултету у наставној комисији и у УСМ арши детаљна разрада програма и

плана наставе. О раду наставне комисије проф. др. Ј. Богићевић рекла нам је: „Донесена одредба од 8 априла 1953 године је привременог карактера. Наставна комисија ради на детал,ном ревидирашу програма и плана наставе. Та ревизиЈа чини огроман посао који ће трајати дуже времена. Наставна комисиЈа има пред собом извесне ггредлоге УСМ, лекара Војно-медицинске академије и Српског лекарског друштва. На основу свих тих предлога, уз детаљну анализу, донеће се одговарајући програм наставе. План ће бити такође ревидиран и дат на за|једничку дискусију са студентима. Остаће се при шестогодишњем студирању, а о групним испитима засада не могу нипгга детаљно да кажем. Разуме се, у нитавом том процесу око ревидиран.а програма и плана наставе имаМО непосредан контакт са студентском организациЈом као и раниЈе, Јер су претставници организације скоро увек присуствовали нашим дискусиЈама". Тачно Је, да се одржава непосредан контакт претставника УСМ и Наставничког савета, али би се рекло да он има више личан карактер. И ти предлози коЈи се моментално налазе пред наставном комисијом, у име УСМ, дати су изгледа незванично, јер ево шта о томе каже ДобривоЈе Тасић, члан комисиЈе при УСМ за израду предлога о ревизиЈи програма наставе и плана на Медицинском факултету: ..Ми као организација нисмо дали никакав званичан предлог Наставкој комисији. Он Је израђен и чека се да га одобри УСМ на својоЈ седници, усвоЈи и званично уручи наставноЈ комисији. ГлавНа карактеристика нашег предлога за програм наставе била би, да се ревизиЈом избегне несклад теоретског и практичног дела медицинске наставе, да ее новим иаставним програмом да већа предност клиничкоЈ медицини. У том циљу, требало би. по иашем мишљењу, физику и хеми-

Ју на првој години скратити на Један семсстар. ХистологиЈи и анатомиЈи сузити градиво на битно. Физиологија да се предаје два семестра. Затим да се физика и хемија и биологија тако ревидирају, да се њиховим програмом предаЈе више медицинска матери Ја. Фармакологији дати више клинички карактер. У клиници обратити више пажље на индивидуалан, практичан успон сваког поједннца. Што се тиче плана, ми смо за шестогодишње студираше с тим, да шеста година буде година чисто клиничког стажа. У току студиЈа треба поставити баријере. За I годину, без голожене физике и хемије и биологиЈе не би се могао уписати 111 семестар. Мишљсша смо, да се физика и хемија полажу одмах после I семестра. У II семестру да се слуша хистологија и да се заједно са анатомиЈом полаже после Ш семестра. Такође сматрамо, да без ппложене физиологиЈе студент не б г требало да упише V семестар и да без положене патологиЈе не би требало уписати VII семестар и ући у клиничку медицину. После VII семестра студент не би полагао клиничке предмете до завршеног X семестра, али би у току клиничког вежбања полагао семестрали’ колОквијуме на основу коЈих би доби Јао оверу семестра. У шестоЈ години увео би се стаж по клиникама, да тек после завршеног ста-

жа из одређеног предмета студент стекне право на полвгање тога пред мета. На тај начин, студије би се реално завршиле за шест година. Овај предлог замишљен Је за услове где би био мањи броЈ студената на годинама. Обавезан стаж после завршених студиЈа био би годинп дана. Наш предлог има за циљ, да се настава подигне на виши ' ниво и да се побољша квалитет лекарских кадрова. Ми смо за групно полагање испита, али да групе буду мање и више логичне, груписане према сродности поЈединих предмета." Озбиљно замерамо са наше стране УСМ што таЈ предлог ниЈе веК до сада дат наставноЈ комисиЈи, Јер Је она, већ како смо сазнали, завршила ревизиЈу наставе за прву годнну. Затим, нигде се у овом предлогу не говори о условима при јема на медицинске студиЈе као и томе, да ли мора свако и да заврши медицину ко се уписао. По нашАј мишљењу, нису довољне само стручне баријере, већ и одговарајуће морално карактерне оообипе па да неко може постати лекар нове друштвене заЈеднице социјалистичке ЈугославиЈе. Надамо се да ће и програм, коЈи коначно буде усвојен, водити рачуна о потрсби етичког васпитања нових медицинских кадрова.

М. ЕЛАКОВИЋ Р. ВУКАШИНОВИЋ

ПОСЛЕ УСПЕХА

ФЕСТИВАЛ није завршен последњим звоном на завршној прирсдби. Једна интимка свечаност, одржана у част најактивнијих учесника била је тренутак коЈи Је сумирао све најлепше мајских дана. На окупу су се нашли организатсри, првацн Акааемског позорпшта, остали млад» уметници и спортисти. И овде Је друг Куба, не желећи да говори о свим искуствима, подвукао вредности и обликс фестивалских догађаЈа. Обратио је посебну пажњу на гостовање студената из осталих студентских центара. „Била је то смотра у најбољем смислу“ рекао 1е он и додао „Било Је ту и такмичарског жара. Али ширина и масовност су наше основе и успех који нам Је требао“. НиЈе било ниЈедног облика активности који се није придружио фестивалу. Здру* жене музичке академије показале су висока интерпретаторска досгиг нућа. Блистави догађај свакако је » јубилеј Академског позоришта. То ниЈе био само интерни успех младих глумаца, већ добит за читаву позоришну публику. Сваке године фестивал доноси нове манифестациЈе на веома широким плановима. Тако је „Медицинска недеља“ нашла одјека и изван факултетских граница. На Пољопривредно-шумарском факултету одвијали су се радови који су донели значаЈне прилоге грађанству. А многобројни догађаЈи у фискултурном животу студената могу такође изазивати понос, После предаЈс диплома колектипима и поЈединцима, одржан је нали банкет. Између осталих, дипломе су добили: Савез удружења студенага Медицинског факултета, Удружен.е Крушевца, Акадсмско оозориште. КУД „Мирче Ацев* из Скопља. КУЛ „Мика Митровић“. веслачки клуб „Црвене звезде“, ор анизациЈа Народне омладипе с Редње балетске школе, итд. 0.1 тоједпнаца ово значајно признан.» су Марија Пијуковић, стуДент .(Музичке академије, Душау ,а нмђиЈевић, студент Позоришне акаДемиЈе, и Жубиша Петровић,. за. п Рво мегто на Универзитетском пр '»овству у гађању. М.

OБАВЕШТЕЊЕ

Састанак студената иванградског среза одржаће се 22 маја у 17 часова на Прав ном факултету, Присуствоваће народни посланик друг Тодор Војводић. ТИТОВА ШТАФЕТА

Наш поздрав Титу

Већ пет дана студснти-планинари Београда носе преко плавинл Србије штафетом по здраве другу Титу. Главна штд фета београдских студенага кренула је у петак, 15 маја из Беле Цркве и сада се креће према Рајцу. Студенти-планчнари ТВШ понели су са Ртн.з своју штафету која ће се такође сјединити са главном штд фетом планипара ЈугославиЈе. Сваку деоницу обеју штафеп носе студенти другог факултета који су сами организовали припреме за то. У недел.у пред вече главиа штафета студената-планинара стиже на Авалу где ће се обавити свечана предаја штафсте. Студенти Београда носиће штафетну палицу и у самом граду. Свлки факултет посебнз организује пгтафете м

полази са своје школе. Све штафете у 15,05 бити код парка на Каленићевој пијгцп одаклс заједнички крећу по«ма Црненом крсту. ВПШ ће ?е кретати улицом Цара Душан и Њој се чридружује Филозофског и Природномате матичког факултета која дол г зи Капетан Мишином улицом. Обе штафете иду заједно •*> Вуковог споменика где им »е придружују штафете Правног факултета и ТВШ Све штафете продужују заједно Голсвортијевом'улицом до парка. Штлфета Пол.опривредног и Шумарског факултета долази из Земуна и иде заједно са штчфетом Економског факултета

Карађорђевом улицом Немаљлном до Трга Димитрија Туцови* ћа. Ту им сс придружују штафетс Ветеринарсксг факултетл и МВШ са хојима заједно, крећу Кидричевом, узмцом Пролетерских бригада, и саетају се са осталнм штафетама.

Састанак ЦО ССЈ

Расправљано је о семинарима и логорима за иностране студенте

Пре неколико дана у Централном одбору ССЈ одржан је састанак руководилаца оделеша за међународне везе универзитетских одбора ССЈ. На састанку је размотрен низ питања која су постала актуелна сада кад у току лета претстоји пајживљи неггосредни контакт са страним студентима. Између остапог закључено је да се израде упутства за рад прихватних центара за стране студенте организованих при универзитетским одборима ССЈ. Даље, решавани су поједини практични проблеми око оргаиизације летовалишта и туристичких турнеја страних студената по нашој земљи. Расправљано је даље и питање организације „Логора социјалистичке интернационале" у Задру и Квекерског семинара у Цриквеници као и одласка наших студената на квекерске семинаре у иностранство. Код размене студената у току лета наглашено је да треба строго воцити рачуна о практичним користима одласка наших студената у иностранство. Туристичка путовања треба да буду што више ограничена како би се располагало веКим средствима за извођење програма стручне праксе.

Свечаност у част рођендана друга Тита

У НЕДЕЉУ 24 МАЈА У 19.30 ЧА« СОВА ОДРЖАЋЕ СЕ СВЕЧАНА А« КАДЕМИЈА У ЧАСТ РОХЕНДАНА МАРШАЛА ТИТА НА ПАТОЛОШКОМ ИНСТИТУТУ МВШ-а. » ЛИЧНОСТИ ДРУГА ТИТА ГОВОРИЋЕ ДРУГ СВЕТОЗАР ВУКМАНО-

(Наставак на другој страни) - ВИШ ТЕМВО.

Отпутовала је наша студентска делегација у Турску

НАША ПОСЕТА ТУРСКОЈ ИМА ЗА ЦИЉ ПРОДУБЉИВАЊЕ И УЧВРШЋЕЊЕ ПРИЈАТЕЉСКИХ ОДНОСА СА ТУРСКИМ СТУДЕНТИМА ИЗЈАВИО ЈЕ ВОЂА НАШЕ ДЕЛЕГАЦИЈЕ, ДРУГ МИЛЕ ТРИПАЛО, ПРЕТСЕДНИК ЦО ССЈ

УСУБОТУ 16 маја отпутовала је у Истамбул делегација Нагкздне омладине Југославије која ће ггрисуствовати свечаним прославама и фестивалу студенпта организованим поводом 19 маја, Данз турске омладине Омладинску делегацију предводи друг МиЈ ка Трипало, поетпедник Цен тралног одбопд Савеза студоната Југославије, & сачињавај је по један поггставник цен тралног комтгтетЈ Народне о младине и Обласно одбора НО Ко ово и Метохиј док су осталих > сам чланов « делегације претстгвсници сту дената Унивеозхтгета у Бео граду, Загребу, Љубљани, Ск;опљу и Сарај^еву. Централни одбор Савеза сту дената одлучИо је да искори-. сти ову прилику. за наставља ње разговора са претставници ма турских студената, крји су залочети придиггом боравкп турске ртудентске делегациЈр у, нашој земљи. У том циљу ћн бити. издвојена , једна ужа деле :< гација која ће преузети на се-. започетих раз < говора са ; претставцицима сту дентских организација т урске и Грчке, чији се долазак у Тур ској очекује.

Једно од наЈважнијих ггитања о којима ће се у Турској разговарати, биће спровођењз закључака изнетих у коминикеу датом ггриликом боравка турске студентске делегације у Београду пр>ем& којима ће наше организације размењивати мишљења и мзђусобно упознавати ставове које заузимају

према разним проблемима сарадње и контакта тгудената у свету, као, на пример, о програмима УНЕСКО-вих агенција, организовашу радних логора, студентске размене итд. О' вога пута у Истамбулу ће се прићи конкретизовању тих зз* кључака тако да се може очгкиватll да ће се кристализова

ти заједнички ставови по читавом низу питања која буду разматраиа. Важно место у прегстојећим разговорима пркпада проблему размене студената, која, изгледа, има свеуслове да по размерама постане веома значајнч. Постоји једа« гфедлог по коме би, не укључујући размену сту дената за стручну праксу по програму АИСТЕ-в и АИЕСЕК-а, само у току лета sоравиле у нашој земљи четири групе од по шездесет турских студената који ће путовати по Југославији и евентуално једнс време провести на Јадрач-'. Вероватно је да се предвиђа и сличан план за одлазак наших студената у Турску. Поред тога, изгледа да ће и једна наша студентска радна бригада од 80 —100 чланова ићи на рад у Турску, ако Тур|ди буду организовали радне логоре у крајевима пострадалим приликом последњег землЛтреса. Разговори ће даље дати конкргтне закључке с организа* цији „Балканске турнеје“. Тоје веома важан задатак који су пред себе поставиле студентске организације Југославије, Го-

Наша делегација пред одлазак у Турску

Друже Тито

Жи те студенти, и ове године, и овог пролеНа, и овсп маја поздрављамо свом топлином своје младости, срдачно и искрено као и цео народ; поздрављамо те речима - захвалницама, речимадивљењима гито си већ деценијама иајпотпунији израз онога што народи ове нагие земље осећају, желе и за што се боре. Поздрављамо те речима којима же лимо да ти искажемо колико смо уз тебе у свој твојој човечности, одлучности и поносу, твојо ; вери у боље у животу човека и у њему самом; ми те ноздрављамо речима које су жеља да дочекаги многа пролећа још цветнија, која ће обећавати лета родна, све животнија. Ми те и овог пролећа поздрављамо топлином своје младости, спремни да за тебе, за овај наш народ, за нас саме који смо једно дамо оно најдрагоценије нашу младост, наш жглвот у жељи да будуће младости будгу без сеггки од облака ратних, градобитних. да будућа младост буде посвећсна себи самој, животу и човеку.