Студент

СА ПУТА ПО ВЕЛИКОЈ БРИТАНИЈИ

Oxford union society

УКОРИЦАМА свеске у клЈој сам водмо своЈ новинарски дмевних за време вепунмх месец дана боравка у Енглеској, сачувао сам једап плакат. у заглавл>у једног табака фине беле хартмЈе стоЈм отпггампано вмсокмм. ганкии словима: ОхГогЦ Шоп Bос!еlу. Испод тога датум: 19 фебруар 1953 године, а у средмнм тема дебатног састанка: „Овај Дом бм поздравмо Једно скраћење рока обавезне воЈне службе", Од половмве табака на надоле ммена шесторнце прнЈааљених в такорећи офицнјелних дмскутаната. Енглези увек пазе на форму: Један референт н два корсферента за скраћење војног рока, ■ Један референт и два корефереита против. Разуме се, то Је само официјелни део дискусиЈе. За два дава колнко сам провео у Оксфорду нисам имао нарочито много могућностн да детаљније упознам разне облнке друштвеног живота аегових најкарактеристичнијих становника студената. Разгледао саж ннз старинскнх колеџа, препуних слика чувеннх Кнглеза коЈн су у њниа етудирадн, завмрмо за трен у тишжну скоро пет кова старе оксфордске бнблнотеке, саслушао десепше н десетнне анегдота нз оксфордсхог а то ће рећн студентског живота, бно ва веслачкиж утак-

мицама (јер каква би то била посета Оксфорду бсз оддаска ва всслачке утакиице) и упознао се са много мдадих људи и мало девојака. Један ми се студент пода у шали, а пола, рекао бих, у збиљл, овако пожалио: „Знате, код нас на осам студената долази тек Једна студенткин»а. Признаћете да овде студеитски живот није баш лак“. И све би можда остало на тим на брзиву покулљеким утнсцима и искиданнм, кратким разговорима о оргаиизацији наставе, систему студирања и студеитским туторима, да нам Једно вече У ОхГогб ХЈпЈоп Bос(еlу није открило уломак из правог оксфордског, студентског живота. И пошто Ј* у шгтању тек Један детаљ сматрам да не би било исправно само на основу њега изводити неке опште закључке, али пошто је то, чини ии се, врло карактеристичан детаљ мислим да Је вредно забележити га. СТУДЕНТИ У ФРАКОВИМА ОХКОКО (Јшоп Bосlеlу Је један од великог броЈа омладинских и студентских клубова, удружења и организација које постоје у Енглеској. Ти клубови и удружења ииају веома различит садржаЈ рада. Има гу за наша схватања и озбиљних и неозбиљних ствари. Но то Је питање за себе. Оно што смо овде видели било Је у наЈмању руку необично. Јер, ОхГогв ХТпlоп Bосlе4у претставља неку врсту оксфордског студентског парламента. Око седам часова увече стигли смо у просторије друштва. То Је Једна старинска веома велика и типична оксфордска грађевина. У приземљу св налази библиотека и неколнко сала са разбацаним малим радним столовима и дискретним осветљењем. На првом спрату су друштвене собе. Ту су нас најпре увели. И ту нас Је очекивала прва необична ствар. И претседник друштва, симпатични и повисоки Брајан Маги н још десетак ваљда истакнутих чланова управе (доцније видео да су све то били они официјелии дискутанти) сачекали су нас обучени у фракове. То У ЕнглескоЈ, у такозваном вишем друштву, ниЈе иеобична појава, али Је за студентски клуб па чав и за студентеки парламент изиенађујућа. (У том правои парламенту у лондонскои Вестминстеру Ја сам видео Черчила у не много угледном црном вделу а све остале чланове парламента, да тако кажеи, нормално бучеие). И да би св« било у тону неколицина присутнмх претставила нам Је своЈе певојке у, разуме се, прописним вечерњим тоалетама. За вечером су се водили разноврсни разговор*. Крај мене Је седео Робен Максвел-Хајслоп из чувеног оксфордског колеџа „Сћгls( Сћагсћ" (Христова црква) конзервативац и врло окретан говорник у то саи се Још исто вече уверио. Разговор се вртео око разних питања и коиачно заплео У политику. Признајем, Ја сам ту био најзнатижељниЈи, а чини ми се и ои. и имао сам прилике

да се Још Једвом увермм у вешто што је за Енглезе прклнчно карактеристична ствар. Хајлслоп је показао да одлично позваје енглеске политичкг прклике (просто ме је засилао нодацима и цит ■ тнма), м да савршено ие познаЈе прилике ван британских острва. Став Југославије, каже, не може да схватн али Је спремап да покаже разумевања за ваша гледмшта. Понудио ми је и чак обећао да ће написзтн чланак за НИН о томе како конзерватнвци гледаЈу на Јутославнју. И онда ме одЈедном упитао неће ли таЈ чланак бити цензурмсан. Када Је видео моје чуђење он Је ствар овако образложно: „Знате, Ја ћу вам чланак послати у пнсму а код вас се писма отвараЈу“. Морао сам да се насмејем ■ рекао сам му да ћу његов члакак од речн до речи, онако како га Је ои написао, обЈавитн у своме лнсту и да ћу уз њега штампати своЈ о тоие како мн гаедамо ва еиглеске конзервативце. Затражио сам да и он мој чланак у целиим објавн у свом студентском часопису. Ои Је одмах прмстао али његов члавак ја ни до данае нжсам Још добио. СТУДЕНТСКИ ПАРЛАМЕНТ ПОСЈГЕ вечере прешли смо у суседну зграду где се налази велнка правоугаона дворана за дебатне састанке. Скоро све у њоЈ било Је ннсталирано по угледу на британски Доњи дом. У дну, у средмии дворане, попут спикеровог седишта у парламенту валазило се постоље претседништва. Претседничко место које је заузео Брајаи Маги Је најузвишеније. Лево и десно од њега, вешто ниже, су места двојице потпретседннка а лево н десно од њкх, Још ниже, по неколико фотеља у које су се сместили пријављени днскутанти: и то десно онм коЈи су нзлагали и бранили тезу, а лево они којн су Је вападали. Разлика од правог парламента је у томе што се овде много брже мењају „владе“ и „опозиције". Једног састанка лабуристички оријентисани студенти излажу тезу а конзсрвативци Је нападају и изигравају опознцију; другог састанка већ може да буде обриуто. И исти људи седају час лево, час десно од претседника зависно од теме дебатног састзика. А тако је и са „посланицмма" у клупама. Само студентскн чланови студентског парламента не 41 иосе фракове. Од претседничког постоља па до другог краЈа сале Је широки пролаз. Лево и десно по шест реди уздужно постављених „посланичких клупа“. А кспод места секретара које се валази одмах испод прегседниковог стоји не велики масивнн сто са чмЈе Једве стране говоре званични говорници „владе“ а са друге стране званични говорницн „опозиције“. На једној страни дворане иалазе се двоЈа излазна врата: једна за оне којм су за предлог који Је изнет на дебату а друга за оне коЈи еу против њега. И крај њих су две столице за бројаче гласова за и протмв. На другом крају сале насупрот претседничком постољу налазе се новинарске клупе где смо и ми заузели иеста и неколико редова клупа ваљда за госте. Публика и женска лица (■ то жене само у изузетним прилнкама) имају места на галерији. Дакле, све по пропису сем што жене рмају већа права у Доњем дому него у овом студентском парламенту. Сама дискуснЈа је била жного мање занимљива. Хо су уствари биле више духовите досетке и вешта игра речи (којој су и левица и десиица аплаудирале) него нека стварна дискусжја- Било је *У иного емеха а мало озбиљних мисли, веома много позе ш веома мало простудираног н образложеног става. И читава та дебата, бар за оно вреие које сам ја присуствовао, јец није било услоаа да останем до краја, оставила мм Је више утисак Једног облгика разоноде него стварног рада. И изгледало Је као да Је и самим днскутаитима, ма колико да су еа жаром говорили, сасвнм све Једно хоће ли њихова теза бити усвојена или не. Важно Је било да се говори спретно, лако и духовито, да се брзо реагује на упадице и побере аплауз док Је мањс важно било шта ће се рећи. Једно Је, веђутии, ту ипак корисно: млади људи стичу смелост истунања, уче се да говоре и да брзо реагују. А то Је потребан квалитет, коЈи нажалост често може да буде м злоупотребљен. л баш у оваквим површним дебатама, у коЈоЈ Је говорииштво прва ствар а садржај рЛевог последња, постоЈи бојазан да се људи не развијаЈу само као демагози. Ја кажем боЈазан. А она стварно постоЈн, Сетно сам се студентскмх ■ ве само студентских дебатних састанака код вас па м оних наЈмртвиЈих н наЈдосаднијих. А таквих има и неиа мх баш мало. К у овом обиљу досетки, складнхх реченица ■ блиставих фраза, зажалио саи за њима. Јер они наши састанцм нешто даЈу човеку ови, овакви као у овом студентском парллменту, могу саио да га за тренутак засене. Само за тренутак. А од тога је често више штете нсго користи.

Драган СТОЈИЉКОВИЋ

Веслање Је омиљски спорт британских студената

s’ниверзитет у Оксфорду

Друг Тито са студентима

Група студената мађарске мањине имала је недавно један пријатан доживл>ај у Кошутњаку. За време излета они су на једној стази видели Маршала Тита. После краћег међусобног договора они су му раздрагано притрчали и замолили га да се са њима фотографише. Друг Тито се срдачно одазвао овом позиву и овде га видимо расположеног у кругу својих нових познаника.

Отпутовала је наша делегадија у Турску

(Наставак са прве стране) чке и Турске. „Валканска турнеја“ тре&_ да буде организована у току лета и претстављаће прву већу заједничку акцију студентских организациј * наше три земље. Поред тога биће разматран и ллан Саветз за науку и културу НР Хрватске о стипондирању турсккх студената који желе да студираЈУ У Југославији, као и одго™ варајући п!>едлог турске влазе за наше студенте. Пре поласка наше делвгације на пут за Гурску обратили смо се претседнику Централног одбора ССЈ другу Мики Три* палу који је дао слздећу изјаву: „Односи амеђу студеитских организација Јутославцје и Турске у задњих неколико месеци добили су карактер пуне и плодне сарадље, Они ое ната.

развијају у знаку сталног и чврстог контакта лалазећи се још увек у фази припремних и претходних разговора за низ заједничких акција и остварен>а поједини:* конкретких фор |уги непосредне сарадње студент ских организација Југославије, Турске и Грчке. Одлазак наше студентске делегације у Турску, надам се, много ће допринети да се ги разговори при веду крају и да ое што пре добију видни резултати наше сарадње. Наша посета Турској према томе има као главгги циљ хтродубљавгње и учвршће њ в већ успоставл»ених прија. ељских односа са студентима Турске“. При повр>атку у Југославију наша студентск? делегацијз зе роватно ће ступити у доди?. еаг претставницгвма грчких сгудеЦ. М.

КУД „Бранко допутовало из Израела

Ових дана вратила се еа турнеје по Израелу фолклориа група студентског КУД »Бранко Крсманввић“. За време тридесетчетверодневаог боравка иаши студентн су гостовали у Хаифи, Лерусалиму, Тел Авнву и другим местима. Срданно дочекани и уз велико интересовање публмке они су дали концерата које Је слушало преко $O.OOO слушалаца. Истовремено чланови друштва „Бранко Крсмановић“ искорнстили су свој боравак

да пропутују кроз Изрзел, вбвђ? Мртво море, Тибермсхо Језеро ■ друга места, као и да у сннм «* стима приликом гостовања усиоставе пријателдше односе еа израел* скнм студевтмма и грађавима. По повратку из Израела фолклористн „Бранка Крсмановића“ задР' жали су се неколико дана у Атиич где им Је приређен срдачан доче* и где су за атииску публику прнредили три концерта. Л.

Саопштење редакције

Допис у нашем листу Скандалозне иојаве у дому „Милован ЂиЈИС“ гшсан је непосредно послеиграшсе на којоЈ је дошло до туче. У жељи да што ефикасније помогнемо нашој организадиЈи у отклањању овако ружнмх појава, чланак је одмах објављен. Временски редакција Је била у немогућлости да ггровери све детаље потребне за један коначан закључак о људима. Тако се десило (накнадно је проверено) да није у питању организована „реномирана уличарска група* која камерно омета ред на игранкама. Ови изрази, као и израз »гарда“ последкце су ггрвог врло ружног утиска коЈи Је- стекао Љш допжник на овој нгранци.

Међутим. остала Је чиљегоша Д а је туча на овој играици изазваза испадом Шушовића коме су се У тучи придружили осталИ именовани у чланку. Према томе одговоркост за непријатну атмосферу иа поменутоЈ игранци сноое ови ДРУ* гови. Исто тако неки од ових ДР7' гова, нанример Ж. Бошкозић тукао се у „Вристолу", а таЈ исгги друг због туче искључен Је проша« године из Студентског дома ■* Новом Београду. Због туче ка поменутој игранпи управни одбор Студентског ДО»* а „Милован Ђилас" искључио )е из дома Шушовић Влалу и Бошквви* 1 Жарка. ркдакција

Изложба фото клуба Ветеринарског факултета

ДВАНАЕСТ младих фото аматера изложило је 64 слшсе. Изложба је показала несумњив наггредак у односу на прошлогодишњу, како гхо квалитету слика тако и по тематици која је третирава. С обзиром на скромче матери • јалне и техничке могућности којимд клуб располаже, хсв • литет слика је углавном задрвољавајући. И ове године као и досада истиче се својим радовима и показује сталви на предак друт М. Максимовић з такође и другови Цакић и Смил>ковић. Прва награда додељена је другу Максимовићу за три слике и то: „ВЕРИЦА", „ПОГЛЕД СА МОГ ПРОЗОРА" и „ЗИМСКИ ПЕаЗАЖ", Подељене су још и две друхе на граде и то друту ЦАКИЋУ за фотографију „У ДРУЖЕНИМ СНАГАМА" и друту Б. Мзрковићу за „СНЕГ КОЈИ ОДЛАЗИ“. Две треће натраде добили су Т. Смиљковић за фотографију „НА ПРАКТИЧНИМ ВЕЖБАМА" и Радовић „ЈУТРО НА ПЛАНИНИ" И поред тога што је изложба показала напредак у раду клуба, могло би им се замери ти што на изложби излаже сразмерно мали број излагача Ова изложба је смотра рада фото-клуба те би ггрема овоме изгледало да ое сав рад клуба своди на активност деоет до петваест л»уди. Но ствари ае стоје тако. У клуб је учлањено 70 студената од којих је 90 од сто завршило ссновни ла бораториски течај. Резултат њиховог рада су л две клугг ске изложбе, једна отвореиа клупска изложба у рангу. Универзитетске изложбе, излож ба слизса са радне акције из Светозарева и друта Универзигетска изложба у оквиру мајског студентског феотивала. Актгсдопш залагашем свих чланпва свао клуб спада међу најбоље на Беотрвдско** универзичеггу. Кроз универзитете

аустрија КОНФЕРЕНЦИЈА ПРЕТСТАВНИКа СТУДЕНТСКЕ ШТАМПЕ У Бену крајем септемвра вдржаће се трећа радна конфереицмјд претставника студентске шткмп«. Прогржм за рад конференције воднео Је др. Курт Сколник, главнц уредник листа „Морген“, у заједли ци са претставаицима другжк ау. стриских студентских листова. Одговорност за организацију а провођен»е овога састанка пада ва Аустриску националну студентску унију. * БНГЛЕСКА ЗА ЧВРШЋЕ ВЕЗЕ КОЛЖЦА Током иарта у Лнверпулу одр. жан Је. Један саветодавни састанак Енглеске националне студент«« уније, посвећен иекл.учиво уну. трашњим питањииа. Нарочита па* жња Је посвећеиа проблему сепара тизма у једном нли два већа колеџа. Дато је више сугестија Извршном одбору како да поЈача иезе чланова колеџа и централие организације. АкциЈа извршног одбора у пружању подршхе Једном претседнику студентске органжзацијр који Је избачен из свога колеџа због тога што Је заступао веку мол 6у у корист своЈих другова етудената, награђена Је аплаузвм. Одлучено је, поводом тога, да се иоведе једна шира акдиЈа против спутавања слободе студенжта у мањии колеџима. Бконоиске гешкоће етудевжта обрадио Је посебан реферат у коме Је примећено, да се за сваки посао који се може добити увек Јаве вај мање по три студента. ♦ МЕКСИКО ДОПИСНБ ШКОЛЕ УМЕСТО РЕДОВНОГ СТУДИРАН.А у Мексику се сада уводи вовх систем студирања за учиеа* • професоре, који мм омогућава да кандидати у току етудмЈа раде. Током дана они раде у шхолама као помоћни наставкиди, а восле *ога присуствуЈу вечерњим двашгппм курсевима коЈм су потпуно едобозни, а заснивају се на научноЈ оено ви са квалитетннм дредаинтад, као и у редооним школама. Током шест годмна оон дописни курсеви ће оспособити кандмдате за добк]ан>е учитељскс динломе. Ирви курс ове врсте недавно Је успенгсо почео са радом. На курс се унисало око 100 студената.

2

НАРОДНИ СТУДЕНТ

Број 13