Студент

Још реч две о моралном лику студената

ОПОРАВИЛИШТА НИСУ МЕСТА ЗА ЛИЧНУ РАЗОНОДУ

Пре иеколико дана Управа студентске поликлинику добила је од управника Студентског опоравилишта ва Ава ли писмо у коме се овај Управник жали на владаље и понашан.е неких студената. Препричаћемо, укратко, допкс управника.

29 априла око девет часова увече Љубомир Кривокапић студент медицине, Михајло Здравковић, студент рударстгм и Новаковић Радоје са ТВПТ а одлазе у ресторан. тамо пијудо десет часова, а онда се враћа ју и у шуми, близу опор>авилишта галаме и певају, тако да се могло констатоват;! да нису залуд ггровели сат времеч,; у кафани. Умирили су се и > тишли на спавање тек на интервенцију управнхгка. Исте вечери управник је кон статовао да нису на снаван.у ни Десанка Булатовић, сгудепТ филозофије, Стана Ивковић, студент фармације и Радмилз Т>уроеић, студент Природно-м ј тевгаплгчког факултета. Када IX је потражио по дворишту, Де санка 1е отишла на спавање о ко 10,20, а две последње нису се вратиле ни до 10,35 часовч. У истом писму управник кг же да ће убудуле сличне преступнике кажњавагги искључ њем из опоравилишта. Ми то можемо само да поздаавимо.. Али не можемо да останемч само на томе. Када човек чита горе поменуто тгисмо, не може да на проблем слања студенчта у опоравилишта и понашање неких од њих тамо не по* гледа мало ишре. Писмо управ вика са Авале је било само ди ректан повод да ово изиесемо. То је само доттунило (к препчнило) чашу. Наиме, није редак случај да одгоеорни друтови са факултзта дају своју сатласност, дакле упућују ка отторлаак људе кој I не само да ие уче нити раде у стзгдентској оргавизацији, већ и по својим моралним квал-1тетима и полигичким схватањима тешко да заслужују д 1 уопште буду на Универзитетт. Напратмер, нека удружења шзљу, чак и по два ттута, на лпоравак студенте који су управо доштги са издржавања казне где су били као следбекиц* ИБ; другови са Правног факгул тета шаљу у опоравилиште Ко раћ Милана чим је искључвн џп СКЈ и избачен из дома због косрсања (ваљда да му обезб >■ де стан). Или шаљу се студвчт киње које свој(им тнжашањем овде, у Београду, не гарантуј у да ће се примврно владати и по опоравилтшггима. И зе самз то. У опоравилишта се шаљ •? студенти којттма опоравилиште није најнескпхо-дније. Шемамо намвру да овом приликом гово римо о поступцима некнх лекара Студентске пОЈПтклинике КОЈИ Дају СТруЧНО МЈППЉвЊ >. То, не зато што сс њихов 'м раду нема шта гфитоворит-с, већ зато што шисо не може дз оде на опоравак без сагласн >сти Одбора удружења на ф култету). Навсли смо самс два тр I примера. Можда то кису шт ггримеоч, али довољно убедљив доказ о проблемз' који постзје све акутнији: понашање студенап, њихово схватање обавеза ттргма друштву и њихова (а одб»ра удружења и руководилаца нарочито) брига да се народн! новац. који држава даје студ гн тима гтравилно и целисходно искоришћује. Чиии се да су изгубљене лз вида две основне чињвнице: пр во да држава даје огромчо суме новца за издржавање »поравилншта, али да је тај но вац намењен сжим студентимз који су својим учењем и акчгтн ним радом > студентским оргз низацијама толико исцрнљеч-гл да им је потребан одмор. нега и појачаиа исхраиа. Друго у вези са првим да су о* поравилишта здравствеие уста»ове, којима је намењвна улога додуше не да лече, али да болеег спречавају, а то з«ачи да сви корисници ових установа морају (а којима је оооравак потребан то и саа*и ооећају) дз се држе прописа кућиог реда к&уи тамо постоји, да се одмарају, али не и да баиче, да ое заба-вљагју, аоти не и да ое понашају као у летовалиштима Мипцвења смо да би вајгтравил није бшво да студенти, односно удружегва као целино (или године) одлучују ко ће да иде у опоравилиште, а не да то од • лучује Одбор, јер у тфакси тз чини један човек. А на студентима корисиицима опоравилишта, кодима »е о поравилиште нужно, имају, но гграво, већ дужност да се боре проФив сзих онгих који би се у будуће „прокријумчарили 4 * уод маралишта и покушали да од њих створе места за своју личну разоноду. Тим пре што су до сада студвнти радије крити ковали управе и тражили ол њих и немогуће ствари, а гтрема својим др>утовима су били либерални, а поиекад и сентиментаттни. М. С

Како провести ферије?

АКТУЕЛНОСТ овога питања мало је замаглио овај исувише хладан мај. Заиста, дј»ри одмора нису далеко: треба да положимо јунске исгтите и оида смо слободни! Али како про вести ферије? Знам једну групу загрижених ,акцијаша“ сгтремају се да иду иа Винодол похвална инициЈатива. Али су бројнији они који се пигају; Шта нам Феријални савез припрема? Где иде дрЈгжина нашег факултета? Обрадовало нас Је оснивање ове организације и радо смо се учланили. Сада је месец мај а на мноГ гим факултетима ни чланске кар»>е штсу поделлне. Још се сећамо |оних прогласа који су обе Навали: путоваша, логорован.а, чак и путоваше у иностранство. Знамо, прва је година, недостају искуства, средства ... Али треба ј чинити што се може. Другови из градског одбора Фери Јалног савеза тек су отишли на терен да траже зграде за одмаралиште. Материјалне тешкоће организације су огромне. Како Је мало гакашњено са формирањем савеза, то ни у једном буџету нису предвиђене дотације овоЈ оргакизацији Од 17 —25 маЈа организуЈе ое Недед.а Феријалног савеза. Путем предаван>а, изложби, друтарских вечери и других форми, дружине ће да популаришу своју организапију. Чланство би се нарочито требало заложити у окупљаа.у вомажућих чланова. Мало више самоиницијативе. Дружине су те које су у првовг реду позване да организују логорова&а « путовање. Дружина Природно•мгематичког факултета оснива гвој логор у Дубровнику. Једаи *?лан шихове дружине уступио мм Је плац, а шаторе су добизш од градског одбора. Нашим дружинама етоји на расположен.у око ПО* вгаторских крила које Је АрмиЈа уступкла Савезу. Да ли ее сећате Власине? На савоЈ обали прозрачног Власинског Језера Савез има две бараке. Ту ее ножемо лепо одморити. Власина Је наша, ми смо Је градили, за н»У су везане успомене... многи ће Је посетити Још ове године. За оне који воле путовања ФериЈални савез СрбиЈе припрема неколико врло интересантних, вероватно и Јевтшшх турнеја: кроз Хомол.е, Космет, ВоЈводину, уз Дрину и ииз Дунав. ПутоваКе се уз попуст коЈи згживају чланови Савеза, а на иуту биће организоване прихватне станице у коЈима ће ое, са малим издаотгма, пзтници моћи окрепити

Народии оркестар КУД „Лlкка МЈггровић"

Најбоља генерација после ослобођења

Миаги који су се прошле године уписали ка ггрву годину Машииског фзасултета нису да нас на другој. Зато је био потребан услов само два заостала испита да би се утписала другаТо је услов и за ове који су данас на друтој. Нараано да многи од ших исто тако неће утгисати трећу. Ево шта каже професор др Рашковић о студенгима друте године; „Већ десетине генерација водим нз прве у другу годину и непр«стано пратим њихов рад. Ова генерацнЈа одмах је уочила да је У питан>у квалитет и може се рећи да су то оим и оправдали. Верујем да ће ове године у Јунском року бити много бољих рсзултата, него прошле године, Овв године запазио сам толико интерссоваља за поје-

Професор др. Рашковић

Боље су од прошлих генерација

Изјаве професора о студентима друге године

Прошле године пред јунски испитчи рок објавили смо изјавс професора о раду студената прве године. Готово све изјаве говориле су повољно о њиховом раду на факултету. Данас, после три испитна рока може се одређеније и сигурније закључивати о стручном раду студената садашњих других година. Обишли смо неколико факултета и о свему томе разговарали са наставницима. Они су нам, без претензија да дају своја мишљења о најважнијим проблемима друге године на свом факултету, говорили најчешће о свом предмвту, о томе што они лично сматрају да је потребно истаћи када је реч о другој години. И ми смо забележили...

дине проблеме код студената као никад до тада. Неки студенти улазили су и у ситнице, а то је раније била ређа појава. Њихова педантност и уредност у извођен.у поједигосх вежби и графичких радова сведоче да ће јунски рок бити јако плодоносан. То потврђује и рсдовно праћење прсдаваља које ове године за 50 од сто веће него у прошлоЈ годвни. С правом можс се рећи да је ово гексрација потпуно равна генерацијама из 19-15 године. То су генерације којс се само повремено поЈављују па фзкултету. Јсдино што би замершо студентима, то Је да се Још данас доста врс мена губи у проналажен.у поЈсдиних уџбепика. Наравно, н.их Је Још мало и то по мом мишљењу првим годинама доста смета".

Покоји пут сам помишљао да Је сада режии обавезног похађаља предавања, алм знао сам да то ниЈе. Они су и прошле годипе били редовни, али тада сам сматрао да је то иитерссовање зато пгго је по-

четак и за њих повина. Сада Је то озбиљан и темељит рад. ВеруЈем а то је мишљење и осталих моЈих колега коЈи им предаЈу да ће резултати у Јунском року бити бољи ол прошлих за 20 од сто.

спита и по сразмерно све ввћеи броју студената који редовно посећују предавања. Али мислим да 1* то случај не само са дргугом годаном, већ на свим годмнама на фа* култету. То Је рсзултат консолидације непосредно послератних прилика, када још програми нмсУ били устаљени, уцбеника је једва било, кадрови који су долазжл* из средњих школа били су, у проееку узевши, слаби итд. На друтој години пма блжзу 3*o редовних студената, од којих половина, тЈ. око 150 редовно посећуЈУ предавање. ПИТАЊЕ: КАКО СТЕ ЗАДОВОЉНИ ЗНАЊЕМ ИЗ ВАШЕГ ПРЕДМЕТА? Одговор: Наставник никад не може бити задовољан постигнутим резултатима, увек трсба тежити да се они побољшају. И поред све већег броја младпћ другова коЈм иажљиво прате предавања и прошиРУЈУ своје студпје, активно учествују на практичним семинарским вежбама и стручним групама, Још смо увек далеко од тога да отстранимо негативне појаве у студирању: пасивно, механичко прилажен.с материји, кампан.ско учење уместо продубљеног, систематског, и као резултат свега тога некоректно учсње. Још Је увек честа појава на испитима, да например студент научи све о застарелости, али ако му поставим питање „Ако сам вам дао хиљаду динара на зајам, када застарева моје потраживање* изненађен Је, Јер ту уопште не види правни однос и могућност застаревања. Борба против тих недостатака захтева уску сарадњу нас наставника и студената, јер су правне студије смо при површном прилажењу лаке. Устварп оне су тешке. Први услов за ту сарадњу Је редован долазак студената на предавања. ПИТАЊЕ: КАКО СТОЈИ СА УЏБЕНИКОМ ИЗ ВАШЕГ ПРЕДМЕТА? Одговор: из мога предмета етуденти су недавно добили уцбеник из општег дела грађанског права, уџбеник нз стварног права је застарео и требало би га заменити, пошто су у изгледу нови прописи из те матсрије. ПИТАЊЕ: ШТА МИСЛИТЕ О ПРЕСТОЈЕЋИМ ИСПИТИМА И УСПЕХУ ДРУГЕ ГОДИНЕ7 ДА ЛИ СЕ НАДАТЕ ДА ЋЕ ОНИ БИТИ СТАНДАРДНИ СТУДЕНТИ ИЛИ СЕ НАДАТЕ БОЉИМ РЕЗУЛТАТИМА7 Одговор: На испитима Још увек опажам велики број одуста Јања, али с друге стране све Је мањи број кандидата који излазе неспремви, ~на срећу а желећи „слабу шестиПУ“. Ниво знања иа испитима св сталио побољшава, па гам уверен да ће то бити случаЈ и следећег испитног рока.

Др. Лндрија Гамс, доцент Правног факултета

Професор задовољан другом годином

Карактеристично Јс да су се на пр вим годинама Грађевипског факулхета од увек тсже сналазили студенти него иа осталим факултетима. Мноти сматрају да Је то чвор или мрежа по којој се тсже пролази без заплста.

Огромаи број вежби и непрестано цртањс и извођење сваког детал.а многима не успева, али сни који то успеју они постају и дослодии. Ретко када сам до сада био тако заузет са студентима друге године.

Без коме нтара

Уместо спремања исшгга неки студенти играју картс на Калемегдану

Наставник никад не може бити задовољан постигнутим резултатима

Др. Акдрија Гомс, доцент Правног факултета предаје грађанско право другој години. ПИТАЊЕ: КАКВО ЈЕ ВАШЕ МИШЉЕЊЕ О САДАШЊОЈ ДРУГОЈ ГОДИНИ ОБЗИРОМ НА ЊЕНЕ р::зултате прошле године? Одговор: Друга годииа, којој предајем, сваке године св поправља. То се пркмећује по квалитету и-

ЗА ЗБЛИЖЕЊЕ ПРОФЕСОРА И СТУДЕНАТА

Похвална иницијатива

ПРОШЛЕ недеље на инида јатогву ;трофесора Боре Благојевкћа студенти дру ге године права су >рганизова ли преподневни излет у Топчидер и Кошутњак. Скоро сви студенти који ггосећују предаван>а бшги су на излету. Оваква иницијатива се коже топло поздравити и добро ће бити ако и други професорч пођу овlтм примерсм. Мисли и да је ово најбољи пут ка збли жењу професора к студената јер катедра је тешко премости ва, а овакво зближење љу ди уродиће тим да студенти па штују пре свег-г. човека, а то је најважније за однос између нас студената и професора. Није предвиђен неки нарочити план. Скинули смо се са трамваја. Пред на-ма се у свој својој раскоши указао зелени пејзаж Кошутњака обасјан милоштом гролећа. По њему су весело и са пуно радости играла деца Излетници су лотражили разоноду. Кх>енули смо га чесми. >спут смо каишли на рингишпил, али он није наишао на одзив у „маси“ Гађање лоптом имало је одјека Гдђао је за „Црвену звезду“ Никола, а за „Партизан" Лала. Лала је изгубио. Овде је добро за учење приметио је један колега који је хтео да стави професору до знања да он уни.

Не, напротив, :амо соба и то без слика, додао је неко. Разговарали смо о многим стварима :ттрофесор је ттричао како је он основао предузеће, како је по Вучу снимл>€на „Софка“, а сад нека варијација (мксли на „Циганку“) која лежи у бункеру на Калемегдану. _ Ј епубличка предузећа за промет филмова неће да је тгриме. Неко додаје: да је извеземо. Дискутовали смо о наслед-

ном праву које професор тгредаје, о нашем „чувеноад каслед нику“ који је примио толике мплионе. А затии нам је ггрофесор објашњавао суштинуобнав.нања Солунског ггроцеса, пошто су се студенти веомаин тересовали за то. На основу нових материјала и неких писмених извора које је о« открио у Загребу, .аи смо могли кроз излагање да сагледамо по зитиван за оно р-реме лик Апи са. Наш колега фото репортер Сава је сиимао, а какве ће слк ке бити вкдећемо. дгфнуло нас је кад смо видели раздрагаиог профеоора окруженог студентима, гштимност која је срушила „екс катедру“. У програму је била утакмица између навијача Црвене звезде и навијача Партизана. Реда« ттримвр да се овако изражавају навијачке страсти. У* такмица је бшта фер, судијз Миро ое није чуо (само ретко) дожао се оног кад судија ћу ти, тад је најпаметнији. Ако погреши бранио га је професор из професионалне колегијал ности. Утакмица ее завршила са резултатом 6*5 за навијаче Црвене звезде. Трамвај нас је, иако са кваром, успео да врати у Београд задовољне са утисшша који ћ? остати дуго у нашем сећању

М, МИЛЕТИЋ

У посети болесном наставнку

Студенти VI ееместра саобраћајног и хидротехничког отсека Грађевинског факултета посетили су свог болесног наставника инг. Драг. Мркшића интересујући се за његово здравље, са жељом да им се наставник што пре врати на факултет. * Ово је леп пример захвалности студената свом наставкику који радом много доприноси да студенти стекну што боље стручно, и за праксу неопходно, знање. ИСПРЛВКА У чланку „Пламен огњишта отсјајен у очима“ који је изашао У прошлом броју, на место имена Ксеније Љубибратић треба да стоЈи Мила Квежевић.

Бољи су него прошле генерације

Др. В. Мићовић, професор Природ« но - математичког факултета Како Је изиењен програм на фа* култету, одмах је све кренуло ш»боље. Студенти сада ииају у дру гој години два предмета. Све свој« остало слободно време проводе у лабораторији. Математика на првоЈ години, можс се рећи, да је иослужила као решето. Ко Је положио тај испит постао Је редоваи студент. И баш о овим студентима могу да кажем све најбоље. Проценат студената који редовно похаћају предавања много је већи у односу на прошле године. Са лабораторискии просторои ив смо јако скучени. Студената Јв много, а места мало. Зато, од ових који су ту и редовно раде, желимо да начинимо што боље стручњаке. У ту сврху су уведени бројни колоквијуми, да се може пратити рад и квалитативаи развоЈ сваког студента. Непохађање вежби ликвидирали смо ва таЈ начин, што неком неуредном етуденту одузимамо иесто у лабораторији. То много значи.

Др. В. Мићовић професор Природно-математичког фокултета Број I 3

НАРОДНИ СТУДЕНТ

3