Студент

ПОСЛЕ ФЕСТИВАЛА

Драма на фестивалу

« Монсераш > — *Цврчак на огњишшу » <Сл%ге> — <Карлова тетка<

НА овогодшлн>ем сгудентском фестивалу приказа« не су четири драме. Акадвмско позориште је дало Роблесовог „Монсерата* и адаптз г?ију Диженсовог „Цврчка на огв»ишту“, Академско друштва медицгшара „Мика Митровиа ‘ „Слуте“ од Цанкара. а Е*о* номски факултет „Карлов 7 тетку“. Четири драме као израз позорашхног аматерског рада на

Београдском увивераитету нзг је варочито богат просек њетовог аматерског рада, али су оне маље-више права слика драмског радана факултетима. Те четири драме имају у избору распон од високо цењвне у свету драмо једног егзистенцијалисте Роблеса даваае на свизм већим сценама света, па све до кича исто тако несто даоаног хшсром света „Карлове тетке“ Извођеша су била у сраз-

мери са могућносгима и радом. Академхгго позориште је „Мон сервтом" показало своје широке могућности које ово позорипгге може постићи баш смгјшм избором комада, још смелијим поставкама, које ће ићл све до ексггеримеита, како препоручује и Хуто Клаји у пј* следњем броју О овом предлогу вредело би пораз јшслити, јер би једна тако смг ла одлука могла ово позори ште да претвори једнот дана у сцену са сталним репертоарои и сталном публиком, које би з свежило наш град резултатима младости које увек у својим испЈитмваљима донесе извесне новости и увек задуже таквгш постуггцима културу онога вре* мена у коме живи. Таленти :о ји су се афирмирали »а ооој

претстави могли би бити аосиоци смелкх режжжих поступака и гоеогрхггм у њено Ова сцена мотла би поста~т поред попришта за режиске ек сгтерименте и сцева на којој 5и се афирмисали доетаћи драм ски ггроизводи, како младих. тако и стариЈих писаца. Пожда би се то могло одво®:ти и на осгале секције аматера студената коЈи би могли поставити неку драму свога ко леге. Таква фестивалска маниби била не само манифестација аматерске глуме, већ и драмоког ствзралаштв а. ма како он био скроман. Такве смелости увек бивају награђене, а успех таквкм једиим гестом ако би био успех, био 5и велики успех, који вреди окушати. МИОДРАГ ЂОРЂЕВИЋ

С м Е Н А Г Е Н Е 1> А Ц И Ј А

Фестивалски конкурси

Награде додељсие учесницима свих конкурса биће јавно објављене и додељене награђенимз на свеманој приредби, која ћс се одржатп 2 јуна у сали Цеитралног дома ЈНА у 20 часова. На тој приредби извешће се и прочитати најбољи паграђени радови. ОДЛ У К А Жирија конкурса за поезију I Награда се не додељује II награда додељена јг МИЛАНУ МИТРОВИЋУ, стуОенту архитектуре з а пес.не: „СЈЕЋАМО СЕ ТОГА ВРЕМЕНА", и ЈОВАНУ НЕШКОВИЋУ, студенту архитектуре за песле: ~ДЕВЕТ МОЈИХ ГОДИНА„ПОД СНЕГОМ “ и ЗАЛАЗАК". 111 награба додељена је АЛЕКСАНДРУ РИСТОВИЋУ за пссме: „МОЖДА ” и „ НЕСТАО” и ЖАРКУ ЂУРОВИЋУ, за песме: „ГОВОР ЛИШЋА" м „МАЛЕНКОСТ”. Жири конкурса за поезију: др. Видо Латковић. проф. Универзитета, ДимитриЈе Вуненов, асистент, Славко Вукосављевић, уредник „Младе културе “ и Милосав Мирковић, члан редакције „Народног студекта ", Одлука Жирија конкурса за музичке композиције Првз награда за соло песме, у износу од 5-Ш дии. додољује се ДУШАНУ РАДИЋУ, за песме „ЈЕСЕН« м „СЕЛИМ ВЕГ“. Друга награда за соло песме, у износу од З.оав динара додељује се РАДОСЛАВУ М. АНЂЕЛКОВИЋУ за иесмт »БОЖУР*. Похваљује се песиа „ИСКАЛ СЕМ СВОЈИХ МЛАДИХ ДНИ“ од ЗЛАТАНА ВАЈДЕ. Прва награда за ннструменталнс композицмје дми ее између радова „ИГРА ЗА КЛАВИР* од јосн»*»а ЕНРИКА и „СОНАТИНЕ ИН Д“, за клавир ДУШАИА РАДИЂА. Друга иаграда за инструменталне композихр*Је дели ее између радова „ФАНТАЗИЈА ЗА ВИОЛИНУ И КЛАВИР- ИВИЦЕ МАРКОВИЋА и „РОНДО ЗА ВИОЛИНУ И КЛАВИР- ДУШАНА РАДИЋА. Прва награда за хорске песме не додељује се. Изиос иамељен првој награди додаје се износу намен.еиож другоЈ награди и од тако добијеие еуме додељују се три друг* награде (5000 4- 3000 8000 :з ВЈ 2б«8) за следеће радовс: ЛВЕ ПЕСМЕ ЗА МЕШОВИТИ ХОР“ КОСТИЋА А. ВОЈИСЛАВА, „ТРИ ПЕСМЕ ЗА ДЕЧЈИ ХОР И КЛАВИР" КОСТИЋА А. ВОЈИСЛАВА « „ОЈ ЛОШО, ПОЛОШО" за жонски или дечЈи хор, ВЛАСТИМИРА НИКОЛОВСКОГ. Одлука жирија конкурса за прозу Прва награда додељена је МАРИИКУ СТОЈКОВИЋУ, студенту права, за приповетку „ИЗА БУСИЈЕ”. Друга награда додељена је МИОДРАГУ БУЛАТОВИЋУ, студенту психологије, за приповетку „ПРИЧА О СРЕЋИ И НЕСРЕЋИ Трсћа награда додељена је АЛЕКСАНДРУ ОБРЕНОВИЋУ, за приповетку „НИТ 4 '. Жири конкурса за прозу: Оскар Давичо, књижевник: др Крешимир Георгијевић, проф. Универзитета, Радмило Дчмцтријевић, предавач, Зоран Гавриловић, уредник „Ревије” и Петар Џаџић, уредник „Видика”. Награде стручних радова На Машмнском факултету награђен Је рад са темм*: „О динамкчним капрезајима стајиог трапа“, Уроша Предића« Иа Пољопривредком факултету награђен је рад са темом „Неки повољни услови за спорулациЈу квасца*. На Правном факултету каграђен је I>ад са темом „Женевска конвенција за побољшаље судбине болесиива ■ раљеника у оружаним снагама у рату“, Стефановић Алексанара. На Самосталном саобраћаЈном отсеку награђен Је рад „Привредна оправданост и перспектива поЈедииих врета железиlгчкв вуче у ФНРЈ“, Симоновић Јоваиа. На Архитектонском факултету награђен Је рад са темом „Фолкдорна архитектура на подручЈу Старог Бара*, Ранк* Фиидрпка и МнрЈане Ђорђевић. Свака нагртда износи 5000 динара.

Уметничка фотографија на фестивалу

УНИЗУ приредби и културно-уметничких манифестација које смо током протеклих фестивалских дана имали прилике да видимо, видио место за узимају и аматерске изложбе уметничке фотографије бсоградских студената, како цектрална Универзитета, великих школа и академија, тако и појединих факултетских фото клубова. Што се о њима врло мало кли иимало говорило и писало, разлог треба тражити у Још недовољном познаван.у и разумевању ове гране уметничке делатности, упркос томе што она код нае има богате трвдиције. Велики број излагача ка овим изложбама показује да се и код каших студената развија све већа љубав према овом „новом оптичком говору стварнв лепоте и реалистичке сажетостм“. У томе Је и највећи успех ових изложби. Алн квантитет не мора увек да обвзбеди и квалитет. А за квалитет изложених радова узетих у целини не може се рећи да Је на некоЈ завидноЈ висини. Занатство и мехаиичко фиксирање објеката су овде најчешће примарни, што наравно ни у ком случају не можв да замеки умехничку интуицију. Често с« потпуно погрешно и неосновано мисли да је код уметничке фотографије најглавније техничко

- савршенство (мада је оно као изражајно средство кеопходно), а ттренебрегава се око најосповкије откриваше суштине ствари, псиуолошке тајне, одражаваше живота, супгтилност замисли, емотивно проживљаваше. А ово друго понаЈчешће овхгм младим људима недостаЈе. Занимљиво Је осврнути се и на тематшсу коју ове фотографије третира Ју. Т у су углавном застуттљени ггејзажи, уобличени са богатијом или сиромашнијом инвенцијом. Ту Је дошла до изражаја тзв. . пикторална фотографија“, али духа напте епохе, наше средине и наших људи овде мал© има. Уместо да постану дневник слика напггг времена, ове су ое фотографије расплкњавале у не много оригинал ном фиксирању мањс-више привлачних екстериЈера и природе, без живота и рада у н»има. Фестивал Је показао љубав студентске омладине за уметничку фотографи Ју. Што квалитет ниЈе одговорио квантитету, разумљиво Је: фотограф-аматер не може да постигне експресивност, драматичност и емотивност, ке може да оствари типичност, естетско уобли- 1 чен>е и коначну форму наЈбит- ■ није елсменте уметничке трансфор- ; мације у оиој мерш у коЈој то по- , стиже фотограф-професионалац.

МИЛОРАД МАКСИМОВИЋ: Зшмскп пејзаж

АНКЕТА „НАРОДНОГ СТУДЕНТА“

Студенти и кинотека

Листићи анкете сведоче о великој популарности Ју гословенске кииотеке. Само 23 од сто студената одговорило је да не иде у кинотеку, 8 од сто нагласило је да често иде у Кинотект Студентске претставе у Музе ју кинотеке увек су добро посећене. Током прошле године одржано је око педесет студентских претстава. Дела Чаплина (Потера за златом, кратки филмови, Диктатор), Мајлстона (На Западу ништа ново, Мишеви и људи), Ајзенштајна и Пудовкина показују да филм није тако ефемерна уметност као што се често говори. Иако су великом већином сту денти показали интерес за зна чајие и вредне филмове, грандиозна УФА-лимуиада Индиски надгробни споменик (први део Тигар од Ешкапура, други

део Индиски надгробни споменик) имала је дваиаест прет става, односно шест дуплих Од 358 студената који су одговорили на питање п Идете ли у Кинотеку" одговорило је: ДА 276 87 од сто НЕ 81 23 од сто Неколико студената поотавило је питање: Зар Кинотека не би жогла да омогући студентижа улаз и по јевтинијој цени? Публику на студентској прет стави филма „Манон “ сачињава ле су готово искључиво студен ткиње. На једном анкетном листу по ставл>ено је питање: Зашто Ки нотека приказује филмове само са овако мистериозним наслови ма; Живи леш, Тајанствена Црна маска, Индиски надгробни споменик и др.?

карте су стајале 54 динара, прет става је трајала четири сата, присутних је било 1500 студената. Због једног инцидента крајем априла управа Кинотеке обуста вила је низ уговореких претста ва (група од педесетак студена та дигла је галаму пред Музејом кинотеке што нема претста ве филма „Кафе Метропол" не знајући да је претстава одложе на. Неки су претили да ће по разбијати излоге). Било би ште та да се онемогући студентима посета таквих филмова као што су „Фауст* 4 , „Тихи Дон“ и други који су ставл»ени у репертоар овог тромесечја. Надамо се да ће неспоразум бити заглађен. Д. М

Најбоља друштва на фестивалу

„Мика Митровић“ заузео је једно од првих места

„19.810 посетилада на 44 концерта и приредби дате за студенте, грађавство и болеснике, биланс је рада КУД „Мика Митровић“ у овој школскрј години". Широка делатност КУД „Мика Митровић" на Медицинској великој школи расте из годипе у годину. И поред своје масовности (245 активних и већи број члановз који повремено помажу) дурштво се старало да лодигне уметничке квалитете своЈих чланова-аматера. Н>ихови таленти кроз разне секцнје п групе дошли су до свог пуног изражаја на овогодишњем Мајском студентском фестивалу. студентска прослава годишњице, ниЈсдна акадсмиЈа није била без програма КУД-а „Мика Митровић". Све наше прославе успеха на разним пољима делатиости студепата МВШ уввк су свечаио обележаване и наступима КУД „Мике Митровића“. На завршној прославм „Нвдеље студената медициие“ ректор МВШ професор др. Враико Шљивић са попосом Јс рекао: „КУД „Мика Митровмћ" доетоЈно је увек репрезентовало МЕШ и са празом носи име Народног хероЈа Мике Митровића који Је био студент Мсдицииског факултета". Компактност колектива, другарство и озбиљност са којом члаиови друштва прилазе сваком 4адатку, |есу и тајна њиховог усЈтеха. Хорска секција Је (98 чланова) за студентски фестивал ставила на позорницу „Кантату" од Јосифа Маринковића и под руководствои професора музггке, Александра 1»лиЈева успешно извела ово дело, што је претстављало и прво шегово извоћење у нашој земљи. И премијера драме „Слуге" од Цаикара, спремљена за студентски фестивал, дала је много новога на позорници аматера. На завршној свечаностм, као Једнви претставиик фолклорие умет ности, ансамбл пародних игарз КУД-а „Мика Митровић“ свечаио је обележио завршетак студентског фестивала- Велики утисак који Је оставио народни оркестар под рјгководством Белобрк Вракка, студента фармациЈе и квартст гитара, говори нам о знатиоЈ хузкч кој култури етудената аматера- Свлистички наступи вародних певача Стсвана Цветковића, Анице Станојев м Чедожира Радовановића ва хзрмоници показали су кам еа коликом вољом и упорношћу еу се спремали ови људн да на студентском фестивалу достоЈно репрезентују своју школу. Прошле годиие Је на изградњн хндроцеитрале ка Власини, дру-

штво учествовало са сво Јом рад. иом бригадом „Мика Митропик« која Је била пример у раду и но* силац културно забавног живоп на градилишту (три пута ударна, два пута специ Јално похваљена а Једанпут похваљсна, са 26 ударнака и 52 похваљеиа). Друштво је добило понуду од а« ташеа за штампу. грчке аиабасадв за гостоваље у Грчкој и то послв наступа ансамбла народннх игара на Коларчевом универзитету. Да лц ће другови из КУД-а „Мика Мч* тровић“ прихватити лонуду гостовања у Грчкој не знам, али са»ц та чињеница иам говори да КУД „Мика Митровић“ иретставља једно од наших најбољих друштава иа Бсоградском универзитету, КУД „Мнка Митровић Је добпо дицлому од универзихетског Савеза студеиата за свој успех на Фестивалу, а свакахо је и допринео да Удружење студеиата медицине добије златиу медаљу као најбоље удружење у овогодишњем мајскои фестивалу студената Београдског универзитета.

в. ЈАНОШКОП

РЕЧ ДВЕ О ИЗЛОЖБАМА

САМО дзс ттзложбе стуликовних почеткика, бил.е доволвне да објаве све оно обил>е побуда, ствараља, дик тата трекутс.ка и напорних по«авл>аља. Првс је у дру штвеком клубу т ВШ-а. а затим у фоајеу Градског народног одбора отворена ревија младих сликара. После извесне смелоеш и трезвено сти у изоору ка првој, наишли смо на укоченост и ки »ачин мирноће на друтој изложби. Комисије, које су бирале ликовне радове, не могу себи ласкати да су увек имала ду жно поверење у студеите к љихова надахнућа, А било би поразно угврдити да сгу денти са Ликовне академије нису ималм шта новог да из несу осим деоепгне порчрете где је љихова даровитост остала инфериорна. И док су студенти технике, готово а' матери, али ништа страсни у почетнихптву, донели усколебану линију, запослили боје у прилог распо ложеља, дотле су студенгт' „школске кичице“ остали у широким рамовима само занатски опраздани. Ликовне кзложбе студената су врло ретки посао, а још ређе доживљај. Просто би се рекло да ваш младн човек у погледу ове уметности стоји на нејаким нога* ма. На изложбама које се увршћују у фестивалоки про' грам, јавл»ају се из године у годину само наговештаји, а иззвска мотивска једностра ност и малодушност диктирз ју утисак да нека велшшх и својеврсиих духова. Горзак је закључак да изложбе ни тематски нису би ле виталне и привлачне. То не значи да студенте, ликое не почетнике треба позивати на егзибиције. Алг ог::шн>ена и заробљена рука никада неће дубоко залазити у ствар ност. Веома слабо била је 52 стлшљена графика Где су били студенти архитектуре? Зар се није моглг спремити изложба стручнпх и осталих цртежа? А фостчвал је служио и високим задацима, а не само лозорју масовности. Ако искуства треба памтити, онда би ктгчигр- студената требало сачувати свежом до идућег маја.

НАРОДНИ СТУДЕНТ

Број ц

Страна 4