Студент
Први фестивал економских факултета
Идеја о фестивалу родила се код другова из Љубљанс. На састанку Мвђуфакултетског одбора који је одржан децелбра 1952 године у Скопљу, претставници Економског факултета из Љубљане предложили су установљење традиционалног фестивала, који би се одржавао сваке године у једном од уииверзитетских центара. Трошкове око фестивала сноси свако удружење за себв, а евентуални приходи са фестивалских приредби, деле се пропорционално поднетил издацима.
ЈБубљанска публика топло је поздравила учеснике фестивала
Први фестивал је одржан од ?9 априла до 2 маја у Љубљани. Ттос дана нашле су « У ЈКубљани фсстивалске групе економиста из Сарајева, Скоггл>а, Загреба, Љубљане и Београда. Групу из Београда сачин.авали су КУД „Владимир Перић-Валтер". Доносимо овде неколико утисака које је забележио један од учесника на овом фестивалу. * На перону нас Је дочекала груп.з студената економије из Љубљане. Сусрет је био срдачан. Саопштили су нам да су Сарајево и Скопље стигли. Сада се очекуЈе Загреб. Пошли смо у град. Свечано искићена Љубљана у очекиван»у 1 маја, чиста и сунчана, испуњавала Је и учеснике фестивала празничним расположењем и чинила да и ова наша студентска манифестација, добије свечанији карактер. У мору застава истицало се бело платно разапето преко главие улице. На њему Је крупним црвеним словима писало: Први фестивал студената економије ФНРЈ 29 априла 2 маја. * СтЈарв зграда филхармоније не разликује се споља ни п© чему од всталих, станбених. Једино натпис „Словеначка филхармонија и , упозерава да Је ту љубљански храм музике. Сала Филхармоније била Је одређена за наступ хорова и из-
вођење осталих мањих тачака. То Је висока, пространа и лепа сала. Љубљанска публика, са своЈим истанчаних укусом, напунила Је ове вечери салу, не толико због очекивања неког уметничког доживљаЈа, већ из поштовања према труду младих аматера, коЈи Је уложен у припреме за фестивал. У просторији за извођаче испред сале окупио се хор Београђана. То Је био Једини факултетски хор на фестивалу. Поред њега иступио јс и реномирани академски хор Љубљанског универзитета. Наш хор Је био млад. Свега месец и по дана је увежбавао. ОваЈ иступ пред љубљанском публиком био Је смео корак, али сви чланови хора знали су да се од њих, без обзира на околности, тражи одређен квалитет и зато су дали све своЈе напоре за успех. Сала старс филхармоније саслушала Је Мокрањчеву „VIII руковет" и остале песме пажљиво, и од срца поздравила младе извођаче. * Другог и трећег дана фестивала пред пуном двораном биоскопа ~Унион“ наступале су фолклорне групе из Сарајева, Скопља, Љубљане и Београда, свака са својим националним играма и у својим народним ношњама. Успех Је био очигледан. На бини се ређало коло за колом, игра за игром: буњевачко, шопско, приморски плеси.
гламочко, врањанско, копачко, сла вонско, словеначка полка, србиЈанско... Тиха, разиграна, суморна, весела, са окретима, ситним поиграва њима и скоковима, разним фигурама свако од њих карактерисало је менталитет и темпераменат Једног од наших народа, Једне од наших покрајина. Лепота младих играча у народним ношњама младих тумача народне душе, њихово заплитање могама, извијање телом, сви њихови грациозни покрети опчинили су гледаоце, а после два часа и публика и извођачи напустили су дворану, сваки на свој начин задовољни. * Иако без довољко искуства, Јер Је ово био први фестивал, Удружење студената љубљанског Економског факултета обавило Је организациЈу фестивала на потпуно задоволлвајући начин. Предусретљивост, пажња, друтарство, учинили су да смо се мећУ својом словепачком браћом осећали као код куће. Једини нодостатак организациЈе фестивала био је таЈ, што ниЈе бнло никаквог жириа који би званично оценио квалитет појединих тачака и прогласио победнике фестивала. А могле су се предвидети и неке награде. Претставници факултета били су позвани и претстављеии ректору Љубљанског универзитста. У разго вору са гостима ректор се детаљно интересовао за одвијање програма фсстивала, за тсшкоће на које се иаилази и са своје стране потврдио корисност ооакве »• '*пl-ђостациlе. Сугерирао је да се 1 ј с овакви маеовнн састанци с. удсната ,еко-
номије искористе и за размену искустава у погледу проблематикв стручног рада. * У част учесника фестивала организовано Је, пред сам одлазак. другарско вече. Ту смо сс још једном сви искупили. Чули су се језици свих иашнх народа. У приЈатсљском разговору претрссали су се наЈновиЈи утисци са фестивала и из Љубљане, коментарисали успеси поЈединих факултета. До касно у ноћ опраштали смо се са Љубљаном, са нашим колегама љубљанским студентима, са којима смо се сада још више зближили и поставили темсље за Још плодпмЈу сарадњу.
Љ. ЂУГИЋ
Ученици Средље балетске школе на фестивалу етудената Београда
М. оОРЂЕВИЋ; На планинском сунцу
Запииш слободно:
Ово је први „кону" израђен у нашој земљи
— Делатиост друштва доско ра се одпијала углавном на Ј.зградњи „Фабота" објашњава претседник друштва Имали смо залиху материјала потребног за њега. Жсл>а да се овлада изградњом тако солидног кајака матерт:Јално јс била >безбеђена. А алат, знање и искуство неопходно у изградњи једног
Кудљивог пловила као што је кајак? За сада се чланови УБД од алата служе само гарпитуром тестера, длета, рендића и свезача којима изводе кривине на ребрима кајака. Понекад се у столарској радионици ректората ТВШ послужс фрез машином. За изградњу пловних објеката неопходно је познавање основа _ столарског заната, добар алат и солидно руковање н»име. Чланови УБД то знање стичу нга изградњи објеката у својој средини. Обично се о сваком детаљу процеса израде, освојеним са успехом или послс неколико покушаја, врло бучно дискутује Изванредан проблем аматерима УБД претстављало је „за шивање“ „Фабота", За тај посао они нису имали ии знања ни искуства. Ипак су га ч порношћу и временом савладали. (Кајак „Фабот“ у деловима састоји се од рамова и ребара који склопљени чине костур кајака. Корито „Фабо та“ је пресвучено преко костура гјтиом, а горњи део гушграним платном. Гума и гу мирано платно се по горњем ободу платна зашивају). На изградњи „Фабота“ роде скоро сви чланови. Прошле го дине су почели- 2Р комада. Од чих су седам готови, а три ое довршавају. Два једноседа и ]одан двосед су прошле године „полагали испит на Дрини“. Возили су их чланови друштва Радуловић и Стекић. Они којк су их и ттравили. Стабил* ност, то је најважнија доброг кајака. А њу је код „Фабота“ тешко постићи збо: мале сосптвене тежине. Зачеци „кануизма“ У радионици УБД заузима готово две трећттне дужине ка луп за кајак „Кану“. Потсећа на слику костура кита излј женог у малој просторији неког музеја. Преко калупа, саграђеног од рамова и ребара ка чврстом постољу тако дз дочарава облик будућег „Кануа“, биће налепљена специ; лно изрезане површине фур нира једна преко друте. ЧетиРи слоја фурнира унакрсно слепљених чиниће необично : аку конструкдију. Без ребара и рамова, без гуме за које су потребне девизе, без јасенови|не необично цењене у бродарству, Материјал за „Кану“ Је Јнајјефпшији бродарски мате-
ријал, То је у бродарству нешто споредно фурнир. У томе и јесте величина замисли другова. Од материјала, кога V нашој земљи има довољно, би ће израђен кајак који може да има врло широку употребу, нарочито на селу. Али и овај посао не тече без проблема. Искуство, алат, лепило. Легтплс је проблеи број један. Авионско „хладно“ туткало, које даје изванредну чврстоћу лепљеним конструкцијама није отпорно према води .Лепило које производи Југовинил није отпорно на топлоту. Издржива само ше»десет степени Целзијуса, док је на Сави на летњем сунцу кајак изложен температури од 70 степени. А „Кану“ се без доброг лепила не може саставити .Па ипак пионири овог посла код нас нису стали. Они покушавају да комбинацијом гвионског „хладног" туткала и још неких материја (оне су тајна!) добију летгило које ће да одговара. Ови покушаји се изводе у лабораторијуму Технолошког факултета.
М. НИКОЛЕТИЋ
Забелешке о лирици америчких црнаца
ОБОМ кн>игом ушли смо у један, нама веома мало познат свет; ушли смо мало несигурним кораком, испитујући декоре и одрживост таа, залазили све више у интиме непознати.ч л-уди, обилазили и дуго загледали сваку шихову творевЈшу и изашли задивљени иззрсним пројекцијама швхових расположеша. Оно изненађење које нас је дочекадо Још на улазу провело нас је и упозвадл са двадесет различитих физиокомија, различи-гизгткеинтензитету мисли и присуству зора и сутока, а тако изједначених, војнички сврстаних у једном; „...требало би да имало земљу радости, љубави и радости и випа и песме, а не ову земљу где је радост грех.” Нема овде молитвених болећивости, тугом замагљених чежњи према старом прадедовском Колгу, песковитим обалама њихових замишљених детињстава, према сеновитој егзотици прашума. Та носталгија одавно је пребољена, управо потиснута једном другом тугом која Је намах искрсла на друштвеном спруду Америке: Црни Човек. Па ипак, иако Је Црни Човек имао апсолутно оправдање за тугу и резигнациЈу, у овој књизи од тога има тек иаговештаја. Није то туга ако се пева о Роберту Витмору, „успешном пословком човеку" који је стехао „три аутомобила, две љубавшше и једну жеву, кућу и намештај" итд., о човеку који је био „три пута претссдник добротворног друштва". „о коме се прича у целом граду", а кога је ударила кап само зато што га је „неки незнанац из ЏорциЈе погрешно ословио као бившег келнера из Мејкона", НиЈе туга ни кад се пева о „Старом Вечу који то никада више неће бити“ и о студенту Антону о њему који „са муком чита и поново прочитава редове који се све више муте, и на пламичку греЈе палац и кажипрст и онда преврће лист“, о девојкама остављеним и изгладнелим ко1е су „разговарајући са смрћу научиле како да са лакоћом буду блуднице" Није то туга. То је више једна зрела иронија која местимично гтрелази у сарказам. Најснажније врело на коме су натопљени овм стихови. оно што исплрава кз њих као паучинаста магла са пролећних њива, оно што узбуђује и оггиЈа Јесте оптимизам. И то Једна сасвим посебна врста оптимизма коЈу не срећемо често; „Хоћу да се веселим, напипу се ко земља. Чс могу да се смејем.
а да плачем не желим. Хоћу да се веселим." То је један силан напор човека, Један грчевит салто да се избегне песимизам, да се, макар на сломљеном чамцу, отисне у ведрије, тише воде. То је оптимизам коЈи клиЈа, који се расцветава као булка, збацујући љуштуре са свога пупоља, сам од себе, Једном сировом, некултивисаном снагом. И кад се налазе најсуптилније нијансе девојака и љубави, и кад се прича о човеку који се плаши да Је „промашен човек“ само зато што га Је нека жена назвала трубадуром, а он не зна шта је то трубадур, и кад се певаЈу тугованке, те тако емотивне и дирљиве експресиЈе, и у захтевима и у размпшљањима свуда Је присутаи овај посебнн оптимизам, свуда он приложи по Један поглед ка обали, по Једну наду, по Једно скривено радовање. Овде нема Америке облакодера, бродвеЈске, Америке таолета и атома. Овде је једна сасвим друга, мало позната Америка: земља чежње, тихих жеља, али ипак земља провсјана једним чг>вечним захтевом за истину. „За моЈ народ... нека се створи нова земља. Нека се роди нови свет. Нека се крвав мир испише па небу... нека се дигне народ што воли слободу. Нека се убоЈне песме пишу, нека ишчезну тужбалице. Нека се уздигне раса правих људи и узме све у своје руке“. О томе народу дубоко племенитом и хуманом, жељном „хлеба и ципела и млека и земље и новца и Нечега Нечега... сопственог**. О томе народу коЈи зној лица свога претаче у тугованке радујући сс сутрашњици која ће ваљда, ипак, бити боља, („Радости мора да има, мора да негде чека...“, „Туга и Јад ме тиште, ал неће то вечио трајати, Једног ће дана сунце и моЈ праг обасЈати".), о томс? мароду тако богатом сировим духом и фантазиЈом, који трезвеност својих расуђивања никада не унакази исувише деколтираном логиком баналности („А наЈдужи пут који сам икад видео био Је онаЈ којим сам плачући ходао") о томе. дакле народу, вреди писати са посебним пиЈететом. Поставха да се права лепота никад не може на први поглед открити, нашла Је у овој књизи своЈу наЈубедљивиЈу потврду. Ретке су књиге коЈе по десет пута привуку читаоца, које га потпуно заробе. А црначка поезија Је таква. И при сваком новом читању избиЈају нове лепоте, ичненадније. гчажније. И сваки пут осваја нешто дотле незагажено. У томе и Јесте највећа драж ове књиге.
Брапко ЈОВАНОВИЋ
Под снегом
Иа планипама Расту снегови. Кровови су притисли небо. Једино Што је топло у мени То је музика И њене очи Под снегом првог суерета. На планинама Расту снегови. Иза њих цветају ласте. Једино Што је топло у мени Остало је под снегом.
Јован НЕШКОВИЂ »
Говор лишћа
а сам у себи смисао нежности прокопо. Кад изговорим нешто речи се спокојно беле. Измамио сам слухом плавих априла топот, измамио сам очима плавих априла мелем. Па ипак априли имају много суза што интимно узбуде « лелујаво поље. И никад неће плав простор бити узан за говор лишћа који је од нас вољен. Никад неће даљина да се пружа без жудњи за корак за нежност тиху, плаву. Зашто крај свега тога мора се остати тужан зашто смисао плаво препустит забораву?
Жарко ЂУРђЕВИЂ
Импресије са фестивала
Концерт Академског хора из Земуна
У фестивалским данима Земун је забележио један значзјан и дирљив догађај: Академ ски земунски хор, после непуне пола године рада, јавл>а ое Првим концертом на који ,1е п т шао са укусно одабраним тгро-
грамом, који је, већ сам по оеби обећавао прмјаттао уживање. Први део Концерта био је исвтуњен вокалним и иаструмеи! талним соло-тачкама које гу читгиле оперске арије Моцаргрч и Пучииија, затим арије Хен длова ОратоЈЖјума, соло песме Шуберта, Хацеа, Милојевића те клавирска дела РубиаштаЈна и Лонгаса. Овај део проочра* ма, овај избор омогућио јв жјаниктсинд! Оливери Стојковић (нешто уздржаног мавира алч с пуно смисла за понира&е у тананост паргитуре и са при лично кенцертног ихзкусгва, солистима Вујичићу Војмславу и Милаиу Вукајловићу (обоЈици с пуно топлине у изразу л племегаитоепи у боји гласа), затош вавредној сопранистжвгЈ (дубина и емотивност у интерпретацији песме Мими из „Боема“), гошћи Марији Пијутст вић и Костић Зори да, свиови млади умешици, на свој помало младалачки начин израгзе оно лепо и племенито што је у делима ових аутора. Друти део припао је Мешовитом хору и делима Славенског, Жганеца, Тајчевића, Мокрањца, чије хорске композиције чине оно камерно у нашој музичкој литератури. То свакако, даје и прзвац и одрз ђује ликију репергоара ово« младог и полетног ансамбла. Хор је своје партије донео свч жином свог гласовног матерл јала, настој ањем да нађе л'* гичка решења за све динамичке и хармонске проблеме. Јез то је хор који ради под руком савеоног и ауторитативног тглригента Војислава Илића а во* ме ће показати да су наде у овај колектив биле сасвим оправдане. Владислав ДИМИТРИЈЕВИЋ
Распоред састанака
21 МАЈ 1953 ГОДИНБ У 19.38 ЧАСОВА 1. СМЕДЕРЕВО Подунавски срез, Београдски срез ТВШ сала 118. 2. ПЕЋ Пећки срез, Источки срез (Ђураковац) Правни факултет сала Ш. 3. ПРИЗРЕН Шарпланинскм срез, Подримски срез, (Ораховац) Суворечки срез (Сува Река) Економски факултет сала 4. 4. ТИТОВО УЖИЦЕ Ужички срвз, Црногорски срез (Косјерић), Златиборски срез (Чајетина), Рачански срез (Бајина Башта) ТВХП сала 58. 22 МАЈ 1953 ГОДИНА У 19.38 ЧАСОВА 1. ЗАЈЕЧАР ЗаЈечарски срез. Бољевачки срез (Бољевац) Правни, сала IV. 2. УРОШЕВАЦ Нереодимски срез ТВШ сала 56. 3. ВАЉЕВО Ваљевски срез, Колубарски срез (Лазаревац) ТВШ сала 118. 4. СЕНТА Сенчански срез Правни факултет сала П. 5. ПИРОТ срез Нишха Бања, срез Вабушнички. Правни факултет, сала Ш. 26 МАЈ 1953 ГОДИШS У 19Л8 ЧАСОВА 1. ВРАЊЕ Врањски срез, Јужно Моравски срез (Владкчиа Х%р%.Еу-
јановачки срез (Бујановац) ТВТО сала 116. 2. КУЛА Кулски срез, Оцачки срез (Оцаци) Правни факултет са ла IV. 3. ВРШАЦ, град и срез. Вела Црква, Јаша Томић, Правни факултет сала П. 4. ЧАЧАК Љубићско-трнавски. Таковски срез ТВШ сала 56. 27 МАЈ 1*53 ГОДИНЕ У 19.36 ЧАСОВА 1. ПАРАЋ.ИН Параћински срез МВШ Анатомски институт. 2. СТАРИ ВЕЧЕЈ Бенејски среч. Жабаљски срез (Жабаљ) Правни сзла Ш. 3. ГУЧА Драгачевски срез Природно-мат. фак. сала 33. 4. ПАНЧЕВО град и срез, Ковински, Алибунарски срез Правни фак. сала П. 2« МАЈ 1953 ГОДИНЕ У 1*36 ЧАСОВА 1. ЋУПРИЈА Раванички срез —• МВШ Акатомски институт. 2. КИКИНДА Кикински срез, Ново Кнежевачки срез (Нови Кивжевац) Праани, сала П. 3. НЕГОТИН Крајински срвз, Кључки срез (Кладово) Н|lсааа 19.
Врој 13
НАРОДНИ СТУДЕНI
5