Студент

СВЕЧАНЕ АКАДЕМИЈЕ НА БЕОГРАДСКОМ УНИВЕРЗИТЕТУ

Дуго нам живи вољени друже

На Медицинској великој школи говорио је Светозар Вукмановић-Темпо

ОД ДВАДЕСЕТ И ТРЕЋЕГ ДО ДВАДЕСЕТ И ПЕТОГ МАЈА ОДРЖАНЕ СУ НА НАШИМ ФАКУЛ ТЕТИМА СВЕЧАНЕ АКАДЕМИЈЕ У ЧАСТ РОЂЕНДАНА ДРУГА ТИТА. ЖИВО ИНТЕРЕСОВАЊЕ СТУДЕНАТА, ПОВЕТ.АНО ЈЕ ОБАВЕШТЕЊЕМ ДА ЋЕ О ДРУГУ ТИТУ ГОВОРИТИ ЊЕГОВИ САРАДНИЦИ И ДРУГОВИ ИЗ РАТА. СА ПУНО ЉУБАВИ И УКУСА УРЕЂЕНЕ СЛУШАОНИЦЕ И САЛЕ, БИЛЕ СУ ИСПУЊЕНЕ СТУДЕНТИМА ЖЕЉНИМ ДА ЧУЈУ ШТО ВИШЕ О ТИТУ. И КАО УВЕК КАДА СЕ СЛУША О ЖИВОТУ ТИТА, О ЖИВОТУ ИЗ PATA ИЛИ МИРА, СТУДЕНТИ СУ СЕ УЧИЛИ ЉУБАВИ ПРЕМА НАРОДУ, ОСЕЋАЈУЋИ ВЕЛИЧИИУ НАРОДА КОЈИ ЈЕ СТВОРИО ТИТА. АКАДЕМИЈЕ СУ ЈОШ ЈЕДАНПУТ ПОТВРДИЛЕ, ДА СВАКОМ ГОДИНОМ, УПОРЕДО CA НАШОМ СНАГОМ РАСТЕ И ЖЕЉА СТУДЕНАТА ДА СЛУШАЈУ СВЕ НОВИЈЕ СТВАРИ, СВЕ ДЕТАЉЕ ИЗ ЖИВОТА ДРУГА ТИТА, ЧОВЕКА ЧИЈА ВЕЛИЧИНА СИМБОЛИЗУЈЕ ПОРАСТ НАШЕ СНАГЕ И ВЕЛИЧИНЕ НАШЕ ЗЕМЉЕ.

ЦЕЛА наша земља са радошћу дочекала је 25 мај рођендан друга Тита, човека и борца који je био на челу наших народа у најсудбоносшгјим данима наше блиске историске прошлости, човека који је углед наше земље високо дигао и пренео га и преко наших граница на остале континенте. Све жел>е 17 милиона трудбеника наше земље предате су другу Титу преко штафетних палица које су прешле скоро сваку стопу наше земље. И студенти Медицинске вели ке школе позвали су друта Све тозара Вукмановића-Темпа члана Савезног извршног већа, једног од најближих сарадкика друта Тита, да студентима МВШ на свечаној академији која је одржана у недељу 24 маја на Патолошком институту у присуству професора и преко 1300 студената, говори о личности друга Тита. Дуготрајно скандирање Тито Темпо, Херој Тито, Тито Партија, када се друг Темпо појавио на говорници јесте ма нифестација одушевљења студената МВШ којом прослављају 61-ви рођендан друга Тита и још једну годину наumx победа у изградњп социјализма и независности наше земље. У свом излагању друг Темпо евоцирајући успомене из сусрета са другом Титом 1937 1941, у току рата и после ослобођења, изградње социјализма. говорио је о конкретним примерима (кроз рад Титових најближих сарадника) о улози друга Тита у стварању нове младе Партије припремању народне револуције и ликвидааији старе опортунистичке партије. „Само са новом партијом и новим одабраним кадровима било је могуће дочекати 1941 годину, спровести Народноосло-1 бодилачку борбу и извојевати ' револуцију. На позив друга

Тита сви чланови Комунистичке партије Југославије пошли су на устанак свесно испуњавајући задатак друга Тита и повезујући се са широким народним масама...“ „Замисао дру га Тита о вођењу Народноосло бодилачког рата била је генијална и он је увек био у праву...“ „Такву личност историја памти само у лику Лењина октобра 1917 године, само у бољем положају, јер је тада немачки империјализам био у распадању, а 1941 године у свом пуном напону..." „Макар и сви против њега, са пуно војничке смелости и политичке куражи.

друт Тито је објавио борбу државном капитализму СССР-а и сателитских земаља и дао на самоуправљан>е радницима сред ства за производњу и право на поделу вишка рада...“ „Створивши нову авангарду радног народа хоја је тесно повезана са народним масама, друг Тито је до сада увек побеђивао и надам се, а у то сам убеђен да ће и надаље побеђивати“. „Заједно са вама ја му желим да нам дуго живи и честитам му рођендан". Крај излагања друга Темпа дупке пуна сала професора и студената бурно је поздравила

клицањем Тито Темпо, Тито Херој... Кроз изложено речи друга Темпа свако је од нас увидео „да су велики људи зато велики, што су правилно схватили борбу радничког покрета и своју улогу у њој“. Крај свечаности обележио је иступ КУД „Мика Митровић“ са краћим одабраним уметнич ким програмом који је успеI шно изведеи. а са Академије је послат и поздравни телеграм другу Титу са жељом да нам још дуго и дуго живи на срећу наших народа и младих генерација. В. ЈАНОШКОВ

В. ЈАНОШКОВ

Први контакт са студентском унијом Канаде

На свом дужем лутоваљу кроз европске земље, доггутовали су ових дана у Београд прет ставници Националке уније дената Канаде. Канадски студсн ти поред ггосета Правном фа култету, Студентској поликли ници и опоравилишгима Авале имали су и два разгозора * Централном одбор> г Савеза сту дената и Одељењу за међуна родне везе Универзитетског оцбора. Приликом ових разговсра изражена је обострапг. ж?ља зз успостављањем јачо сарадње између наше и канадске сту. дентске организације. У гтрго време ова са!радша би се одаи Јала кроз размену исхуставЈ и нубликација, * касније he се размотргпш и могућности изме ае делегација и студентски' трупа. Ово је први контакт успостае л>ен између наше и канадске организације. npevКанадске националне Уније боравиће у Беотраду три а зна. а затим наиуштају hbujv jL

Разишли смо се понесени још већом љубављу према Титу

Велики је број људи који су се срели с другом Титом у рату Неки од н>их и у најкритични јим тренуцима. А сви они, к да почну да говоре о Титу, хао о свом другу и руководиоцу, прво се задрже на шему као човеку. Тако је почео и пуковник Богдан Вујошевић. човек који је имао прилике и да лично упозна Тита у нзјтежим данима минулог рата. Сусрет код Рудог Водили су једног младића, а за кога се сматрало да је убио неку девојку, да га стрељају. Тито их је срео и захтевао да се ствар прво добро провери. А затим су долазили нови суорети. Сме њивали су се судбоносни дани. Борба је била таква да су често људи остајали и без оне најнужније физичке енергије, да издрже маршеве и друге нзпоре. Али нико од ших није допуштао себи да тражи осло бођење од извршења задатака. Друг Тито, кадгод се сре-

тао са таквим случајевима. ослобођавао је људе, пазећи при гом да не повреди шихов понос. • 1942 године када је беснела непријатељска офанзива, Пета црногорска и још једна >ригада, променила је правац свога кретања, самоиницијативно (об јективно, тако је било боље) неизвршивпхи тиме добијени задатак. Тито их је због тога „неизвршења", такве иницијативе, похвалио... И увек. То је и био један од разлога што у нашој НОБ-и немамо примера да се нека од наших јединица предала, иако је било безброј отсецања. Разишли смо се понесени новом, још већом љубављу према Титу нашем пријатељу. М. К. Свечана анадемнја на ТВШ Друштвени клуб студената ТВШ организовао је у суботу

навече у част шестдесет и првог рођендана друга Тита Свечану академију студеката техкике. Генерал-ма Јор Бошко Ђу ричковић изнео је своја cehaња из сусрета са другом Титом. После њега говорио је Драгиша Максимовић, студент друге године Грађевинског факулта, који је такође изнео своје успомене на друга Тита. После занимљивих излагања другова, које су слушаоци пратили са нарочитом пажњом, хор Централног дома Југословенске на родне армије отпевао је некојгико хорских песама. Сутрадан је поводом испраћаја Титове штафете ггред згра дсм Факултета одржан свечани митинг коме је присуствовао већи број студената. После митинга штафета Је кренула ка Црвеног Крсту, где су се све студентске штафете слиле у заједничку, београдску штафету.

НА ТРГУ РЕПУБЛИКЕ ПРИЛИКОМ ДОЧЕКА ТИТОВЕ ШТАФЕТЕ

Јуче »tucvie ииипе имлаиина, фискултурници, npunaćuuци ЈНА, сви пароди Југославије преко штафетних палица испоручили су своје поздраве првом претседнику Рспублике другу Титу поводомњеговог 61-ог рођендана са жар ким жељама да још дуго година поживи на добро и срећу радних људи наше земље. \

УЗ ДИСКУСИЈУ О МЕТОДУ РАДА СКЈ

Ц ИТАВЕ године организа* ција групе кшижевиости дискутовала je о организационим питањима. Од укупно седам састанака основне организације пет је имало на дневном реду организационо питан>е. (Један је био изборни, а на једном се дискутовало о настав ном плану и програму).

Повлачеше организационог ггиташа са састанка на састанак претставља проблем о коме се стално дискутује код нас. Да ли је морало да буде толико састанака по организационом питању? Мени се чини да смо морали да их држимо. Организација је велика и низ ствари баш организационе природе требало је решити да би могле да ефикасно раде. И чини ми се да није проблем у томе што се толико дискутовало о организационим питањима, већ у томе што се само о њима дискутује. Питањо наставног плана и програма и уопште питање стручног рада ггретставља озбиљан проблем код нас (језик се далеко више студира него књижевност, а кандидате одбијају са дипломског због неписмености). О томе се дискутовало на једном састанку, донете су извесне одлуке које су после изветриле и ствар је остала на истом. Мислим да се организација СК морала више да ангажује на овом питању, јер је то био један од наших основних задатака. Било је и других питања (идеолошки рад, активност чланова Савеза комуниста итд.) о којима се уопште није или се врло неефикасно расправљало на састанку. А сада нешто о самим нашим састанцима. Мада се целе године дискутовало о организационим питањима, много тога бапз организационе природе остало је нерешено. Ми, рецимо, у току целе године нисмо никог примили у организацију, мада је дискутовано на одељењима и предлога има. О-

стало је и других ствари нерешених. Било је исувише непотребних задржаваља на нашим састанцима, понављаша у дискусијама, дуплирања рада уо дељељима и организацији итд. Да не идем даље од нашег последњег састанка за илустрацију (шега овога. Не знам због чега али се однекуд сматра да сваку ствар треба детаљио продискутовати без обзира да ли за то постоји стварна потреба. На нашем последњем састанку имали смо случај једне другарице који је мислим свима одмах био јасан. (Потпуна неактивност у организацији и утврђена веза са информбироом). Требало нам је више од два сата да ово решимо, а питање ; едпог друга о коме смо такође дискутовали остало је да се решава и на идућем састанку. , На сваком састанку код нас се приликом прозивке утврди да неколико људи уопште не долази на састанке, не плаћа чланарину, а неке чак нико и не i познаје. И ово се повлачи ! кроз читаву годину, јер се због неког формалног придржава[ ља статута чека да они* буду присутни, па да се то реши. И још нешто кад је већ реч

о квалитету наших састанака. Мислим да су они недовољно били усмерени на идеолошку борбу за изградњу лика комунисте. Не мислим да тога уопште није било, напротив. Beh сама чињеница да је оштрица била уперена против' оних аполитичних (аполитичан комуниста?) који не знају шта треба

да раде, јер им нико не даје „коикретне задатке“, сама та чињеница говори о томе да се није живело и решавало од случаја до случаја, већ да је вођена једна одређена полити ка. Међутим, сами наши састан ци иису увек одговарали томе. У решавању случаја политичке природе организација је одмах заузимала чврст и сигуран став. Међутим, кад се радило о грешкама друге природе, о личним особинама човека, осећала се несигурност, није било одређеног става. Например, кад се дискутовало о Раду Николићу који је примао стипепдију иако је матери Јално обезбеђен, не само да ништа није одлучено, већ дискусија није довела до одређеног закључка, до става организације. Била је уствари истрзана различитим мишљењима која су ишла из једне крајности у другу, а неко је чак тврдио да „ми нисмо надлежни да решавамо ту ствар“, да је то ствар школских власти или не знам чија. Или случај Вука' Филиповића који смо решавали на једном од последњих састанака. Кроз дискусију је чак доведено у гштање то да ли је лични живот и морал комугогсте ствар о којој организација треба да води рачуна, да има поступака који се не могу спојити са ликом комунисте, ма колико да је човек иначе „везан за Партију“. Љ. Д.

Данас се у Београду састају студентске репрезентације Беча и Београда

Данас у 17 час. на стадиону „Црвене звезде“ састаће се футбалске екине Економске високе школе из Беча и Економског факултета из Веограда. Ова утакмица ггретстављаће свакако почетак једне конкретније сарадње студе ната две суседне земље. Ово је уједно и први сусрет наших и аустриских студената који су почели да се зближавају на спортском пољу. У току боравка у Југославији аустриски гости ће разгледати Београд, посетиће Авалу и одиграће једну утакмицу са футбалерима из Смедерева. У нашем тиму наступиће познати футбалери студенти економије: Срдановић, Језеркић, Бошков. Ђајић, Томашевић, Бутковић, Рудински и Миљанић. Изађимо данас сви да гледамо једну лепу утакмицу! М.