Студент

Нове антијугословенске демонстрације

Опет у име „Secro egoisno" Још одмах после Титовог говора у Словенском Броду почели су да наж прете са најаељетшм говором Ансиног „всликог Европејца и . У недељу је збиља у Виторио Венету, северно од Венеције био приређен npeu предизборни вашар. И датум u место нису случајно u забрани. У б рижљиво студираној рсжији, де Гаспери je очигледно хтео да ceojoj роли, као главној, да пешто симболике. То је заиста и била симболика, али ceoje врсте. То је пре свега било евоцирање италијанских успомеча на мутноловачке догађаје из 1915 годшне којих се нерадо сећају и бивше члами/це велике Антанте, а поготово паши народи на чији се рачун уцењивало и неићарило. Но, данагињи ита лијамски шефови доследни својим претходницима не стиде се прошлости и данас врло активпо настоје да уцепу користе као најбољи метод ceoje дипложатије. Сињор де Гаспери када је пре пеки дан „одговарао“ Тгсту није пропустио, а да не говори у име „itaiiano sacro egoismo” Поред тога што Huje нигита ново рекао, ии предложио понављајући ceoje старе фразе о региењу тршћанског питања на осноey тзв. „етничкеллинији,е и , господин де Гаспери патетично је узвикивао „ Buea Италгш, вива Триесте“!, а да npu томе није показао ни најмање жеље да дза суседа реше ceoja спорна питања. И не само то. Он настоји да се што вигие удаљи од проблема, позивајући се „на чекање”, ггзјављујући: „време ра ди за нас“. Бартоли га је помогао и допунио: Трст и Ријекл су италијанска земља, треба да умарширамо у зоиу Б. У Вгпорио Венету на митингу су дељене копије npae странице „Ил ГагЈ,етина“ од 4 новелбра 1918 године на којима је крупним словима отштампан позив „На Тренто и Т рст“, док је велика копија изложена uc једној згради на тргу где је говорио де Гаспери. Били су чак направили и географску кар ту нл којој се СТТ налази у гранигџгма Италије. Десетине хиљада лактагиа довезени су на мггтинг стотинама аутобуса, да помахнитало вичу и пљескају. Паметније би било да су им дали другог посла и новац им делилп за корисније работе. Чему ли се то нада господин Алчиде де Гаспери? Какве то боље дане очекује? Он се изгледа још није уразумио. Зар није пажљиво прочитао говор нашег Претседника Тита који је достојио говорио у гше народа Југославије. Нека се они у Италији не заваравају илузијамп да ће лако проћи ако посегну за оним што је наше. Ми смо им прошлог рата дали добру лекцију, и не 6u им препоручили да понављају стару „славу“. Друг Тито је говорио у име гигше, из наших срца и ми смо ceu као један уз њега спремни и на најтеже када се ради о нашим животним интересима. Ми им отворено поручујемо: Трст нећете имати ни сутра, ни никада. Сињор де Гаспери очито је настојао да општем расположењу да одређени тон. Кад је завршио говор почео је да маше рукама и шаље пољупце иредентистима. (Како ли је б.гаго поднебље noгодно за сентиментално расположење!) И док је де Гаcnepu славољубиво гледао са ,трибине помахнитале фашистичке гомиле како кликују ne гало за Трстом него м за Пулом, Ријеком, Задром. Дал мацијом, дотле су милиони беспослених и гладних гииром Италије гражили хлеба и рада. Познато је да уочи свакит избора италијанске вође скрећу пажњу са унутрашњих хроничних проблема на спољно политичке терене, npu чему нашу земљу никада не остављају н а миру. Но, сада им је слаба таква тактика. Народи наше земље никада више неће дозволити да се на њихов рачун поткусурују ма чији незајажљиви апетити и ми још једанпут кажемо: к себи руке од наших територија. В. М.

ИЗ ЖИВОТА НАШИХ СУНАРОДНИКА СТУДЕНАТА

Академски клуб .Ладран ' v Tpcxv

НА италијанском Уннверзмтету у Трсту студмра свега око 180 Сдовенаца и Хрвата. тај број Је пропорционално врло малм када се узме у обзир колико се иашег живља налазм на подручју СТТ. Када се овоме дода нин.еница да на факултетима нмје дозвољена употреба словеначког Језика. онда нам постаје Јасво под каквмн околностима уче студенти наше народности. Овако иалм број уписаних ва више школе говорм о тешком материјалном положају ваших сународншса и о настојањима италијанске мреденте кроз деденије, па м данас да се угуши национални понос и култура Хрвата н Словенаца у томе кра Ју. РЕОРГАНИЗОВАН ЈЕ АКАДБМСКИ КЛУБ иЈАДРАН" НО, иахо се релативно мали броЈ студената словеначко-хрватског порекла припрема за академска звања, они настоЈе да се без обзира на политичка убеbe&a, што тешње окупе ш заЈеднички борс за очување националних обележја свога народа. Тако су оии пре трн месеца реорганизовалм словеначко-хрватски академски клуб „Јадран". У клуб су се учланили сви етуденти Словенци и Хрвати, сем њих тројице који су се одродили, а припадаЈу Видалијевој информбировској секцијх. Клуб „Јадран* формално Је посто Јао Још од пре четири године, али факгички није претстављао ништа. Био Је постављен на ЈедноЈ доста ускоЈ полнтичкој основи на којој се нису могли окупљати свм натриоти. Осим тога, ниЈе имао ни потребних просторија тако да ии практично није могао ништа да ради. Тек ове године пре трм месеца клуб Је потпуно реорганмзован. Н»ему су пришли сви етуденти нашег порекла без обзира да ли политички припадају Освободилној фронти, либералима или су клерикалцк. Њих све води заједпичка национална идеја. Клуб Је преформиран на чисто националној бази са циљем да сс у Трсту и ван њега по словекачким и хрватским селима подиже национални дух, дух борбв за своје праведне захтеве, за поштовање и очување свога Јези-

ка, културе и других тековина, од експанзиЈс хистеричног иредентизма. НОВАЦ ЗА ПОТПОРЕ ПРИКУПЉА СЕ ОД ПРИРЕДВИ КУЛТУРНО просветни рад се одвиЈа пре ко певачког збора, разних предавања из области економије, књижевности и уметносхи, која сваког месеца у клубу одржавају професори гимназија, затим новинари и адвокати словеначког порекла. Сваке године организује се „Акциски тједан словевачких ђака и у току кога се приказују разни културно-уметнички програии. Новац са приредби иде у „Дијашку матицу“ (Потпорно удружење) која дели новац на дуже позајмице студснтима, с тим да ra врате пошто дипломирају и добиЈу запослсње. Ово доста помаже материјалном обезбеђењу студената. Развијен Је и спортски живот. Формиране су екипе футбала, одбоЈке, стоног тениса и др. Сваке године организују се спортска такмичења са студентима Горице. 19.000 ЛИРА МЕСЕЧНО ЗА ЈЕДНУ СОБУ МАТЕРИЈАЛНЕ тешкоће око одржавања Клуба су иајвеће. Хек скоро, после дугог и упорног тражења, добили су Једну сасвим малу просторију која није довољна за обичну канцеларију а камо ли за

скуп 200 људи. И не само што је просториЈа исувише мала (4X6 м) вего Је и прескупа. Сваког месеца треба платити за кириЈу ништа ман>е него 10.000 лира. А та сума Је превелика за Клуб који има врло мале приходе. Извори од којих се издржава углавном су месечка чланарина од 100 лира за појединца, а осим тога певачки збор понекад заради нешто наступајући на тршћанском радиу. Словеначки клуб правника као и трговци Словенци такођс материјално помажу ово студентско удружеше. Студентски словеначко-хрватски акаДемски клуб „Јадран" недавно Је преко своЈих претставника који су као гости присуствовкли фестивалу београдских студената први пут дошао у контакт са Савезон студената Југославије. Том приликом члан управе „Јадрана" Марко Лах, поред осталог, ре* као Је: У Клубу не поставл»амо политичка пнтања, али настунамо Јединствеио ван њега и мислии да ћемо идуће године истаћи своју кандидатску листу за универзитетски економско-административни одбор.

в. МИЋОВИЋ

Са тршћанске обале

ОСНИВАЈУ СЕ ПРИХВАТНИ ЦЕНТРИ ЗА ИНОСТРАНЕ СТУДЕНТЕ

ТТ ЕРИОД летњег распуста који одухвата месеце јули и август, је период када непосредни додир и веза са студентима из иностранства долази веома снажно до изражаја. У то време, које нам непосредно претстоји, масе студената из европских и прекомор ских земаља долазе у нашу земљу, било да проведу одмор на обали Јадрана. да разгледају знамените историске споменике, или дз само пропутују кроз нашу земљу. Хиљаде страних студената већ су најавили свој долазак на дуже или краће време тражећи од

наших студвнтских организација да им изађу у сусрет у погледу смештаја, обезбеђен>а исхране, преводилаца, водића итд. Поред низа екскурзија организованих у иностранству или икдивидуалних путовања, постоји читав низ акција које организује Савез студената Југославије, а које имају циљ повезивање са студентским организацијама друтих земаља и упознавање са њиховим проблемима и животом. Уобичајена тура којом се студенти западиих земаља креhy по нашој земљи је Љубља-

на, Загреб, Београд, Сарајево, Дубровник, Сплит, Ријека, док ће турски и грчки студенти долазити преко Скопља. Због такве већ уобичајене туре, Цен трални одбор Савеза студената решио је да се при међународним одељен>има ункверзитетских одбора Савеза студенатз Југославије организују прихват ни цектри за странце, као и у Дубровнику, Сплиту и Ријеци Ови прихватни центри ће радити у време када највећи број страних студената борави у нашој земљи, дакле, између 1 јула и 1 септембра. Међутим, у Загребу је већ прорадио прихватни центар, истина не са пуним капацитетом и већ су ое две групе Немаца и Енглеза н>име користиле. Прихватни центри моћи he да обезбеде смештај за најмање сто страних студената и то утлавном у студентским домовима који he дежурати током распуста. Поред смештаја ту he им бити обезбеђена и исхрана, тако да he имати све погодности да угодно проведу време у нашој земљи. Разуме се да he прихватни центри имати на расположењу известан број наших студената који говоре стране језике и који ће помоћи да се истхуни гтрограм боравка колега из иностранства код нас. Тим he бити омогућено успостављање чврстог контакта између напгих и страних студената а плус томе моћи he да им се пруже сва обавештења о историским и друтим културним споменицима који су од интереса за ших. Поред тога, по~пебно је нагласити да су цене ’a стан и храну у прихватним центрима нешто ниже од цена у другим пансионима. М.

У ЗАПАДНОЈ НЕМАЧКОЈ СТУДЕНТИМА ЈЕ ДОЗВОЉЕН ДВОБОЈ САБЉАМА

Позајмите ми ово з* вечерас; знате имам двобој.

Састанак стручне групе међународног јавног права и дипломатске историје

С а ,Ti£P* aa ? a О појму мањине и разним категоријама мањине и О одлукама сталног суда међународне правде у Хагу, у споровгша по питању заштите мањине одржан је састанак групе. Референти М. Марковић секретар Института Међународног јавног права, Б. Петрногић, докторант и Б. Јовановић, асистент Међународног јав ног права на Правном факултету су у својим рефератима са великом озбиљношћу и студиозном дуоином обрадили тему. Нарочито је Б. Јовановић изнео низ питања овог комплекснсг проблема о којима треба дискутовати. Пошто је указао на тежину проблема и похвалио реферате, проф. М. Радојковић је предложио да се обради још неколико тема по овом питању као нагтример: „Мањине по нашем позитивном праву, пракса и обавезе земаља које су узеле обавезу да поштују мањине итд.* 1 . Овом обрадом би се имала једна целина проблема и онда би дискусија погодила свој смисао. Како је ово један од последњих састанака, то би се ово обрадило у идућој годики. Теме he бити подељене до краја школ ске године. Ова пракса (поделв тема) указује на систематичност у раду групе. У одбору Савеза студената друтови истичу да је ово најбоља група на факултету.

М. МИЛЕТИЋ

Једна лабораторија на Оксфордском универзитету

КРОЗ УНИВЕРЗИТЕТЕ У СВЕТУ

аустрија „ШКОЛСКИ МАГИСТРИКандидати за наставтк« у гредњим школама све до сада су завршава.ти студије вез икакве академске титуле, док по лаган>ем не -стекну докторскх степен, али се сада за »их уводи степен .дпколског магистра" Иницијатива за ово је покреиута у кругу професора, накоп тога што је већ једном 1949 године била покренута. ОчекуЈе се да г.е се увођен.ем магистарског степена спречити тзв. тДок торсха инфлација* у АустриЈн. БЕЛГИЈА ПРЕДЛОЗИ ЗА РЕФОРМЕ НА УНИВЕРЗИТЕТИМА . KoKieiJa која Је форжнрана у циљу испитиваља проблема реформи универзитета, предложила Је програи »оншш студиЈа" и у вези с тим ва <*» факултетима одржавање onnmr; предавања са поља уметиостк, филозофиЈе, историЈе, политике и економије. Ови предлози су подвети НационалноЈ униЈи етудената БелгиЈе. КомисиЈа Је такође предложила да се студелтима даЈу веће могућности н већа слобода у погледу мабара предаваља. СпециЈалви прнЈемни испнти онемогућаваЈу мвогим етудентииа да прате рад универзитета, што нема везе са њнховнм приходима. КонисаЈа такође заступа захтев да срелњошколским сведочанствима бу де дато међуиародно прнзна&е, чиие би ее олакшало етраиии студентима да студираЈу на бел-. гнским универзитетима. Kotavf сиЈа Је коначно захтевала да »кадемскм ауторитети даЈу формалио признање сгатута репрезентативних студентских телз на разиии универзнтетима. МЕЂУНАРОДНА ФЕДЕРАЦИЈА СТУДЕНАТА ПРАВА У Бри сл у Је недавно eдржан Једап међународнм еастанак студеката права коЈи roворе фрашхуски Језик. На састанку Је одлуче»»о се " оспује међународна федерација студената права. Дузкности федерацијс укључивађе одбрану иитереса студија ■ студената права, размену врофесора и студената, проучаван>е законских проблема и сазнван>е годншњег кенгреса. Поред овога, створиће ее по Једна комисија за кривично право, грз ђанско право н за ошпте проблеме студија права. н« Kpajv ломенута комисија исваггивађе могућности изједначавања студиЈа и академских титула у разним државаиа, нсто као и могућности увођења дивломе међународног права коју бн вздавао УНЕСКО. Следећи конгрее одржаћв ее Јжнуара 1954 године. ФРАНЦУСКА ПОМОЋ ДРЖАВЕ СТУДЕПТИМА пре м а једној информацијл' из француског Микиетарстеа просвете, етудентски рееторакк у виду дотација за 1955 гвдину лобили еу уиупну еуму es 125,534.090 фраиц>'ских фрааака, Сума од 33,912.000 францусагнх франака стављеча Је на paeneложење фраицуеком еервкеу за студентску заштмту, дви Је 9,070.000 додељеи« студектехом граду у паризу.

Писмо уредништву

Друже урсдничс, Г1 озната је ствар д • су уо* 11 беиипи за студенте socta скупи. О тоие се већ д - * скутовало у зашој штакпи. За иас студенте медчцине ове тешкоће су jom eeLr с обзиром иа вслкки напредак медкшмских наука са чијим тековинзиа једап будући лекар мор» д<* сс упозна. Студенти јсдинмпс примили су са задовол>емгом одлуку народие -.ластн и Издавачког предузећа „Медицинска кн>ига“ да се на факултету отвори продзвпица у којој се кн>и ге продају етудентима ca при личним шшустом. Тако смо yn беник инфективних болести од професора др. К Тодзров-.ћ’ којк се у граду продаје по .СбС дивара у нашо* студентској нро давниди добили зз 1050 линара. Јога већи напредзк јс учин.еч давашем уџбешша на кредиг.

Овнх дана из штаине је изкнДО уџбеник дечјих боаести <гт>з ннх аутора у редахцији наши* професора са дечје клиииксЦена књизи је 2850 динара, Р* зумљиво је да о араИ као и техничка опрема која i' врло солидна утичу на eaaxc , > високу цеву каиге, али наж Ј* неразуиљива одлука Издааачког предузећа „Медицинска »* ra“ да нрн куповању књшг* у студентској ородавнжци *43* се узме иа креднт кошта 2*3# динара, а не 2500 днвара по w>" јој се цени може купити у «' стој продавнжцн за готов *овац. Незнатан број студената мохе ову књнгу да купи ** готов новап. У чему Је помоћ кад ту исту књигу еа noaf' стои мм не можеио да двбв' јемо и на креднт?

С. ЂОКОВКА

НАРОДНИ СТУДЕНТ

Број ф