Студент

Дабуца Глумац

ПОЧЕЛА је да игра одбојку 1948 годиае у Београдсксгм „Железкичару - . Врзо Је' напредовала. 1949 женска јуниорска екипа ЈЖелезничара* 4 осваја насаов првака ФНРЈ. Једпа од најбољих у екчши „Железничара" тада Је била Даница Глумгвд. Има специфичан сшл у нападу, прича о њоЈ треиер „ЗКелезиичара 1 * Гроздановић. Нормапно је данас да се одбоЈкаши одражаеаЈу ггри скоку са обе ноте. Даиица Глумац Је почела одбоЈку сисчира'ћсм „на једну ногу“ и свој начин задржала до да- | нас. Поред тога она смечује иеуобичајешш поарегом руке... Можда ове поЈединости стила н>еке итре претставл*ају известан недостатак. Даница Је упор ним треккшчЈМ своју игру временом подигјЈа на ниво репрезентатиаке. Само редаован тренинг и рад треиера су упинили да она, мада је изразит куцач, подједнако добро игра и у пољу. Успела Је, рекли би одбојкаши тренери, да постано комплетан одбоЈгаш, репрезгагтативац. За одбоЈкашку жолску репрезентахдгЈу играла Је шест утакм»гда, свих шест на ЕвропС7оом одбоЈкашком шампжгнату 1951 у паризу. А жешжа одбоЈкашка репрезентациЈа Је играла свега седам утакмица. За репрезентациЈу СрбиЈе у међуреггубличким сусрсткма, Даница Глумац Је наступала редовно. Крајем 1951 годкке прешла Је у одбојкашки клуб „Партизан*. Шта мислиш Данице, коЈа Је од најбољих твоЈих игара? Онај ко посматра моЈу итру може то бол»е да оцени.. Желела оам увек да играм добро, али понекад ниЈе ишло... У одбоЈкашком клубу „Партизан“ сматраЈу да у своЈоЈ наЈ| бољој форми игра ове сезоне. ј На турнеји „Партизанових** одбоЈкашица марта ове године по ИталиЈи допринела Је да екипа нашег државног првака победи све противнике неизгубивши ниједан сет. Данас одбоЈкашице „Партизана", иако ослабљене неигран.ем две играчице, воде на табели Источне одбоЈкашке лиге. Овоме успеху Је свакако допринела сигурна игра Данице Глумад. У хзазгопору сазна Јемо да Је почела да студира еиглеску кн.« жевност на Филозофском фавсуг тету 1949 године. Испите Је давала редовно. У овом року по> лаже последн.и испит. Има ере; њу оцену преко 7,5. М. Н.

НАША СПОРТСКА ДРУШТВА С Д МЕДИЦИНАР

ВИСОКА победа репрезентације МВШ-а над репрезентациј ом Истамбулског универзитета обрадовала је све студенте љубитеље футбала. Овај успех не може се уман>ити учешћем Рудинског и Цокића, јер су већину тима сачињавали чланови футбалске екипе СД „Медицинара". Ова последња победа је једна од многих које је СД „МедициН ар“ поститао у пролећном дел у такмичења у лиги Београда. Иако је на крају јесењет дела такмичења био најообиљнији кандидат за испцдање из лиге, СД „Медицинар“ је у сјајном финишу на крају такмичења освојио 11 бодова, а изгубио саМ о 2 утакмице. Највећи успех је свакако убедљива победа СД „Медицинара" над СД „Радничким“ подвит којим се не могу похвалити остала друштеа из лиге Београда. Друпгтво је почело са радом у јесен 1949 године са 13 чланова фучбалске секције, са нешто мало поклоњених спортских реквизигга и повременом помоћи Универзитетског фискудтурног одбора. Почело се из трећег разреда Београда када је СД „Медицинар“ освојио прво место са 34 бода из осам-

наест утакмица. Одлуком скупштијте Футбалског потсавеза Београда СД „Медицинар“- је’ и- ” дуће године ушао у први разред у коме је прошле године сакупио 27 бодова и освојио друго место. Ове године СД „Медицинар" се такмичи у потсавезној лиги Београда и у јесешем делу пласирао се на шесто место са шеснаест бодова. Футбалска секција има око 400 чланова, већина помажућих и 30 регистрованих играча. Влада Поповић и Д. Брујић у тиму играју од оснивања друшта, а др Д. Диклић и после дипломирања. Мада се не могу истаћи појединци из футбалске секције, јер тим више импонује својом колективном игром изузев Оташевића, који је голгетер свога тима доласком Пузића, Кесеровића и Белошевића, као

и Злагковића из подмлатка „Црвене звезде“ тим је ојачан. Трекингом руководи инжењер Срђан Мркушић, који своје бо гато сгкхртско искуство преноси на млађе другове. Остале секције Поред футбалске у друштву ради још: одбојкашка, кошар клттига и стоиоггенисерска секција. Мушку екипу кошаркашке секције, у којој има једанаест регистрованих играча, тренира државни репрезентативац Чеда Стоичевић. Она са успехом игра у Српској лигж. Одбојка екипа је накнадно победила СД „Сењак“ и СД „Техничар“ и тиме се пласирала у лигу Београдског поггсавеза. Стонотениска секциЈа има најмањи бр>ој чланова. Недо статак реквизига и сале за трежште као и недовољно интересоваше студената онемогућшги су бољи развој ове секције. Изградња малог спортског стадиона СД „Медицинар" се прихватио великог посла: да на утлу улице Франше д’ Епереа иМи лоша Великог, где ое налази

празан простор, изгради мали спортски стадион. Према идејном пројекту једног студента технике, изградиће се спортски објекат са две терасе ноћним осветљењем и 700 оедишта; један од најмодернијих мањих стадиона ове врсте у Београду. На доњој тераси, која ће преко зиме послужити као клизалиште, изградиће се на бетонираној подлози терен за кошарку и одбојку а на горњој поставиће се справе и реквизити за чланове СТВ „Партизан". Прштремни радови треба ускоро да почну и уколико нормално напредује, овај спортски објект добиће своје контуре већ ове јесени. Ректорат Медицинске велике школе и Универзитетски одбор Савеза студената дали су финансиска средства која већ данас премашују милионску цифру, Проблем радне снаге решиће се учешћем чла-

нова СД „Медицинара" као и студеитских бригада са Медицинске велике школе. О слабостима и недостацима Питали скјо једног члана уцраве друштва о слабосгима. Он је слегао раменима изјављујући да нема већих које би довеле у шггање тхрестиж друцггва или његчж опстанак. Али то мишљење ве заступа и одбор Савеза студената Медицинског факултета судећк по забелешкама са недавно одржаног састанка овог одбора на коме ое разговарало о даљем раду и егз истендиј и спортског друштва. На поменутом састанкУ изнето је доста слабости које друштво треба да отклони. Пре свега аљкаво материјално пословање. Несређена евиденција финансиских пословања друпгша, недовољни политички рад међу члановввва, услед чега је било неспартскот хкжашања поједаиаца, слаб успех у стручном раду неких футбзлера. С. ЂОКИЋ

Футбалска екипа СД „Медицинар"

Три победе шумара у Апатину

У оквиру своје екскурзије кров | Барању и Бачку, студенти треНе ] године Шумарског факултета, на м- | ницијвтиву руководства спортсжог друштва у Апатину, одржали су три спортска сусрета са месним спортистима. У футвалу, после лепе игре победили су студенти са 4:3. Технички на знатаој висини и врло горектаом игром, студенти су брзо освоЈили оимпатиЈе публике, тако да Је она током другог полувремена бучно нави Јала за госте. Увече истога дана одржан Је шах меч на десет табли са најбољом десеторицом Апатина. На велико изненађеље, нарочито домаћих, победили су студенти доста лако са 6,5 : 3 ( 5. Колико је ово велики успех наЈбол»е говори чињеница да су у екипи домаћих играла и три другокатегорника. Сутрадан у стоном тенису шумари су надмоћно победили домаћу екилу са 6:3. Публику Јс нарочито одушевио МаЈер својмм оштрим и прецизним ударцимг. Треба нарочито истаћи срдачан дочек и оимпатиЈе на коЈе су студснти наишли у овом малом али врло лепом, како се за н>ега каже, «ни селу ни граду".

Д. НИКОЛИЋ

НОВИ ПРВАЦИ

ОДБОЈКА; ВЕТЕРИНАРСКИ ФАКУЛТЕТ ФУТБАЛ: ПОЉОПРИВРЕДНИ И ШУМАРСКИ ФАКУЛТЕТ СТОНИ ТЕНИС: ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ СТРЕЉАШТВО: ТЕХНИЧКАВЕЛИКА ШКОЛА атлетика; ИНСТИТУТ ЗА ФИЗИЧКУ КУЛТУРУ (ДИФ) ШАХ: ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ

ПЛИВАЊЕ Првенство института за физичку културу

У среду и четвртак одржано је такмичеше за првенство ИФК-а (ДИФ-а) у пливању. Такмичење је било екипно и појединачно. У екипном пласману прво место освојила је II година са 8937 бодова, а друго I година са 6732 бода. Ван конкуренције на овом такмичењу пливао је Саша Здравковић IПК „Полет“, Сомбор) и већ на Почетку сезоне показао одлиЧан резултат пливајући 200 м слободно за 2:25,2 и 400 м сло*°Дно за 5:16,6, што показује да *>егов упоран и систематски преко зиме са тренером није био узалудан

и да од њега можемо још много очекивати. Технички резултати. Мушкн; 100 м слободно — Медак 1:06,4, Тошић 1:07,8; 200 м слободно Власак 2:34,4; 100 м прсно Власак 1:23,2, Прибој 1:23,8; 100 м лептир — Петковић 1:18,1; 100 м леђа — Радић 1:22,4; 8X50 слободно — II година 4:21,5; 4X100 мешовито — II год. 5:24,3. Жене: 100 м. слободно — Шадура 1:33,4; 100 м прсно — Славик 1:44,5; 100 м леђа — Остојић 1:47,4; 4X50 слобсдно — II година 3:03,6; 3X50 мешовито — II година 2:29,8.

М. ЛЕГЕТИЂ

АЛПИНИЗАМ Основан је студентски алпинистички отсек

ИАКО у Беотраду постоји једанаест студентских планинарских друштава, на пољу алпинизма досада није било никаквих покушаја. Први пут почео се алпинизам ширити међу студентима на иницијзтиву комисија за алпинизам Србије у заједници са Алгошистичким отсеком Београда, када је оргашоован течај летње алпинистике за чланове студентских планинарских друштава. По завршетку течаја основан је Студентски алпинистички отсек. Поред Алпикистичког отсека Беотрада ово је једини отсек ове врсте у Србији. Већ на почетку своса радз отсек је са разумевањем прихваћен од студената-планинара и Студентског планинарско! одбора. Од својих скромних ма теријалних средстава, овај Одбор је купио отсеку два кудељна ужета и шездесет клинов: за стену, а комисија за алпи низам два најлон ужета за кв; литене успоне. У току лет: студенти-алпинисти попеће с на неколико успона у нашш планинама. Они ће се у јул; пењати на стену Вукана у Го; њачкој Клисури, а августа на правиће неколико пењачких у I спона у Савињским и Јулиски; I Алтгима. ; У октобру треба да се орга [ низује течај летње алпинисти . ке тако да ће у идућој годин ■ студенти-алпинисти бити спс ' собни за још теже успоне, мс ј жда, и за освајање још неосвс јених стена планина Србије Македоније. Р*

Младост осваја

После великих успеха IМ* 58 беогрлдско веслаае прстрпело је кризу нзазвану „сме ном генерација" која и сада ни}« петпуно савладава. Међутим, има разпга да се смепшмо будуђности. Један од недостатака клубова Ј« тоталло иеучествован»е радничке омладиве. Од двадесет два такмичара првих екипа „Црвене звезде“, осамнаесторица су студенти, три службевика и само један радник! Мада тренинг тражд психичку копцентрациЈу лакшу људима коЈи умно раде, веслање као спорт несумп.иво би освежило радника на свакодневном послу. После осниваља друштва »Студент“, поднзања дома ,Дlартизана“ иа Ади ЦиганлиЈи, са широком матернјалном освовом ових клубова, можс се рећи да београдско веслан.е иде усусрет Ренесанси. О томв сричају и ове цифре: просек Једног од најбољих чамаца, четверца са кормиларом „Црвене звезде", Јв непуннх двадесет година а свих првих екипа око двадесет две и по. „Екипе „Студента" састављсне су такође од „зелембаКа**: просек н.и-. ховог наЈбољег чамца Је деветиаест годана, „цартазана- такође. Св« ово говори да ће вапредак бити брз

}ер много зиачи то што еу жо »иди људи почеои да воде гиавву реч у тркама и од н>их Је логнчио очекжвати стална побољшанл У стилу и техниди. Што се тиче масовности ситуација је тужна. Нема много „бруцоша** по чаицима иако клубови имаЈу услове да им обезбеде жуљеве ■ мишиће. г Нтета Је што се више љуци не виђа на Сави Јер су водеш* спортови несумњиво нај здравији, а само година дана тренирања ствара широк грудни кош и здрављ*Хреба одати поштоваше клубу „Студент" који улаже велике иапоре у прнвлачењу вових чланова. Послс кише позива за гостовања у иностранству од Веслачког саввза одобрено Је путовање четверцу „Црвеие зввзде"; Ружићу, Никоднћу, Станковићу и Кнежевићу, а двоЈац Отовић Петронић м ДУ®*“ скул Корошец петровечки бићо одлучујући сусрет Београд Загреб. Добре вести долазе из загрвбачких клубова пгго говори да ћв „маЈстори с мора“ морати опет да сс боре за сваки метар на ташдачењима са „маЈсторима са бзрз* речним клубовииа.

Д. КЛВРАН

Амција омланииске соцнјалистнчке интернационаие у нашој земљи ВЕЛИНИ ЛОГОР У ЗАДРУ

НЕПОСРЕДАН резултат вхш такта који је успостављен између Народне омладине Југослаавкје и појединих соцкјалистичких оадладинских ор гаииззција је одржавање десетодпеиног логоровања омладинапа из иностранства чланова ооцијалистичких организација у Задру. Идеја за организовање социјалистичког омладинског логора у Југославији потекла је од Социјалистичке омладинске интернационале, а ЦК Народне омладинв Југослаиије је примио на себв извођење свих потребних припремних радова. Пре краћег времена у Београду је боравио Ерих Погатс, претседник Социјалистичке омладине АустрИЈв Јгао претставник Социјалистичке амладинске интернационале и договорио се са нашим претставницима о детаљима организације логора. Погатс је том приликом изјавио да је потпуно задовољан са извршеним припремним радооима и да се нада да ће и следећих година Југославија бити једна од земаља у којој ое окупљају соци ј а листи-омладинци. Логоровање ће бити под шаторима и налазиће се у ували Пуита Мика у непосредној бл V зини Задра, а трајаће од 2' јуна до 7 августа. Социјалистичка омладинска интернационала сваке године ортанизуј« по један или више оваквих логора. Ове године биће их ви ше, али и поред тога изглед; да ће број омладинаца који ћ< се пријавити за логор у Задр; бити неочекивано велики. Т Аухгтрији и Енглеској, где ј пропаганда за логоровање у Ју гославкји најбоље организов«

на, пријавило се досада 250 OДносно 120, али се очекује да ћа се ти бројеви повећати, тако да ће из Аустрије доћи 350—«0 омладинаца, а из Енглеске 150 до 200. Поред њих у Задру ћв бити и мањи број омладинаца из Француске, Немачке и скан динавских земаља, тако да ћв вероватно у Задру логороватИ око 700 омладинада-социјалиста од којих ће добар део бити студенти. ‘ Економску управу логора имаће наши претставници, до® ће Социјалистичка омладинска интернацоинала одредити пре® седника логора. Да би се лакше организовао заједнички жи вот, логор ће бити подељен на четири мања логора у оквиру којкх ће ое одвијати дневни програми. Са наше стране тгреД виђене су свакодневне биоскоп ске претставе, излети на околна острва у близини Задра као и низ посета културно-уметнин ких друштава и уметничких ансамбла који ће испуњавааи својим програмима дане одмора страним омладинцима. Поред тога у логору ће се налазити и мања група Југословета који ће са омладинцима, који за то изразе жељу, дискутовати о разним практичним и теоретским питањима у вези изградње социјализма код нас. Социјалистичка омладинска ив , тернационала као иницијатор овог логоровања даће дневнв програме рада у логору својих • чланова. 1 Одржавање овог логоровања ■ у Задру је можда највећа ак( ција повезивања наше омлади-1 не са социјалистичким омла' динским покретом у свету, а за’ т:> ће њеном извођењу бити посвећена пуна брига, М.

ПРЕКО 860 СТУДЕНАТА БЕСПЛАТНО ЋЕ ЛЕТОВАТИ

аВЕ ГОДИНЕ на мору ће летовати 666 студеката Беогр а дског универзитета, виших педагошких гшсола из Ниша, Новог Сада и Кратујевца у одмаралиштима заједно са омладином из иностранства која је организовао Виро за међународну размену студената и омладине при Централном комитету Народне омладине Југославије. Сваки студент, који је одређен од своје факул твггске организације за ова летовалипгга, провешђе бесплатно петнаест дана у одмаралиштима у Новом Винодолу, Задру и Башким Водама крај Макарске. Смене у Новом Винодолу и Башким Водама почињу 1 јула и смешују се сваких петнаест дана, а у Задру прва смена од 10 до 25 јула, а друта од 10 —25 августа. Студенти одређени преко организације Савеза студената на факултету за бесплатно летовање, добиће од своје организах\ије упут за летовалиште и објаву за путовање уз попуст

на железницама и броду од 75 процената или 50 процената на авиону. Ови студенти морају обавезно понети потврду за попуст у пансиону, коју ће добити у деканату свог факултета, а без које неће бити примл>ени у летовалиште у које су одређени. У ова летовалишта могу ићи и сви остали студенти по цвни од 270 динара дневно у коју је урачунат попуст. Пријаве за ова летовалишта као и сва обавештења могу се добити у економском одбору факултета. Поред овога, планинарско друштво Техничке велике шко ле организује своја летовалишта у Будви где ће ггримити 240 студената, на Бајерском језеру (Горски котар) 30 студената, на Дурмитору 40 студената и на Зелен Гори 15 студена та. Сваки од одређених студената за ова летовалишта уплатиће по 1500 динара а боравиће кесец дана, (разлику у новцу надокнађује друштво), док ће 100 другова летовати бесплатно на рачун планинарског дру-

штва ТВШ-а. Летовалиште у Будви вочиње са радом од 1 јула, а остала од 10 јула ове године. Истс тако Феријални савез Медицинске велике школе организује за своје чланове два логора на Копаонику и у Макарској. Сви студенти Београдског универзитета који су чланови Феријалног савеза могу провести летњи одмор у логорима градске организације Феријалног савеза или организације Феријалног савеза на факултету. Исто тако преко агенције „Путника" у свим пансионима и хотелима, сви студенти могу користити пансионски попуст у износу од 40 процената на који имају право сви редовни студенти Беотрадског универзите та. Потврду за попуст могу до бити у деканату свог факулте I та а објаве за повлашћено пу’ товање добиће сви стипенди! сти, студенти који примају не > ку помоћ од државе, као и сви • сиромашни студенти. М.

Ирој 15

НАРОДНИ СТУДЕНТ

5

'СПОРТ - СПОРТ - СПОРТ - СПОРТ - СПОРТ - СПОРТ - СПОРТ - СПОРТ Ј