Студент

му Митар прети избацивањем из парти Је. Он Је бно убекен да му тај стари мутивода не може ништа, али је у непосредности н>ених речи осетио уздрхтале трсптаје ена срца и брижност гласа и беше му је жао. Све му Је то потврдило да ее нешто иеовнчно дешава и он се сети првог кандидадиопог збора одржаног пред сам његов полазах. Лука га Је напао због туче старог Чугуре и претње на седкици одбора посвећеној откупу а онда се дигао Лаза и пред скупои га оптужио да Је откуп вазвао злочином коЈи се чини да би свињама платили наклоност Запада. Тада Је само чуо два усамљена пљеска одобравања и Један престрашени крик; лазо, ве лажи! Погледао је. Пљескао Је Лука и Света, а бунио се онај омладнаад који му заједно са Лазои јавио о првом угинућу свиња. А овда су се са једног краја чули повиди: Нећемо га!... Нећемо! Имамо људе са села". Нсколико гласова га подржа и заштити бвли су то његови сељаци. Жељно је очекивао повратак са акциЈе ■ сутрадан по долаеку кући одјурио је у комитет. Алн го* ту не сазва нешто нарочито. Разговор Је био сасвим обичав и кад се већ ближмо крају секретар му узгред набаци: »Жалила нам се Кајка, почео Је лагано и тихо као да при"мгшкује своЈ глас, да си Је назвао четничком сламарицом". „Митрова снаха?“ -Д»“. „Назвао сам Је курвом, а не сламаркцом*. „Али она Је сестра наших другова", прекинуо га секретар љутито. „И заштитник Митрове имовине и трговац крвљу своје браће*, жучио Је протестовао м хтео му објасвити да Је он и њоЈ и Митру грн у оку од када је пропао покушај оснивања радне задруге мли бар веће економије јер се ових првих дана њен девер понлашио да ве закасни и одмах пренео на име задружне економије петнаест хектара, рачунајући да ће тако крупним уделои доказати своју оданост власти а преко своје снахе ваваљивао на приЈатеље њене браће да иу обезбеде иесто економа, али га оваЈ прекиде назвавши то бумцањем. И од тада Је све пошло везадрживо ватрашке. Сваки дав Је доввсио по Једио разочарев>е, а ови најцрњи, пуне прегршти. Затурио Је гааву, иепрсио се и пошао у сусрет тки пакоствма. Алв, узалуд ах слаиао н ирвно снагом аргумената, У средмам, где су прилике м сам жадот учинхле Једвон огромном пахошћу, оговарање х оне снтве » ш лажи осгаЈу вераншве н живе у сахои зраку, у срцима људм, драге им као прохладпи пух прслом жуљу и посластица уз кукурузовнмцу. Оне проств почвњу жвветв неким своЈим физноаошкхм закопима и после сваког ударца остају као и расечена вева под Једнако вуне крмн н аммшах сокова као н све друге у оргаиизму.

То хрвзње га нијс разгарало као некада конве осетн силовити фнЈук своје разбуктале сваге. Борио се да бж очувао достоЈаиство у властитш очима и чекао да ее судари са неком непробојпом етмои и клоае. Месец дава касниЈе одузет *у Је иандат. Чинило му ее да ђе полудети и прецрћи од бола. Дииим еу му ое измешали и нжје вждев никога. Чуо је саио разјарени глас Митрова брата трговца, који га нападао због саиовоље н нехгравилвог рада. Стотине препланулих лица изгледаху иу као непретледно стовариште развог бакариог суђа дугуљастог, округлог као порције, ситног као тацнжце нахереног као стдре конзерве на сметлишту оивичене црним поклопцима и са црнип рупама на избочини сличним људским очима, Био је немоћан да ма шта каже сем упорног понавллгва: „Кад теби ие ваља, онда )е добро". А кад се после непуне две недеље нашао и пред лицем судиЈа оптужен да је са неким рођакои опљачкао Једну стару партизанеку мајку и бесплатно узео себи човани копоран н млади спрему он вишв није знао шта св са љим догађа. Био Је свестан да рачуне Још из друге године окупациЈе нијс сачувао и да н>има не може доказивати своју невиност, а рођака Је давно нестало н није се могао позвати ва њега. Ни стармце није било умрла Је таман оних дана када Је он са планине Бороње свлачио трупце на сплавове Дрине. И кад се суд већ носио мишљу да све преда тужиоцу па нек он лупа главу шта ће са целом сгвари, а њему се чинило све шзгубљеним, не знаЈући шта више да им каже, узгредао ии исприча како му Је Један абациЈа скупо наплатио копоран н где му се налазила радња. Он није знао његово нме, а копоран Је био једжва ствар коју није узео код те старнце. На његове речи Једав од поротника се придигао, загледао ее у копоран, пришао му н брзо отпгио крај поставе под везом на прсима. Са стрепњои Је пратио покрете његових прстиЈу и стидео се добовање свог срца убеђев да га чује и претседавајући за столом. Порогиик Је познао своЈ рад и бесно погледао тужиоце и сведоке и то му враћало веру у људе, задрхтао Је, поскочио а онда се неиоћан скљокао ва своју клупу. Полако Је долазио свести и као У сну присећао се да је давно, у Још једном писму, слушао исте претње и до Јуче сретао се са векии карактеристичним речима из њега. А оно је било ве иало затчшетно. Није ее знало од кога долази али се по садржаЈу и поштн ва којој је предато дало наслутитм да Је то нека његова недозвољева веза склопљева за време боравка еа бригадом. Замолио Је да га погледа а, када му дозволише, завирио Је у свако слово и застао: „Лаза..! ПознаЈем тај рукошк из докумената коЈе Је попуњавао при учлањењу и...“ Застао Је поново, а онда дрхтавим гласом замуцао: „Четник ..., тражили су г пре три године. Писмо као да гледам и рекао сам пм да такав не постоји ... Било Је неко непозвато име. Иднте друговм, брзо: Ту Су у срезу документа и оваЈ друг шго

ми п»смо“, говормо }в кеорекидаво првеећа}уlи ее и* ЈР* гађаја. После шш сата Лаза јв схаЈао покуљене шве, У појаето друт што Је пре трн годмге трагао по окодшм сеоиш сз ■«»*! шссмом у оепт т ухаасио ки Митар Је гроагао псовао Лазшху четшгаку њушку што >е хаеша да упропастм поштева човека ■ молио судије да му допусхе да и оа једном удари. Лука је ћутао. Кајка је важно пућкла уеае н веза* довољна псходом, убеђжвала еудкЈе да &ен брат зна цео Савин и да Је све друго тачво ж псовке људи и скриваље прнноса ва евом имаку и на крају се позва на веку групу сељака коЈи су на ваЈподводнијен месту Савине мве откинули букет шпеничног пре два дана однелн комитету да га увере. Враћао се кући тужан н задовољан истовремено. Сувце ее шш* 1 нило западу и поигравало као велика црвена лопта и он се сећао ме* 1 даввог обећаља датог својој малоЈ ћерчици да ће ЈоЈ Је скинути дз ео њоме поигра. Зрело класЈе лагано се лелуЈало ва ветру, а ту и тамо на жутим стоговима буктио похар запада. На пољаници нза взколе сачекао га Мићан н забрннуто поздравио жалећи ее да су и оега то« дава избацила из одбора- Сео Је на траву и загњурио лице у Р!У**» Даиашња победа била Је за њета и ваЈвећи ударац и он искрево жали што се људи не рађаЈу са неком брадавицом искрености ва врх>' носа коЈе 6и нестајало при најмањој лажи. Чинило му се да би то преполовило сва овоземаљска зла. Време Је брзо одмицало и ниЈе прмметио кад се смркло. Бнла Је ведра Јунска ноћ пуна месечнве • небо вмсоко. У живици су певали зривавци, а тмиву што се протезала оближњом Јаружнцои, парали свитци. У даллнн је одавно пре њихова Р 3 * станка умукао ћук и нестало светла у усамљеној кућици на брдУ« Одмакао Је педесетак метара и тишину је проломно пуцаш * слио се са његовим јаукои. Чуо је Још Мићанов глас који Је дозивао у помоћ и плашљиви лавеж узнемирених паса, а онда су на оближњем седалу сањиво закричале поплашене кокошке и закокодакво певац. Потом Је небо убрзо постало црно као катран и, док се месец гасио попут угарка потапаног у воду, звезда Је нестало као да Је нека милионопрста рука одједном утриула те бескраЈно расуте свеће. И док осећа подмукли бол у рамену и затвара уморне капк« присећајући се задњег догађаја по стоговнма букте стотине пожарз и шуме вепожњевена жита пови Јени вратови дево Јака а на з*" паду поиграва велнка црвена лопта. У бунилу Је подигао руке да Је дохвати и скине својој црж>" окој луткицн и свим људима и осетивши оштар бол пренуо се. Поново се срео са забр-'мутим погледом и топдим осмехом *** кр“-тра ковгатета. Погледао је у своје окрвављено раме и левицои потражмо *•* гову руку, наслонио Је на своЈе лнце и са осмехом среће слустио уморне капке и вратно се својнм зажарешсм стоговима.

„Еквиноцио" Бојновића- Борозана

НЕВЈЕРА" и >г Еквинодио“ показали су два локална колорита сценског говора филмског и позоришног. И док }е прво дело оправдало велиаса очекиашБа и заљуљане наде у наш филм, дрјто показује да позоришно казивање, старије „за читаву вечност" од филмске технике, смело стоЈи крај н,е као иајстарија поред најмлађе сестре, јер има сво Је неизгубљене дражи. Шта смета да данашњем гледаоду тако прехсивело делује Јелино уСистио Ника на сцени (заправо за сдеиом) мотком као твора, наместо симболичког кадра: окрвављена секира исдуштена из руку, на екрану? ТГ свкаом случају, користило 5и оео поређење, нарочито због лика Ива са истим интерпретатором на оба места Северином Бјелићем. Алх у то дотакнуто и деликатно пктање нећу сад да улазим из обаврииости и да не бих застранио. Изаосим само снажан утисак са Ворозанове репризе. У сваком случаЈу, користило 6и оео поређење, нарочиго због лиха Ива са истим интерпретаторскм аа оба места Северином БЈелиI—- Али у то дотакнуто и деливвхво питање нећу сад да улазим мз обазривости и да не бих заетрасшо. Износим само снажан утмсдк са Борозанове репризе. Али искрени х стварии уметник какав Је Јсдан солидан редитељ, шка да створи велику поетску претставу пуну песимизма (иосталгкЈа. сета, мрачно) и огттимизам (љубав, благост, вера у будућност и следбенике) онда он мора бити донекле поистовећен са шкцем: да се не додирује са њим оаасо у једној тачки, већ да се сече, да буде већи круг од мањег у односу на аутора. У овом случају спона између једног Боро-

зала и једног Војновића, бкла би кЗеаина веза* оба су „л.уди са мора“. Далматинци који су могли посматрати и исељенике и прекоокеанске бродове и Јадранску пучину и еквинопио евоЈим очима и у своме времену. Зато су се тако добро, тако добро нашли и разумели на свом наречЈу. Пучина је велика загонетка: довоси хтење, буру и плиму осећања ~., оставља за собом: плач, крш, зло. Из његових удара о мраморје ВоЈновић је пробрао само неке тонове и поставио их између конструкције очинства к материнства. Као вајар на таз екелет ту гвоздену потку, он Је бацио гипс сировину из живота и обликовао из ње ликове Једног повратника, Једне ишчекивзтељке и двоје младих несрећно зал-убљених. Лепе детаље и некслицину допунских ликова (Аница, шен отац, слепи Влахо) обогаћивао је редитељ поЈединостима и свом ширином своЈе инвенциЈе (а-мериканско паљење шибица на сваком месту, пиштољ например). Пре свега, створио је читљив, ма да и есеЈ о карактеру помораца-примораца и, друго, дао изванредну атмосферу чак и без оног техничког шума ветра (нарочито други чин).

Узастопце у два ваврата дуну o Је исти ветар... Ваш добро свежаваЈуће!

Американа Љубиша Јованоаић није схватио као „негативца” и баш оне топле, ностадгтгчне, људске црте карактера и поступка допринеле су да лик буде свестранији и упечатљивији. Тиме је дао неколико пуних и вредних потеза Војновићевог недограђеиог портрета. Када Нико пребацује Јели да Је стара, говори јој да би себе оправдао и ослободио обавеза према њој. Лепосава Ђорђевић је те речи некако буквално схватила и инсистирала (опорим гласом, превише седом периком, држагвем) да да сенилну мајку. Финале у коме долази до највећег озаривања лика, био ЈоЈ је поента, максимум у тсј улози. Иве Северш.а Бјелића деловао Је својом снагом и импозантношћу, био доиста Један од оних претставника младића унижених и гордих који иду „трбухом за крухом“; мајсторски дат као пандан ривал свог рођеног оца у кључној сдени сатаања. Аница Наде Борозан била је рутинираниЈа од своЈе алтернације, која Још дозрева Гордана ПеГООБИћ. Између осталих учесника, што су коректном глумом створили претставу, узео је и сам редитељ за себе из неодољивости скромну улогу Пава и дао значајну глуму, делујући пре свега упечатљивим ставом. Техничка опрема одговарала ;е сеоме задатку без поговора. Учествовали су и студенти Позоришне академије. „Еквиноцио" који се подигао у духоаима ликова, дунуо је и у гле далиште и оставио у нама ;елан немир, дожизљај и узбуђење. Ал. Д. МИХАИЛОВИЋ

Сцена из „Еквиноциа“

У најмлађој држави на свету

(Наставак са друге стране) !с о протеклим прославама Пр:ог маја, о поворкама у којима су чествовали и концертима које су (авали, о излетима и низу других [еизбрисивих утисака. А прошло

је већ 37 дана од одласка из земље па је и носталагкја за родним крајем била велика. Али наши фол клорди нису сами славили Први мај. Они су учествовалм у прослави Првог маја заједно са радним народом Израела и њиховим синдикатима Хистадрутом. У Израелу је Социјалистичка партија Мапај на власти. Држи највећи Срој места у парламенту и у влади. Претседник владе Бсн Гурион је и секретар Мапаја. Нарочито су јаки раднички синдикати, н.их помаже и држава. Они имају своје творнице, здравствене, културне и фискултурие установе. Први мај иако није званични државни празник слави се веома свечано. Творнице, установе и највећи део радњи је затворен, градови и „кибуци“ искићени зеленилом и црвеним заставама. Одржавају се академиЈе, кроћу се поворке, ва трговима свира музика и итрвју се народне игре. Првог маја пре подне смо прмсу ствовали академијх у индустриском предграђу Тел Авива, ко>и Је ортанизовао њкхов ооздихат.

После академије смо извели концерат. Овај концерат је била леоа и дирљива манифестација солидарности нас омладине Титове содијалистичке Југославије и радног народа Тел Авива. Програм смо почели тиме што је једна наша дру гарица из фолклора на хебрејском језику зажелела сретан Први маЈ радном народу Тел Авива. То Је већ изазвало бурно одушевљен»в међу гледаодима. У току концерта примили смо букете црвених карамфила. А када смо завршили програм сви смо ми са позорнице запевали „Интернационалу" коју Је у исти мах прихватила и читава сала. 1400 људи из Рамадгана, индустриског предграђа Тел Авива и 32 Југословенска студента су борбеним звуцима „Интернационале* спа Јали своје осећаје и жеље. То по подве играли смо пред 15.000 гра ђана Хаифе. Напш студеиги повепи су низ Утисака, проширмди своје културне и политичке видаке. Поносно су се вретиЈШ у свозу зекљу о ко#ој се

неколико хиљада километара далеко прича са дивљењем. И донели су поред многих стварчица и поклона, и 650.000 девизних динара своме колективу. Милош НИКОЛИЋ

СЛ. МЛАДЕНОВИЋ: Стари Београд (дрворез)

А. М.: Улзз у тунел

Песма награђена трећом наградом на Фестивалу

Нестао

•У топљеник сам у свету и само лудо ме траже бели додири руку, мала уста под опном прамења у луци брод грлатом сиреном запомаже а ја се дајем за осмех, јевтин сам, јевтин до бесцења Оставио сам стидљиву љубав пегде у плавом грању Два крила између предаха умором гито се свете Изнађале арије у своме окретању желе на тужно и тихо да ме сете. Александар РИСТОВИЋ

Поводом збирке песама Васка Попе „Кора“ Поезија о којој се говори

Ако се извесне замерке могу упутити немарнол читаоцу, ако се може пре■ зриво смешкати на изразе не годовања, онда се са истш ставом може прићи и онимс који са матурским поносој тврде како Попине комбинацијс разумеју од аз до ижице. Овг агресивни читаоци, некад приљежни, некад помодни, некас жељни туче ради туче, уживају да решавају ребусе, а да бг ."аскали себи они ласкају у гежини на изглед решеног рс-Iга. Уосталом, овај напис 'није намењен томе. У прошлом броју „Народног студента“ Душан Макавејев је са озбиљношћу достојном поверења покушао да обори моју оцену Понине збирке желећи помало да ме осуди за намерно несхватање ове по њему одлично и одлучно нове књиге. Таленат и поетска култура Васка Попе нису количине које треба тако тврдоглаво примити да би његова прва књига била дочекана као преверовска новост. Зар у поетском рукопису младог песника нису присутни психолошки стројеви који конкретну побуду доводе до усколебаних, месечарских стања? А доживљајну количину тих рукописа нисам порицао и зато желим да подвучем како Васко Попа нема позу која га омета, него израз који је често разудешен до бесмисла или синкопе смисла. То није никаква јерес, али иије ни домет, ни стаза за успех. И када сам у својој оцени рекао да су извесни Попини стихови на опасном „живом пестсу" имао сам у руци све оне накрцане, замршене, пропале метафоре које су се од силног обртања откинуле од своје осовине. Васко Попа је луталица ведрог или

- тужног лика у психолошки о- правданом поводу. Он не сама - да осећа присуство извесних • сила живота, него се напиње да * их оживи, да их исцрпи, озвуг чи и поврати у бујици и проI лому израза. Он је пре свега г оштроуман, што га каткад доI води до афектираног посматра- ња. ) Ја сам свакако погрешио кад ■ сам његове редове из циклуса I „Списак“ нсзвао „ситноструним [ 6 иологизмом“. Међутим, не ми. слим да попуштам. Све те по, етске рекламе за мртвило сли. чица нису излив унутарње пе[ сникоее природе, него једна , велика игра у којој има доста , страсти али и доста ината. Оне , су просто напросто једно ђерђелезовско путовање до мзгуб, љених, растворених реалности. . Засићен својим менталним про3 ама аутор „Коре“ убрзо долази до обала између којих ее ’ лружа једна празнина која се стално именује као себичан песников посед. У Попином стиху извесни доживљаји толико се подвлаче и удвајају да одају једно колебљиво стање када песник не осећа праву субјективну меру, него се предаје једној, готово траженој (фобији. Отуда је ПРАЗНИНА тако свирепо присутна у многим песжама: „Воденица у сенци ребарз зрелу празнину меље“ „Клупа са нама полако пропада у празно" Оно што је заиста нескромно у редовима Попиних „навжјама“ јесте напор да се његова поезија прогласи снажнил поетским документом нашег времена. А на основу неколико сјајно изатканих метафора не треба давати ловоров венац и делжти лекције о поезији жодерпог човека. Можда његов песижчки деби заслужује пажњу евестраиог читаоца, али не и читалачке двобоје. Зато Макавеју кисам желео да дајем ђачке одговоре о знању поетске моћи и . - 2*s;' чари .Изненађууе ме само његсво уверење да сам своју оцену писао у тренуцима без довољно к онтроле и да се са извесним инатом противстављам једном богатом песничком инвентару. Ја срећом нисам имао критичких претензија ни замаха, написао сам неколико утисака над оним што ме одбија о Попиној поезији, над оним што је одвише иверје, да би се могло ставити у орахову љуску, којој се претпоставља чудесча Попана гаибица. Оно гито сам разумео, оно што уе сређено у жзразу и емотивна количина дожмвљаја, усвојио сам без навијачког става.

М. МИРКОВШЋ

НАРОДНИ СТУДЕНТ