Студент

од осталих каквих Је у Колубари на стотине, била су сада разЈеднњена. Ваздух је бно удисан, живот учкао и преморен, људи пресити плаката и огласа, парола и пљескања м нико ниЈе слушао никога а сви се данима препирали чнји Је одбор и ко има већа права у њему. Добро Је познавао своје мепгтане. Ако су шта давали псовалн еу што нм се одузимало, ахо су примали љутили се што им се не даје више а ако 6и их лети вагонио да оправллју путеве псовали су све од свог сеоског одборника до среза и даллз што се то не остави за зимске даке. У јесен, кад киша натопи сваку бусицу п испроваљује пролазе и учини их непоходним опет су псовали своЈо одборнике и љутили се што нема чврсте власти која би их натерала да наспу своје деонице. Сви су се жалилм а сви дограђивали и прииав.љали. Мало их је било који се нису освртали иза себе н тешка срца испраћали јуче а ако би им се веко успротивио одмах би му кзрачунали колико су килограма ексера добијали за свој метар пшенице пре рата истичући да га данас мораЈу дати за свега један. И бкли су упорни и тачни у извођењу те своје рачунице као што су реввосно одби Јали да изврше свако друго поређење са другим металним производима као што су алатљике. То им није требало свакоднезио и нису хтели дз чују за њега. Само би најближим својима или припити спуштеним гласом признавали да данас боље живе но раније и узгред поверавали своје пословне тајне . А он је и без тога позвавао добро све њихове смицалице. Знао је да, од када је почео откуп, настоје да бербу кукуруза обаве са својим укућанима, а ако ие бк могли викада нису звали своје комшије у позајмицу како су то раиије чинили, нити изгонили пуне кошареве кући. Било их је који су глсдали да бербу обаве оним данима када би љихов сеоскн одборник отишао у град или и сам брао а веки су превозили жито заобилазиим путем само да их не види одборниково челлде или око неког ко««уннсте. Али сви су подЈеднако волели свој одбор и подједнако му претили не идући даље од речи. Био Је то смров елеменат закасвно у револуцији и иагрижен неувиђавиошћу чаршије на чиЈој Је калдрмн проводио половину радпих дава у години и све празнике, лукав и неповерљив, али У муци јединствен, спреман пре да стрпљиво подиоси, но да одлучно реагује на сваку пеправду. Четрдесет треће претили су партизанским бригадама окупатору и четницима и данима препричавали и вајхање вести ноје су, обично са примицањем потмуле грмљавине, долазиле преко Дрине, заклињали се стотинама пута да ће бити срећни да сваки други дан Једу хлеба кад сване слобода, а по ослобођењу брзо заборавкли оно жртава што су дали н два пролећа ћућорили по крчмама са гвојим етарим пропалим посланицима и пославичким кандидатима, очекивали промене. а онда дигли руке од свега тога, попљувалн те старе варалице и почели предано раднти своЈ посао. А кад Је избио сухоб са Русима и заиретило ново роп*тво заборавили су на своје < аађс и борбу око власти у одбору, стислм зубе ж накострешенх од беса псовали комунисте због наивве

пгирокогрудости, али их и тражили да говоре и пљескали нм жскренв и од срца. Тих дапа су потргали све своЈе рачуне и обесивши тог старог човековог крвника били су Једно велико срце, океан гнева, васиона поноса и лепоте. А две недеље касннје приликом откупа псовали су и претили, пребијали свињама ноге и туклн прашчаре док не клону и пре времена не избаци мртве младунде. Томе се није надао од ових људи, коЈи, додуше, ниједну власт пису волелн и свима су редом чинили разне пакости, али који су иако са закашњешем одлучно тутнули песницу под нос окупатора а своју вову власт поштовали. Али и поред свега тога знао Је добро да они Једино воле оно етаље мирног безвлашћа када ти нико не тражи ништа а силеције Још не прете глави, какво Је у љиховои краЈу било првих дана априла четрдесет прве док се у ошптине Још нису повратили стари претседници, а окупатор ниЈе почео са наметивва и септембарских дана четрдесет четврте кад су партизани јурили за Немцима и четницима не мобилишући никога и задоволлвајући сс скромнијим или богатиЈим обедом зависно од наклоиости домаћина. РаииЈе се пије ни сећао тога, а ни размишљао о томе. НжЈе о томе размишљао ни онога моиента када су из партиЈе искључкли Луку Цанића који се пред саме задње изборе повратио из града са дужности неког поверенмка, па ни онда када Јс приметио прве знаке подвоЈености. Било је то искључеље као и многа друга с којима се срео, само помало необично дрскошћу искљученога. Док су сви ракији или скрушено ћутали и обећавали да ће се поправнти н молнли да на н>их рачунаЈу или се пак стидљиво извиљавали да они не могу бити комунисти због жене или родитеља, Лука искључење прпмн лака срца изјавивши да он ве жгли да буде штсне коЈе ће радосио махатм рспом док му газда изражава своЈу наклоиост допугатајући му да глоцка врх његове ципеле и да ће им показати ко Ј* он. Било је исувише далеко важнијих задатака да би имао времена о томе да мисли. Чскала га сетва, разрез пореза, спремање иовжх радних бригада, задружни дом, а овда је дошао сукоб са Русима. народни заЈам и откуп свиња. Волео Је задатке велике и плахе као Јуриши који се савлађуЈу уз тресак и ломљавину и то су за њега били велкки дапи. Засукао Је рукаве и радио неуморно: наређивао и конферисао, саветовао и кажњавао, трчао и познвао. Од седења укочене мишиће одмарао Је ношењем малтера и пребацивањем цигли на задружном дому који се зидао краЈ саглог одбора, слушао у коду, јео стоЈећи и спавао савиЈен за столом. и кад би ствари ишле лжчио Је ссби на косца коЈи у свитање пуно росе покликуЈе опи Јен реским зпуком пабрушене косе и спокоЈним умирањем високих и сочних стабљика детелине. А кад би запело он се опијен рвао све бешње н то га разгарало, Јачало и чииило му се да му око ушију фијуче властита снага као велихи и страшни пожар. А Је. Све чешће и све упорније и оно, раније обичио бла*'. пзкрипање постало Је досадно и мучаљиво као завијање прозебла пса. Одборниди се еве теже сла-

гали и по најситниЈии питањнма и сатима се оптуживади да брааи сво>а села натежући се коЈеи ће од њих нареззтн пар метара жлт« више и да ди ће нз Једног бити пет а из другог Један иди двојнца коЈи ће у априлсхом року морати испоручити дебеле свиње. У августу виЈе могао рачунати на подршку одбора а два месеца касниЈе Т одбор Је ушао и Лука ва место Једног одборника коие су »дузедм мандат. Његов избор ниЈе могао слречити. Изгласало га Је њемво село да би његовим гласом обезбедидо своју преиоћ у одбору. Пар месеци касниЈе отпочеае су принреме за вове изборе ■ после првог кандидационог збора партиски комитет га поелао ва превоз трупаца ва снлавове Дриве. Покушао Је да им стави до звзаа да би сада требало битн у селу, али му рекоше да Је пречи извоз о % избора у једаом одбору н он Је пошао. Изненађеним родитељима Је рекао да тако мора бити, укошно сивоње, пабацио добро бреме сена и вабио дебелу велику торбу и отишао. Био је већ март сунчан ш топлији но обично. РуЈили су се и пресиЈавали на сунцу врхови врба коЈе су иезгриле, крај пута ресила леска а пољем, још поспаниж од зимског сна, дизала се лака иагна и угарима укрштала танка бела влакна паучиие знак да ће годива бити родна. На образима пшенице Још се огледало бледило што Јој га утиснула голомразица ■ вода, а ту и тажо чуло ее окање волова праћено уједначевом шкрипом плуга и крештавии гдасом чавки што у јату слетаху ва црне ■ масне бразде. Пожуривао Је волове питаЈући се да ли има оправдања у ове дане када се година хвата, како су говорили у његовом краЈу, одвајати сељака од њиве и хитао да што пре остави иза себе оваЈ краЈ где су га сви знали. У дну дувхе се стидео свога постунка при помисли да Је код куће оставно жену са неЈаком децом и старе родитеље неспособне за рад. Знао Је да ће позваници осудити то, али га више од свега Једила помисао да ће му се на јесен мпоги еиеЈати н светити ее кад, уместо Једрих клипова буде брао ситне н кривељаве као кроставчићи. Од свега му Је најтеже падало сазнање да тамо ие иде као онај стари Сава коме Је немогуће проиаћи задатак коЈи би превазилазио његове снаге и спремност да се жртву Је. Осетио Је то из уздржаног тона секретарова гласа коЈи му Је некако половично и узгредно покушавзо да стави до знања да га тамо шаљу Јер ии треба један одлучаи и чврст човек коЈи би бригаду држао на окупу. Два иесеца су брзо прошла. Пред сам повратак јављали су жу од куће да Је изабран у одбор. Жена Је писала несигурном руком, осуђивала га али се њему више чини.го да га жалила. Зашто нијв говорила. Сазвао Је тек толико да Је претседник постао Лука, а Лаза секретар и да Је у одбор изабран н стари Митар. <lавл>ала Је да инко не нисхи да настави са дограђивањем задружног дома и да се дрвима за печење цигле за нова задружна здања служи Митров снновац. Чудно се да му ни једном речЈу не мзражава своју радост што ће од сада бити слободни Јин иоћи више радити ва своЈоЈ њиви, мада се раније често препирала око тога. Алн највише су гз зг.брлњавалп оии редови у којима му јављала да (Наставак на четвртој страни)

Око 6000 матураната конкурисаће идуће године

Нова школска година је на прагу ...а са њом н један крупан проблем

Оеттх Факултехчжи савет Правног факултета донео је одлуку да нрими ове године ограничен број матураната, који ће се, колико се могло сазнати, кретати од 6—B стотина, а то су углавном они кандидати који су заинтересовани за правне студије и који се већ на почетку кон*урса јаве. Према прилично тачним ггодадима, већ прошле године било је одбијено на разним фа култетима око хшваду и по ђака, који су се углавном уписали на Правни факултет да би стекли статус студента и повластице које отуда проистичу. Колико је већина ових ђака бшта мало заинтересоеаиа за прашие сгудије и какве су биле објективне могућности факултета може илустровати чињеница да се у трећи семестар уписало света 20% студената, док их 500 није положило ни један једини од шест испита прве године у ева три испитна рока. Проблем већег прилива нових студената, који се појавио пре две године, а био уства ри више скриван него решаван оваквом политиком Правног факултета, појавиће се и ове године у још оштријем облику, јер се очекује, по сле оеакве одлуке Правног факултета (која је по моме иишљеау на месту) да ће бити више од две хшнаде матураната који неће моћи, при садашњем стању ствари, да се упишу на Универзитет. Због тога је потребно да се и школски и друти друштвени фактори (овај проблем пре лази оквире Универзитета) на време заинтересују за ово питзње, да се још једном размо-

тре катшцитети факултета, као и потребе наше земље, како би се нашло неко ма колико задовољавајуће решење. Међутим, макако се решило ово питање за следећу школску годину, оно ће се и даље појављивати, јер наше данашње могућвости не доовољавају повећање капацитета Универзитета. Потребно је свакако студиозније размотрити проблем да би се дао одређени предлог, али мислим да већ сад у јавности треба да се поведе дискусија, да се искриста лизују мишљења о низу питања: да ли би требало и на какав начин оријентисати један део ђака на средње струч но образовање (ми још увек

немамо довољно таквог кадра), како обезбедити да заиста најбољи и најталентованији ђаци могу да се школују до краја, како се ослободити једног броја рђавих студената који заузимају места на факултетима и не показују жељу да заврше студије, да ли су пријемни испити решење које гарантује да ће заиста најбољи стутшти на Универзитет, игд. Али, оваква ситуација обавезује и наше ђаке да уложе сав свој труд како би постигли што више знања и били у могућнооти да својим знањем отврре себи пут на Универзитет Јосип ФРАНИЋ

Изјава ректора Универзитета Др. Вукића Мићовића

ПРЕМА једном прорачуну биће преко 6.000 матураната који ће конкурисати на појединим факултетима у Београду. Међутим, тај број фа култети неће моћи да приме. Пријем ће се обавити на свим факултетима према конкурсима. Накнадно ће се донети потпун извештај о броју и условима пријема на поједиие факултете. За одређивање капацитета великог броја факултета, ствар је отежана тиме што огу денти не завршавају студије на време, или их уопште не завршавају. Ово нарочито важи за факултете са експериментал ним наукама и с практичним вежбзма.

Један део матураната, којн неће моћи да се упише на факултете, моћи ће да конкурише на викпе педагошке школе, али и то ће бити мало да би апсорбовало све матуранте. Уметничке академије, као и позорипша академија моћи ће да приме само мали број матураната. Према томе, тај проблем матураната и њихов упис на студије је веома озбиљан и треба га поставити и пред наша највећа државна руководства.

Нонкурс Ректорат Медицинске велике школе расписао је конкурс стручних радоова из свих области медицине за новембар 1953 године. Сви интересенти нека се обрате за ближа обавештен>а Ректорату Медицинске велике пшоле.

И ове године Филозофски факултет примаће нове студенте преко пријемних испита

ЈОЛ хшЈв одржана ссдлида Сшш на којој ће бити одређен тачан броЈ студената који ће бити примљени на поједине трупе. По мишљењу декана факултега црута Дробњаковпћа пријемни нспити биће неопходни и ове године, па ће се и обавити ва свим групама. Њихова неопходвост пронстиче и отуда што ће на свим осталим факултетима броЈ вових студената бити ограничев, те би, У случају кад не би било приЈемних испита, ва Филозофски факуатет прилив био исуввше велики. и сада је, број студената врао велики. Тако например катедра за књижевност има преко 7М студената, катедра за енглески језик 600, приближно и на роканској трупи. Етнографска катедра а потреба за етполозима, ра-

ци тога што се етнологиЈа не прецаЈе као обавезан предмет у гимназијама, а музеЈи еу задовољени тим стручњацима, далеко су мање. ПриЈеини вспити знатно су до□ринсли да се побољша стање у погледу квалитета студија. На факултет ће, захваљуЈући тим испмтима, долазити матураити коЈи сУ се определили за ту врсту студнЈа, а не силом прилика зато што имсу успелн да се упишу па други факултет где су желели. У ндућој школсвоЈ години приЈем на Филозофски факултет обавиће се преко пријевсннх испита. У случају да се за копкурс пршЈакн н положи испит већи број вего пгго Је то потребно поједиким катедрама, онда ће се пријем вршити према успеху на нспиту првенство ће имати они који буду имали бољу оцену.

Конкурси за упис на МВШ

ТуЈз досадагињег рада и праксе на факултетима МедиУ1 цинске велике школе, видело се да велика броЈПОст студената у многоле олета правилно одвијање наставе, а нарочито практичног дела наставе, те због тога се овим конкурсима ограничава број новопримљених кандидата. Сем тога путем конкурса и пријемних испита омогућиће се много правилнији и бољи избор кандидата. Да је овакав начин избора најправилнији, говори нам и пракса из последње две године. Све ово омогућиће много бољу како теоретску, тако и практичну наставу, а с тим и квалитетно бољи здравствени кадар потребан нашој социјалистичкој заједници. У циљу обавештења јавности, доносимо текстове кинкурса ректората Медицинске велике школе за Медицински, Стоматолошки и Фармацеутски факултет.

ЕДИЦИНСКИ факултет ће Мове године примити 250 нових студената. При Јаве се подносе Деканату у времену од 1 до 10 Јула т. г. На коикурс се могу јавити свршени матуранти гммназиЈе и свршеии учениди сред ње медицинске школе. Кандидати са средњом медицинском школом треба да су положшш завршки испит оа одличним успехом и д* су провели две године на практичном раду на коме су такође оцењени са одликом. Уз пријаву кандидати подносе матурско сведочанство и сведочанства свих виших разреда гимназије, а кан-дидати са средхвом ме-

дицинском школом сведочанство о завршном испиту ове школе и годтгагња сведочанства. Сваки кандидат уз при Јаву треба да поднесе и Једну дописницу са тачном сво Јом адресом ради обавештења о резултату конкурса. Пријављени кандидати полагаће писмени испит са општом темом из биолошких наука У оквиру средњошколског програма 20 Јула 1953 године у 8 часова пре подне. Лекарски преглед кандидата обавиКе се од 1 до 20 јула т. г. ДегаљниЈа обавештења по питању конкуроа истакнута су на студентској табли у Деканату факултета Пастерова 14.

Во Стомотолошком фокултету

СТОМАТОЛОШКИ факултет ове године прима 50 нових студената. Придаве се подносе Деканату у В Р®“ мену од 1 до 6 јула т. г. на конкурс се могу јавити сврш ни матуранти гимназије, свршени учеиици средгве медициа ске школе, дентистичке и зуботехничке школе. Кандидати са средњом медицинском, дентистичком и зуботехничком школом треба да су провели две године на практичном раду на коме су оцењени са одликом. Уз пријаву кандидати подносе бистрафију, матурско сведочапство и сведочанство свих виших разреда гимназије, а кандидати са средњом медицинском, дентистичком и зуботехничком школом сведочанства о завршном испиту ове школе и годишња сведочанства. Сваки кандидат треба уз пр* јаву да поднесе и једну дописштцу са тачном својом адресом ради обавештења о резултату конкурса. Пријављени кандидати полагаће писмени испит с ошптом темом из биолошких наука у оквиру средњошколског програ ма 15 јула 1953 године у 8 часова, тфе подне. Лекарски првглед кандидата сбавиће се од 8 до 14 јула т. г. Детаљнија обавештења по питању конкурса истакнута су на студентској табли у Деканату факултета улица Пастерова број 14. Са Шумарског факултета ПРИЈЕМНИ ИСПИТ ИЗ МАТЕМАТИКЕ И ФИЗИКЕ На Шумарском факултету још није одржана седница факултетског савета, где ће се решити када ће и колико студената бити примљено. Међутим, декан овог факултета сматра да ће се ове године из техничких разлога, свега примити 50 новкх студената на прву годину. Као услов за упис вероватно ће се полагати математика и физика. Градиво из ових предмета биће само у оквиру оног кога стекне један средњошколац кроз своје школовање у средшој школи. 150 НОВИХ СТУДЕНАТА На Пољопривредном факултету биће примљено 150 студеиата. Студенти ће бити прии’ љени после пријемног испита из биологије и физике. Биологија ће се полагати усмено и писмено, а физика само усме-1 но. Испити ће се одржати вероватно почетвом септембра.

На фармацеутском факултету

ПРИЈАВЕ за конкурс подносиКе се Деканату у времену од 10 до 20 августа ове го.ткне. На конкурс се могу јаиити саршени матуранти гимназије и свршени учениди Средн.е фармацеутске школе. Са Средшом фармацеутском школом могу коккурисати оамо они кандтадати коЈи су завршни истгит положили оа одличним успехом и са потврдом да су провели двв године на практичном раду на коме су такође показали одличан успех. За пријаву кандеадати подносе кратку биографиЈу, матурско сведочанство и сведочанстаа из свих виших разреда гимназиЈе, кандидати оа Средшом фармацеутском огколом сведочанства о завршном

испиту те школе и сва годишн** спедочанства. При Јављени каидидати полагаКе писмени жпхит с ошптом темом из биолошких наука у оквиру средњошколског протрама 22 августа 1953 године у 8 чаоова прв подне у згради Патолоипсог инстктута. Лвкарски преглед кандидатв обавиће се од 17 до 21 августа закључно. Пријаву са документима треба поднети или послати препоручено Деканату Фармацеутског факултега Вулевар ЈНА број 10. Резултати исттита и списак прииљених кандидата обавиће се 1 септембра о. г. у Деквнату факултета. Писмо уредништву

драги другови, у вашсм листу изашла Је 2» маја «53 међу изЈавама профссора о студентима ДРУ 1- ® године »асловои радевковић задовол»ан ДРУ Г дином“. Овде се у наслову п крала погрешка, Јер иисам^нрофесор него доцент. Сама со састоЈи оз в.за речснида оо!« нимају никакпог ни логичког ни граматичког смисла, а завршава се нском прогнозом у процентима какву Ја никада не 6и давао. Овим желнм да вас обавестим да сам етварно разговарао са вашим сарадником ( но оно што је у Bе* лешци наведено нити Је моЈа нз* Јава, иити по садржини одговара

разговору коЈи сам са вашим сарадником водио. Пошто друг за врзие разговора нмје ништа бележио, то Је ов иожда „по сећању* скупно одломке разних разговора са разпим људииа и на свој начнн их стилизовао. У сваком слунају у овој белешци Једкно друга половина наслова верво одражава | моје иишљењс, јер, стварно, задовољан сам пажњои в марљиво| шћу којим су студенти садашње 1 друге године пратили предавања и всжбања. Молим вас да ово писио обЈавите у вареднои броЈу вашег листа. I Београд, ’ 22 маЈа 1953 • ( Инг. Раденковић Драгош I доцент Т. В. Ш.

Број 15

НАРОДНИ СТУДЕНТ

3