Студент

Поводом Трећег конгреса Међународног савеза студената Наша делегација није учествовала на конгресу

Од 27 августа до 2 септеибра одржав Јв цј ковгрее МСС-а под именои „цј свет сви студентски конгрес". ССЈ Је у задњи моменат прииио поз ив да пошаље претставвнке на оваЈ ковгрее. Ово је први у визу чланака у којима ћемо изнети пгта Је рувоооднло МСС да позове ССЈ на конгрес у Варшавн и фестивал у Букурешту.

Тачно 20 дана гтред Ш светски студентски конгрес у Варшави, ССЈ је 7 августа примио од Секретаријата МСС-а телетрамски позив за учешће на н>ему. Самим позивом ССЈ је већ унапред стављен у неравноправан положај према осталим учесницима конгреса који су примили позиве за конгрес неколико месеци р>аније, у року предв*феном статутом. Телегра.мски позив написан у четири пет реченица није давао гог каква одређенија обавештења

о конгресу нити је одређивао схатус прегставника ССЈ, мада је то питаше бшхо веома важно обзиром иа изразито недемократску праксу МСС-а према нама. Време, до почетка кокгреса, које је позивом Секретаријата МСС-а било на располагашу Централном одбору ССЈ није давало могућности за консултовање целе организације по овом питању и припрему за евентуалан одлазак на коигрес. Све су то зећ биле објектитше сметње за прихватање упућеног позива. Позив на коигрес, уједио први контакт МСС-а са ССЈ после неправилног искључења ССЈ фебруара 1950, наметао је нужно пред Централни одбор ССЈ неколико следећих питања. Могу ги се запазити у политици МСС-а извесни елемеиги који говоре 6 прекиду са досадашшом секташком и искљу чиво пропагандном активношћлг? Да ли има данас стварних тенденција ка унутарњој демократизацији ове организације и искрених жеља за равноправну и конкретну сарадњу са свим студентским организацијама у свету? Има ли икаквих индиција које говоре о тоше да МСС жели да прекине непријателкжу акггивност према ССЈ? И да ли би у вези свега овога присуство претставника ССЈ на конгресу допринело нормализОеању односа са МСС-ом и стварању услова за равноправну сарадњу са студентским организацијама учлањеним у МСС? Нормализов аг&е односа са МСС-ом и студентским организацијама у ИВ земљама ми смо посматрали и посматрамо као прекид са непријатељском активношћу тих организациј а према ССЈ и осудом и критиком те активности досада. Пет година на разним званичним манифестацијама МСС-а и студентскзгх организација ИВ земаља, кроз стуггае њихове оомладинско- студентск о штампе, преко радија и слично, водила се једна клеветничка и бесмислена непријатељска харанга , ггротога јутослов енских студената и Народне омладиее Југосгавије. Недостатак аргумената у тој харанги надомештан је најпотрднијим изразима и дефиницијама и ми смо у тој I шиховој пропаганди добијали Још горе место него Хитлер и Фравка. А еве је то било у нај- ,

ужем склопу конкретне непрвнјатељске активности СХХИР-а према нашој земљи, у склопу агресивиог притиска на иашим границама. Па ако се после све га овога поставља питан,е нормализовања односа шги паас стварања услова за неку равноправну сарадњу у будућности, онда ми с правом онекујемо да се продискутује и о ооаих пег протеклих година и то не ради неке апстрактне праааичгности и не само ради наше осетллвости (мада и ова постојк и мада ми не можемо никада заборавигги ових протеклих пет годива; а што су оне за нас биле херојске а за неког срамотне и поразне то су путеви историје које смо ми сами и ови сами изабрали и градили). Нормализовање односа могуће је само ако друга страна искре но приђе томе, ако се одрекне и ио прошлости и у будућности свих монополистичких тендендија намегања своје „руководеће улоре“ друтима.

Ајги није сва ствар само у томе, Разлог нашег раскида са МСС-ом, раскида који је имао форму противстатутарног и неаргументисаног искључења из МСС-а, није био у сушгини само у њиховом непријатељском ставу према нама него у целокупној политици МСС-а, политици Стаљинових „трансмисија". Оргахгизовани напади на Савез студената су само најконсеквентнији и у иовесном смислу најконкрегнији израз целокухше политике МСС-а, и посебно, најочитледнији доказ њене повезаности са политиком Совјетског Савеза. И зато смо ми увек сматрали и сматрамо да је најболзи доказ који може пружити МСС, доказ да жели стварно промену своје целокупне политике, баш мењање свога стзва према ССЈ. Ту чињеницу да смо ми постали једно од основних објективних мерила политике МОС-а схватио је и виз студентских организација у свету. Кроз призму свега овога што смо досад извели требало је одлучити да ли је целисходно прихватати позив ва конгрес. И посматрајући и анадивирајући чињегасце из актквности

МСС-а за задн»их годину дадд преломљене кроз призму горнлх питаља и ставова, Централни одбор ССЈ је одлучио да не шаље своје делегате на конгрес. Које су чињенице из акгпив. ности МСС-а задње године при томе узете у обзир? Почетком септембра 1962 г. а одржава је у Букурешту такозвана „Конференција једин( ства“ која је према замислима 3 организатора (МСС-а) требало да окупи и веже за сарадњу ’ са МСС-ом све националне сгу. дентске уније које су отпале . од МСС-а. Когаференција је не. успела у својој намени: на њој , су сем чланица МСС-а присуствовали само претставкици националних студентских уни| ја Канаде, Јужне Африке, Чи( леа и Финске. Конференцијом ( су између остатог доминирале , СССР-овоке вшровле пароле, ; напади на свет ваи ИБ земаља ' и напади на Савез студената. Од 5 до 10 септембра 1952 о; држан је .састанак Савета МСС-а. И овај састанак протекао је као и низ ранијих. Све критичке примедбе и конструктивни предлози за сарадњу претставника националних студентских унија Енглеске, Шкот ске и Јужне Африке (које су тада још биле чланице МСС-а) су одбијени, За читав ток састашса Савегга је била карвктеристично изразита недемократичност ради сузбијања преддога и критике претставника горњих унија. Захтеви Шкотланђана, Енглеза и претставника Јужноафричке уније да се питаЈве око Савеза студената одбијени су без образложења. У извештају ИК МСС-а поиовљени су напади на ССЈ и подзучена је, како стоји у извештају, „Солидарносгг са студентима у Шпанији и Југославији који пате под фашистичким терором", У Бечу је крајем марта месеца 1953 одржана тзв. „Међународна конференција за заштиту права омладигне“. Ова конференција је била строго у стилу информбировских „мировних конгреса". У резолуцију те конференције ухшш су ставови спољне погитике СССР-а. У њој се између осталог тражи; „... да се закључи мировни уговор пет великих сила...“, „...да се пониште сви утовори и ликвидирају сви савези отворени у циљу припремања и разбуктавања новога рата...“, затим одељци о војним базама, војним буџетима, агресивним тенденцијама западних земаља а при свему томе ни једне речи о конкретним агресивним корацима СССР-а, ки једне једине речи о Организацији Уједињених Нација и њеној улози у борби за мир. Низ припремљених говорника с једне стране велича положај омладине у (Наставак на трећоЈ страни)

Пише: МИША НИКОЛИЋ

ПОЧЕЛА ЈЕ ТРЕЋА МЕЂУНАРОДНА КОНФЕРЕНЦИЈА ЗА РАЗМЕНУ СТУДЕНАТА

УНЕДЕЉУ ш> подне у хотелу »Далмација" у Сплиту почела је ш Међувародна коифереидија за туризам и размену студеката, прва ове врсте у Југославнји. Прва конферендија одржапа је у ЛаЈдсну а на другој прошлогодишњој која Је заседала У Лондону решено је да Ш буде у ЈутославиЈи. Савегз студената ЈутославиЈе прнапво се да изврши нрипремс за конфорепцпју. Упућени сУ позиви свим Наздионадшгм УннЈама и на захтев Дапаца биле су позване н студентсже организадије из источних земаља, али оне вису послале своје делегате, нити су одговориле на позив. То Је Још Један доказ да су н.и. хове акдије ван Информбировског МСС-а само гсли пропагандни малевар који уочллво показује њихове намере. Коаференцији поред 50 делсгата из 16 земаља присуствује секретар КОСЕК-а г. Јокан Томсон. Пошто Је изразно задовољство ССЈ-а што се ова кзнференција одрлоква у ЈугославЈгји друг Трипало Је и.змеђу осталог рекло: „Увје. рен сам да ће претстакниц« студената 16 земал>а умети да и на овој конференциЈи вађу заЈеднички језик и да ђе донети такве одлуке које ће омогзгћити хиљадама студената разнмх земаља да своЈе школске фериЈе проведу путуЈућл г упознајући друге народе. Зпачај се ие састоји само у томе што се студеитима омогућвва да пзосете стране земље, да се одвсоре и забаве него и Још више у томе шго упознавање са животом студената и народа других земаља доприноси шихозои зближаавању, пријатељству ж разбијању предрасуда које о појединим вародима из ових или ошкх разлота ту и тако посто Је. Јер, што се год буДУ боље упозиали студенти разгшх земаља то ће моћи бити и Спљи пријатељи. Ја вјерујем да смо сви ми на сшој коиферепцији руковофени тим племениткм циљевжма. Сигуран еа« да можемо бити задовољпв што без много бучзпгх фраза ■ бомОастих резолуциЈа даЈежо своЈ прилог очувању ммра и пријатељства агеђу народима. После паздравпе речи на цред лог ШваЈцарца Келера за претседника Је жззбрап г. Јовсзн Том еон секретзр КОСЕК-а, а за пот претседвика Југосдовешжи делсгат друт Петар Ивачнћ. Са тим је завршено заоедаље за 4 октобар. Увече Је сддитско нарвдно позориште у част гостију прнказало оперу ЈБро сонога свијета“ коЈа је нл сцракце оставила леп утнсак. Гости се удобно всећају и заЦжвљсетг су Сплитом и његовим лепогалга. Вреаге Је лепо па Је овде јкжп увек еезока купања што Је реткоет за осо доба годаше. У понедељак ујутро ковфереп КиЈа Је наставила рад жжвом дкскусијом о статусу делегата па се ззтим прешло ва дкевни РСД- Претставнзгци Аустрпје, ! БелгиЈе, Дапске, Норвешке, ' Франдуске, Шведске и Тур- 1 ске поднели су хзвепггај о прозплотодишњем раду КонференциЈа наставља рад и трајЛе до 5 октобра.

ВОЈО МИЂОВВЋ

СУСРЕТИ У ЗАДРУ

Чнтајте на другој страни репорта жу нашсг сарадипка о десет дана проведсних у логору подмлатка ''х Соцкјалпстичке интериадиоиале. На слици: у заливу Пувта Мика

Добро нам дошли

ГЈео пута је пређен. Средња школа је за вама. Сада / / сте студенти. Срећно другови!. Нала су честитали Г 1 наши старији другови, а ви ћете онима који дођу после вас. И тако стално. Из једне у другу годину. Једни долазе да почну студиј други иду са факултета као стручњаци да почну такође, али овог пута да заузму места за која су се спремали и подпесу рачун народу о свом раду на факултету. И треба увек имати на уму: то није тако лако. Али је лепо. Лепо и достојно младог човека у нашој социјалистичкој земљи. И зато вам честитамо од срца, другарски. На овај начин, поред топлих поздрава, желимо да вам саопштимо нешто од нашег искуства да вам буде лакше, лепше на нашем универзитету. Средоњшколци, који се спремају за студиј, најчешће имају магловито, нејасно схватање о факултету и студентском животу. Идеализовано пуно романтичних илузија. Универзитет... слободан студентски живот! К томе велеградска бука, сјај... може да збуни. А већина ј е «з унутрашњости. Промена средине начина живота све то може да дезоријентише, створи криву претставу. И деси се: време прође а такви остају посматрачи док активни студентски живот тече некуд поред њих и они га стварно знају само са површине. Дођу испити... а и менза је понекад слаба. Па и стипендија може да закасни. У таквим случајевима илузије, неозбиљно схватање студентског окивота постају услов за разочарења џ малодушност. А тада је крај озбиљном студирању. Ово није обесхрабрење на почетку се то мора схватити да би се схватила лепота студентског живота. Јер лепоте и радости има много. Само где их тражити? Или, зашто смо ми поносни на свој позив? Свакако не зато што је лако. Обрнуто. Мора се то схватити. Ми морамо учити да постанемо оно зашто смо дошли на факултет. И то од почетка. То је жерило наше везаности са народом коме смо потребни. И нека звучи као фраза стереогипно програмисање, али није тако. Опште истине не губе на значају због честог понављања. Ето ту, другови, потражите оно што се зове слободан леп студентски живот. Да буде јасније: никакви захтеви за аскетско одрицање. Само поштен рад. Није лако, треба то знати, али није ни страшно тешко добро студирати то желимо да важ кажемо. Почните одатле и онда... бнће много задовољства, радости. Утолико више што ћете га сами себи створити. И самопоуздање ће расти а оно вам је потребно, врло потребно. И још нешто. Већина од вас долази из унутрашњости. То значи: мораће далеко самосталније да живи. Пуно иро блема да решава. То је значајна промена. И треба вам много самодисциплине, одговорности, при решавању економских и других проблема. У томе ће вам помоћи другови из СКЈ IУдружења студената. Тражите од њих помоћ. Опи су дужни, они желе да вам помогну. Али не чекајте беспомоћно. Упознајте оргапизацију са својим пр облемима. То је ваш Универзитет ваши другови и зато ви треба да заједно са њима помогнете да Универзитет изврши своју улогу: да створи такву високо стручну гштелигекцију која живи тако и заго да би наш народ живео лепше и срећније. Још једанпут желимо вам много среће на почетку м све до краја вашег студирања.

Члапови Феријалног савеза логоровали су и ва Плитвицама

У Бечу је одржана међународна конференција за студентску штимпу

Крајем прошлог месеца одржаиа је у Бечу међународна конференција по питањима студентске штампе на којој је било засгЈтхљено 9 нацмоналних Унија међу којигма и иаш Савез студената. Дискусија је вођена утлавном о досадашњој улози студентске штампе у ја чању веза ттоједииих студентских организација. Наша делегација активно је учесгвовала у раду конференције инсистирајући на проширењу размене публикација и што истинитијем приказивању живога студената појединих земаља. Посебну пажњу привукао је наш став по питању већег и разноврснијег писања о животним условима и другим проблемима студената заосталих земаља. У том циљу конференција је усвојлла

лог нашег Савеза да се препоручи X међународној копференцији у Истамбулу да оргакизује посебну конферешдизу са студентима Азије и Афруг ке на којој би се дискутовало о улози студентске штампе у решаван»у актуелких студентских проблема у овим земљама. На опнгге одобраваше наишао је и иаш предлог да сг препоручи свим студентским листовзша да више простора посвете студентима економски за°сталих и колонијалних земал»а. Истовремено при писан»у о овим оргаиизацијама сту дената, досадашња пракса коришћења страних иззора пока зала се штетном, те се у усвојеноз ретолуцији препоручује всће коришћење извора ин■ формација из тих земаља.

‘ народни стулент ј година ХУШ НЕДЕЉНИ ЛИСТ БЕОГРАДСКИХ СТУДЕНАТА т-х-ивзг.бр. 1в ~ј