Студент
Десе т дана у логору подмлатка социјалистичке интернационале
Сусрети у Задру
А зар мислиш да Черчил иде на магарцу у Парламент? НЕПОВЕРЕЊЕ Разговарао сам са Фриц Копеом, једним од истакнутих младих аустриских социјалиста, о слободи код нас у коју никако није могао да поверује. Каква слобода кад нема опозиције. Опозиција је отишла са Немцима. Остали су остали да граде социјализам. Ко је против има ћораву кутију. А ко броји гласове? Дискусија је била академска. Како скренути пажњу саговорнику да примитивна и неукусна тенденциозност не води узајамном разумевању? (стално јв присутна наводна претпоставка да смо сви за социјализам и да је то једино ван дискусије). У разговор се уплео Џо, млади инлектуалац из Уганде који ће ми једне вечери врло сликовито објаснити узроке покрета Мау Мау. Ви не верујете југословенским пријатељима, мислите, они су образовани, н>има су казали шта да говоре. Зашто не питате њихове обичне људе? Заустављали смо јуче пролазнике и питали. Говоре исто као и ови југословенски другови у логору. Сасвим исто. Тешко су се млади Аустријанци ослобађали социјал-демократске неповерљивости према комунистима. Они су знали да нисмо стаљинисти („То се види чим слободно дискутујете и полемишете, то није обичај стаљиниста", говорили су они). Ми смо за њих били опасниЈи идеолошки непријатељи. Да, да, познато нам је то што ви говорите, то су Лењинове тезе из 111 интернационале. И бивали би још неповерљивији према нама. Фриц Копе је, осим тога, био убеђен да га у логору неко прати. ИМА И ДРУКЧИЈИХ Има у њиховој организацији и младих радника који друкчије мисле. Разговарали су по фабрикама са радницима. Њихова неверица била је друкчије природе: они су открилИ земљу рад ничких права, доцније почели су чак да збуњују своје руководиоце питањима јеретичким за религиЈу аустро-марксизма, питањима која су везана за праксу социјализма. Нашим руководиоцима социјализам је трећа ствар, они дискутују, добијају плату и долазе на наше састанке аутомобилима. говорили су они. ЕНГЛЕЗИ БЕЗ ЛУЛА А и Енглези су зачудили, само другачиЈе. Све наше традиционалне бајке о Енглезима као хладним и надувеним и неприступачним људима, пуним предрасуда и љубави за традицију, сасвим су безобразна и погрешна генерализациЈа. Нисам упознао ниједног Енглеза који пуши лулу, али сам наишао на низ отворених и приступачних младих људи, са високо развиЈеном класном свешћу и осећањем радничке солидарности и великим интересом за наш пут у социЈализам. Никаквих симпатиЈа код њих ниЈе било за традиционалне британске установе, као што су дом лордова, круна и колонша. Напротив. * ЈЕДАН ОБИЧАН МЛАДИЋ Са групом чланова Народне омладине из Задра која је дошла једнога дана на позив енглеске групе ва разговор, нарочито се бавио један скромни енглески младић из Глазгова. Питао је за над-
нице и социјално осигурање и бележио. Многи су Екглези бележили да би могли да одговоре обавези пред својом организацијом и информисали је о ре зултатима Југославије. И он је седео и бележио. Доналд Чесворт, секретар Уније, Енглез, позвао ме је устрану. Интересантна је историја овога младића. Био је у Палестини, поручник у колонијалном корпусу. Добили су задатак да спречавају илегално усељавање Јевреја (Јевреје су Енглези дочекивали на обали и спроводили у логоре одакле су их враћали бивхпим кућама.) Добио је тако наредбу да ттримени силу ггрема двема женама, скине их са брода и ухапси. Одбио је да то учини. Одузели су му чин и бацили га у затвор где је остао седам месеци. Пред нама Је седео сасвим обичан младић, трговачки помоћник и лабуристички активиста из Глазгова и бележио шта говоре младићи из Задра. МАРКСИСТИ Уједној групи било је више младића марксиста. Ови за разлику од Аустријанаца, који такође тврде да су марксисти, али читају само своје теоретичаре - ревизионисте, читају Маркса, Лењина, Бухарина, Ђиласа. Сматрају да буржоазија неће дефинитивно предати фабркке док се не употреби сила, чак и у Енглеској где Је демократија развијена. Прешавши на наше проблеме питали би о комуни, систему контроле, могућности анархије и патзтикуларизма, већима произвођача. Ове две Неиице ве знају да „чувева задарска сфинга" претставља уствари лик бившег власника — Значи гтродуктивни људи код вас имају два гласа? — Да. — Насмешили су се. — Па то је ггривилегија. Своје задовољство изразили би фи иим и индиректким енглеским хумором: — Па то је сасвим слично као и код нас. — Питер би намигнуо Стиву — зар не, Стив? Јер у Енглеској велепоседници имају право да гласају два пзгта. Поставили би и неку оштрију критичку примедбу, али би одмах додали: ми вас критикујемо, а још имамо капитализам у својој земљи. Било је пријатно разговарати са људима хоји немају предрасуда о вама, који сматрају да свака земља има свој пут и да га треба упознати да би се проширила искуства у борби за социјалнзам. Индуси су били интересантни. Такође марксисти, тражили су да им се призна свој пут. — Ви европски марксисти кажете да смо опортунисти, јер прихватамо гандизам. Када вам
одузму све оружје, а хоћете да се браните, морате наћи најпогоднију форму. Маркс Је рекао: наћи најпогодније средство. Ганди је у ИцциЈи нашао. Нисмо се тиме одрекли пушака. 1950 поручили смо друговима у Непалу: борите се, мобилисали смо, слали пушке. Непал се ослободио. Треба наћи најпогоднију методу, еластичну. Не апсолутизовати Једно искуство. ЗАШТО НЕ ШТРАЈКУЈЕТЕ? О путу у социЈализам била Је официјелна дискусиЈа. Дискусије код њих изгледаЈу овако: два кратка реферата са различитим ставовима по истом питању (овога пута Југословен и АустриЈанац). У дискусиЈи у којој Је ван дискусије само платформа припадништво со циЈализму, учествује по пет Ен глеза, Јутословена, Француза, Швеђана, Немаца и АустриЈанаца. ПретседаваЈући Швеђанин даЈе реч. Ко не зна енглески говори како зна, па се то ггреводи на енглески који су како се испоставило, сви присутни разумевали. ДискусиЈа тече отприлике овако: Теза АустриЈанаца: без парламентарне демократије и вишепартиског система, нема пута у социЈализам. Теза Југословена; основна опасност на путу у социјализам Је бирократија, против коЈе се треба борити радничким самоуправљањем економском демократијом. Један Немац; у ЈугославиЈи нема опозиције. Енглез: и код нас у радничким окрузима стално бираЈу лабуристе. Ми тамо практично немамо опозиције. Усмена примедба Једног Енглеза: да нам не сметају конзервативци, ми би већ били у социЈализму. АустриЈанци Југословенима: имате ли ви слободу штраЈкова? Југословен; има поЈава студентских пгтраЈкова, а радничких заиста нема, то би био апсурд. Звонко, радник из „Раде Кон чара“: ако нам се директор не свиђа, ми га сменимо, то Је више него што ни можете штраЈком да постигнете у вашоЈ демократиЈи. Нећемо ваљда против себе да штрпЈкуЈемо. АустриЈанац; ми дискутуЈемо теоретски, ви у Уставу немате обезбеђено право на штрајк. То ниЈе демократија, Југословен; ми теорију повезујемо са праксом, против кога да штраЈкујемо? Наравно дискусија ниЈе била увек жучна. Било је и озбиљних коментара и осветљавања теорије конкретним ситуапиЈама у нашим предузећима. ДискусиЈа се завршила касно у ноћ уз лубенице и гитару; Интернационала, Роте Фане и Бандиера роса. Сутрадан Је у име немачке групе Један њен члан званично изЈавио да оии не деле мишљење АустриЈанаца и да се извињаваЈу због става аустриских другова. Сличну изјаву је дао и вођа шведске групе у своје име. ДоцниЈе, последњих дана, АустриЈанци су били попустљивиЈи, Можда Је сусрет са конкретном праксом нагризао помало догматичку ревизију марксизма утемељену Још деведесетих година прошлога века, и укорењену у њиховим главама. ЗА ЊИХ МАРКСИЗАМ НИЈЕ БИБЛИЈА Аустро - марксизам Је од нас врло далеко. Сећам се да ми Је у шестом разреду гимназије изгледао сме
гттд*т- у пракси је још смепшц. Ји. Теза: „релмгија Је привалва ствар сваког појединца” у гграк си изгледа овако: једаи бечки студент добар је католик и уз то добар марксиста. То је бар он тврдио. Нису разумели зашто се чудимо. Човек је потпуно слободан да буде религиозан или да не буде. Али по нашем марксизму религиозан човек није слободан човек. По вашем марксизму... Тако је и Маркс мислио. За нас марксизам није библија. То су врло често говорили. А то је значило да се у шиховом програму не налази борба за асоцијацију произвођача, већ само делимична национализација и фотеље у владином кабинету. Они то не схватају као капитулацију. Наша је парола рекао ми је Рајмар Холцингер, функционер Соц. омладине Аустрије социјализам је циљ, демократија је пут. Буржоаска демократија? захтевао сам од њега да буде прецизан. После краће паузе рекао је: Да. НИЈЕ БИЛО ОБОЈЕНИХ Иако омладинска социјалистичка унија за разлику од старијих има јасан став по колонијалном питању: право нације за опредељење. на дискусијама ипак није било обојених. Ни последњег дана на банкету на коме су били ггретставници појединих нација. Често су причзли о своме родном крају. Јужноафриканац, студент медицине, причао је како црни студент не може да присуствује секцији леша белог човека иа њиховом медицинском факултету. Тако се у земљи, чијем је претседнику најмихија књита „Мајн кампф", брину да не пробуде у урођедацима људождерство. Или 'шжда идеју да је мртав белм човек исти као и сви друти. * * ♦ УВЕК АКТУЕЛНА МАЈИЦА Мишел је имао мајицу са монденским дезеном носио је сву француску штампу на себи; Комба, Се соар, Фигаро, Монд. Мајица помодна, рекао би човек, а мода се брзо мења. Његови су пријатељи тврдили међутим да је врлина те мајице њена вечита актуелност. Зато што су наслови чланака гласили; „Криза фракцуске владе* „Пала је влада" „Ко ће преузети кабинет?* ♦ * * Већ' је крај, а не рекох ништа о многим згодама. Како су сс на градској плажи скупљали око Цоа као напго београдски урођеници око кадилака ко: 1 , чак су га и пипали онако као кад се проба фарбано зар је он баш толико црн? Не рекох ништа ни о поезији покрета коју су приказали играчи из „Крсмановића" на своме гостовању. Ни како смо се одлично разумели кад сам ентлеским студентима нга питање „какве су ваше студентске мензе?" одговорио: „ваљда као свугде на свету*. * * * Једанаестог дана, рано УЈУ* тру, чекали смо аутобусе. Ран-Iги, пинклови, носеви ољупггени од сунца, кратке панталоне и гумени мадраци за шдавање, све је то чекало да се крене. Логор је остао пуст. Хартије, заборазљени коиминални романи у празним шаторима и натпис на једном ловетм у шаторском граду БЕРЛИН: УЛИЦА 17 ЈУНИ То је остало. Чекамо аутобусе. Бележимо последње адресе. обећавамо писма, аутобуси одлазе и долазе и путника је све мање. И онда кад је мој пријатељ Џо баш био на реду наишао је уместо аутобуса камионЏо је по националном обича]У пронашао и у томе поезију: О, волим ја то. Камион свежег ваздука. Попео се. Пријатељ свезке г ваздуха почео је да брекће. К а да је кренуо. Џо је. махнувпп* руком у знак поздрава. рекао оно што је чувао за крај: До ви~ђењаЛ
УЗАЛИВУ Пунта Мика у непосредној близини Задра налазио се од 27 јула до 7 августа логор Ш8У (Интернационална унија социј алистичке омладине — подмладак Социјагистичке интернационале).- Ова велика организација углавном европске социјалистичке омладине била је све до ове године резервисана према Народној омладини, до те мере да шгје дозвољавала националним организацијама — својим чланицама посете Југославији. Овај логор значио је и први шири контакт Ш8У са нашим омладинцима. Иако је било људи у Ш8У који нису желели да логор добије политичко обележје („Ми овде само летујемо") ипак га је логор имао. Мгади социјалисти Еврк>пе дискутовали су са нашим друговима и међусобно о животу у земљи у којој се налазе, обилазили су у груггама • предузећа, одлазили у суседно село Дикло и лађом у Шибеник, Преко, Сплит, разговарали са нашим људима и проверавали у пракси ггврдље извесних својих руководилаца да је јутословенска демократија сумн.ива и да је вишепартиски систем (систем у љиховој земл>и) једини систем који води у социјализам. Чекали смо их то вече. Пар ототина Аустријанда, рекоше 4 долаои, 200 енглеских лабуриста, укључивши фудбалски тим младих рудара из Велса, 50 Немаца из организације „Фалкен“, Зо Парижана, десетак Швеђана, исто толико Африканаца и још по неки Индус, Бур и Цејлонац. Чекали смо их то вече да им помогнемо да се разместе по шаторима. Логор је био спре ман. 300 шатора по двоје и 10 шатора по шест. Сепоззе Погац, шеф логора, све је лепо испланирао, уредио је унапред по плану, одредио где ће ко, измешавши нације у сва четири „шаторска града". Очекивали смо хладне Швеђане, романтичне Индусе и практичне Енглезе, Аустријанци су према претпоставкама требало да буду једни туристички настројени, а други љубитељи бескрајних дискусија, ватрени браниоци теза II интернационале. Стигли су у великим плавим аутобусима. Пинклови, кариране доколенице и кратке кожне панталоне, пегави аосеви и гумени мадраци за пливање. Понеки Црнац и понеки младић косих очију. И сасвим обични младићи и девојке који се не разликују од наших младића и дсвојака на путу. Све је то кренуло ка великом шатору у коме је заседала експедитивна ад министрација. Плиз, дођите за број свога шатора, оставите пасош, добијате два ћебета, чаршав и бонове за храну. Економ Раде издаје ћебад: Бите, ваш је целт НАИРОБИ 27, пођите, геен зи, за другом. Групице двоје по двоје крећу у мрак. Борова шумица мирише на четинарску смолу, зрикавци звучно декоришу мирисну звездану ноћ поред мора, а месец помаже слабим сијалицама да се људи не изгубе међу толиким Обрадовали су ме дошљацк, бучна група Парижана и Африканац који је тражио да дели шатор са Југословеном. То је био мој будући пријатељ Џо Заке који ће ускоро постати адвокат у Уганди која ће ко зна када постати сло бодна. Ту је био и симпатични Енглез хемичар који је присталица Беваиа, јер сматра да је срамота да Енглези граде социјализам експлоатишући друге иароде и да се колонија треба одрећи иако би то снизило стандард острвљана, и ту је био мој колега бечки студент психологије Карл Блиха и плава Швеђанка која ће провести свих де-
сет дана под шатором сва црвена од опекотина и мали Индус Ким који не воли политику а воли поезију и јега са доста па прике и многи други будући пријатељи налазили су се ту у тој гомили уморних путника. А било је и друкчијих. И месар Лала је помагао да се гости што пре сместе. Бите, БАРЦЕЛОНА 107? Изволите за мном. Да им олакша узео је крећући један кофер осредње величине из ствари које су им стајале на земљи. О, но, но. Аустријанка јв погледала мужа. Овај је Лали узео кофер из руку. Када су покупили и све мање пакете, Аустријанац је врло учтиво показао на огромни кофер који је остао и уз љубззан смешак рекао: Пажалуиста. И човек му, зачуђен, понео кофер. Кад смо гостољубива нација. * Ујутру Аустријанаца је било на плажи већ у три сата. Брђани жељни мора јуришали су у море са шареним лоптама, у санна гуменим душецима, и јодловали у мору, прскали се и пили слану воду кадз се чамац превоне. Док су св простодушне Бечлије радосно брчкале, повећа екипа њихових суграђана кренула је у Задар да направи посао са ситницама пренесеним претсо границе. ПИТАЊА Већ првих дана започеле су диокусите. Немпи су питали: Код вас је била диктатура. а сада ти исти људи на челу демократије, како то? Енглези су питали: хоћемо ли моћи видети неки раднички савет? Млали Аустријанац питао је зашто се ви зовете комунисти кад сте за социјализам? Питања су била различита. Не мора човек да буде наш непријатељ, па да пита зашто се код нас прогоне свештеници, када то већ чита осам година у штампи своје земље. Некад су и они сами одговарали. Тако је на питање упућено једном нашем друту: Зашгго се Тито вози аутомобилом? одмах одговорио други Аустријанац нитањем своме партиском другу: Пише: Душан Макавејев
Страна 2
НАРОДНИ СТУДЕНТ
Вро» ђ