Студент

ИНТЕРВЈУ GA РЕКТОРИМА УНИВЕРЗИТЕТА, ТВШ И ИВШ

Режим студија сe неће пооштравати

ПИТАНјА; како организовати наставу са изузетно повеђаним бројем студенажа ПРВИХ ГОДИНА; ДАЉА РЕШI3ИЈА НАСТАВНИХ ПЛ АНОВА И ПРОГРАМА KAO И ПРОВЛЕМ АПСОЈШВНАТА РУКОВОДИЛА СУ НАШУ РЕДАКЦИЈУ ДА ЗАМОЛИ РВКТОРЕ УНИВВРЗИТЕТА ТВШ И МВШ ДА ПИСМВНО ОДГОВОРЕ НА ЊИХ. ОДГОВОРЕ У ЦЕЛИ НИ ДОНОСИМО.

X. ОДЛУКОМ САВЕЗНОГ ИЗВРШНОГ ВЕЋА О СЛОБОДНОМ УПИСУ HA ФАКУЛТЕТЕ БРОЈ СТУДЕНАТА ПРВИХ ГОДИНА ЗНАТНО СЕ ПОВЕЋАО. НА ФАКУЛТЕТИМА СЕ ПРОНОСЕ ГЛАСОВИ ДА ЂБ, У ВЕЗИ С ТИМ, ДОЂИ ДО ПООПГГРЕГБА РЕЖИМД СТУДИЈА. КАКВО ЈЕ ВАШЕ МИШЉЕЊЕ О ТОМЕ?

РЕКТОР УНИВЕРЗИТЕТА ДР. В. М. МИЋОВИЋ: 1. У току прашле пгколске годи_ ■е, сагласно извршеним измсиамд наставних планова, а на основу општнх правила прописаних од Упжверзитетског савета, на свима факудтетпма донета су нова правила о студирању. Тим правилима предвпђсна су знатна ублажеша у погледу ограничалања уписа *у везм са полагажем испита. Тако еа сваком факултету постоје саио два таква ограничења, а после којих he то семестара бити, остав« жено јс 4«култетским саветима да пропишу имајући у виду своје посебне прилике и специфичне потребе. Сматрамо да одлука Савезног Из вршног већа о неограниченом упису студената на све факултете не повлачи неко поссбно пооштрава-

Уииверзитета њ« режлма студагЈа уошпте, па ни на факултетима са великик броЈе* новоуписаних студената. Циж универзитетске наставе је да сви_ ма студентима, у грашгцама могућности, хгружи олидно спремаае за позиве које су слободно кзабрали, не руководећи се при

та« ндхпмм бројем нитн каквии другим разлоаима. РЕКТОР ТВШ ДР. М. ЛУКОВИЋ: 1) По Општем правилнику за студије на ТВШ сваки студент уписан у тгрви семестар има ораво утшса у наредне. семестре, све до шестог, без обзира да ли је положио доспеле испите или не. Притом може остати на факултету као редовни студент 3/4 године. Уколико није стекао право на упис у шести семестар (није по ложио све испите из прве и друге године) може их полахати још годину дана ван статуса студента, пре него што изгуби право на даље студије на ТВШ. . Јасно је да известан број уписаних неће имати подобности за студије за које се пријавиоц или за универзитетске студије уопште. Због тога је моје уверење да не би било добро школу ни за државу, а ни за н>их саме, ако они тек после 434 године увиде да нису у сташу да заврше започете студије. То би довело до нагомилавања слабих студената у првој и другој години ни до те мере да би нормалан рад био скоро немогућ и поред знатних средстава којима би Школа располагала. Такоби великн број слабих студената много ометао рад са способним и вредним студентима, ко јидоа се често због слабих не посвећује довољно пажње. Зато сам мишљења да у режиму студија треба учинити измену утолико да се студент не може уписати у другу годину док не покаже известан успех у раду у првој години. То може да буде нпр. услов да положи бар половину исшгга предвиђених за прву годину; или да тгостиг не одређен број поена при полагању испита из прве године; или нешто томе слично. РЕКТОР МВШ ДР. Б. ШЉИВИЋ 1. У вези са повећаним приливом слушалаца црве године на факултете МВШ-а не предвића се никакво пооштрење досадашњег режима студија, шг ти пак критериЈума на испитима. Нови слушаоци he слушати, вежбави и полагати истште под исгим условима као и шихови другови у протеклој школ ској години.

Др В. Мићовић, ректор

Предузимају се озбиљне мере

2. КАКВЕ СЕ МЕРЕ ПРЕДУЗИМАЈУ РАДИ ОМОГУЋЕЊА НОРМАЛ, НИХ СХУДИЈА СТУДЕНХ4IМА ПРВИХ . ГОДИНА7

РЕКТОР УНИВЕРЗИТЕТА ДР. В. М. МИЋОВИЋ: 2. Да би се на факултетима са велкким бројем студената прве го дине омогућмла норма.тна иастава, Ректорат ункверзитета у заЈеднигги са декапима досгавио је Изврш ком већу НР Србије неопходне потребе, како у погледу школског простора, тако и у погледу настапног, помоћног наставног и осталог особл>а, као и у погледу материјалних средстава потребних ао краја ове године која се имаЈу одабрити за покрпће расхода створених слободним уписом стуцената. Ово се нарочито односи ка Филозофски к Природно.математнчки факултет. Као прва мера да би настава за прву годину на овим факултетима могла да отпзчне, закупљено Је неколико сала на Коларчевом пародном универзитету, а употребљене лу за настаиу у слободким часовима и слушаонице других Факултета. Ддд.е, решењем Савета за про_ евету и културу скраћен је постуоко избора наставног и помоћ«ог наставног особља за предмете n P*e године, с тим да нзабрани жогу да ступе на дуж"tc* хао MooptpiM елужбекнци.

одмах, не чекаЈући потврду жзбвра од страве Савета за нросвету и културу. Напомињемо да Је Ректорат узшверзитета са деканатима факултега и приликом израде и подноше. ња гтредлога буџета за 1954 годину имао у виду не само досадашње потребе, него и прилике на Универзитету коЈе ће настати У нареднтан годинама због све већег прилива нових студенала. Та_ ко су у инвестициони план унети предлози Универзитета за стодизан>е нових института и нове зграде за Филозофски факултет, као и за довршеље радова на ггропгирен>у и адаптацпЈама других факултета. РЕКТОР ХВШ ДР. М. ЛУКОВИЋ: 2) У овој години уписано је на Техгшчку велику школу ноштх студената четири пута ви ше него у прошлој (око 2100 према 216 у прошлој години). Школа је и протпле године би, ла у врло теапком положају у погледу просторија. ЗОог тога је питање просторија и сада најтеже од питања која се мсрају решити. Нарочито је тешко решљиво питање просторија за практичне радове из Хемије и Физике. Друге тешкоће леже у сасвим недовољ ном броју наставног а нарочито помоћног наставног особл>а; затим у оггремк евентуалних нових просторија за прахтичbq радозее и недосхатку иотро-

шног материјала. Да би се омогућио нормалан рад са студентима прве године кскоришћене су до максимума просторије којима Школа располаже. Од Правног факултегга доби:‘ен је на употребу један

Др М. Луковић, ректор ТВШ

оелики амфитеатар у току два поподкева за одржаваше прецавања изузетно великим ау диторијкма. Паставно и помоћио наставно особл>е чини максималне напоре, прсдузимајући често и двоструки број часова предазахва и вежбања. То све није довољно те су тражена материјална средства за постављање новог наставног и помпћноу наставног осо Оља, за набавку опреме и потрошпог материјала и за изградњу једног моитажног павиљона на простору којим Школа располаже, за смештај лаборатори'ia за практичне радове из Хемије и евентуално из Физике, и за преуређење неких просто рија у згради у улици за предавања и вежбањаиз Физике за студенте Рударског и Геолсшког факултета. Према усменом обавештењу које је Школа добила Извршно веhe НРС одобрило Је сва ова средства у износу који се може реализовати до краја ове буцетске године; Остало је унето у предлот буџета за наредну годину. У предлот буџета за наредну годину унета је и позиција за изградњу нове велике зграде за Технолошки и Машински факултет и за до вршење адаптацијв зграде у Ђушиној улици, Савет за хросвету НРС одобрио Je скраћен поступак за избор каставника и помоћног наставног особља, како би новоизабрани наставници мотли што пре започети • рад. РЕКТОР МВШ ДР. В. ШЉИВИЋ 2. О предузетим мерама од стране држакних и школских власти, да с® изванредно гговећаном броју слушалаца прве го доше на факултетима МВШ обезбедл пружање прве и квали-

тепге наставе, рехтор МВШ обавестио је детаљно јавност и сту дентсхе крутове у својој изјави. објављеној у „Народиом студенбр. 17 од 14 октобра о. г.

Др t». хчљивић, peiii'up SШШ

НАСТАВНИ ПЛАНОВИ И ПРОГРАМИ

3» КАКВО ЈЕ ВАШЕ МИШЉКЉЕ О ЗЛКЉУЧ ЦИМА ПОСЛЕДИ.ЕГ САCTAHKA ЦЕНТРАЛНОГ ОДВОРА САВЕЗА СТУДЕНАТА ЈУГОСЛАВНЈЕ О НАСТАВНИМ ПЛАНОВИМА И ПРОГРАМИМА, КАО И О ПРОБЛЕМУ АПСОЛВЕНАТА7 РЕКТОР УНИВЕРЗИТЕТА ДР. В. М. МИЂОВИК: 3. Наставнн планови наших факултета претртелм су од 1943/« гопине веколшсо Послед. ње промсие извршсне су у току арошле школске годтгне. Ове промене имале су као главпи задатак да растерсте наставу од оппгириогтн и сувипшостн, имајуКи у внду да Је циљ упиверзитетске настаке огапта факултетска 'према а не уска спедиЈалпост. Међутим, овај ириицип ниЈе у потпуиости и доследно спроведеи rra свима факултепгма, одноено групама, па Је потревно да ее Још сдмах приетупи детаљпоЈ алалжзи паставпих ллалова и лрограма р»дн Н.ИХОВОГ лал,ег гаображаваи>а папред истажнутим циљевима, а имајући у впду посебие и специфтгчне задатке и прмроду иаучиих ансциплина које се изучаваЈу ка фахултетима, * односно групама на лоЈедипим факултетима. Приликом лоследље ревизиЈе на ставпих плапова, фахултетк еу из. пршили отирока консултов&ља са одговарајућим стручним друштшима, као и еа претставпицима студената. ПГго се тиче алсолкеиата. ми упиђамо Н.НХОВ тежак положај н сматрамо да ви требало то питан>е детаљниЈе проучитн водећи рачуиа о извеспии условима коЈи не могу и не треба да буду Једнаки за све факултете, одиосио групе. (Наставак на другој страки)

ОД ОСЛОБОЂЕЊА ДИПЛОМИРАЛО ПРЕКО 11000 СТУДЕНАТА ОСАМ ПЛОДНИХ ГОДИНА

По ослобођењу земље отварањем нових факул подизањем института и лабораторија стварани су иатвријшши услови за нормално сгудирање на далеко imnpoj осиови у поређењу са 1939 годином. Већ у пжолској години 1945/46, непооредно после завршетка рата који је, и онако оскудну матеркјалну базу лредратног Унивврзигета готово потпуно уништио, у Веогроду ]е те године бпло оат 7.500 упиоаних студеиата. Те псрве године на Правии факултет’ ое уписало кајвише сТуд€|ната. Проомењени екоиомско-друштвени одрноси услоиили оу измену политике школства уошиге, а посебно на Универзитету. Слободно и бесплатио ожоловање, а посебно пружан»в материјалне основе студен тима ттутем стштендтгЈа, а доцкије и дечјег додатка, одразило се у сталном повећашу броЈа студената на Беотрадском уииверзитету и великим школама. Увођењ«м пријемних испита на већини факултета, број новоутхисаних студенагга је вешто смањек, док је дагаас после одлухе Савезног извршног већа о слободном утгису на факултет« Беотрад добио преко 11.000 нових студената. (Тај број јс данас још и већи, јер се наши подарм односе на &pwие пре накнадног уписа ка факултете). Пооећан број рвдовних и ванредних студената довео је до све већег броја дипломираних. За ооам година, од ослобођења др данас, у Београду је дипломирало преко ll.ouo студеватЕк За тридеоет година свога постојат&а, Медицински факултет пре рата дао је око 1000 лекара, док је од ослобофеша до данас на истом фа-

култету (и поред тога што су се из његооог склопа издвојили Стоматолошки и Фарт.гацеутски факултвт) дипломирало дупло више око 2000 студеката. Предратни Пол>опривредно-шумарскл факултет у току свога рада дао је 478 нових инжењора, док је на дакашњем Пољоттривредном факултету (б®з Шумарског) ди 1952 године дипломирало око 1000 инжењера агрономије. На Техиичком факултету пре рата годишње је, просечно, дипломирало око 120 студената, а у школској години 1952/03 Техничка в«лика школа дала је 524 инжењера. Поред осталог, измешен Је и начин даљег уздизања средњег сгручног кадра. Пре рата свршени ученици средњих стручних школа, изузев учи-

теља, кису могли настакити своје школовање на Ушшераитету, чак и после дугогодишше праксе. Данас је ситуација пот пуно измењена, тако да с 6 у овој школско) годаши на Универзитет и велике школе упиоало 2598 нових студената са свршеном средњом школом. Исто тако пруокене су ширвке могућности радницима да стекку универзитетско образоваше. Само на три факултета ТВШ (не располажемо подацима за остале факултете) са рад ничких техникума ове године утгисало се око 50 радгаика редовних студената. Нарално, ту п° можемо праиити никаква ЈЈоређења у односу на ситуацију пре рата, јер тадсшши ре жим није омогућавао радницима ни потпуно основно обра зовање.

Студенти повећавају предизборну активност у својим срезовима

ПРРДИЗБОРНА активност у основшгм организацијама Социјалистичзсог са веза радног народа је у ттуном јеку и многи студенти су се у н»у укључшш. Међутим, још увек у студвнтским домовима још није ништа учињено да 5и се студенти укључили у основне организације којима прицадају ти домови. Неки покушаји организовања предизборних збо рова тку доведетш до краја (заказани збор правника није одржан). У ствари нама ие преостаје да бирамо између много својеврсних начина ухључивања у џзборну кампању. Било би мо*

жда добро поред учешћа у раду основних организација ССРН о чему не можемо говсг рити као колективном настуцу студентске оргаштзагције, јер сваки студвнт наступа самостал но као члан ССРН, оргавизовати и на факултетима предиз борну активност у једном ттарр читом облику. Постоди цео низ привредних мера које миого значе у преображају наше привреде а да с« ш са шима нисмо упознали, Зар онда не vn била предиаборна актавност и то aso би taa својим факултетима оргатгизовали дискуси|ју и преду (Наставак на другој страшЧ

ТРШЋАНСКИ ПРОБЛЕМ

Сумњиви изгледи

ПРОШЛА недеља била је ознанена живол ди плолатском акцијом коју су заинтересоване стра не водиле о тргипансцол про блелу. Многа консултовања, разговори и изјаве рекло <*t седасу унели нешто светла у сгстуацију створену одлукол од 8 октобра. Резултати су још увек у канцеларијала и нису изнети у јавност. Зато о њила не ложело расуђивагк u колентарисати их. Једгсно досад из вешто и опрез но изнесених изјава, прогно за и новинарских нагађања ложело донекле да назремо контуре будућих догађаја о,ко Трста и зоне „А“. Истина ту ила пуно нејасних п сулњивих ствари које прете да пољуљају наш оптимизам. Недавно на захтев опозиције одржана дебата у британском парламенту изнела је на видело неколико чиње ница које нису нарочито ноee, али које говорс о постојећим налерама Велике Бри таније за региење тршћанског проблела. Г. Идн није изнео неке нове моменте него је јасније формулисао став Форењ-офиса. према пе законитој и неправедној Англо-алеричкој одлуци. Њего ee изјаве да ће остати при донесеној одлуци и да је евакуација њихових трупа пи тање дужег времена, а уз то „уверавање и да ће „уложити cee спаге" да се дође до мир ног и праведног решења нису ни мало у складу, већ су чак и контрадикторне. Г. Идн својим иступањем није разбио, него чак и потенцирао наше сумње у искрена настојања Запада да се дође до једног разулног и правил ног решења које смо уз eeлике зкртве у неколико eapu јанти предложили. И не само то. Шеф Форењ-офиса није могао убедљиво одговорити на жустре нападе опозиције која је Англо-амерички гест од 8 октобра окарактериоала као „најкруппију грешку у историји дипломатије". —То треба чим пре исправити, док није касно, уер прети опасност да у Југославији изгубимо једног од најбољих при јатеља апеловао је па Вла ду, лабуриста Носл Бекер. Но, cee у свему наше наде за успешан исход конферен ције, чије се сазивање очеку је ових дана, су мале, а изгледи за то врло сумњиви. Италијански премијер сињор Пела у неколико својих ратоборних интервјуа за пармску штампу није дао ни мало охрабрења за успех будуће конференције, него и даље

користи старе методе италијанског империјализма: уцену, и притисак хао средства за извођење саоје мисије у Франиуској

Све 080 и чињепице педовољног узимања у обзир југословенских предлога и захтева засењују позитивне ра зговоре Поџовић Бидо и Далс — Поповић. Ми сматрамо da ако три велика на време не уразуме Пелу и његову владу и сажл најзад не схвате да без Југославије не може бити никаквих регаења у овом правцу - конференција неће успети, na према томе нема никакве смисла ни да се сазива , јер ми на њу нећемо доћи ако она буде базирана на полити ци свршених чинова. Ми кажемо да су погодни тренутци за исправљање јед ne велике неправде и да зато треба и користити cee посто јеће шансе како би се најзад изашло'из тешке кризе која данас забрињава читав миро љубиви свет. Одговорни фак тори na • Западу, ако желе мир, морају реално гледати на садашњу ситуацију, иначе нека буду спремни да npe узму сву одговорност у случају да температура на трuihancKOM барометру пређе критичпу тачку и изазове neдогледпе последице. В. М.

У oitroCapcKKM демонстрацијама студенти су оживели сећања на „храброст" италијапских фагписта

(1 прши) ж л ■rfАР О Д Н И студент [ година xviii НЕДЕЉНИ ЛИСТ БЕОГРАДСКИХ СТУДЕНАТА . №.1953 г. *>. ZO Ј