Студент

ХУМОР

ДВА ТРЕ.НУГКА СА

Г. УНИВЕРЗИЈЕМ ФАКУЛШОЉУБОВНЋЕМ ГУНИВЕРЗИЈЕ Фа. хултетољубовић Je * врао углекква ллч. воет вашет фахудtntsor жжвота. Jfceroeo n« залисано је на седам. а пребрисаио на шест фахултјета, седам вмВлиотгу! траже од в>ега ИIIИИ а дваааест профеоора чека на његове сешгварске рвдове. У вивлвографском свету noзвзт Је по ЈединственоЈ малоЈ збврци вндекаса жор* свв гласе ва исто вм, (На последљоЈ стра. П свакота од љих за. аепљева Је слика фмлмскс глувпде која му Је у то дова вајвмше одговарала). Г. факултетољубовиН од говорио нам Је ва следећа пвтаља: Кад сте почелв да етудирате? Изиеђу два светска pan. Откуд сте почели? Од медмдиве. Требз

лв да вам кажем дд Је то било мз хуманостм v љу бави према људском роду? Не, вемојте то, молим вас! Звам да hrre шисвслхти да Је то виао због новда. Нажадост, морам да вам пржзвам да Је та. хо. Новад Је ствар коЈа ме Је одушевљавала Још од малхх вогу. Па зашто шкте м_ страјалхТ О да, то Је заиста тужно. Чудно, алх заљубио еам се и онда сам утврдио да мн Је речнвк стрвховхто смромашав м да ве умем да напмшем вм Једво људско љубавво пнсмо. „УниверзиЈе*, pesao сам, ,тш тре-

ба да дроучаваш лирске песме*. ит Отнахао сам ва кљижеввост. Јесте лх Још тамо? Не, у међувремеву сам се залгнтересовао за етнолопгју х улхсао се на ту грутту. Што бахп тамоТ Нхсам зиао шта зха. чм та реч. Па Јесте лв сазналвТ Нисам дослео, остао сам само годвну дава. ПослеТ Е, после сам се ооет заљубмо. У когаТ У Риту Хејворт. Звог тога сам re уписао ва По зорипшу академвЈу. Шта Је бнло с љомТ

Показала се као груб материјаЈпгста удала се за Агу Кава. А м? Уписао сам се ка техвжву. Што сад то? Да праввм млазве аввове. Зашто баш н>нх? Зато што су најбрха. Колвко сте мх ваправвлж? ИжЈедав. Узелж су веи денј« додатах пз веразухљЈсвжх разлога. Да ли сте положжли векв јгсптгт? Нжсак због којекаквжх аероплана хтео да парушавлм традицнЈу. Где сте сада? На тгравимд. Чу» сам да тажо бруцошм праве авноне од хартжЈе ж бацају кх са балкона. Мм. слжк, а*о не ввогу праве, нек буду бар од папира. Шта сад радите? Пишем један роман аутоблографског карахтера ,У. Факултетољубовић по седави пут међу бруцопгима". У,слободном времеву упошуи.авам своЈу колскцнЈу разнобојнвх хозентрегера (недостају жм сада само резедо, беж и циклаиа хозентретери) ж озбиљно се бавијм решаваљем хва дратуре круга— Кор круга? Калемегданског. Шта мислнте да радвте ажо укжиу дечЈж додатах? Мисдмм да тражжм стипендкЈу од комжсжЈе за избзр залимаља. Каквл су вам плхвовв за будућност? Идем на метереологнју. Зашто? Зато што тамо Још нисам био. Наше времо Је jrporenjfo. Оставили смо г. Ф»ктлтетољубовића задубљеног над осмом главом његовог романа која почи ње речима; »Одувек сам тезкио да сазвам какво ће време сутра да буде да мч одело ве би кисиуло...“ • Д. с.

Само молим вас, будите кра hu Господин професор је јако заузет, упозорио нас је асистент кога смо често виђали пред вратима кабинета професора Скриптовића. Задубљен у последњи наставак „Политикиног и романа, npo фесор Скриптовић није нас ни приметио. Извините тто сметамо... Е, лепо је што сте увидели да сметате и зато молим eac, ИЗАЋИТЕ НАПОЉЕ, рекао је врло љубазно професор пребацивши поглед на следећи стубац. Пред кабинетом наставили смо разговор са асистентом. Чули смо да је професор предао неке рукописе у штампу. —■ Тачно! Ускоро ће скриптар ница нашег факултета издати мово непоправљено и не допуњено издање n рофесорових скрипата из 1920 године. А сем тога? Господин професор за oeo годишњи циклус предавања npвим годинама припрема неколи ко обећања у вези са уцбеником свог предмета. Ако смо добро чули, ви сте говорили о уџбеницима? Не, рекао сам о обећањима, јер Господин професор је озбиљан научни радник; он већ три десет година студиозно ради на том уцбенику. Само су шарлатани у стању да направе за три нетири године уџбеник! Али јед ном Скриптовићу, то не би допу стила научничка савест. %

ПРОФЕСОРОМ СКРИПТОВИЋЕМ

Студенти, читајте Ваш лист

ОД СЛЕДЕЋЕГ БРОЈА УВОДИМО НОВЕ ц Ш РУБРИКЕ: ХУМОРИСТИЧКА РУБРИКА: 1. КУРС УМЕТНИЧКОГ КУВАЊА НА Ш т РЕШОУ ЗА СТУДЕНТЕ САМЦЕ КОЈИ НИСУ Ц Ш ПРЕТПЛАТИЛИ ВЕЧЕРУ (У 50 ЛЕКЦИЈА). г. УГАО ЗА СТУДЕНТСКУ ДЕЦУ (УСПА- Ц Ш ВАНКЕ И СЛ ). 3. СТРАНУ ЗА СТУДЕНТЕ РОДИТЕЉЕ Ц Ш (ИЗМЕХУ ОСТАЛОГ И ЧЛАНАК Др. В. Т. ,ВА- g Ш ШЕ ДЕТЕ У ДОБА ЈУНСКИХ ИСПИТА*)- / 4. „ТТТАУ ЗА ПОЧБТНИКЕ- У РЕДАКЦИШ ЈИ ВЕЛЕМАЈСТОРА ГЛИГОРИЋА. СПОЉНО-ПОЛИТИЧКА РУБРИКА ДОНО- g Ш СИЋЕ И ДАЉЕ СЕДАМ ПУТА ПО 7 РАЗГОВОРА Ц | СА 7 СТРАНИХ СТУДЕНАТА ИЗ 7 РАЗНИХ ЗЕ- Ш Ш МАЉА. УНИВЕРЗИТЕТСКА РУБРИКА ОВЕЋАВА g Ш ДА ће УБУДУЋЕ читаоци бити у СТАЊУ = Ш ДА РАСПОЗНАЈУ ИЗВЕШТАЈЕ СА ДВЕ РАЗЛИ- II g ЧИТБ КОНФЕРЕНЦИЈЕ. КУЛТУРНА РУБРИКА НАСТАВЉА СА јЦ ш СВОЈОМ ТЕК УВЕДЕНОМ РУБРИКОМ МЛАДИ, Ц W ЧИТАЈТЕ У СЛЕДЕЋ.ИМ БРОЈЕВИМА О ИСИ- =ј Ш ДОРИ СЕКУЛИЋ, ДОБРИЦИ МИЛУТИНОВИЋУ, Ц W ТОМИ РОСАНДИЋУ, ЈIАЈИ ЈОВАНОВИЋУ И ДР. g СТУДЕНТИ ЧИТАЈТЕ ВАШ ЛИСТ: ОН JI | Џ НАЈЈЕВТИНИЈИ У ЗЕМЉИ: САМО 6 ДИНАРА. g ЗА ПРБОСТАЛА 4 ДИНАРА МОЖЕТЕ СЕ ДВА g ПУТА ВАГАТИ НА РАСКРСНИЦИ ПРЕД КАЛЕ- g Р; МЕГДАНОМ. јЦ

ВРУЋЕ ЛЕТО

i НА НАШИМ СТУПЦКМА почело је вруће лето да би трајало само два наставка. рукоПИС ЈЕ ИЗГУБЈБЕН, АУТОР ОЧА JAH А ЧИТАОЦИ ОЧЕКУЈУ. У НЕДОСТАХКУ БОЉЕГ ПРЕДЛОГА, | ПРЕДЛАЖЕМО ИЗВЕСНУ ВРСТУ САМОПОМОЋИ: НЕКА НАМ ОТС АД САМИ ЧИТАОЦИ ПИШУ НАCTABKE. ВАЖИО ЈЕ ДА СЕ ОНО О ЧЕМУ ЋЕ ОНИ ПИСАТИ ДОГО- ДИЛО У ЛЕТО И ТО ВРУЋЕ, ДА ЈЕ ТО СМЕШНО ДА СУ АУТОР И ЊЕГОБИ ЈУНАЦИ СТУДЕНТИ* НАЈБОЉЕ НАПИСАН НАСТАВАК НАГРАДИЋЕМО ГОДИШЊОМ ПРЕ ТПЛАТОМ ЗА „НАРОДНИ СТУдјјНТ - НАША АIРЕСА: БАЛКАНСКА БР. 4-IV СПРАТ. ♦ ИАКО ОВАЈ ИОЗИВ ИЗЛАЗИ Н А СТУПЦИМА РЕЗЕРВИСАНИМ ЗА ХУМОР, УПУТИЛИ СМО ГА У НАЈОЗБИЉНИЈОЈ НАМЕРИ

ПРЕПОДНЕВНИ ПРОГРАМ РАДА У БИБЛИОТЕЦИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА 8—8.30 нема ншсог. 8.30—9.00 зевање 9.00 — 9.15 задовољно мљацкан»е усттса после зевања. 9.15—9.30 махинално изговоре Ht речи: ..Колега, имате новине?“ 9.45 прве новине крећу у промет 9.45—11.00 читаае тих новина (I група). II група из даљине гледа слике и труди се да погоди пгга испод њих пкше 10.10 долази прва колегиница 10.10 —11.00 II група гледа колегиницу изтоварајући притом правилима одређене речи 11.00— II група чита новине, а I група излази на одмор у ходник и лупа, вежбе pa-, ди, ногама у за то нарочито припремл»ене столове, После тога се са замишљеним лицем иде на ручак. ОГЛАС СТУДЕНТСКЕ ПОЛИКЛИНИКЕ Поводом учесталих напада у дневној штампи на наш нов начин пословаша, студентска поликлиника обавештава сво је цешене потрошаче да је то учињено услед беспослице специјалисте за нервне болести. За посету моли Управа

Зулумћар у студентском граду

СТУДЕНТИ имају свој град; град има разгласну стафаду; разгласна станица ииа електротехнЈгчара Илипа кајм осим дувања у микрофон много воли кошјот, те иоже до бесвести да слуша шлагер ЈАБУКЕ И ТРЕШЊЕ. Његова дискотвка чува и МАIИА ХУАНИТУ коЈу употрев љава у умиру Јуће сврхе: Илкп понекад, тек толико да надражи љ.уОител>е, почне на звучнициua да точи народне песме, да би одмах прастао (Он не *оли те незоћарске пеоме). Сада слушаоци студенти (већином ОрУ* цоши) no*wy сао(Ју еавгсиЈу: звиждаље на народне теме. Обрадовани Илип поново пали сво Ју апаратуру за тортуру: „Пошто сте незадовол,нм, слушаЈте МАМУ ХУАНИТУ* и из звучника почне да се цеди трмпут проклета и улувљена мелодија. Звиждан>е достиже врхунаид. Ма ло хаокиЈе звиждати Једап по Један пвдају У неевест. Суботс ж и недељом у мензи се деле холачи. и Илип ттрмпреии посдастице справљене ва шжрофову и сервнра их ттреко знучиика: »Колепвшце и колеге, вечерае у 2в чаоовв у нашем ресторану игралка. Колеге м ко легмнмце, не заворавите, игранка. За оечеру мдамће се сува х-ража*

Пситодне Ил*от постаје рввносииЈи, свв чешЋе се чује: Сада Је тачно 18 часова и 25 иинута. 18 часова 40 минута и 15 еекунди. 19 часова. 19 часова и 31 минут. За то вгреме у студентсккм собама: У журби прскају наЈлонке. У журви се образи засецаЈу ЖЈглетема. а нреатови до удав_ љености стежу краватама. У журби се врата залупљуЈу пуном снатом. У журОи се улеће у сажу за игракху. Игра се до 23 часа. И таман ее ознојеаш такцмаЈстори вгрвте, поспсидаЈу, литту и први сан их ухвати ... кад кроз тишину Jeсељу, домску одЈекие: „Разгласна станица Студеитског града запршава овоЈу данашљ-у екисиЈу. Драж наши отутпаоци, же лимо вам ЛАКУ НОЋ“. Сасвим дотучени нашм драги слушаоци хоЈи су у прам мах од • изненађења поскахалн са кревета, скљокају се натраг ми слећи на следеће Јутро, кад ће се поетово чутн: „Сада Је тачно 5 часова м 45 минута. ДОБРО ЈУТРО, дрвги нашк схушаоци*.

Џиџили мкцили

СПОРТ

Први пут само 10 метара са првог практичног часа

ЈОШ није честито ни свануло, а на тргу Димитрија Туцовића могла се видети групида младаћа и девојака како буч но разговг«саЈу и н>ихов гласни смех реметио је тишину првих ју тарн>их часова. Сваки час би поиеко дошао. Ни прохладни ветар није сметао да се скоро сви појавимо на време. Раним пролазницима падала је у очи ова група. Можда више по шаре-

ни.ту одеза, Јер швс Ј« вмо не» балок мантилижа и некжх у родггичкми одегаша. По сво Јој #r«. ности свакако смо надјачава.та 67. ку ш> коЈег раиог кашгооа. ХаЈдемо, «во нашет трамиаЈа. По обичају неки „стар«ји“ планннарн чш су ушли укутра раско* мотилн се аао код свој« куће, а и у том тоиу настављен је дад»и разговор. После цнличдо дутог вута (45 мжж.) сшгјц сам ва амл И~нкп.„ Полако, овде смлазе еви!

Мало провлачеше кроз жбуње ■ нзађосмо на друм. Ишлл смо њиме ]едно време док се ве поЈави иза јпдне окуке „стена“ десетак иетара висока и тридесетак широка. Стигли смо. Нешто доцкије, после краћег загревања, вођа течаја почео Је да нам објашњава основне појмов« технике слободног пењања. Пошто Је и показао како се пење на наЈтежи детаљ тог дела стене, пењали смо се х ми. Помало чулан осећај, када си у стени као да висиш у ваздуху. Иако нисш вкше од 2 метра кзнад земље, ч»ни ти cf да Је пет. Али није crpCiшно, ту су инструктори. Полако је одммдало вреие. План вежбе већ одавно Је извршен. Али зашто не би Још Јгдашгут понови.ти? Пошто смо ©е мало одмориан, ifOHOBO почесмо почетка допу. њавајућн вежбу. Сунце ]« шећ приличио прљило тако да Је ветар добро допхао. Полако ■ без дозмле вође течаЈа, скунише се течаЈпи слушаЈућх прич« етаркх алггини ста. Тако се ненриметно заврпгилш прва вежба, која Је вовмн ■ §удућим алпннистииа дала прве основе овот врхунца планинарства. Разговара.ги смо п еа вођом «*'iaja шта oat мисли • успеху самог течаЈа ■ тешкоћама ва коЈе ва. илаох: «3асада сам задовољан радои какв инструктора, тако ■ течајаца. Пшп аекжх тетвкоћа коЈ« ћсиао укжмшш. Као што вждит« ва твчаЈу вх има преко 2* ■ vo Ј« срззмерамо кного за капацжтет во. жбалишта. Вежбом еаи задовољав, могла Је бити боља ш.. Већ ttoсле пгрое вежбе могу да увчим КОЛМЦИНУ ХОЈМ ћС СИГурНО IMCUUt парааво томон времена, добрн алшпгнстн. Некада, када сжо пробмЈзли лед аллинизиу у СрбиЈм, лутали смо и висио знали како с« рзди, данас тога пема. Ако не верујете дођите идуће недеље па ћете видсти".

Д. ЖИВАНОВИЋ

На прагу нове године

У ведккоЈ свечаној салм ТВШ сакугшо се у петак увече мам бро] студевата Грађевмнског ф». култета коЈв еу, као чланови СК „Грађевинаи* вдрхалн својт годипгњу скупштину. ОваЈ клуб, којм Је у току прошле школс« подјгнр организовао целовупн* спортски и фискултурнж ншвот в» своме факултету, нмао Је лене Р** зултате. Све трн секдије: фудбадска, одбој капгка в стонотенвск* учествовале су пролетос на ирвен* ству београдсквх студената, а прм две ссЈгције заузеле су друго, од. носно треће место. Главнв задатак пак еировест« масонну фиСкултурну »ктнвво« на факултету овај клув нмЈе пунво. То Је показала и сама скуп* штвна којоЈ Је присуств«вало мање студената нето на прошлогод*шни>Ј, оснввачкоЈ. Новч управз челу ca претседннком РаЈжнце*' претседнвком козснсиЈе за ФУ*' бал прн Упнвераитетском фвскул* туриом одбору и актнвнви фудб« скви судчЈок, вмаће главви зад>так да покреие већи броЈ студ*' вата на активно бавл>ен>е.

Ноји факултет кма најбољу екилу ?

И ове годжне СД »Техотчар* ■** вршио Је све прнпреме «>, би евр* вео кун Техничке велв! е школ* у фудбалу. Прошлогодигаљи по* кушај пије уродио плодм, Јер )* одређево време за одигр *вав.е Г такмнца било врдо кратко. Ове го* дипе то* ннје слумаЈ и већ се »f' јавило за такмиме&е осам ек»п» : Рударски, Архмтектоиски, Технолошкн, Еле*‘ гротехнммки факулте г > Самостални саобраћ»Ј* и отсек и „Технжчар" П. Оммх дана отпомеће прве уг*#" икце, а завршетак се предвића 3i краЈ овог месеца. Свака екипа mje се са протквнихои само Ј*‘ даиоут, док he ее финални cycpet састоЈатн мз две утакмице. Мо** се омекнвати да he ово првенство студената технике бити интересаЛ' гно н да ћеио једном иааатм ■’*»' бољу евашу Техмнмже ведаке e* o ' ле у фудбалу коЈа ће то меето ** свофпм у иећусобнин cytf шмп кф се вадаЈу тов* усп ***'

Да ли познајете... ГЕОГРАФИЈУ?

Дајемо вам. 1в питања из ошите географије. ПокушаЈте да на њих дате тачне одговоре. За свакн тачан одговор према тежини постављеног добијате одређени број поена. На краЈу саберите ооене коЈе сте добили за тачне одговоре. Ако збир ваших поена износи 29 —25 ваше је знање одлично, и оцена одличан. Ако збир износи 15—20 одена Је врло добар. Са М—ls поена добијате одену добар, од s—lo поена ваше Је знање довољно, а' испод 5 поена ваше Је знање и оцена слаба. 1) KOJA ЈЕ НАЈВЕЋА РЕКА У АФРИЦИ7 Тачан одговор 2 поена. 2) ГДЕ СЕ НАЛАЗИ ПЕЛАГОНИЈА7 Тачан одговор 4 поена. 3) КАКО СЕ ЗОВЕ ПЛАНИНСКИ ВЕНАЦ ИЗМЕЂУ ПАМИРА И ХИМАЛАЈА, СА НАЈВИШИМ ВРХОМ ДАПСАНГ (8.610 М.)7 . Тачан одговор 5 поева. 4. У КОЈОЈ СЕ ДРЖАВИ НАЛАЗИ НАЈВЕЋЕ ЕВРОПСКО ЈЕЗЕРО И КАКО СЕ ОНО ЗОВЕ7 "Тачан одговор 1 поен. 5) ГДЕ СЕ НАЛАЗЕ ОСТРВА И ПАЛАВАН? Тачан одговор 3 поена. С) КАКО СЕ НАЗИВА ДЕО МОРСКЕ ПОВРШИНЕ ИЗМЕЋУ СЕВЕРИОГ МОРА, КАТЕГАТА, НОРВЕШКЕ И ДАНСКЕ? Тачан одговор 2 поена. 7) КАКО СЕ ЗОВЕ ПЛАНИНА У БОСНИ, СЕВЕРОЗАПАДНО ОД ФОЧЕ, ВИСОКА 1.231 М.7 Тачан одговор 2 поева. 8) КОЈИ ЈЕ ГЛАВНИ ГРАД ЛЕТОНИЈЕ? Тачав одговор 1 поен. 9) КАКО СЕ ЗОВЕ ПОЛУОСТРВО ИЗМЕЂУ МЕКСИКАНСКОГ ЗАЛИВА И КАРИПСКОГ МОРА? Тачан одговор 2 поена. 1в) КОЈА ЈЕ ДЕСНА ПРИТОКА ЗАПАДНЕ МОРАВЕ, КОЈА ИЗВИРЕ СА ПОГЛЕДА, А УЛИВА СЕ БЛИЗУ КРУШЕВЦА? Тачаи одговор 3 поена, вшЛчгапоп (в! HBZHHitf (с ВЈИЛ (s вПиЉгвп (1 nduno (9 eadxao внзнипнтгиф (S BioSßir внаниф (t HiCđoHßdß'M (C вГивоПзнвго d *H (2 ojhom (I

АНЕГДОТЕ

ДРУГИ РЕДОСЛЕД Прво, добијеш дете; друго, оТата каже сину студенту: жениш се; треће. запослиш се . прво треба да завршиш после тога дипломираш. факулт®т, затим да нађеш слу- СЕПТЕМБАРСКА АНЕIДОТА жбу, па да се ожениш, добијеш Како Је било на испжту? децу и живиш у срећи. Побожно. Син студент: Док еам ја разтш»м, Друкчвде Је то сад, тата. С у ћутали, а кад сам прогово* рио, почелн су да се крсте.

6

Смез етгдевага Бе«грвдско( увиверзитма м всливма школа. Vpcb.vjc реданцгова колегијум, одгоаорав уредник Јосип Франић Уредништво в кдивннстраавЈа fleMfP BMHHHff 41V; пмфм 8444» чтшшиш |Mja IСМ-Т-227 Троио сели opetmra П дш. Шгџт еЦрГЈЦие Д"ЈМ*B| Ш>Ћ ШШШЈШШк • ЈРРЧР» a

НАРОДНИ СТУДЕКТ

Број