Студент
Па зар те ниЈе кажем ја срамота да ce мзлежаваш до подне као царски дембел, а Ја е овнм седмм косама, да носмм ципеле? А он каже: Није. Шта теби фали да носиш? Имаш ноге. Па зар Је прече кажем Ја илеко, него да сс Ја вослушам? А он каже: Прече. Дазар пред вратима се сад већ сасвим Јасио сеКао тог догађа Ја. Бнла Је недеља. у четвртак Је Јасна отпутовала у Стару Пазову да црноберзиЈанчи. Петар Је закључао храну н отмшао да внЈе. Лазар и Рашко су прележали; четвртак, петак н суботу. Пилн су мвого, много воде и ћуталн. у суботу касно увече, матора уседеднца Је еломнла Лазара. У суботу, касно увече, Лазар Је од комшиЈе узаЈмио трмдееет динара. Одлучмо Је да се за таЈ новац изЈутра купи млеко ■ хлеб. У недељу уЈутру дошао Је Петар трештвн пиЈаи н тражно да Рашко воси некаквоЈ муштериЈи цмпеле. Цмпеле нмсу бмле оправљене, мада Је Нетар тврдио на Јееу. Рашко се бунио. НиЈе хтео да иде ни по млеко, ми да носи цичоде Бмо Је уморан од глади. Лазар тако исто. ОбоЈици се спавало. ... Одонда сам га окрз*о. Не могу очнма да га нмдим, Ако моза аахе, рог не лаже. Алкохол говорн. НемоЈте да се увредите, ал’ мрзим ra, не могу да га вндим. Више волим туђу децу, а ево ово своЈе рођено нрзим као гада. Он Је гад. обичаа гад. Ја то внжад иећу да му заборавнм. Ои за мене одонда ве постоЈж. дазар Је бно пред вратшма. ... Срам те било, да те срам буде, кажен Ја. Ја морам да Једем каже ои. Иди па купн илеко .•. зашто сан Ја дао варе ~ • Рашко ће да иде каже ом. Нећу да идем, каже Рашко. Оћеш, оћеш, каже оа. Рашко ћв да носн ципеле кажем Ја. Нећу каже Рашко. (То га Је ок научмо да ааже). • Он he да нде за нлеко важе он. • НОСИЂЕ ЦНПЕЛКI ПЉУЈВМ ЈА ГТО ТВОЈЕ МЛЕКО ДР*М»*• Ј*Лазар пред вратнма се добро сећао да Петар ниЈе казао: ПљуЈем ... већ ненгга теже. ... Што тн да ми пљуЈеш у млеко, мислиш ако си мн отад д? *ож«л све ... Лаир пред дратмма сс добро cehao да ниЈ« дазао:
Што ти д* m плујеш у млеко ... већ: што да nсе у млеко? Петар одбацк угршзени комадић хлеба на сто, замлатара рукама м унесе се етрини у лнце: Што тм да мн пљујеш у млеко, инсдшш ако си ми отац да можеш све рикну ов н скочи на мене да ме удари, па овако замахну на мене са руку... Петар н сам* замахну да би показао стрини како је било. Стрина поче да трепће и повуче главу уназад. Зар Лазар? Никад не би’ рекла. Па ен је Фаш увек инрав, никад ве говори, то ее увек зна.
Jtv, jec-r... ов ... Баш он! Џп Је Тее т т smv». Шшш*, оца. Osuo Је здма’н’о ... Стрииа здтрепта ■ повуч« главу уназад. Лазар пред вратима с« е«т* да ?а нкЈе ударио само зато што Јс бао пнјан, али му сад дођ« да отиери врата -i да му каже: Погрелшо еам. TPF-БАЛО ЈЕ ДА ТЕ УДАРММ. у том Петар лође вратима. Лазар отсконн у мрак. Врата се отворише и . ачор фркђуђи изађе. Скочи ва ограду н закаука; МиЈаууууу аааауууу мнЈаууууу. Врата со затворншо.
Лазар се врати ва своЈе место. ... Он, мене оца, да удари. Ја ra нз’ранмо од пола литре иеса, в он мене да ударв. Мене, оца. А Ја тн планем па на шега, и cpeha шегова што сам се сетио да Је недел.а, па нисам ’тео на свету недељу да прљам руке, иначе би га убио. Готова ствар. Толико ме Је наљутно н да ниЈе била света ведеља Ја би’га убио, гада... Сасвим сте тачво казали... ЛАЗАР ЈЕ ВИО ЛРЕД ВРАТИМА. Лазар Је с лушао Петра и осећао како се Једна танка, невидљива нит, коЈа Je долазила однекуд и векуд одлазила затеже, затеже Још од оног туенутка кад Је Петар први пут сиоменуо љегово име. Лазар није видео краЈеве те нити, ниЈ« заао вм ко их држи и вуче, алв Је знао да нит нсће издржати. Осећао Је то. Са сваком Петровом речм нит е« све више затезала. Кад Је Петар говорио како Је Лазар хтео.да ra удари нит Је нагло почела да ее кида. ... Ида ниЈе бвла света ведеља Ја бн’ ra убио, гада... • Сагвим сте ... Виз се прекинулв Лазар Је отворио irpa— , нрокужм гааву кроз отвор н васнеЈавог лица рекао: ЈЕСИ ЛИ БАШ СИГУРАВ ДА БИ МК УБИО? Вндео Јс како кзмекађема в нрекжашева стрнма трепће ■ како осмехом покушава да заташка HB|t Чуо Је Петра; Јесте, Јесте... БИЛО ЈБ ТАННО СВДАМ САТВ УВЕЧВ ОСМОГ НОВЕМВРА ЧИ.БЛДУ ДЕВЕТ СТОТИНА ПКДЕСВТ И ПРВБ ГОДИНК. Затворио je врата. Стрина je трептала очвма са залеђеннм осмехои. Петар уопште нмЈе зиао шга Је рекао. аш да ли Је уопште нешто река«, ни да аи Је уопште н вмдео Лазара, нли Је то било привиђеље. Јср се све одмграло у магвовељу. :>ра»а су бнла затворева. Лазар Jt бно пред »ратнма. У cuGm Је бие таЈац. Стрмиа Је трептала. Петар Је бденуо у з»в-су од простог. дебелог нлатна. Лазар је бис цред враси з. И ту Је схвзтно да ту нема внше носда и да треба ' i >де. И отишас Је иасмејан л _ .гледан у >едио тало светло иесто на иебу. Мссто на коме се месе v а upo6i Јала гртз облаке. *Хе воћи, 8 новембра : 51 годиче, Лазар С' r »Је вратно иуђм. Ни 8 вовембра 1851 годипе. Ни 18 вовембра 1951 године. И ЈМИштв t е више кнкад виЈе вратио.
,1_т — ЈГГ ОБРЕНОВИН
Актуелности
НЕПРИХВАТЉИВА РЕШЕЊА
Уместо проширења насгаве шаљу студенге у Француску читаонину
УТОКУ лета взЈоааљеВт нови орма(ии за библиотеку ромаиског oeaomaра. Књиге су добрим дслкт. сређене, сгари чаоописи су у посебној цросторији сложени на нове полице, коричекл ста Р&х књига је у тоасу, укратко. библиогеаса добцја друкчиди. лвпши изглед. Али, то је само једна страна ствари м то оиа лвпша. Ма колихо то бмло чудно мора св констатовати да тај наггредак кије истовремеасо и напредак у снабдевшву студената погребном литературстм за сгручни рад. Нанротив, сада је уведено још једно ограшгч«ње: књиге могу добити само стј денти који стгремају дипломтжи рад, остали не. Но, то није све. Библиотека се врло сјш6о снабд©ва новим кнжгама. Изузимајући књиге које су пркмљене од библжугеке НДВШ-а у библиотеку је rrpcr шле године ушло 7—B дела (у-главном гожлона) у око 80 свезака. Можда би ограготчењв и било отгравдано, кад би семинар располагао читаоницом. У просторији која је сада за то намењена не може се радити: у њу улази по разгаим пословима велики број студегаагга. граже се обавештвња, разговара ое, итд. Околност да факул тет нема своју читаоницу (Филооофски факултет je једаи од ретких који је нвма) заиста отежава рад, вли намвће и потребу тражења иеког Не може се рећи да тад излаз није тражен. Какав јс излаз провађен Из библиотеке семинара из дана у дан упућују студонте у Фрагацуску читаоиицу да тамо узму погпребиу литературу. Тамо дају књиге, мгаого су еластичнији и ие плаше се малверзација које, хако каж е
библкотекар и јесу углавном разлог, да се књигв не издају. Катедра као да сматра да у овом провцу треба наћи решење и прелази гар°ко чињеиице да је пропагапдни центар Фран цуоке вмбаеаде, сасвим посебна усганооа, али установа са којом се на овод осгаови ни у ком случају не може успостпв л>ати сарадња. Потребно је -а факултет пружи св« што може, што треба, а не да читаоница замењује огао што морл обезбедити факултет и катедра. И ке ради се само о књигама. У прошлој годигаи су распореди за н«кв годиие тахо подешаваии да студенти могу да иду на предавања у читаоницу. Разумљиво је да rono не потцењује рад једне овакв«» устагаове, али се овим ствармо потц®њује рад катедре. њен утлед, јер се тиаве спушта ка гохво једне пропахаидне ycr<iвове. Интересантно је да студевгги на овај начин иду да слушају у Фрагацуску читаоницу предаваља фраицуско! профвсора који има звање л«к тора Филозофског факултетв у Београду. Не улазећи у квалификације предавача у Фрага цуској читаогаици, ипак се у лринципу мора претпоставити да ова предавања немаЈу нипо универзитетске иастав«. Модерна књшкевност се не предаје Све ово указује иа потребу промепе гааставних планова и програма. Предавања из модерне фрагадучзке литературв уопште се не одржавају. XX век досада се ае предаје. Ово је јвдно шире начелно питагћв о коме би требало више писаги, али је и «а први поглед Јасно холико је неопходно да наши студеити кроз факултетска предаваља добију сутестиJe и оријвнтацију у области литературе XX века, тим пре
ШТО Су У гшлтевл културнОМ ЖИ воту веома актуелие дисхусије о тим проблемима. Разумљив је захтев за постушшшћу у савлађивању литвратуре, али мислимо да је тешко ставити иоле ообилзнију примедбу захтвву о упоредаом излагању класинног и савремеиог књижеаиог развоја. Овде ое наpaauio сукобл»авамо са извесшш објективним као што су; недостатак кадра, просториоа, материјалних средстава, понекад времена итд. Али, решеше he се наћи ако се узм« орцјонтација на стварање и подизање новог научног кадра, на повећање материЈалвих средстава, хгросториЈа, итд., а не у ослгбвшву ка устаиоое чија намена, не може бити допухвавање рада факултета. Зато сматрамо да је м«сто које се даје културетом цен тру Француске амбасаде у стручном раду наших студената неправшшо и да такво решавање значи пасивност и доводи у питање сттособност и ж е љу катедре да пружи у стручном раду студеаггима све пгго им треба. Решење дакле није у Фрашдуској читаоници, него на oeoj друтој страни, само треба иницијативе да ое препреке савлађују. Доказ да је то могуће имамо и у oeoj школској годиии, када je на факултет дошао велики број сгудената, па су ипак проиађене могућности за њихово прихватање у oeoj, „олштој оскудици* просторија, библиотека, кадра. Али, ту ое решење тражило и нашло у оооственом наоору наставног кадра и сарадњи са одговараоућим уиивсрзитетским и државиим органима.
Миле ЖЕГАРАЦ
СА СТУДЕНТСКЕ ГАЛЕРИЈЕ
ЧЕТИРИ ДАНА: ФРАНЦУЗИ
ЕВО већ две недеље како су алсо.хвенти париског Дранског конзерваторијума били иа сцени код Црвеног крста, а за иене су оин осталм овде у Београду само једном мојом сопственом сумљом. Без обзнра на то како Је ко фор мулисао њихов начин вгрс, сва мишљсња која сам срео Још на излазу из позоришта, на страницама листова и београдској улици, све су то утисци коЈи почивају на чињеници да се ова француска игра разликуЈе од онога како се кзд вас глуми и да из ншховжх позорншних претстава бмЈе дах неких сасвим других концепциЈа коЈе задиру у саме осиове сценске уметиости. Кроз све захтеве радше, кроз све драиске ситуцаје у коЈима су се глумци нашли, играЈуКи Молијера, Мисеа и Маривоа, otoi пари-
скч ђаци држми су С*в*вм гвумом иенхметљмво предшке о једнои одређеном глумачком стаму њихове школе. Комади еу глумом као и ткали живоТј алм не такаи коЈим би та глума била у напору да он буде саткан ннтегралним жииотннм реакцнЈама свакодневиог **• вота, већ Је ткаи есвнциЈом, еуштином тих реакција, адеквагннх само Једнмм велнжим постотном, али никада стогтроцентним- Све Је то давало утисак помало артмфициЈелне ш фиксиране глуме, а о* тагледност н уметаинка мера тог процеса довеле су ме до Једног .поређеља коЈим се м родила моЈа сумља. Видео сам да то кондвизовање
жилота у сокоив уметностш ноЈи* уметност внш« ниЈе нн сам живот, нм његова фотографиЈа готово мо| животни став према осталжм Уметностииа, а сада сам затекао У самом севи рудммент Једнот схватаља коЈим психичке реакциЈе глумца могу вити фотографије психичког процеса у животу. И Ја коЈи иначе не могу да видии Једну натуралистжчку слину, гледао саи мирно такву глуму. Звам да код вас редитељи не режирају натурллистичке претставе. у целини, да то оне нису ни спол>ашн>он сценском еликом, ии глумачким детаљима некаквог грувог натураавгзма, нли сам исто тако сигурон да ва иашоЈ сцени живн стална тежња да се донесе инте.
гра.иш психжчки дажмимЈ коме Је идеал такка паралелаи доживљај у жквоту. Тиме се Једн* велида тековина технике глумв првi вара у широкк уиетижчкн стаа, * том смо се трансформацК|Јом нашли одмах пред проблемом гжумв као уметиостн коЈоЈ Је чгулнм израз нсто тако прнвнд као н за °сталв унетностн, па Је онда то што Је глума наЈжонкретинЈа, тнме што Је уметинк увек у ствараљу ове у метности чулно приоутан, еамо Јсдна аелнка специфична тешкоha ове уметности да се коме могу изразнтн са пуном складном очигледпошћу љеие уметинмке нстнне. Нмсам сжгуран да oea четверодневна посета претстацља малу крнтику веких елементарешх пнiaiua ваше глуме иакар и као шеинх тевш«и, али сам сигуран да све ове своЈе су**н»е морам некажо за себе решити.
Пише: Јован Ћирилов
Мали коментар
ДЕВОЈКА СА КРСТИЋЕМ
УСКОЧКО сокаче готово нико не залази. То је ћорсокак без својих становника. У њсму се сало с врелена на време виђају неки људи са кулисама или жене са кантама за ђубре. Тек повременсг у њему се погледом може затећи неfca млада девојка лицем безиадежно окренута ћорсокаку. Сало за часак. Својим се рукама врзма око сопстввних недара и врата. Исте руке маше се нервозно џепа u она изађе из сокачета. А онда оде на Филозофски факултет. После сата-два иста слика. Само другим редом. Руке задрхте нервозно у џепу, неiито нервозније око недара, з атим најнервозније око врата и онда мирпо изађе из сокачета. Тешко ће ко сазнати шта се иза ових чудних покрета крије. Још теже би га објаснио кад би видео да се све време у тим рукама крио мали 'златни крстић са сасвим лалом минијатурнол претставол cun?. божјег. То га је она npe одласка на факултет скидала, а после предавања стављала поново на врат. Толико се још може знати. Остаје непознато да ли она тиме скида један знак старих средњевековних заблуда са дивним осећањем да су те заблуде у врло рђавом скласа зградом посвећеном науци, или је то страх господ њи замењен страхом грађанским малограђанским, или јој се легендарна с.крт малога бога учинила смешном, ситном пред смрћу оних чија је конкретна смрт исписана на мраморној плочи oee зграде. Сигурно је једино да је она тај крст скидала, а врло вероватно у зграду улазила само са тешким, претешким крстом својих предрасуда. tep
ПОСЕТА ФИЛМСКОМ ГРАДУ
Нушић по трећи пут на клапи
Сценарио: Мирослав ЂОРЂЕВИЋ; режија: Соја ЈОВАНОВИЋ u Предраг ДИНУЛОВИЋ; у главним улогама: Михајло-Бата ПАСКАЉЕои.јп (Јеро тмје); Евка МИКУЛИЋ (Анђа); Талара МАРКОВИЋ (Марица ) u Антоније ПЕЈИЋ (Ђока ). Атеље, један од наЈвећих на Балкану, лмчи на велнкн хангар. Опет се снкиа. Још једал уметничкм фмлм, а трећи Нупшћ: „Мува", „Општмпско дете“ и ... „сумн.иво лкце*. у Једном студентсхом листу, интересантно је записатм Јвдан податак за уннверзитетску хронмку: Студент филозофиЈе Coja Јовановић, као чланица А*адемског цозорншта играла Је У Гоу-Исовом комаду »ДУ °*° кореше**, а режлрала комедиЈу младог Нушића „Сумњиво ли це “ у врло слободноЈ концепциЈи и са тада само добрим почетницмма М. Паскаљевићем иао ЈеротиЈем, Оливером н Радом Марковићем. На првом поратноМ омладикском фестквалу премијера Је добила прву награду. И ко бш рехао да ће готово исти аксамбл, нешто прошнрел после непуие деценнЈе екраннзовати у готово непромешеној основноЈ' редитељскоЈ коицепцији исту комедиЈу. У филму је коредитељ П. Динуловић, који као м С. Јовановић има богатог позорипшог искуства и великих достигцућа („ТргЈвачки путник“), алх у седмој уметности дебитуЈе. ОбоЈе нису били вољни и многоречиви да ишта хажу- •> свршеног чкна“ сем оног спасоносног; „Експериментишемо, разумеЈтеГ да мм се ие о овоЈ БранковоЈ прослави прикачио песнЈгков стих: „Много хтио много започео". «I>илм ће бити у позоришнмм оквирима: Нушићева публика гледа »«гов комад, па се те« онда прелази у екстеријере снимаља у Иваљнци, том пограгосчиом м сту кога н он помнље. Било Је потребво окачитн старе натписе и ето реконструкцнЈе старжх времена. ИзЈаве смо нпах добили од Ј-метнн-(ког саветннка Слажжа Воркапића,
Pcnuo Je: „Радим ca пометиицима на филму и желмм да на н>«х пренесем своЈе мскуство. Сарађивао саи на кн»изи снимања х држао иала предамаља о филмсжој техници режмеерима у Иван>ици, али нстичем да су огл м сами, за време »»ог годмшм>ег одмора, овавили аелихи део. Тако има доста ловрог иатериЈала иако не могу рећм да Је све сасвим задовол»авајуће« Глумци су се углавиом брзо навикли на филмски рад“Шта да вам причам? Најозбил.ниЈе, па то Jel А г«п уместо да дочаравам познати амбијент снимаља, и згрћем згоде и нсзгоде, одаћу вам неке трикове. У филаиу постоЈи кадар капетаиовог сан.арен»а; као on хватж „суми»иво лице" и за подчиг као довиЈа и класу“ и одличЈе гллвом од крал»а Милаиа. За ту сдену, пиротехничар Je створио такву хемисму смешу нмји се састав н« би иогао поиовити, али коЈа тако туши да се Паскал»евнћ умало ниЈе задавио. Затим, капетан у сво Јој акуратности греба да просто лети низ басамке, а пошто Је то фактички иемогуће, а у фжлму се мора дати, прибегава с * трику да Паскаљевић на ЈедиоЈ дасци клизи низ степеиице вратолоашом брзивом. Гледаћемо Је само обриутим редом и добити жељени ефекат. Сцена кад лети ва лустер, сиимана Је истом техтгком, тако да Је Паскаљевић са велике висине „скакао са лустера". ПоЈао сам се да неко од њмх при Јахању или триковима не сломм врат. И не совите ме злослутним, али сам сутрадан f „политмци" домста прочитао да Је паскаљевић преломво ру*У> И уметност гражи жртве, алм вмдесте лн њвгову упорност и љував, впет у шали мзЈављуЈе; Снииаљо ес ваставлл! Тахо ћемо фмлм гл гдати мовсда м о HoeoJ годаши. Онда ће бити внше речи о н»ему. А. Д. М.
Број 20
НАРОДНИ
5