Студент

Писма БРУЦОШУ

(Како да постанеш човек од иауке) Драги колега, Пре но што се одлучиш за одређено понашање, треба да будеш начисто какву врсту „главности" хоћеш да изабереш. Надам се да си ти изабрао Једну веома похвалну врсту, младаг студента кога наука занима и који обећава. Зато од тренутка кад ти Је секретар потписао индекс, сматрај да си стручњак. Ако си медицинар, не допуштаЈ да те ишта чуди, говори за љубав да Је физиолошки процес и на сваку болест гледај са презрењем. Ако си правник, чим чуЈеш за иеку крађу, кажи да he дотични добити 2 године, 4 месеца и 17 дана. Уз то најмирниЈе додај: ,Ла бих те обссио". Уопште, употребљавај што чешће израз „није то ништа". Тако у ттриватном животу. На факултету седни у прву клупу, немој да хваташ белешке, него ггиљи у професора (кад те он гледа), а кад те не гледа прави гримасе на сваку његову тврдњу. Одмах после часа пођи за њим и питај га макар шта. „Да ли можемо да полажемо у априлу", „Како да учимо предвојничку o6yity7". Кад он већ застане, кажи му да се служиш норвешким и питај га за литературу на том Језику. Он he обично на то да те пита да ли знаш француски. Ако бројиш даље од пет, кажи да знаш. Можда he те звати у кабинет, ти дођи и забележи пажљиво оно што ти он препоручи. После прве године немоЈ више да идеш, Јер he те питати за иопите. Ако постоЈи нвка научна група, семинар илм тако нешто, иди одмах тамо. Реферат не мораш да слушаш, нека те не плаши то што дискусиЈу нећеш разумети само простаци и ненаучне душе то показују а тамо се, као што вмдиш, скупио само фини свет. Кад се они лепо испричају, ти се дигни, састави три прста као да ћеш да се крстиш, па тако намештеном шаком маши, док говориш, у свим правцима. Обавезно вичи нешто. НаЈбоље Је да као увод кажеш: „Ја ћу само да расветлим Једно питање које мислим да овде ниЈе правилпо постављено". Онда можеш да гозориш што год хоћеш, само тако да те не разумеју. То пази добро. Ако те ухвате и разумеЈу, откриће да си варалица. Ако се одржиш, успећеш фантастично, ићи Кеш с неким од њих кући дискутуЈући. То се састоји у томв што наизменично говорите реченице. После сваке' своЈе ти пушташ њега да изговори по Једну. Дотле немоЈ да га слушаш, нето мисли како ћеш да продужиш. Идући пут ти напиши реферат. УзимаЈ садржаЈне теме. Например: „О државги", „Шексхтир", „Решење односа мишљења и „о другом светском рату“ „Реч-две о Марксу" и тако даље. Даље ћемо у другом писму, Засад гледаЈ да уђеш у све спискове које прави наставно особље. Примај на себе свв могућв семинарске и просеминарскв радовв. То Је добро; можеш да стално запиткујеш о нечем асистента и да о шима говориш као „Жики", „Лази" итд. Заувек твоЈ, колега Пера, апсолвент

Мајсторско писмо

Од татиних уџбеника

АВИОНИ ОД ХАРТИ' ЈБ праве се лако и могу да прају врло дуго, ако си вешт у одабирању ма теријала. Ако желиш авион за собну употребу, мораш нађи одговаpajytiy хартију кој* ће

издржати сударе са камештајем. За ту сврху најбоље је исцепати један лист из некот татиног уџбеника који је шт а мпан на тврдој хартији (то су обично скрипта) и састави ra како je показано на цртежу. Уколико у соби сем зидова нема дг препреке, добри су ли„тови из макаквог уџбекика. САБЉУ ИЛИ МАЧ мо жеш и а правити од татинот лењира да ти завиде

сва деца у улици: нарочито ако je лењир лаки-

ран. Татине галаме се н« бој, јер сад* си наору* жан. ИНДИЈАНСКЕ БОЈЕ су јако привлачна сгвар и ако ти је тата студент Ликовне академије, бићеш најшаренији ~Ин-* дијанац” у свом парку. Само води рачуна да у* лотребљаваш уљаие боје страног порекла, којв твој тата добављ а чан из Париза, пошто домаћв нису за ову сврху. Ако желиш да се маскираш у каубоја, немој случајно д а украдеш татчпху браду, јер онда је ггропало његово сликарско достојанство, а jw твој ошг станак. ) ф. *. i

ПРИЈАТНА СВДНИЦЛ ' Студенгто ИсториЈе уметности шрославили су у сувоту редак јубилеЈ годи« шн>ицу последн.* копфсренци]е. Ова значаЈиа свечаност протекла Је у врло приЈатноЈ атмосфери. Прочитан Је реферат у коме ниЈв споменуто шта све ниJe урађено, а додата Je муа дра напомена ; „Кога инте-Ј ресује шта урадили, гребало Је да учвствуЈе у раду“ (!7) После тог* развила се бурна дискусиЈа у коа Јој су се дискутанти са много пажње труднлм да избегну свако име илм пример. Седница Је зажључена у дивноЈ атмосфери и заказана следећа за новембар идуће године. Ф-ћ

МЛАЂАНИ КРИТИЧАР

Из загреба ових дана дође свеска изабрана, у њој чланак сав од срмв све ти ђачка душа трнв кад он грмне. А тај вови ураганко баш Је главом ПеЈић Браико, Слободан му песник нијв много пиЈе. А Горданка малишанка сва Је танка, неки гоблен, вели, боцка. Стева Мандић славу глоцка. као Јутро добра Мира баш му нежно уши дира па му квари кроЈ шешира. тек Је Славку, цвркутавку, наш’о всшто доброг отиха и рекао: ђиха,ђиха. Баш је писац овај Бранко, претеранхо, за „Кругове" прави тата из песама вредност хвата. за по сата.

Петар ГАРИН

Курс лепог понашања за студенте

Ових дана ce у реону Тошиног бунара одржава куро леnor понашања под понровитељ ством саобраћа Јнс иилициЈе. Програм обухвата и следеће теме: 1) Чекање у реду и вежбе из следсће теме: 1) Чекање у реду и вежбе из држања за руке. 2) Улажење у аутобусе без сувишне журбе. Очекује се да he иста устано ва ускоро предузети одржавање сличвог курса па почетноЈ стаиици злогласне аутобуске линиЈе 36, (на оној у Веограду). Џ.

ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ

Проверите своје зцање о овом значајном факултету. Укогико нисте у стању да правилно одговорите дајемо вам на крају тачна решења. П и та њ а : L Који су органи факултетских власти? 2. Какве су перспективе послс оверепог другог семестра? 3. Који се предмети полажу у Јунском року поолс прве године? 4. Који војни чин имају асистснти овог факултета? Одговори: 1> Савет, декан, продекани и Таса. Последња институција је нејасна садашњи Таса je доживотни и има изгледа да ћо га наследити његови мушки потомди. 2) Сјајне: упис на МВШ или ТВШ. 8) Породично правс и предвојничка обука. Из осталих се пада. 4) Чин пуковника. На Једног долази тачно пун студената.

НАРОДНИ СТУДЕНТ

ИздаЈе Савез студената Београдског универзитета и великих школа. УређуЈе ре-, дакциони колегијум. Главни уредник Јосип Франић, одговорнн уредник Бора Павловић уреднмштво н администратг" -' Београд, Балканвка 4/IV. Телефон 23-464, чековни рачун 1032-Т-227. Троиесечна прстплата 32 дин. Штаипа „Глас“, ВлаЈковићсва S. Лист излази средом. Цена S динара.

ВЕЛИКО МЕЂУ-УНИВЕРЗИТЕТСКО ПАТРОЛНО ТАКМИЧЕЊЕ

ОД ТОПЧИДЕРА ДО КОСМАЈА

ПЛАНИНАРСКО друштво „Ртањ" оргаиизуЈо у оквиру прославе петогодишњице свог ИостоЈања велмко међууниверзитетско оријентациоио >- патролно такмичењв студептских планинарских дру brrana из читаве Јувослави|е. Само такмичењв има ввцики значаЈ, Јер треОа да покаже докле су дошла ола винарска друштва у обучавању своЈих члавова у ори)еитациЈи и сналажењу у Природи, хако познају чиrau.o карата, кретање по буСоли, постављање шатора В др. Ово Је лрви покушај да со оргаиизуЈе међууниверзитет ско такмичење оваквих циљева и размера. Чланови „Ртља“ својски су се заложили да ra што боље оргаиизуЈу. Како he успети У »ом великом подухвату иидећемо за дссетак данз. Још депнш успех биће ако уче СтвуЈу и екипе студентских друштава из других градо»а. У том случаЈу биће пе* хо незваничво пршемство студентсхих плавинарских друштава (уколико ce уопште може говорити о иеком гакмичењу у плапинарству) овакве врств. Ово такмиче* в>е биће смотра иаЈбољих студената лланинара гд« fce се видети хако и у коЈо; мери су способва наша дру< ттва да постоЈе и раде. Такхшчење fce се одржап 18 повембра са лочетком т I часова изЈутра. Пре таки: (ења биће органлзован таlop у Топчидеру. Шаторе » крану за таборовазБв обезбеbyje управа планинарско! Круштва „Ртањ". Храна fci |ити бесплатна и обезбеђе ца од 26 до 29 навсмОра екипа из ДРУ гих градова доћи ће до 2i

Иовембра у табор, а београд ске екипе доћм ће 27 новеибра до 19 часова. Гвака екмпа броЈи четири члана коЈи треба да пређу око 50 км. пешке од Топчидера д» Космаја где Је цид овог такмичеља. Поред задатка да сс пређе 50 км. сва ки члан екипе треба да коси у ралцу 10 кгр. кориснот терета тЈ. шатор, ћебе нли храну. На Космају по доласку скипа одржаће *с« велико народно весеље у окпиру прославе 10-годишњице 11 заседања АВНОЈ-а. Свака екипа треба да проће кроз четири контролш тачке и то утврђеним ре< дом, а код Једне такве кон<

тролне тачке биће и стрелиште ua коме fce евакч члан гађати и ти бодови рачунаће се приликом одређивања пласмана ехипа. Па одређепом иесту, свака еки* па подићи fce свој шатор хоЈи воси. При томе бодуЈе се и хвалктетив изглед подигнутог шатора. За постигнут успех првопласиране екппе добиће раз не практичне ваграде хоје he дати ректорат ТВШ, масовне и спортске •рганизациЈ«. Д* ж *

каћање је обавезно

МАЛИ РУКОМЕТ

ПРВИ ТУРНИР

19, 20 и 21 о. м. одиграће се први турнир београдских студеиата у малом рукомету. Оваквих сусрета досада вије било и постоји велико интересовање за ову грану спор та. Турнир ће се одржати у част прославе Десетогодишњице смрти Народног хероЈа Иве Лоле Рибара. Турнир ће по* стати традициовалан и одиграваће се сваке године у ово време. Рукометни савез Веограда обећао Је помоћ. ПриЈааљивање за турнир може се обавити до 16 о. м.

СТРЕЉАШТВО

УБЕДЉИВА ПОБЕДА БЕОГРАДСКИХ СТРЕЛАЦА

-7 и 8 новембра одржано је V студентско првенство државе у стрељаштву. Ово је први пут да на оваквом такмичењу учествују студенти из свих пет универзитетских центара што показује известан напредак у односу на ранија првенства. На овом такмичењу учествовало је преко 60 студената и студенткиња. Такмичење се одвијадо у четири дисциплине и то другови: на Титовој мети, војничка пушка, брза паљба војничком пушком, војничким пиштољем и другарице малокалибарском пушком, Такмичење је било екипно и појединачно. На Титовој мети екипни победник је екипа Београдског универзитета у саставу: Петровић, Паре, зановић, Бончић, Прицкер и Живковић, на друго место пласирала се екипа Љубљанског универзитета испред екипе Загребачt ког универзитета која је . заузела треће место. Поf јединачни победник je , Машек (Загреб) који је постигао 458 кругова од j 600 могућих. На друго ме, сто пласирао се Петровић . (Београд) са 447 кругова испред Парезановића (Бео | град) који је постигао 438 | кругова. • У дисциплини брзе паљ ’ бе пушком е-

кипни победник је и овде екипа Београдског универ зитета, а појединачни победник је Петровић (Београд) са 10 погођених мета и 81 крутом. У гађању војним пиштол>ем екипа Београдског универзитета направила је велико изненађење победивши досада боље од ње екипе Љубљанског и Загребачког уииверзитета. Она је победила једино захваљујући већој уједначености екипе. Појединачну победу однео је Лето-

н»а (Љубљана) са 204 круца од 300 могућих. У гађању из малокалибарске пушке за другарице победила је, као што се очекивало, екипа Загребачког универзитета. Појединачни победник је Рајница Сертић (Загреб) која је постигла 498 кругова од 600 могућих. И поред малог броја учесника ово првенство мо же се сматрати успешним, зато што су учествовале екипе из свих пет универзитетских центара.

ФУТБАЛ

МЕЂУНАРОДНИ ТУРНИР СТУДЕНТСКИХ РЕПРЕЗЕНТАЦИЈА Победила је „Младост"

У Загребу је одржан Ме ђународни футбалски тур нир студентских репрезентација. На турниру су узеле учешћа репрезентације студената Београда, Загребачког свеучили шта „Младост“, Бонског универзитета и Сарајевског универзитета „Босна“. Победила је екипа „Младости" испред екипе студената Бсограда, „Босне“ и репрезентације Бонског универзитета. Технички резултати су следећи: Репрезентација Београда „Босна“ 2:1 (у пегугарном времену 0:0) Екипа Cao'diena nnostaum-

ла је 4 пенала. „Младост" репрезентација Бона 2:1. У финалу су се састале екипе Загреба и Београда. „М-ладост" репрезентација Београда 4:2. „Восна“ репрезентација Бона 7:1. Загребачко свеучилиште је врло добро обавило организацију турнира. * * * КУП твш у првом колу првенства Техничке велике школе постигнути су следећи резултати: Машински Рударски 4:1, Самостални саобраћаЈни отсек Технолошки 1:0, „Техничар” П Електротехнички 3:0 (пар-форфе).

НАРОДНА ТЕХНИКА

ШТА СМЕТА

Једно мишљење: основатн Федерацију

Прв сиоро две тодиле на заЈедничкој конференциЈи свих оргашЈзациЈа Народнв техаихе са Веоградског универзвтета и Великих пгаола i паместо дотадањих одбора Униаерзитета и школских одбора твш-а и МВШ-а фор мирап Је Уииверзитетски одОор Народнс технике као Јединствево руноводство свих универзитетских друштава и клуОова. ОваЈ одСор Je тежи», а што Је no нашем иишљењу потпуно правилно, да порвд жонтахта са руководствима Народнв техникв одрлш што тешњу везу и oP ганизуЈе сарадњу са Савезом студената ■ његовим Универзитетским одбором. Ово му Је у великоЈ мери и успел.о. Међутим у односима са руководствима Иародне технике ствар се одви Јала иешто друкчиЈе. Наиме, у прво време се није знало коме ће руиоводству бити непосредно подређен, да ли Градском одбору нли Главном одбору НР Срби Је. Сасвим Је онда Јасно да клубови и друштва незнаЈу коме Једино треба полагати . рачуна о своме раду. Свима да полажу Je немогуће а сва , ки оД њих то тражи. и пе . само то, већ се Јављала теаj денциЈа иод неких руководстава да располажу имовн-

цом универзитетских клубова, то Јест уколико се неки од ових расформира да се средства којима Јс он располагао поделе свим градским хлубовима. ШТА МИ ПРЕДЛАЖБМО Предлог би се састоЈао у следећем. У оквиру Народне технике формирати Федера« циЈу или Савез за техничко ваепитање студената (назив ниЈе важан). Овај Савез би

према руководствима Народне техиике имао исти однос хао и поЈедини струковна савези (на пр. Савез фото и кипо аматера или иа коЈи други). и друго, оваЈ Савез

колективпо учланити у Савез студената. Овако постављен саоез, ко Ји би у себи обЈедињавпо све грано делатности Пародне технике, ue би звачио лрехидање сваке везе студевтских организациЈа са своЈим струковним савезима, иапротив, он би их упућивао na сарадњу no чисто стручвим питањииа, која Је no нашем вгашљењу u до сада била правилна п потребна. Напримср. ако јс у

литању фариирање примопредајне сехциЈе у Лкадемоком радиоклуОу, Јасно Је д» би то ишло у сарадњи sa Савезом радиоаматера, илм ако се ради о учешћу Академског вродарског друштка na регати или такиичењу moje организуЈе вродарски савез итд. Формирањем овог Савета у охвиру Народне техннке (иаглашавам ово у оквиру Народпе техиике да се ue Ои неправилно схватило да o# можда ради о нехом покушају издвајања из НароднВ техннке) коЈи Си по нашем мншљењу тревало да има евоЈ Одбор директно везан за Цвнтрални одбор Народн# техиике, а у, постоЈеНнм Универзитетским центрима caoje Универзмтетске олборв или савете, упростила би св у многоме шема организацмоне струхтуре, а тиме и 6po| руководстава коЈима клуво« Ви и друштва треба да под! мосе рачуне о свзле раду., Ово би се Јасно по-итивно одразило иа о«самос ал»ењ* клубова и друштава а тимо и на њихово учври.‘л n е што Је у краЈњоЈ лмииЈи циљ свих нас. Поред тогл знало би се ко располаг е средствима клуба у случају њсговог расформирања. Ово Јо i варочито важио због помоћи коЈу прунсаЈу школско ' власти Јер ће тиме Оиги смгурне да he, средства набав-1 л>ема њмховом помсћи и даље да користс студенти па 1 ће Је онда радијо и лружати. Поссбно Је пмтање колико " би оснивање Једног оваквог ’ Савеза користило покретању рада Народие технике у осталим Универзитетским центрима у земљи где Је aa а сада такорећи и иема. Ово •- 6и покренуло и Универзиi- тетске одборе Савеза студе* и ната у тим центрмма да пои свете више пажње формира« >, њу ноаих као м побољшању рада већ постоЈећих млубова м друштва. 3. V»

У радиоиици је увек живо