Студент

ДАРУЈЕ МАЈКУ

До ровова је т*хо етрашно далеко. УСТАО је носећи још увијек свој »у-томат. Крв ее је сада сливола у спором но дугом млазу, преко леђа До бутнна, а оданде влажнда је земљу. Екс. плозиЈв потам»еле су зрак, а п»ихов ннтер«ецо попуњавали еу ммтраљески рафали сво јим штектаљем. Зрна су фиЈукала и изглеДало je као да је сваки дјелић простора

‘-пуњед мнлштвои убоЈитих проЈвктила. и иирис барута. А Јутро хладно, ведро 1 обасјано жутим зракама. ДЈечак је стајао еа полусавијеним кољегима трен, диа, а овда закорачи«. Тежак, :nop и несигуран корак. ЛиЈево, десно, кавазад, тмк уз* њ експлозиЈе, млазавп •емље и усијаног нетала. Дим, а из дкма по~lМЈе веколико мниути опет његова силуета. Ходао Је кривудавим путем спотичући се на Једну, час на другу стралу. Застаде. *укама потражи џепове те извади из њих la P црких и округлих бомби коЈе епусти 'РаЈ ногу, и опет даље. Корак, два, три ГСоново стаде. Скиде капу и бацм Је. То исто ''чиии са својом војничком торбштом прст Уном тешке мунициЈе. Истуриаши иагрнј'Д

евоју крваву главу чинио Је тепгке коракв. С времена на вријемв пао би на земљу тро» мо, тешко, ио Једноетавно. Уста Јао 6и кзнова. Корак по корак. Кољеном, лактом, maком, раменом и ногом. Корак по корак. У далекоЈ шуми кроз тек пролистало rpaн>е парало Је сунце. Птице су пјевале.

ОН Је тад видио еамо земљу. Хумак и натпис. Љубим те мамице! Нека ти ово буде спомеи љубави моЈе. А како re не бих љубио кад ћеш тн Једина, саиа, баш ти само, осје* тити све моје боли коЈе мм сада параЈу груди. Па тш ћеш иа том хумху говорити: и Син» мој !■ НапрнЈед морам! НаприЈед! ИапрнЈсд ка хуиху! О да ли hy моћи остжвнтк еебе маЈци Ј цоруку? Идем ли добро? Хоћу ли доћи к нашлмз? О зашта не видјтм Јаспа? Зашто мп се свс пред o’гима мути?

Тетурло се тако удаљви eaera ете* тинак метара од ровова. Кретао с* према нама, а онда би плгло ми)ељао смЈер, те одлазио у сасма другом npaa« цу. Било Је очито да је изгубио спаку контролу над совом. Жестока ватра обасипала Је гранатама читав сектор. ФиЈух коЈи napa уши и дражи жлвпе, а затим трееак и дрхтаЈ зеиље. Гру« ис№е и метал звижди у вис. Граиате су па> дале густо а он се Још увнЈек усправљен тв» турао. Као ипстинктивпо упадао Је у рупу коЈу би тек малочас избушила гралата. Ватра Је већ Јењавала, кад Једна падле вепосредно иза њега. Одбаци га Једно десетак метара и баци према нама, а дЈечак паде деђима на ледину и непомаче се више. цијсли дан смо трпили ударне и терет артиљериске паљбе, а у паузв взмеђу даа плотупа проматралв смо његово трунло како мирпо лежи. Тко зна из коЈе Је чете? Мислилп смо. Тко су иу родитељи? А навечср кад Је пао рви мрах довукли смо га хладиое и укочеиог у позадину иаших ровова. Сви су му пепови били прчзни, сеи што Је у оном од блтзе имло иало духаиа замотаног у прљави војнички рупчић. Тко зна ко Је? Како сз аове? Одакле Је? Ззкопалв смо га шутке одмах иза штабског рова. Мислили емо кахо да му испунимо таблу: изиишљали смо му име, а онз* Један прелложи дз напишемо: „дечко*. Кад смо послиЈе неколико дана полазили паприЈед, за непријатељем. сви смо се освртзли преча малоЈ ц пахереној табли. Поздрављллн смо дечка v четд-из ц бриглзама.

СА КВЕКЕРСКОГ СЕМИНАРА

Успомене из Дордоње

ECOLE de Guyenne, Ste. Foyle-Port (Dardogne) раг Ste. Foy £а Grande (Gironđe) France то je све цгго смо могли сазлати из проспекта који смо још У Београду добили о месту у коме he с« одржати семинар, Мало је ко у Француској чуо за ово место. Учесници семинара радо h e га се сећати. ЦРНАЦ NGOYA Најинтересавтнији лидер на семинару био је несумњиво Hezekiah Ngoya, црнац, учител, из Кеније. Виоок, крупан, живих очију, са изразито опуштеном и задебљаном доњом усном, одавао је изглед тиггичног црнца. Дуто нам је причао Ngoya, гласом пуким тошхине и огорчења у исто време, о животу својих сународника у Африци, о колонијалној експлоатацији, о дискриминацији, о томе како у Кенији постоји само један биоскоп, о младој црнкињи која је умрла, јер лекар - белац није хтео да јој укаже помоћ. Св* цредавања Hezekiah Ngoya била су уствари исповест једнор нслреног човека, али исповеет без закд>учака, јер ипак Ngoya је црнац који је студиpaq у Енглеској, и он ће се вра титк 7 Кенију... ДЕМОКРАТИЈА ТО НИЈЕ гогаггА Сзахаквкх Л,уди било је на ОВОМ семинару. Био Је то уствари конг.умерат разних људи, схзатања и мишљења. Почев од Недаја, Сарагата, Де Гасперија, Ајзенхауера, па све до Мао-Це Тунга. Али, најеминентнији апологет фашизма био је шпански претставтшк Hose Manuel Femandez. Сам Фернандез не заслужујв кимало пажње. Он је на семинару био готово незапажен. Знало се само толико да му је надимак Пепе и да је дошао из Папиза. Међутим, изгледа да Je Пепе био званичан претставник шпанеке оргагогаације. Говорио је само Једаштут, и то када ee говорило о Шгганији. Скоро сви делегати оценили су Франков режим као Фашиотички и реакционаран. Тад Је револтиран Пепе темпераментом Јужњака рекао отгши лике ово: Шта је то демократијз? Ништа. Шта сте ви створили тга пољу демократије? Ништа. Ви кажете да код вас постпЈи слоботта мишљења. А затнто и коме Је она потребна? Човеку до двадесет две године ие тпеба уопште дозволити да мисли. Ипак, иако дсмократиЈа ниlе ништа. иако Је огна само фикгтита Hose Мапце! Femandez наnv-стио јс својв место Avjles fOviedo) и егитттао на студије у фикцију у Париз. BE'TE .TVFOCHOBFTTA ТАЈНО ГЛАСАЊЕ Планом рутсоаодства семинара било Је предвићено да сваке вачери појелини делегати говопе о политичким, економским и културним ттриликама своје земље. Изгледа ла се на ову ставку плана забопавило, Јеп се са одржавањем оваквих вечепи почело тек пред кпаЈ семинара, тако да више ниЈе посто Јала мо гућност да ттоетставкици свих 12 земаља nojmecv кпатке peфепате. Да се не би давао ппиоритет ни ЈедноЈ земљи решено Је да се спроведе татно гласањ«. Сваки делегат требало Је ла. нанише пет земаља. Југославита Је затедно са добила највише гласова, Уоппгге, интерес за политичке до-

у Југославији био Је велики. НиЈе било ки Једног учеоника сешшара који ниЈе тра жио обавештења о Балканском иакту, односима са СССР-ом, САД-ом и другим актуелним пи тањима наше спољне и унутрашње гтолитике. SILENCE MEETING ЈБуди разних вероисповести учествовали су на овом семинару, Било је ту и католика, и православаца, и тгротестаната, и пписталица разних других вера и секти чиЈе називе ја и не знам. Квекеоска организациЈа ниЈе религиозтта трудили су се да нас увере руководиоци семикара, али сваки добао човек треба да sepvje у лешто што поетоЈи и што Je изван њега. Све Једно Је да ли Је то бог, мататжја, човек у апстрактном смислу или нешто друго. Важно Је да то нешто ностоји и да људи вепују у то. И таЈ час метитаттиЈе квекени су ггосветили трм нечем у шта људи вепују, нгро је снажно и узви ттто но, —■ Не мопате се ви тпгкомемо лити говорила је Нанои Ри чапдсон, ттпетставкттк Квекепске опганттзациЈе. РазмитпљаЈте за ових 1S минута ћутања о нечем лепом. ллеметтитом, о сарад њи и љубани мећу људима. У почетку су учеснипи и лолазили. вепуЈвм више из радозналосттт него из осећања потребе. Можда ie само Пепе утторно молио Франка а ИталиЈани Папу. Све је више rroeoвладавало мишљење да сваки човек може размишљати и на неком дтг/том месту, кад Је за то пасположениЈи, а не баш овле и у овом коЈе су mv Квекептт одредили. И сваким даном их Је све мање долазило. Вило је чак дана када со ча сопи медитациЈе hhcv ни одпжавали, Јер Је већина више

желела да слуша музгасу, пише roicMa или да се кутга у то плој бистрој Жиропди. ПОКЛОН МУНИРИ Често ја седела за столом на коме Je био грамофон, Мукира Саид, Арашош>а, прсфесор једне јерусалимскс школе и слушала нелшу македонску песму, песму тужну .печалбагосбсу. He знам на шта је потсећала ова песма. Нисам хтео да је шггам. Али добијао сам утисак да је доживљавала спчдтј тт>ептај пе вачевог гласа. Можда је видела своје суиародЈпхке, гладпе, необучоне, како се бопе за лопши живот. а можла је мислила на нвког свог приштеља кога mie дуто видела. Сад ми је криво што је ниепм питао... Поклонпли смо jo,i плочу и Мунира нам је шгого захваљи-

вала. Још гтуно пута he Муикра слушати ову тужиу македонску песму и сетиће се једне мале земљв на Балкану, icoja има xpa(Sap народ и дивну националну музику. * И тако из даиа у дан три недеље. Онда је дошао штрајк француских радника, железни чара, поштара, један од највећих у новијој историји француске. Требало је ићи кући. И w anac не да ли cv Toio. М\зшра и Мишел отпутовали на време, jen сад 1е све дпукнтпе. Били г\то ппијатељи на семтпгару, али сада свакв и? ia своје боиге, и можла casto по каткад сетимо се јелн\| лругих, и то за мометтат. И онда опет све по старом.

Д. ЂОКИТ,

Бруцошко вече на ТВШ

Јесмо ли их привукли?

СУБОТА увече. У елавп оев*тљеној аули ТВШ одржавз се бруцошко вече за повв студентв твхиике. Публика Je распоређецд на свмм местима одакао ce видн поднЈум за мзвођсц.в, тачниЈе на csa трн спрата ходнцкз који окружуЈу аулу. У тзм ам&иЈвиту „театра од прв двеста година“ сви присутни стоЈећи очекуЈу почетак претставе. У ГУЖВИ ПГЕЛ УЛАЗОМ ПуштаЈу у зграду у партиЈзма по 10—15. ЉУДД чскаЈу па запачин.у невезан разговор. Изгледа да he битм добар програм. Ма шта то Је само штос. Јне ДРУГо Je важно. Гледам са стране иладиђа са пла-

r- вим брчићима. Пе м«гу довр« Д* « рлзумги шт* Је ,оно друго - . Вал.да играпка. *' ПРОГРАМ ЈЕ ПОЧЕО i. После уводне речв иаетупа рв» и знатм внолнинста Петар Тошкоа. У Звуци внолнне испунлваЈу не баш и тиху и не нарочнто акустичну аук ЛУ— Тупи ra. Окрсћем ое. Голобрлд младић, бруцош. На лицу мало првзрив ва„ раз; по своЈ прплици резоман. у мримсдСу Је саопштно, илак, шапатом оиом до севе. ТРЕБА ДА ПОЧНЕ ИГРА У аули миграција, Сви нду према свечаноЈ сали, тамо трсва ие|пто да ее деои. По зидовима карикатурв. Бруцош иде у школу с руксаком ки.и г.т и лсњнра у 7 апеолрент празШЈХ руку У • глелаочи ее смо|у. Музика св Још ие чуЈе а у еали нема места за crnjaifce а камоди за игру. Биће доцнпЈе дон ее paja мало разиће, чуЈем у пролазу. Hsгледа д» воћ постоји иекуетро еа опаквим играпкама. ОКО ПОЛА ЈЕДАВ Игрд се где год имт места и гд* се год чује иузика. Све Је мање wгвача а више могућпости за играље. Лево од оркестра одЈскуЈе некм пуцаљ; етаре сиЈалице дечЈо жавипе или ее иекн лупли* нжнвљава. Да то ииЈе „оно друготУ једаи сат spaj. KOMEHTAF Ових дана ее на свим фажтлтетима одржаваЈу еличне прнредве. Што ее тиче ове ва ТВШ ие меже се рећи да Је успела. Неуспок зававе Зе у обрнутој пропорциЈи еа пазаром на каси. ff то Је иожда поnaj жалосЈгија чиљенииа. Л»уди су нешто очециаалц, дошло их *■• љаду, две и на краЈу баш таЈ вроЈ Је онекмогућио дв човеж иа миру саслуша лецо дамишљеп лрогран ■ да уотппте доживи нвтто приЈвтно. Оргапнзаторима трева примчтити да није решељ« ударнти пенате ва блокове и продавати их по 48 дин. и треба се замнелити: Јесмо ли бруцошжма дали иггаго пгго би их Слиже везало за иаЈвјппу школу. Или еу баш оци, разо чарани, напуштали забаву ■ задитиутих Јака, иерасположеии одламли у новемварску иоћ.

ЉУБОМИР НЕДЕЉКОВИЋ

Поглед са Триумфалве капије у Паризу

ФИЛМ

Волтер Мити између новеле и филма

Не бгис желео да ово звучи као нетрпељивост, алц чини ми се ća филмска инкарнација Волтера Митија претставља скрнављење једне диане noerске мисли и једног постојања у оквирима духовних процеса велике eehuue људи. Има нечега митског у целол Митијевом доживљавању, нсчега што је много старије од узнелирења и лутања модерног човека. ттттп је Волтер Мити? Сањалица? Стварајући Митија Тербер је савршено реаговао на импулсе који су недвосмислено откуцавали питање о положају човека у савременом животу, скупљајући их у јединствену силуету, несхваћену, моћну, непоколебљиву до краја. Тајии жиооти! Тиме би cee требало да буде речено. Људџ мпрују , Људи желе. Људи чезну и машта\у.

Можда то што они желе није лудост, можда Је то нешто потребно. Не треба заб оравити да многа уметничка имагинација понива на колизији јаве и сна. Митија живот који води не може да задовољи, и оп машта о себи као јупаку разних згода, у Kojtuia његове особине, које иначе У стсарном животу нема, долазе до пуног изража]а. Вредност Полтера Митија је у томе што у ссби сједцњује оне многе себи сличне, што чини своЈствсн, noceбан израз свих сањалица који су икада посто Јали. Мити не бежи из живота зато што га се плаши: он уопште не бежи, он га тражи. Митију је доста живота без потреса u узнемирења Он жели промене које*његов стдарни живог ке може да му пружи; он има ceoj интилии, та\ни живот коЈи омогућава да његове угушене човечанске оеобине дођу до изражпја. Мити је једиа митска, универ • зална, трагнкомична фигура. Али, Холиеуд од тога ниЈе напраеио комедију, јер нема духа; нити је Мити вмше onaj стари еањалица, онај стари који чезне aa животол Једноставно: човек, лик, индивидуа, коЈи у себи сједињује cee оне који су npe њега noстоЈали, и cee оне који се још чису родили. Шта \е он? Та племенита поетска мисао, та жудња нашег доба и свих ранијих, тај осећаЈ који везује људе разних времена, та чежња, то стремљење које је Тербер успео да оствари као зов нашег времена, то Је персонификовани Мити, то ]е он. Баш то Осмотрило ли тачно, филм ..Тајни живот Волтера Muruja ", далеко ]е испод новеле. Основне слпбости филма концентришу се баш у cvenapnlv Неколико спека које градс к оаелу у филму је дограђено. а још неке прикљученв, тгко да )е имппеснвнп и поетскп ovnra ноп*ле газвод њена. Уметањем једне диетингигане фабуле филм huvo* uito не експлицира новелу, eeh ппетгтављп urrennu <lеградацију једне човечанске теме на ниво лакрдије- Парадоке којм не onpaedaea км еценариски ни режиски noступак. Једини вредност филма требп тражити у суптилном квалитету Дени Ке ]oee кпмике, мада је. спутана режпском концепцијом Митија (који еувише потенцира његову кеепреткост, ваљда ради добијања у уверљиеости сбилмске фактуре лика Митијеоог), оглабљена у roi мерч да у neбулозним маиифестацијама Митијевог тајног живота смешно мзлазм у npeu план м потискује трагикомичнн ноту, коЈу новела има као евоју несумњиво етичку врсдност. Тако Мчти преста]е да буде униоерзалпа. племенита људска фигура и егзистира само као Један изгубљсни, сум њиви делић 'ceoje еопствене лм чности. као угушечи симбол у Једној изврсној и хуманоЈ теми

Ж. БОГДАНОВИЋ

Основан је Књижевни клуб Филозофског факултета

Ter што се после укидаља старог боемског клуба почело заборавл>ати на к»егове мане и недостатке чули су се разговори на Филозофском факултвту о потреби осниван>а новзг клуба. Искуства са клубом у Валканској 4 су недвомислено лоша, тако да су разговори о покретању новог клуба можда унеколико већ уналред наилазили на лаку сумн»у у успех. Одважност оних који су покренули ове литерарие разгеворе била је тим већа. Разговори су ттрерасли у захтев и организацију клуба, Недавно je одржан први састанак заилтересованих. Изабраи Је одбор коЈи по свом саставу може ггружити извесне гаранције да ће рад клуба бити на примерноЈ висини. Одбор клуба сачињавају М. Караулац, Ж. Богдановић, М. Мирковић, Б. Јовановић, са претседником П. Цаџићем. На ггрвом јавном састанку који he се одржати у четвртак 19. овог месеца у 23 час (сала 45 Природно-математичког факултета), читаћ • прозу Светлана Велмар - Јанковић, Миодраг Протић и Миодраг Булатовић. На другом јавном састанку клуба говориће књижевник Оскар Давичо „О мо-

дериој поезији’*. Трећи саста* нак испуниће Станислав Вина вер својим пародијама и? збир ке ~Алај бегова слама” коју је Издавачко предузеће „Просвета” одбило да штампа У догледно време прелвиђвно је гостовање Марка Ристића, Ота Бихаљи-Мепина и још неких кљижевника који ће говрити о актуелним литерарним и теоретско-естетским проблемима. Паралеллс са овим састанцима одржаће се и вечерм на којима ће се читати оригинални радови млалих писаца на факултетм. Оваква оргаиизација клуба и програм уливату наде ла he књижевни клуб Филозофског факултета моћи да изврши културпу мисију која се од шега очекује Л. Д.

ОБАВЕШТЕЊЕ

Сви студенти који желе да врше распродају брошура које је издао Савезни одбор ССРНЈ треба да се јаве руководству продавнице „Култура** на Теразијама. Студенти добијају провизију од 15%.

Број 22

НАРОДНИ СТУДЕНТ

5