Студент

Са студентских ГАЛЕРИЈА

МОЖЕ ЛИ ОН ДА ИЗГЛЕДА СВЕСНИЈИ СВОГ ШЕРЕТЛУКА

УТОЈ збрцп дплет&нтлзкж ■ шмире, у iom дуром списку глумаца од Вагаигачевића па до ouor послсдњег воЈпмха мађарске патроле коЈи као да сви отаљалају немили посао, оних вечери у Хуиористичком позоршпту када се љегов апсамбл игра Аустроугарске сасвим na дечЈи начин, без uanopa да то буде аутентичиа сатира, између свлх н>их на сцени издваја се Један светао, помало несхваћени глумачкп дик ШвеЈка, како га је одиграо Ђокица Милаковић. Као да Је ДубаЈић од свих дигао руке, као да га Је интересааао само ШвсЈк, као да се трудио да без обзпра на атмосферу он буде Једлни њен носнлац. Је> Швејк, једшш од сзнх њнх, од самог почетка добро концшшран у стилу бачваиског шерета или шврета свих војвођанских градова оне БоЈводнне коЈа је, као и Чешка, дзвала аустроугарскоЈ в-оЈсди својс кстина неописане ШвеЈкове, оне у којима шерстлук још н данас жави, оне које зиам из Новог Сада, Сомбора нал моЈе родне Никипде. То Је шеретлук коЈи ce крије глупсшћу, хуиор У неком фантаститаои тропу паив-

вог бећарца ca поевтама што их звучно изражавају гајде. А кад се такав сељак обупе у грађанииа, као што Је то прагаки Швејл или кеки бечхгрехки Павта или свакп друти урЗанизоиани есљак нз слива Дунава. онда Је љегов шеретлук квадрирав тим повтпи контрасто«, *ли х са новом маском која се ве скида ки у наЈозблљвиЈој свтуаЦиЈи. То Је маска езоповског Језика вавучена тамо пре три четири гсизрације, а тиме не само новнка вкти друга природа, већ и парав, карактер, Једини начнн реаговаља. Тај чо век није обичан, ако хаћете ни сасвим нормалон, Јер збиља чозек мора бити нарочито скројсн, да се у тои К унд К мпллтаризму (од кога се у допобранској крлеЈкпној прози утлиро) свај Шзејк монсе шалити и завитлавати тако ведрв и безбрилшо. А на том коптрасту између тог апсурдког опхимизма и орилика сасвим неокхимастичких, баш је и изграђен гениЈалии Хашеков хумср, и изагкаи добрн војак Швејк. А тахав, ои стоји упоредо са велпкпм комичнкм фигурама СБстске ки.ижевности, Фалстафсм. Ганчо Пансом и свил* 'кроз које се пролама до гротеске иначе оз&иљиа ч . преозблљпа слика времена у коме опе живе, спсцl*јално код ШвеЈка последљл дани драматичис ка* тастрофе једне преживеле цареве краљевине. Свткни гестом којим 6и Ђскица ка<> ШвсЈк показзо да свесно иоси маску, био бн аарушвв Јсдпиствен уметнички лнк и ШвеЈк бл постаз не само необразлвжен, не самз кедоследаа Хашску, него и немогућ. Сасвим Је друто пмтан.е драматизагцЈЈз Аран.идког, којом Је Ћоки-

аа Мллаковић био огриничев да Шжејка Још потпуниЈе приближи ХашековоЈ зазшсли. А.ти у оквиру овог што Je говорно и у ситуацијама у каквим се испољавао, истина често пресликавајући ДубзЈићеве комичарске елементе, аегов овешталн ход и наивнн осмех, Мнлаковлћ Је створио заокружену личност у целини оправдану, коЈа се можда чини бо.љом поред свих оних који га ва сцени окрз жују лишени сваког кумора и у Ветности.

J. ЋИРИЛОВ

Комеморација ИВИ ЛОЛИ рибару

Комеморативно вече посвећено Десетогодишњици смрти Иве Лоле Рибара одржаће се 24 новембра у 19 часова у сали Народних хероја на Природно-математичком факултету. О Лоли Рибару говориће другови Вељко Влаховић и Владимир Дедијер.

'аИРИЛ ЈОВИЋ. Дртеж

НАША ДИСКУСИЈА „ КАКО СЕ ЗАБАВЉАМО“

Место на које воде сви путеви

Сви путеви воде на игранку

Кад дође фатални дан разоноде по хиљадити пут многтша постаје јасно да сви путеви воде на игранку. Да не улазимо у то зашто је тако, јер проблем је, изгледа, у оном што се банално каже да ли је ка висини На висини није, свакако. Четири - пет сличица имају скрсмне ппетензије: не теже чак ни да дају комплетан одговор на питање шта је то игранпа и шта je висина игранке. Само нека ухвате типичко. Прва слика Један демолиран сто, нагуран иа врата. На столу и око њега „владајући" редари и ~потлачени“ гости, неодлучни да ли да плате карту у невезаном разгозору чекају свој минут и расгоггују се Како је? Има ли много мушкараца? Да ли је гужва? Друга слика Како је? сувишно питање као и увек. Около поред зида столице под гужвом која врви. Атмосфера дим од цигара, запара и разговори. И џез, Какав џез питаше без

одговора и без гоггања. И негде на крају бифе, наравно „одлично соргиран“. V.«. ту може да се, као што доликује човеку и мушкарцу, окваси грло. Да ли са задовољством или на силу, као горак лек? Уосталом, ни пушење (поред осталог признат јуначки спорт и дохаз мушкости) у није задовољство. Трећа слика Има ли много мушкараца? сувишно питаше. Као и увек, има. Кад џезисте прилазе пултовима, то је команда „на места“ џентлмени заузимају положај за високи старт. Развијао се обичај резервисаша унапред, што се иначе сматра за неспортски и некоректан гест. Уосталом, кад неко не доведе партнерку, нека извине (нека ~виси“), ј Четврта слика Да ли је гужва? питање. Као и увек, гужва је. Зар сви путеви не воде на игранку? Сећам се једног „организагора" који није мотао да спречи уста да му се од задовољства развлаче између ушију: Ја им кажем нема ме-

• ста, а они плате, једва уђу, па • кроз пет минута једва изађу. ; Хе хе, не можеш им дока• зати... Нађе се ипак једна позитивi на ствар те гужве. Она омета , супер-модорно, перверзно, супер ■ ломатање уз закосни врисгго • Стен Кентоновог ритма. Корпа и иаскирање Најчешћи разлог туче без . разлога. Затим „женска“. , Пао је неки шамар због корпе. , И то j’e типично. То је легална [ установа. И ако ке ошамари r онда је шоња, чак и у очима . „слабијег пола“ који опет, на{ рочито кад има „мафију" или i „меродавног дасу“, не nj>ony[ шта прилику да шоњу „повуче . за нос“. Иначе „мафија" пре , ауче води подземни рат погледима, гуркањем и добацива, шем. Ипак, наЈчешће не дође до туче, до тзв. маскирања. Уосталом, како где. Чувени локали занимљив биланс. И ту‘ гкан, после толико џез весеља. | Утопнја Томас Мор био је можда нај. већи критичар капитализма, . али није умео да предложи шта треба. И написао је „У-топиЈу". Ја нисам највећи критичар игранки, али можда би умео да предложим како треба. Само, верујем да ће и други то умети, можда и боље. И • верујем да he се сеткти баште „Излетник“. Она није Утопија.

А. КОСТИЋ

„Опште образовање“ на Грађевинском факултету

РАЗНОВРСНОСТИ И САДРЖАЈАН РАД

Прошло је више од год>шу дана од првог предаваша из факултатшзног предмета „општег образовања“ ка Грађевинском факултету, Предаваша у прошлој школскоЈ годшш била су врло садржајна, с темама из области архитектуре, сликарства, позорншта, књкжевности, медицине, природних и друштвених наука. У овој школској годшш досадз су били ови предавачи и теме; Миодрат Југовић, ректор ВПШ са предавањем „УтицаЈ техничких проналазака на историски развој човечанства"; инж. Ђорђе Лазаревић, пргрекхор ТБШ „Инжењер будућим инжек.ерима*'; Миливоје Тричкозић, професор Архитектонског факултета „Архитектура Ренесансе и Варока"; Борислав Михајловић, кшижевник „Наша наЈловија прозна кшижевност“; др Ворислав Стефансвић, Јфрф -Ф«-:, лозофског. факултега „О сааременој психологиЈи“ и Бранко Јевремовић, савезни Јавни тужилаи „Савремена борба за остварење пуног поштовања права човека“. Предаватва се одржавају Једанпут недељно. Посета Је ове школоке године далеко боља него прошле године. Највећи 6poj посетилаца Је са прве године. Интере* совање је велико не само код студената и настарника Грађевинског факултета, већ и код студената других фахултета ТВШ. Зато зе разумљиво што je велики амфитеатр 170 на ТВШ препун на свакоо i предавању. У одбору за „опште образовање* су и претставниди Савеза студената. Оваквим радом наставници су у положају да чују жеље и суд сгудената. И Једни и други су дуноти да овај предмет учине што кориснијнм. Обим и тежина матери Јала коЈ« се изучава на Грађевинском факултету чине га, ако не наЈтежим, а оно сигурно Једним из групв тежих факултета уопште. И поред тога, са „оггштим образовањвм* ■ другим формама рада коЈе се одржавају на факултету и ТВШ, студенти Још једанпут демантују наслеђено схватање да су техничар« ограничехш људи.

Ж. ПРЕДОЈЕВИЋ

ЕМИЛ КОСТИЋ: Дрворез

Да ли смо близу решења

Шта je „Форум“ Јевтина књига Писмо „Братству јединству“ разговор са дистрибутером.

Врло је болна наша кемогућ ност да довољно читамо. да пратимо нова путовања издавачких предузећа на опасне хриди велитсих тиража белетристике. Недостатак је обичан: новац. Ситна и нееластич на студентска гомила стотинарки. Дутотрајке су наше илузије и храбреша да he доћи тренутак када ће из сваког зеленог хубертуса виритЛ! Д«вичо и Хемингвеј. Често се обраћамо рафовима библиотека (не свих) који овога часа више личе на складишта измашћеке макулатуре, него на укусно графички опремљене „доживљаје између корхтца". Кризице су разнозрсне. Зато, до огШињености дуго стојимо пред излозима књижаra не могући да родимо најмању храброст: да уђемо и купимо. Изгледа, да је сада трасираа нов пут. Један од путева. Недавно су ce наше очи зацак лиле разнобојним и сјајним хорицама едиције „Форум” која је 'Еопићев „Цролом” успела да стисне на џепни фор мат и малу цену. Тако смо залнтересовани сведогш irpase књиге ако под „праве” замислимо матермјалну могућност поседовања. Да би намере постале очи- ; гледне, послали смо издавач- ;

ком предузећу „Братство —јединство” Нови Сад хшсмо и замолили га да нам одговори на неколико питања која heмо донети заједно са одговоррима у идућем броју. У међувремену нека нам при чају корице и опрема прве хсњиге у низу „Форум”. Ма* ли формат, нападна сличност са америчким издагнима за маcej заштитни знак: рушевиие старорхшског форума. За тренутак буде се асоцијације на злосрећну библиотеку „Атенеум” која нас је пре неколико година прва „одушевила” „Ребеком“ и оким што је „Прохујало са вихором’’. Желимо жарко да сличиост буде случајна. Да је тако, говори нам план издавања. Друго дело биће „Јужни ветар” Нормана Дагласа енглеског писца кога још писмо срели, затим роман „Трајан” Анђелка Крстића и „Златни човек” Мор Јокаја. Евидентно је да је овим делима заједничка само намера издавача да пружи интересант ну, добру и јевтину књигу, те би било нескромно тражити у* метнички критериј по сличнсг сти концепција појединих дела. „Братство —јединство” није усамљено. Сличне намере зрачи и „Омладинска ријеч”, Сарајево отворивши своју библиотеку „Цврчак” која ће доносити „иајбоља дела домаће и стране књижевности по нај-IГИЖИМ ценама од 80—200 ди* нара”. Прва штампана ствар Зе нЕI Verdygo“ Балзака. Да би испитали однос пу-

блике отишли смо до „Просветине” продавниде бр. 1 на почетку Кнез Михајлове улице. Пословођа Туцић: „за сада, људи још увек више тра же старо издаше „Пролома' Чудно им изгледа нова опрема. А цена je нижа за 120 динара. Просто, људи су навиклм да иза оваквих корица на ђу песме иза онахвих прозу, и сада не могу ово нигде да сврстају. Мала библиофилска култура. Док се навикну бољ£ he ићи.” Требало би нечим помоћи из даваче. Указати на здраву и приступачну кљигу. Можда су шихови напори упућени баш нама. Помозимо им. куттмо јер можемо, и рецимо и другима да купе ако могу.

Д. КАВРАН

3А ОДВАЈАЊЕ ЈЕЗИКА ОД КЊИЖЕВНОСТИ КОМЕШАЊЕ

Увече, 13 о. м, студенти свих година Катедре југословенских језшса и кшижевности на Фи лозофском факултету зкучно су и одлучно дебатовали о одвајању Катедре за језизк од Катедре за књижевност. Данас се сваки орган лечи код другог лекара и немогуће је бити Леонардо да Виичи и знатИ све науке овога времена. Нагомилан програм онемогућава студентима да ce определе за оиу грану осме гру пе која их претежно интере-

{ сује. Баласт једнородних. ггред с мета може да се диференцнра, i а еко се ради о томе да и наз даље исти прсфесори предају - оба предмета, могло 6и се уве-1 сги да постоје наставници за - језик и наставници за књижевj ност. з Са новим предлозима исту! пиће изабрана делегација пред , своју Катедру да одлучно бра. ни ошпте захтеве и интересе - студепата, а ако они не буду r услишени... наставиће даље.

Ал. Д. МИХ.

ДЕЧАК

СЈЕТ.ЛМ се као сада: кладно и ра»о освкЈегљено прољетно Јутро. Танка и прозрачлв ледена глазура ца* клнла Је земљом. Преорана равницз коЈа пуца у недоглед. Плаво вево, а У даљинм ивица дебсле нгуме. Упорна, но лажиа ткшина, као да унаоколо нема ва хиљаде људи. Пауза кад исцрпљене јиппице опет стишћу оружје, кад се сашпви капци м опет нсарсжу у пажши. Час кад иочише поново oiro, ппч> се Је Јучер тек у касну ноћ заврпшдо. А негдје високо у етеру као да Је нешто стало. Сгоји и чека. Бира трен. и мпгпит сад ће. Ал' не! Тек мало касиије. Ето. сад. И апет не, не, тек сад. И опет не. И млслиш неће. Ал’ ипак прасак. Пун, бок и громовит. Такаа, какав се ријетко чује. То Је опај пуцаљ што доноси црно. НепроооЈно, широко прострто и болесно прпо. Кад си напет за трен у ишчехиваљу, а чиии ти се ипак све то дуго и нензмјерно. Чекаш. Питаш се што п опет чекаш. А онда сазнаш. Мало, али мах-р мтдо свјетла тек трачах, Ал’ иигдје свјетла. Схватиш да си сам и унлашшп се силно. Дрхтиш! Узнемирен си у циЈелом свом бићу, а Још ве зиаш зашто. Хтио би нешто. Питаш се шго и видиш да ке знаш. Сине ти: плакао би, но чини ти се да незнаш плакати. Покутаваш, желиш али не осјећаш да ли плачеш нлп не. Како, зар не знаш плакага? Слушаш али коо да не чујеш нигата. Не знаш да ли ce крећега или не. Врти тн -е све око тсбе и осјсћаш њежно шкакљаше

негдје у дубнни, ваљда код желуца. Схвгташ да ниси нрхав, јер ипак нешто осЈећаш. Схваташ да мјжсш чак и мислитп. Управо си ro смислио кад евз рвјстла! Свјетло Је туЈ Радујеш се као кад би уз осмЈех ронио кроз дубине мора. Его! Долази дивно црв«но, црвсно свјетло. Црвено каз кармин. Пуни ти твој црни екрал каз да се слива одозго у финим, али густим струЈницама. И глв: црно постаде црвено. А онда као да си иза-

шао из херметички затвореног простора зачујеш тутг . експлозије коЈа те обори. Јога Једна. Још Ј4дил, а за »ом читав низ. То су оне тешке: доон, доон. Сад чуЈеш n друге: гак, так, так, так И опет Једна снажла: доои. Тад осЈстиш како те нешто снтно засипа попут кише и завија ге у неки танпи оолак. С 4 аутоматом у руци» размрскане лубање нз ехсплозије и дима иско чи шеспаестогодишњи дјечак, помачичтао и узпемирен, са погледом у впшта, сиотичући се, нлохавии кораднма и покретима, одјури од локве крвм пред коЈом je слсчао. Из отворене раке сабласно су стршале младе бпјслз-румене н пзломљепе кости. Млазови густе крвп шихљдли су ла све страпе, а зсмл»а их Js пожудно упијала. Оп-

трчи крут, а овда подивљало и несвјеснв паде лицем опет у своју локву. ЛХирно прн* леже уз ледину рашмривши руке у лагаиом прегибу. Без трзаја. Без рмјечн. ТСеј! Зар ти мислиш остати? Или се ваљда сал.о одмараш? ИМИСЛИ, брзе лшсли лете ти кроз мозак. Мајко, улицо, прпјатељи, људи, птмце, дрвеће, шуме, земљо, сунце, мјесече ■

опет мајко! Осјећам земљу, дебелу земљ/i тешку и влажну. Свој смрад своје косгв. О мајко, ккхо те љубкм! А ето умирем. KpS' љам! Неизмјерно патим. Хтио пи да види* топле и влажне очи испуњене твојим добри* срцем. А гдје си ти сада?! Никад те вишо нећу видјети. Останеж ли овдје ни гроба ми нећеш знати. А Ја те волим, тако те воли* да би хтио да те сретвем па макар тада * мртав био. О, кад бих знао да ћеш ми гров наћи умро бих одмах лако. Одмах! Знам Д* ћих осјетио сву топлину твоје близине. В** кад бих могао доћн иегдЈе гдЈе he ми етавити таблу са именом више чела. То жел«* мајко сада. Само тога ради желим гада жив* Јети. Још само то тражим од живота. КаД бхх могао само ... Ј

Димитрије Каталинић:

НАРОДНИ СТУД Е НТ