Студент

ПИТАЊА ЗА ДИСКУСИЈУ

ОБЛИЦИ АКТИВНОСТИ

ОД свог осниваlБа до данас Савез студената ie постигао заиста ааааајве рвзултате у ната у разтш облицииа активносги. Знатно ie превазиђен стадиЈун нада су се сва питања решавала сганцима и прело састанада. У нашој организадији te досада понинао низ адлшшид форми заузимаЈУ сигурно место у вашем су та прано. доказали оправданост свог постојан>а. Међутим, степен изграђености наше орагнизације захтева и нове облике активности студената и нову садржину досадашњим облицима, јер је интересовање За рад у Савезу студената знатно порасло, а постојеће форме показуду неке слабости, које се, наравно, штетно одражаваЈу и на садржину нашег рада. Сматрам да се може констатовати да је добар део наших форми узак и да су оне за нашу данашњу ситуацију малобројне. Рад у њима није такав да би могао да привуче велики број студената. То доказује да је рад удружења недовољно развијен, да не одговара свим потребама студената. Збил»а, зар се може говорити о богатом и садржајном раду неке секције удружења, нацример, ако се у току семестра организује неко предавање, један састанак дебатног клуба и, евентуално, организује друтарско вече? Јесу ли ту студенти заиста нашли све шго им треба пружити? Малобројност наших облика активности и жеља’ да све студенте укључимо у њих уствари значи онемогућавање шире дискусије о оним проблемима који интересују поједине групе студената, а то даље зиачи кочење иницијативе и стваралачког рада чланова. Студенти нису, нити је потребно да буду, људи чији су „мозгови потшишани на исти начин“. Због тога наши облици активности морају бити исто толико разноврсни колико је разноврсно интересовање и активност студената појединих удружења или секција. Треба ићи ка томе да и мање групе студената које показују интересовање за поједина питања стварају групу, клуб и сл. и ту развијају своју активност. Погрешно је „својим" формама рада сматрати само оне које окупљају бар 50% студената. Низ примера из рада у току прошле године доказују да се овим путем већ пошло, да га треба даље развијати, јер he то допринети да сваки студент нађе своје место у организацији. Свакако треба претпоставити да се иницијатива неће увек сама јавити, да је она условљена низом ствари и да јој треба помагати да се јави и развије. Такође је потребно истаћи да наша дужност није само у томе да се постојећем интересовању да организациони облик. Савез студената мора неговати и оне форме за које можда тренутно интересовање и не постоји, али које су неопходне за правилно васпитање студената. Наш је задатак да тај интерес развијамо, да га преносимо на што шири круг студената. Групама студената које се баве одређеним питањима потребно је дати пуну самосталност у раду. Наши одбори су често склони да руководства тих група, клубова, итд. држе прилично круто или да, пак, сами преузму руковођење тим групама, плашећи се да сама руководства неће бити у стању да тај рад организују. Са таквом праксом, сматрам, треба престати. Ту је потребно много више ширине и слободе, пуна самосталност уз потпуну помоћ. То није само уско схваћено организационо питање. To је уствари политичко питање, које употпуњује лик наше организације.

МИЛАН ВУКОС студент Филозофског факултета

*) Овим наггисом настављамо у прошлом броју започету дискусију, о проблемима и даљем развитку организације Савеза студената . Позивамо читаоце да своЈим, no гАогућности кратким ( прилозима учествују у овоЈ дискусији у наредним броЈевима нашег листа. РедакцкЈа

БЕЛЕШКЕ ИЗ НОТЕСА

ВИДИЦИ...

Зашто сте нас тако дочекали? У току је не много плодан договор комуниста групе књижевности о раду и задацима. Устаје једна другарида, која је овегодине дошла на факул тет : „Ми сви много очекујемо од студија. Долазимо из средн»их школа пуни жеље да мно ге ствари буду друкчије, бол»е, озбиљније. А како сте нас дочекали? Другови из одбора Савеза студената организовали су један гтрилично неозбиљан, лоше притгремљен, незанимљив састанак. Први разговор о раду у новој средини, први сусрет са друговима из нове организације донео је многа разочарања. Био је, чак испод онога што смо радили У школама. Није то добро.” Искрено и зрело говори о својим првим утисцима. А комунисти? Добрим де* лом и њену дискусију дочекују смехом!

Препричавамо идеалисте Борба за научно усвајање знања има понекад и поне- i где врло различито лице и на _ лкчје. Лице (најчешће на ширим i јавним скуповима): - Код нас је настава идеалистичка. Наука мора бити хтроже- < та материј ализмом. Тај и тај. не тумачи марк систички, итд. 1 Наличје (у ретким прилизшкада се прецизније одређуij задаци у том правцу): Говоримо да је настава чдштаешчка, учимо, углав- :

ном, т скрипата. Уствари ми, само у још слабијем издању, трепричавамо идеалисте. Треба се борити, то је тачно, али како када се комунисти код вас разликују од некомуниста тиме што мање знају од њих кажу неки другови са романоке групе. И износе пример једног друга оштрог у захтевима да се у настави заступају материјалистичка схватања који је на испиту пао, јер ништа није знао о првобитној акумулацији капитала у ФранцускоЈ. Како да се боримо кад знамо мање од њих, кажу дру ги, итд. Лице и наличје једног огзбиљног проблема указује да се резултати могу очекивати само кроз борбу против фразерства, незналаштва и демагошког парадирања успут наученим општим поставкама.

Како да погодим шта професор мисли? Неколико студеиата разговара пред испите: Јеси ли спреман? Прочитао сам доста. али ме једна ствар брине. Шта то? Чуо сам да ттрофесор има нека своја нова, необјављегна схватања. А како да погодим шта он мисли. Пашћу сигурно. Изнеси оио што ти мислиш. Пусти ти то. Своје ми-IЛ>ење ја hy изнети кад завршим факултет. Мучно делује овакво резоновање. Као да је морал бе-

скичмењаштва и притиска Још понегде присутан. И зачуђује колико ое ставови подударају са Лојолкним речима: „Да би увек у свим стварима сигурно погодио истину, трсба да се до следно дридржавам прииципа према коме морам оио пгго се чини белим, прихватити као црно. ако је црквена хијерархија тако одредила”. Можда то није без узрока. А види ое, ни без последица. Б. П.

ДИСКУСИЈА О НАСТАВНИМ ПРОБЛЕМИМА НА ТВШ

НОВА ОГРАНИЧЕЊА CУ НЕПОТРЕБНА

На Техничкој великој школи дискутује се много о предлогу нових ограничења у режиму сту Дија. Сматрам да има више раз лога који говоре да су та ограничења неправилна и да нам данас не одговарају, а по-

готову ни у даљој пврспектизи. Неки од тих разлога су следећи: Одлука Савезног извршног већа анулирала је правилник о режиму студија у односу на при јем студената на факултете, али

није ничим ставила до знања да та ограничења треба завести нечим другим у режиму студија; било да се ради о отраничењима која he доћи после неколико месеци или једне године, било да су то поени или нешто друго. Свако ограничење је у су протности са одлуком па макар оно било и. привремено. Досадашњи правилник о режиму студија је и довољно широк да просечан студент може показати колико вреди, а и довољно узак да не дозволи да се нсрадници или неспособни за студије задр же на факултетима. Студенти на I години врло че сто изгубв много времена око сналажења у начину учења, сме штаја и друтих потреба, тако да тврдња да студент који није по стигао добар успех у I години неће бити добар стручАак касније, потпуно отпада. Заједница троши велике новца да би омогућила студије великом броју младих људи. За то треба строго водити рачуна о томе: где се те суме троше и колико се правилно троше. Тре ба увести строжија ограшг: ња ‘у погледу додељивања стипендија, дечјег додатка идругих бенефиција које користе они студепти који нису то заслужили својим успехом. Оваквим ограничењима би се нерадници ауто матски елиминисали са факултета, а тиме би отпали трошкови заједнице око њиховог издржавања и школовања. Оваква ограничења ближа су нашој стварности и нашим условима и њих би требало заводити.

Драгослав СТЕФАНОВИЋ студ. Грађ. факултета

ВЕРОВАЛИ ИЛИ НЕ

Доцент Драган Петровић, наставник из предмета Основе железнггца на Грађевинском факултету, четири пуна часа „предавао" је диктирајући студентима треће године табеле. Ово је свеска једног студента. Подаци у та бели се односе на локомотиву 26 (700), која је већ давно избачепа из употребе. Иначе се табелс oee врсте могу наћи у приручницима. Eeo на шта се трогии један део од четрдесет часова и вежби недељно, које студенти имају no постојећем плану. ' А кад студенти и један део наставника траже npoмену наставног плана и програма, тада они који су за то да cee остане no старом потежу као глаони аргуменат: смањење обима предавања и вежби гитетило би постојећем нивоу наставе. Нама се чини да би без овакаих наставника и предавања квали тет наставе само добио.

Д. МАКСИМОВИЋ

КАД СЕ ЕКСПЕРИМЕНТИШЕ СА СТУДЕНТИМА

Сталне промене

МЕДИЦИНСКИ факултет спада међу најтеже ф а култете за студираше, како по обимности* градива, та ко и по броју испита. Кад се овоме дода још и промене уредбе о режиму студиј 3 , онда је јасно зашто тако мали број студената дипломира н& Медицинском факултету. Наве* шћемо нежолико примера који показују последице експерименат а на студентима и примене у режиму студија. Генерација која је уписала медицину 1948 годиле била је експерименат за неколико уредби о режиму студија. Например: на првој години уведен је а прилскзи рок за .полагање исггита из физике. Следеђе године исти је укинут. Експеримент није успео. На другој го

дини уведен је рок из анатомије, после укинут из истих разлога, На IV години уведен је рок из патологије, а на петој години укинут је рок за патологију и фармакологију, и то два месеца пред испит (спре мање ових испита траје *—6 месеци). И зар оволика промена у режиму студија није довела до поремећај а у студирању код већине студената? Ради сталних промена у режиму студија веома мајги број студената је дипломирао, а то показују и следећи подаци: 1946 годаше медицину је уписало 417 студената. После 18 месеци апсолвентског стажа дипло мирала су 224 студената, Генерациј 8 из 1947 године још је лошија од прошле. Те године на прву годашу утшсало се 1042 студента. После 16 месеци апсолвентскор стажа дипломирало је љих 104, а то претставља 10% од укупвог број а уписаних. Шта показуЈу подацк које смо навели? Прво, да је промена у режиму студија (увођење и укидање испитних рокова и предмета). вишеструко негативно делов а ла на студенте, Јер је отвжавала и онако тежак сту диј медицине и доводила до нагомилавања апсолвената и продужавала време трајања студија. Друго, отежавала Je катеријвлни положај студената. Ап солвентски стаж на медицини траје сед а м месеци У том времену сгуденти могу да користе повластице редовних студена- 1 таи Након седам месеци апсол

вентског стажа генерације из 1947 год. дипломирало је пег То очигледно доказује да је апсолвентски стаж сувише кратак и да апсолвенти после кстека овог стажа губе право на повл а стице редов»их студената, а тиме ое доводе у беома тежак материјални

положај. Савез студенат* Meдицинског факултета ради тога тражи да се за оне генерације чије студирање траје ет година донесе прелазка уредба о трајању апсолвентског стажа и одређивашаппавар а ва апсолвената за време трајања стажа. В. и Д.

ВИШЕ ТАКТА

НА већини фахултета у току су дискусије о наставним плановима » програмима. Састанци noтврђују мишљење да је више него крајње време да студенти одлучније, односно крајње одлучно, кажу своје мишљење о томе што уче u што се од њих захтева. Сврхс написа је да укаже на изведне мање више штетне појаве нт овим састанцима. ПримећенШ је тенденција да се заузме' фронтално нетрпељив став према свим наставницима. На тај начин борба за пла к u програм постала би искључиво ствар студената и била би онемогућена свака плоднија сарадња. Међутим, јасно је, учешће наставника треба обавезно обезбедити у свим случајевима где је могуће. А увек је могуће. Само треба имати пуно такта. Нервоза npu решавању овог проблема само ће штетити. Никако се не сме дозволити да наставници дигну руке » скмну одговорносг са себе. И још нешто: састанци удружења студената no овим питањима недовољно су npuпремљени. На њима, no некада, има више излива револта (често оправданог) него документованих n редлога за измену програма. То указује на потребу студиознијег припремања предлога. Пре него што се иступи npcd naставнички савет треба детаљно са довољно аргумената израдити предлог к oiu ће уживати апсолутну подршку студентске организације. Овакве акције порсд непосредне практичне важности имају значајан утицај гм углед наше организације. То сс не сме заборавити. В. И.

Писма редакцији

Одговор другу Љубиши Поповићу

Друже уредниче, Не замерам Љубкши Поповићу што има лело мишљење о Др. Слободану "Борђевићу, јер нема ниЈедног лекара о коие известан sрој болесншса не говори еа похвалом. Али не могу, а да не замерим, што се ЉуОгапа Поповић упустмо у Jeдну пришрспијелну дискусзиЈу нв познаваЈућн ствари. Још виш« jo за осуду то што Поповић извесно •чпњетте, хоје он свахако позиајв, претставља онако кахве оне ннсу. Изиећу п>егов случај, којх he вега иајбоље демаитовати. Из историје болести Вр. 1317-51 види се, да Је Поповмћ иримљен ка клинику 18 јуиа 1991 год. ■ да Је био болесзгкк Др. Вуловмћа. Л Јуна мзарпгио Је проф. Фотић оператмЈу (operatio radicalis subcorUcalia pervlam endouralae), при ко JoJ Др. Ђорђевић иије био ни прмсутан, 3 Јула Др. Ђорђевић је уз асистемцију Др. Дорословца направио своЈу прву „тешку операцију* тј. лренео трансплантат епидерма у оперативну пгушвину. Из историЈе болести види се, да Је рана били инфицирана. Затим Је Попо-

вић био превијап од више лекар* иако Је то основна дужност оног лекара којн Je оперисао. 18 Јула упућен Ј« у Студентску поликли« нику с тим да долази у амбуланту на преви Јање. Ово ниЈе била нека нарочита мера прнмељена према Штовићу, већ Је то била пракса ггрема етудентима онда па и данас. Ову отпусну листу написао сам Ја Jep се Поповић налазио у соби, где сам Ја радио као млађи лекар. Мислим да Је свима Јасно и да не треба посебно да roворкм о томе, да Ја као млад neкар, који ce налазио на клиници тек годину дана, шгсаи могао аа отпуштам болеснике на своЈу руку већ по наређењу стариЈег лекара т* еобе, шефа одељења или шефа клттаке. Поготово ако се то радило о случаЈу коЈи Је оперисао сам професор. 80 Јула Поповић се враћа ва клинику са перихондритом ушив шкољке. Тада Је Др. 'Борђевић извршио другу „тешку* операиију по речима Поповиђа Направио Је шшизију тЈ. пустио гноЈ уз асистенцију Др. Максимовиђа. Даље га води други лекар Др. Бига, који га и отпушта 29 августа 1051 године. Из горе изнетот види се. да са овим случаЈем нисам имао никахве директне везе, сем што сам као млад лекар пс наређењу стариЈих наттисао отпусну листу. После изн*тих чињенипа намеђе се сам заЛључак да Је чланак Поповмћа резултат пеихолошке приггреме, коЈа Је морала бити много дужа вего што Је била за обе операциЈе заЈедно.

Др. Слободап Давидовић лекар аа ORL клиницм

Друже уредниче, У чланху др. Давидовића кзнвнгане су чињенице које побиЈаЈу наводе Љубише Поповића, студента технике изнешене у прошлом броју »Народног студента**, Пошто се ксти слаже са дискусиЈом коју Је водило Удружење студената медишгае (сем оо шгга&у др. Ђорђевића), сматрам непотреОним даљу полемику, Јер су овта моји ваводи потврђени као тачнх.

Љубиша РАКИЂ

ГРАФИЧКИ ПРИКАЗ РАЗВИТКА УНИВЕРЗИТЕТА

ГОДИНЕ 1938 У ВЕОГРАДУ Л5 ВИ ЛО 913« СТУДЕНАТА, А 1952 Г. ОКО 20 000; ОД ТОГ ВРОЈА ПРЕ РАТА ЈЕ БИЛО СВЕГА 37« СТИПЕНДИСТА, А У 1952 Г. 11.723 СТУДЕНТА ПРИМАЛА СУ СТИПЕНДИЈУ ИЛИ ДБЧЈИ ДОДАТАК.

У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ ДВА СВЕТ СКА РАТА ВЕОГРАД ЈЕ ДОБИО СВЕГА ЧЕТИРИ. ДОК ЈЕ ОД ОСЛОБОЂЕЊА ДО ДАНАС ОТВОРЕНО ДХСЕТ НОВИХ ФАКУЛТЕТА.

ВРОЈ СТУДЕНТСКИХ ДОМОВА ЈЕ УТРОСТРУЧЕН У ОДНОСУ НА ШКОЛСКУ 1938/39 Г. ДОК ЈЕ КАПАНИТЕТ СТУДЕНТСКИХ МЕНЗИ ОД 4500 ПОРАСТАО НА 8500 АБОНЕНАТА. Број 22

НАРОДНИ СТУДЕНI

3

л.•Т ‘«г» ’*'» 1 X /г Xm tr ¥ф tr Г9 лr*—J -л. .* ♦o «vr *90 ■U •<M»U« J. *4 % 4// Г >1 wJ.*J«l жНЛм <» /«• Ur ’-i •t ♦д> «1*1 л* С»|«о|су »r ♦u «л “f #4»Г >♦4 ** J 0*4 «4 *^iL» N «д< /% гч АГ 14/ д« Л 14Г *9 мг '*г /Ч *r f. i— . , м n* *t? h4 >т *V. ДУ* ♦rt /♦> JJ *•7 >|Т 4H »m /74 хм /7# - »i //X /СГ VtK*am> c*f*f ** ( ♦» L* ft« lu M Jn ЈМ Лл »*» 4*5 S0» 447 /«4 4»f Ttf 41. « Шф L*‘ 0m JJ •» ♦/ 19 IF * * VT *94 ♦V **4 /44 * * • In» »w *ШША mrr **7 «/»• '•* >ТШЛ A»*» •Л *9* "h* ♦*t и/ 09m п u ч* •*, J/r ** *r» «44 44» 4/| *% 'A O* <0 /90 9Л 7» /4 s t 1 ■r»T НЛт ** /н/ •’M •и u/ 9*7 fm гм ♦ V ♦Л o» п ♦w* MP </ JM дм -Mt *tx **9 о/ 4*f /f» *79 •U '4* '4//•v 'A* m #r n 4W •« т. 5Г t ЛГ*6 аи ///т /м тл «м «7 nt м. u V» *49 ш *9Л 'O ох N 79 п .9 r i «»• fftT. *9*r ЛЈ4 ♦#7 нг п* /•»* *• **r И» мг «■/ IM гч €S! «V лг IV f** »•< **/ V»7 h* ЗТ* to/ l»t *ЈУ •* ♦ч ♦*• ■•7 M# n; m **7 Sf •9 *9 L* fM «7» •09 **> *m 0Л* •m i /» 'H '♦J '<7 *» *s *0 fy • •f гљ * u 4 a 4» х; * V 11 «r ** a • 4“