Студент

САВЕТОВАЊБ О АКТИВНОСТИ

ОСНОВАЋЕ СЕ КЛУБ за међународне вeзe

хз Бео tpmr ј* W штвотто дми V одржмм арло ушммо caeorfo" вањс aciMMCTt београдсхжх удружен>* цудит -О амш «• иностраоаш уцгдшицм осхчннзацнј aJ4»“, То Јв прмк дуц ow»M вре** али је j дмжусцЈм дајмасно М ће се убудЈГће родо—о одржав««* овахаа савеговав>а, на којииа л* студоитои ропвоводмоци члаввви наших делегадија на међународним студектским хоиферендиЈама полагатк ранука чланству Св»o3« о еоом раду, На Свветошш>7 Ј« издожен стов ССЈ према Међународном студснт скмм форумима МСС-у м КОСБК-у. Истакнуто Је да се у обв организације осоћдју тенденцијв моноподјои« хфоггстаамиЕа »елихит држава. Такође Je лодвучена жел>B за уошипними Још срдачниЈих ввза о» етудештима Дадског мстока, Нужио Je да ССЈ ■ хроз КОСБК м еамостално настоји да се везе са студентскхм орпаикзациЈама воразвнје*lих зеилљл даље прошируЈу. Врло жнм днсхусиЈа развила се о првдлогу за осшшаже Једне eeмосталнв вргамизаццЈа наставикха и студенгт евентуално у виду клу Оа, која ви кмала задатак да окуn;ta сае звкнтересешане за проОлем© међународне сарадже! Изнета су разна мишљења из коЈих углаамоа* лроизмдазх да би задатак клуба бмо крнтичко проуча»ање и сабирале икформатмвиог матермјала о страним државама к народима. Посебно о студентсзсим националмнм м међународним организациЈагла у свету. Училм би с« страни Језици, приређмвала путовања у ииостранство. Свс то попунило би Једну освтну лразнину која постоји у знању мно гик ваших студеиата па и оних који jtr тују изван граиица Југосла виЈа. дисхутамти су У лродужетху нзвелк цео »кз конкретнкх лрммвР» и иокуетава из лраксе. НаглаuicHO Је да нзвеотан број страних Студената, често долази са врло лроблематичним и нелријатељским идејама и намераиа у нашу зе- < мјму* Њима оу ишли ма руку оол •ђвает поступцк некмх нашмх ,колонијалада". Такрђе Је мстакнута поЈава да италнЈанске студевгроке организаilft§ с * нашим Савезом ирло срдачне везе упркос имиври- ј Јалистичк кх потеза садашње рммске владе. Насупрот томе, рухово- ( диоци кационалнв уније студенага Аустрмје афирмисали су у некодико махоаа с*ој упадљиво непрм}ател>ски став према ССЈ у Сплиту и Вечу. Пријатвљскв »езе са турским и грчкнм колвгама учарш ћене су Још више узаЈамниж no- 1 сетама. ПоетоЈе изгледи за одржаваи>е Балкансхог студентскос фе- < стивала. * У наставку саветеамиаа, првпору- * чено Је лксање чланака за стракв

i: гужкаптц листове. Копстатовано Је да бк. пркликом организованл* <ђ*жазаха у иностранство, требало даж приормтет студентима медицмме и специ Јално језкчких група. Што се тичв иојединачких одлазака ва базм девизнога реципроцитета, удружења ће врло радо пгтппаигпттг таква лутовања. Присутки су са пажњом пропрагкли излагам е друга Јакше Вучевића, секретара за међународне везв ЦКНОЈ који Је рефврисао о ставу наших далегадија на састанцима међународнмх студентских форума. Гоаорећи о характеру већиие међународних студентских организацифа он је рекао: »Покрај свих

ка»«уфлирвв.« аполитичнш фразама, сви међународаи састанци нмају једну јасно изражену гголитичку ноту. Конкретно, наггример, Бечка к.с*нфере!НциЈа студентске штампе цротекла је у знаку форсирања идеје тзв. „Европске ш§теграадјв". ИмаЈући у вцду велики утлед ioЈи je поститао последљих година ССЈ иаставио је друт ВуневиК на Истааибулокој конференцији КОСЕК-а поднећемо кандидатуру за једно место у секретариЈ ату, коЈе he нам дати могућности да ефикасније прокламујвмо наше начело рав-ноправности свих схудвитских савеза! МРЂ.

Тршћански проблем

K орак напред

s Изгледа да је вађев добар пут којим вал>а изаћи из тршћанског ћор-сокака. Разумност Је вобедила. ' Наш последњи предлог у центру ■ Је пажв>е. Љега је јуче истакао • друг Тито ва ведиком збору у Београду. Он Је изнео жеље и мисли свих наших народа. Реалал дух на, шхх захтева са задовољством Је поздрављен у кностранству. Нвко више не пориче нити покушава да оепорн наша права и интересе МЕДИЦИНАРИ НА КОСМЕТУ (Наставак са прве стране) уоамљвне ране плућа зсоје годинама тиште ову девојку, ова трагинна решеност да се пре повере хоџи и баби, попу и смрти него лекару • све то го вори да је необично значајна ова акција и да она не би требало да буде лоследша. Акција се настављк Јутрос смо пооетшш нека места у Пршптинском срезу. И тамо чланови екипе раде уз велтисе напоре, јер је хфилив пацијеиата велихи. Испољавају се шрве слабобости организације рада. Та- j ко шхр. екипе не располажу i стерилтгим завојима материја- , лом ни приручшш инструмен- , тима за малу хирургију. i Приликом посете штабу ак- i ције дали су нам следећу из- i јаву „Јављају са терена да се j акција одвија нopмaJ?нo <~ По- i сетили смо и секретаре за на- i родно здравље АКМО друга с Лазара Ивковића. i Ова здравствена анкета < има вишеструки значај, наро* i чито у хитним интероенцијама хоје на лицу места пру- < жају лекари специјалисш. Ак 1 ција ће заинтересовати људе i да се више брину о своме х здрављу. Народна власт вог < диће податке на научној о- т снови о здравственим про- « блемима у тим срезовима, *

r Шк тршћанскеј теригорији. Налрог тив, добијамо све внше подршке . У напшм настојањима да се Једним праведним решељем стане на пут италијанском егсцанзионизму. Досад је Југославија дала неколико предлога за излазак из трш* ћанске кризе. Последншх дана запажен је известан нанредак у диплзматској акцији заинтересованих земалва. Римсна тврдвтлввавт и англо-амсричка погађаља и одлаraina довели су били читаву ствар до мртве тачке. Добијали смо утксак да су сахраљене добре намере са њихове сгране. Нама наравно таква ситуација вије одговарала и »ш смо марали тражиги нове путеве у другим предлозима. Пре неколико дана западни дипЛОмати пренели су наше шпшвење својим шефовима. У дипломатским и новинарским круговима нагађа се и коментармше ваш предлог. Сви се слажу у таме да Је »Југославија отворида пут зе петориу конференцмју*. Прегоедвик Хнто недвосмислено је формулисао наш став о Трсгу и зони А. Он је јасно рекао: оставите нагађаша и днпломатске СМИцалице, прихватите нашу пружену руку, нађимо заЈедннчхи Језик да ее сноразумемо у корист мира! Ми не одустајемо од овоЈих захте- '■ ва м тражимо читаву заиу А изузев Трста о чиЈој судвини нека реши будућа копфереицнја. Ј»гославија, маио чини тешку жртву, пристаје да овај град на одређено врсме прнпадне Италији, али прн томе тражимо погребно гаранти Је. Ми хођемо да Трст има иуну аутономију, да Је наша мажина РДвноправна и да Јој ее даЈу могуПвости зв словодан развитак. Осим тога ми тражимо н своја економска права у тршћанскоЈ луци. Сва встала територија трева да oe нрв* поји матиди ЈугославиЈн. Само иод овим уславима мохе се еа вама разговарати. После Титовот poeopa октуациЈа ct мења. Пошло е« кврак напред. Изгледа да Је сазрела снтуациЈа за предложсну конференциЈу. Ових дана очекуЈемо њен сазив и кориене резултате коЈц ће иас задовоњити и Бар делгммично отклгонитж оно што Је етворила фаиозна оемооктоварска одлука. в. м.

Р. ВУКАШИНОВИЋ

Поводом једног поступка Британске амбасаде

Студентска сарадња и дипломатија

Пре неколико дана Универзитетски одбор Савеза студената u Друштвени клуб s на Техничкој великој шкоi аи примили су od Британске амбасаде у Београду у eutue ; примерака умножени говор ј претставника пационалне уније студената Велике Бри• таније на Конгресу МСС-а у Варшави. Универзитетски одбор и уј npaea Клуба вратили су oeaj материјал Албасади из два разлога: 1. Савез студената i је eeh раније прилио говор од његовог аутора и 2. што ! сматрају да се у наше одно■ се са студентима Енглеске или које било друге земље не треба да мешају званични ; претставници тих земаља. Нала oeaj случај показује Оа се траже каква год средства да се поврате симпатије OHUvC који су скоро тако с нажно и достојно на улицама слободарског Београда рекли HEI Диплолатски прет ставници морају схватити da ако желе наше симпатије логу их добити сало искреношћу својих налера према свелу што ми волило и што је наше. Ми смо захвални нашел енглескол колеги за његоeo иступање на Конгресу МСС-а. Али се противимо ј начину на ко;и нал се npuступа са и гражимо да ее наши ođnocu са иностраним студентским савезила не корнсте у дипломатеким играма!

О НЕКИМ ИДЕОЛОШКО ПОЛИТИЧКИМ ПИТАЊИМА

БИРОКРАТИЗАМ Узроци и пojaвe

Много се и код нас студената говори о бирократизму и потреби борбе против н>ега. То је свакако веома потребно и корисно јер баш у борби против тога непријатеља довољан је недостатак наше свесне активности, нашег наступаша, па да бирократизам наступа, извирући из инерције старих начина рада и ношен несхватаљем суштине наше социјалистичке демократије и низом појединаца. Али за успешну борбу против бирократизма потребно је стално уочавање његових конкретних видова и конкретне акције против тих видова и њихових узрока. Ти узроци леже добрим делом у недостатку свести, у идеолошкој неизграђености једног броја чланова СКЈ зато и подвлачимо цотребу свесне борбе против бирркратизма. » Нужна ера административних метода у нашем послератном развитку, укључујући и наше негдавдње методе политичког рада ка верзитету, оставила је и у нахцим организацијама свога трага, између оеталог, у постојању једког малог броја чланова Савеза комукиста, којима по саојим основним квалитетима, није место у њему. То су тзв, „слуцајни сапутници" који су ушли у Партију у условима друкчијег руковођења, са надама да ће им партиско члан ство обезбедити личан просперитет без обзира на квалитет, сац>ајући о неком положају и слично. За таква своја резоновања и илузије били су „обдарени" и својим малограђанским особинама које и данас вуку. Они политички не раде ништа али „испун»авају партиску дисциплину и чекају директиве“. Например на Правном факултету, у демонстрацијама око Трста један мали број чланова СКЈ није ишао на демонстрационе митинге који су држани једне недеље када је читав Берград био на ногама, правдајући се при томе да „није било директива да се иде на митинг“. Ови елементи су баласт наших организација и њих треба кроз активизацију политичког живота у Савезу студената, терати на чистац. Међутим, има међу нашим комунистима на универзитету и таквих појединаца који су у ви ше прилика цоказали своју оданост Савезу комуниста и свој самопрегор у раду на разним деоницама градше социјализма, а који носе са собом нека бирократска обележја. На Медицинској великој школи су например дошли до изражаја по неким конкретним питашима, протекционизам и каријеризам. До увођења потцуно слободног уциеа, протекционизам је постајао саставни део студија једног броја студената још самим пријемом на факултет, односно цачином пријема. У току студија, а нарочито при завршетку, протекционизам се јављао као начин да се оеигура специјализација, да се спречи рад на превентивној медицини или одлазак у унутрашњост. Летос Је један мали број ч!ланова Савеза комуниста, апсолвената са МВШ, давао негативне карактеристике, иначе и добрим студентима, члановима ССЈ, који су завршавали, студије, не би ли на тај начин спречили да ови заузму места за специјализацију, (тј. да би места остала упражњецз за њих док не заврше студије). Са каријеризмом се сусрећемо и код неких наших млађих наставника. Он се изражава у тежњи да се без обзира на степен струцних квалификација стекне нека титула, осигура доживотно место на факултету и... што Је при томе карактеристично, да се ради свега тога не замера професору, од кога „зависи" његово даље напредовање. Овв поЈаве озбиљно ометају борбу за демократизацију универзитетског живота. ИнерциЈа бирократизма )е нарочито жилава у методима нашег политичког рада. Један броЈ активиста у Савезу комуниета, и Савезу студената не схватајући суштину ли-

није СКЈ на даљем продубљивању социјалистичког демократизма, враћа се често и услед ревности, „линије мањег отпвра“, или навике, на старе методе и облике рада. Но, кад је реч о старим облицима и методима онда ce често не схвата да се ту не ради само о озом или оном обдику узетом за себе (например састанку ССЈ по тодинама, курсевима у систему идволошко политичког рада и сл. постојан»е ових форми још не мора да значи враћање на старо) него и читавом методу руковођења и систему васоитања. То се показало например на Грађевинском факултету, Стаарање организације ССЈ на годинама, са одговарајућим пододборима од 6 чланова, јер тамо израз тежњи да се поново установи и руковођешем обезбеди, долазак сваког члана ССЈ на сваки састанак, учествовање у свакој дискусији и сл. (на првој години секције ССЈ се деле чак и на групе). Један члан комитета СКЈ на конференцији удружења Грађевинског факултета каже: „...крајње је време да заоштримо питање испушавања основног задатка члана ССЈ а то је долазак на састанак..." и непосредно после тога. „...бол>е је да нас је маше али добрих... 44 и сл. У реферату и дискусији, на истој конференцији много се говори о људима који ћуте, који не дрлазе на састанке или неке друге акције које opraнизује удружење. и из свега тога некако произилази, да сви ти људи који не долазе, не ваљају. (А на тој годишњој конференцији присуствује једна цетина чланства! цакви су они остали?) До чега доводи овакав систем васпитања и руковођења? Прво, ми се оријентишемо погрешно у васпитању студената. Уместо да резвијамо политичке и разноврсне друштвене интересе код студената, да развијамо њихову самоиницијативу, ми васпитавамо студенте да формално остварују неке своје обавезе и saдатке; уместо да их водимо на сталан активан рад у низу форми Савеза студената, ми им намећемо као основан задатак да преседе на сваком састанку, а себи задатак, да им клештима извлачимо речи, неби ли умирили нашу свест и савест. Друго, ми трошимо снагу организације узалуд, заваравамо се релативним успесима из раженим кроз бројке присутних и дискутанзта, на разним састанцима. Због неуспеха, опет израженим у бројкама, ми губимо поверење у ванпартијце које нам се враћа тек после неке крупније акције (као например радне акције, Трста и сл.). О још једном остатку бирократских схваташа: често неки наши активисти мисле да Савез студената мора за сваку акцију коју води имати подршке од државних оргаиа лит централних средстана пропаганде и да свака ј акција коју ми покрећемо мбра самим тим бити оправдана и довести до успеха. (Ово је изме ђу осталог резултат чињенице да су наше организације на универзитету раније углавном водиле само оне акције које су већ биле покренуте од државних или школских власти). Јасно је да оваква резоновања искривљавају не само улогу Савеза студената већ уносе збрку и у схватање нашег друштвеног система. Овде су изнешени неки од видова бирокра тизма, који живе међу нама. Они су у толико опаснији што су често шихови носиони и иначе добри чланони СКЈ и ССЈ, што се ти видови понекад крију иза неке квази револуционарности, што је бирократским методама лакше извршавати конкретне задатке. што је практицизам карактеристика руковођења неких наших руководилаца и сл. Коначно, произилази закљулак и у борби против овог непријатеља: подизање идеолошке свести и јачаше политичког рада уопште.

Миша НИКОЛИЂ

ИНДИСКИ СТУДЕНТИ Лига младих социјалиста

ОМЛАДИНСКЕ оркшизације Индије сво Јом нејединственошћу упућу ју на општу поцепалост политичког лшвота у већој мери, него што је то карактеристично за реални однос снага разних политичких групација. Ш&.Ш' 'ШС.Ш Ако би се регистровале све са ки студентски форуми" и де мозване оргакизације, батни клубови.

број 6и био неочекивано велики, али је, не узимајући н»их у обзир деветнаест омладинсхих организација које су се афирмисале бар као значајне локалне снаге, ипак одвећ велики за правилну оријентацију у оцењивању политичког опредељеша индиске омладине. Фактички, највећи значај има, или постоје услови да га стекне, лига младих социјалиста, национална унија студената и још неке, СУС (Лига младих социјалиста) је организација која je не давио основана (јуна 1953 го' дине), са задатком да окупи кеповезане социјалистичке омладинске секције у општеиндиску омладинску социјалистичку организацију. Ово је дошло као резултат настојања да се прошири утицај социјалиста међу омладином. Досада су при социјалистичким организацијама постојале само омладинске секције, које су биле под непосредним руководством партиских организација. Ни међу стулентима није постојала нека социјалиггичка организација премда су неповезано радили „социј алистич-

Мада је СУС ошитеомладииска организација, ипак н*ено чланство схоро жхључиво сачшвавају студенти, а све њене локалне организације с« налазв у појединим универзитетским центрима. Најважнији форумн СУС-а савезни, провинциски и локални комитети формално су независи од одлука провинци(Социјалистичка партија Индије) али у крајњој линији раде на остварењу ггрогоама ПСП-а. Руковођење делатношћу СУС-а није централизовано и уствари још у великој мери зависи од одлука провинциских партиских руководстава. Не може се тачно рећи коли ко Је студената обухваћено овом организацијом, али се њихов број вероватно креће изнад 30.000 студената. Чињеница је да већина политички заинтересованих студената симпатише социјализам. ал- шњи број активно ради у социјалистичким секцијама.

Теоретске збрке СТУДЕНТИ ооцијалисти показује велихо интере* оовање за наша идеолоnrea и политичка схватања и примају их без комвнтара, иаглашавајући да смо ми природно њихови савезници. Огровша већина студената социјалкста прааи разлизсу између социјализма и „комунизма” подразумевајући под комунизмом оовјетсзси систем. Ме ђутим, пошто научни социјализам, или марксизам, ц за њих значи нешто комунистич ко, то у њиховим теоретским погледима влада велика збрка. Заступају своЈ демократски социјализам у хоме има и лабуристичких и оовјетских и гандијевских схватања. Сви осуђују насилну револуцију, али говорећи о будућности и о томе како ће ненасилним, пар ламентарним путем да дођу на власт, уопште не помишљају на то, да власт предају у руке неке друте партије. Помоћ Будан-покрету ЊИХОВЕ организације већ од прошле године организују своје самосталне раднв акције проширујући свој утицај на селу и

ввроватно ће ове године успе ти да оснују већи број сео<ш-иу ооцијалистички х центара, нарочито у држави Прадрттт. Генерални секр>етар СУС-а Рангнахта Шарма саступа у великој мери марксистичке погледе. Он мисли да није искључено да he се у од' носу на аграрно питање заузети револуционариији став. уколико резултати Будан-покрета, кога социјалисти помажу, не буду довољно охрабрујући. Ово је вероватно, јер премда је Будан-покрет захватио дубоко и заталасао индиско село да убеђивањем и обилажењем велепоседниха реше невоље индиских безземљаша и сеоске сиротиње, недавни до гађаји указују на то да беземљаши предузимају и радикалније мере од пешачења по Индији, обрађујући и ону земљу које се велепоседници нису одрекли. Ада су то- т е до* принели социјалисти, може се закључити на основу хашчења Ашока Мехте. вође индиских социјалиста, мотивисаног организовзњвм напада hs приватно власништво. Социјали’ сги нису организовали.

лвмажу Будан-покрет и удућу ју га на оштрије захтеве. За сарздњу са Југославнјом МОГУЋНОСТИ сарадње са социјалистичким омла" динским организацијама Индије су ограничене, Обзиром на величину Индије * слабе везе, централна тела У" главном служе за координира* ње акције због чега мисле да сарадња са нама треба да буде успостављена преко њих<г вих провинциских организација. Индиска лига младих Q°“ цијалиста спремна је да са нама сарађује и да заједничхи иступамо у Омладинској социјалистичкој шггернационали, У колико ступимо у њено члан* ство. Иначе њихов сгав пр 6 " ма међународној сарадњи У" словљен је апсолутним вед°" статком материјалних ' сред" става. СУС је сиромашна ор" ганизација и по речима Ј«Д' ног њеног члана у сарадњи ве може ништа да да, а потребна јсј је помоћ сваке врсте. Ов* се залажу за ступање у чланство Омладинске социјалистич" ке интернационале, али Ј е критикују због опортунизмв и неприхватљивих схватал« 0 Iли колонијалном питању.

2

НАРОДНИ СТУДЕНТ

Број 22