Студент

ОСМА ГОДИШЊА КOНФЕРЕНЦИЈА СК БЕОГРАДСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА

БОРИМО СЕ И PAСTEMO

У четвртак 19 о. м. у сал u Народних хероја одржана је VШ годишња конференција Савеза комуниста Београдског универзитета и великих школа. Поред 394 делегата, конференцији су np исуствовали: Митра МитровиК, члан ЦК Савеза комуниста ЈугославиЈе, Михајло Швабић, секретар Градског комитета СК Београда, Раденко Броћић, члан секретаријата Градског комитета СК Београда, ректор УниаерзитеТа др. Вукић Мићовић, ректор Медицинске велике школе др. Бранко Шљивић, претседник Савета ' за просвсту и културу Србије Миливоје Урошевић, др. Бора Благојевић, претседник Удружсња универзитетских наставиика и др. У овом броју доносило изводс из реферата Милића Бугарчића и извештаја о стању органнзације и неким организационо-политичким питањима поднесене na oeoj конференцији, док ћемо дискуси}у обраднти у следећем броју.

ГОВОРЕЋИ о условима у i којима се одржава ова конференцвда, друг Ми лић Бугарчић је у свом реферату „Савез комуниста на Универзктетл г у борби за нову садржину и облшсе рада’’ рекао'; - ..Растемо сваки својим ликом, у, ммого чему исти и једлнствени, расте заједно са- нама нова Југославија коЈа храбро одрлева насиљу и неправдама са истока и запада а упркос томе. и баш зато, сти че све више пријател>а у свету међу. бордима за мир и правду међу народима”. ; . „Нвма готово Ни' 'једног факултета рекао је Бугарчић —• на коме wqe било активноети м Зорбе ка разиим' ггитањима на којима су пОкренути студенти, настаншПрг,- па и цслокупна јавност на Универван . њега. Честр пута розултати ове бс?рбе нису се одмах ВИ.7НO показали, али их је увек било. и увек их има тамо где има борбе и акгивности... Често се ова борба води у неприкладним формама и донекле грубим ср%дствима, али се иттак воли борба за одређене принципе и нови морал.: ■ • - * Треба пре свега истаћи позитиван пример организације Савеза. комуниста на Медицив ском факултсту у развијан»у иницијативе на решавању циташа наставног плана и програма. који је широко дискутован не само у наставничкоу савету, већ и у секцији Удру жеша универзитетских кастав ника, у студентском удружењу, уз учешће Војно-медицин-

ске академије и Српског лекарског • друштјва. Може се рећи да су се iia овсм питањ? окупиле конструктивие снаге на факултету, а донехле v, ван њега. па се с правом можс очакивати да he овакав на чин' решаваша проблема данети позитив«е резултате...’’ ДРУГ Бугарчић се нарочито задржао на анализи пропуста, грешако и иедостатака у систему и ме тоду рада организација Савеза комуниста на универзите ту. Он је истакао да и данас има много несхватаља нашег демократског развитка. Постоји схваташе да демократизација значи негацију Јсласне борбе, трули либерализам и пасиваа став према продирању неорцјатељског утицаја нз . иностранства и ттрема оживљавању буржоаских и реакционарних погледа. Даље, да се слабо реагује на бцрократске појаве схватања и навика које претстављају остатке у-

тицаја држакно хапиталистич кс идеологије и праксе СССР-а Вли нашег бирократизма. а наЈзише има несхватања улаг« комуниста данас. У вези сг. Ттим он је рекао; , Однос комуниста према . Савезу студената још увек није доволлго јасан. Управо, на ово питаше се још увек гледа на - (Наставак на шестој страни)

' Проф. Вор. Т. БДЛГОЈЕВИ-Е

Друг Милић Бугарчић

УОЧИ 29 НОВЕМБРА ЗАПАЉЕНА БУКТИЊА

у животу сваког варода има датука жоЈи обележаааЈу ступњеве његова развоја. Ту всту појаву срећемо и у раавоЈу човечалства, прм чеиу ти датумх озиачавају цевтралие тачке насталих проиена, одрзжаваЈући сву различит сг овога што је било према ономе што Јесте односно према ономе што долазаМеђутим, мало је дахума коЈи имају таиав заачај, а нарочвто је мало оних који су у животу човечанства остали иао запаљеве буктиње да осветљавају оут геверациЈама које се пробнЈаЈу кроз живот тежеКж напретку, слободи, већоЈ правилности, равнаправности, једнакости, бољем и срећниЈем животу. А такав Је датум 29 ноаембар, дан ДРУГ-г заседања АВНОЈ-а, дав проглашења ваше Републике.

Усред окугхиране Европе, оп кољени блиидирашш дивизијама побеснелог фашисп-гчког неггријатеља, састали су се претставници народа који су већ више од две године кроз борбу нисоко држали заставу отпора, да би збрали резултате своје борбе и гласом хероја прокламовали основе свога новог живота, заветујући се да he све дати да те основе остваре, а да he све жртвовати пре него што би попустили ма пред ким ко би покушао да удари на идеале за које су се наши иароди борили. Састали су се тада да кажу своју одлучну реч о томе ко може у име нас да говори пред светом, да кажу да нећемо више трпети неправду да иаша браћа остану под туђином, да кажу да код нос више нема националне неједкакости, да ка жу какво he бити државно уређеше у ослобођеној отаџбики, да најзад одаду признаље вољеном Титу за све што је до тада учкнио налазећи се иа челу наших народа у шиховој натчовечанској борби. И онда су отишли натраг у борбу, да довршо оно што је започето 1941 године. Састали су се опет двс године доцније у слободној земљи, да поггврде да mtcy издали ништа од онога на што су се заветовали оне ноћи у .Јајцу, да прогласе Народну Републику и да јој одреде правац развоја и садржину живота. И опет су отишли на рад, у нову борбу за изград њу социјализма, борбу дугу и тешку, борбу за подизаше привредне снаге наше земље, борGy за електрификацију и инду стријализацију, ■ борбу за културу широких маса, борбу за боље.. социЈ ално обезбеђеше, у борбу за ослобођен>е човека од свих терета и остатакл прошлости, човека коме треба пре дати да први пут у историЈи сам управља својим радом и својим хивотом, стварајући за слободних прризвођача и слободних људи уопште. Сааки оастанак нз дап 29 нодембра био је леп, свечан полетан. Билаиси рада су били

позитивгш а задаци за будућност потсхрех и идеал. Међутим, за псстизан.е тога, да нам 29 новембар буде такав, било је потребно унинити много. И учињено је. Од првог 29 новембра коначно је протеран непријатељ из наше земље, осло бодили смо, ми сами својим сна гама, сву своју браћу који су патили под туђином, обновили смо саобраћај, саградили смо много пруга и путева, изграднли смо и градимо велике електричне централе и кного индустриских објеката, нисмо допустили да ма кс буде гладан и поред две неродне године, ни смо попустили пред притиском на нашу независност од стране Информбироа, спречиги смо неправду и безакоше које је требало да Италији, тој вечитој грабљивици туђег, преда део иашег народног тела који смо ми већ једном били осдободили, помогли смо многс мале, нарочито колонијалне и по-, луколонијалне народе у њиховој борби за њихова права, бо рили смо се за равноправне од носе између народа, једном речју бшш смо увек тамо и на стрдни , оних где је ггравда и напредак. Борили смо се посеб но за човека као човека и код нас и свуда у свету. Велико по већање броја оснозних uikoiia и гимназија, борба прогив аналфабетизма, стварање низа стручних школа, отварање нових универзитета и фахулггета, велики број научних установа зар то нису докази те борбе за човска. Давање предузеha ка управљање самим радним колоктивима, увођење самоуправе у низу државпих слу жби, опште проширење - друштвене контроле то су такође докази борбе за човека, Помагање на међународном. терену сраког покрета за ствдрао ослобођење потлачених и експлоатксааих народа, одбрану мира и отпор против сваке атресијв, помагање Оргакизапи је уједињених нација «- зар то такође није борба за човека. А 29 аовембра 1953 године оцет he се,-тамо где и 1943 -годиае састати претставцици нашег народа. После десет година у року времсаом кратком али по резултатима великом. И тај састапак биће лсп, свечан, полетан. И сви ми бићемо тамо да погледамо себи у очи. Да оно што смо учшшли, да укажемо ва оно што смо пропустили, да обележимо оно urro хоћемо даље да урадимО. А имамо заиста још много да урадимо, али имамо и пуно основа да будемо уверени да he мо убудуће све више и више остваривати, да ћемо и уоудуhe постизати све веће и веће резултате. да ћемо стварати све више услова да се код нас боље и лепше живи, да се човек осећа човеком, да човек његова слобода и благостање, његова култура и здравље, ње гов одмор и рад буду остварена вредност, и то сваки човек и сви људи, да човечансгбо буду сви људи, да култура буде свих људи а не више и никад више само неког малог броја, На дан 29 новембра окупићемо се под светлом буктише koја је запаљена пре десет година. Буктињом која се сваким даном све више распламсава, добијајући све нове боје и бацајући све нове зраке. И то се распламсава управо зато и управо утолико више уколико ми радимо на изградњи социјализма. А данас су још ретки народи и ретке генерације које могу на томе, непосредно на изградши социјализма да раде. Зато смо срећни и зато са пуно одушевљеша поздрављамо ову запаљену буктињу, велику и историску, свесни колико је она буктиња слободв. за кас и за све друге народе и људе, свесви колико никада нећемо допуститм да је било ко угаси и да се ма шта у њој од великог угаси, свесни колико тиме чинимо за себе а и за цело човечанство на његовом путу ка слободи. Зато 29 новеи бра сви заједно високо дигнимо тај плам који гори у свима нама, будимо поносни што еу га упалили наши народи на челу са другом Титом, али будимо и спремни да и даље све ншшмо да та буктиња. тај cjaj 29 новембра сија и да се,, изграђујући социјализам, разбуктава. r . '. 'У'

ДОМ СТУДЕНТКИЊА „ВЕРА БЛАГОЈЕВИЋ"

Ко станује у дому?

САДРЖАЈ рада управног одбора није увек одговарао ономе за што он и постоји. Била је честа појава да се управни одбор бави питан»има која је могла управа дома сама да реши. Број чланоза управног одбора био је релативно мали, обзиром да nocroje две зграде, два ресторана, а са тим и више проблема. га проширеше управног одбора је неопходно. Треба решити питаше станг. ра који нису студенти. Њих вим исел>ек»ем добило би се места за студенткшве. Пор' службеника и намештеника дома, које такође треба иселити, просторије дома и Други станари. То је случаЈ бив управника дома и Гајрет“ кога је, такорећи, немогуће иселити, јер се увек нађе неко ко га заштити. Тако се десило и пре неколихо дана, када је одбијена наша молба од стране станбепог отсека општине „Палилула". Тај бивши управник 11 дад>е седи у дому, користећи с ве домске бенефиције и запреИа ЗУћи већи стан него што му јв потребно, док велики број нема крова над г лазом. Друто питање, које треба реШи ти, је усељење студенткцвмиг»ранткин»а. Тада би и све могуће интервенпреко телефона и иначе

за њихово усел»ење у дом, јер се и код њих и неких других људи, усталило мишљење да за шихов пријем у дом, као и кућни ред, не важи исти критеријум као и за остале наше студенткиње. Давањем упута студенткињама за дом, факултетски одбори су сматрали да су све учинили што се од њих очекивало. Међутим, и у томе је било очи 1 (Иаставак на седмој страни)

ПРВА ДИПЛОМА

Прошле суботе је ва Самосталвом саобраћајном отсеку ТВШ дипломирао први ш±жсљер саобраћаја у нашој земљи, апсолвепт Јовав Симоновић. Бравио је дипломски рад „Про пустна моћ пругс Добој —Зепица Нова* 4 пред испитном комисијом др проф. Вуканом Дешићем инж. Савом Јашићем, предавачеи Димом Живковнћем и одбранио га са девстком. На малој свечаиости после објављпваља резултата одбраис. нпж- Јовапу Симопопићу су честитали претссдпик Удт>ужсн»а студепата н гргаппзациЈа апсол вената ССО ТВШ предавши му мале поклоне.

22 НОВЕМБРА ИЗБОРНЕ ВАРИЈАЦИЈЕ

22 новембар освануо је ведар i ■ и окупан сунцем. Избори су данас. > Десет милиона нас гласача има у ЈутославиЈи. 30.000 студената гласача има нас у Београду. Ишли смо на биралишта, корачали смо спонтано, сливали се као река из малих студентских собица на перифериЈИ, из препуаих сгудентских домова у центру, из удобних, светлих. конфорних станова у Студентском граду. Ми, хиљадггга армија интелектуалаца и интелек туалки, ми који ћемо се сутра разићи широм земл»е као лу- , чоноше социј алкстичке културе и законитости; ми који ћемо , ако устреба свакога часа стати на бракик своје социјалистичке отаџбине. Исписивали смо гласачке листиће, заокружавали смо имена другова Тита, Ранковића, Мо ше и били смо срећни и поноснн што у целој Јутославији, баш ми имамо могућности да гласамо за н»их. Ставл>али смо листиће у гла сачке куткје, и нисмо заборав љали зашто гласамо! Имали смо на уму наш свакидашн»и универзитетски живот, наше стипендије, дечЈе до датке.... Сећали смо се многих летовања на Јадрану, опоравака на Златибору, Авали... У очима су нам тињали отcjaj'n логорских ватри, у ушима су нам одзвав»али далеки шумови вагонета са оних радних акција на којима смо ми студенти и студенткиње дава- , ли крупне доприиосе великом , социјалистичком замаху и изградњи... т И, девогнаестогодишњи младићи и девојке тек приспели ј из гимпазиских клупа и сту- с деити старијих година и ап- 3 солвенти, сврставају се сложно у несаломљиве формације он- i Да, када освану оваква свечана ,

празничка јутра,- исто онако као каДа се спуштало оно неправедно и пуно електридитета осмооктобарско' вече. Хиљадита смо армија младих социјзлистичких . интелектуалаца и интелектуалки. Нисмо сами. И не допустимо да ико у нашој средини икада буде усамљен, изолован са осећајем пре пуштености самоме себи. Ако то постигнемо/ приближићемо се још више циљу за који смо данас гласали. М. М. • Две хил»аде студената живи у Студентском граду. Очекивао сам велику гужву ка гласачком месту. Beh сам гледао огроман ред како се развукао око зграде

или неко велико коло младића и девојака. Међутим, све је тихо и свечано. Пред великом таблом на којој су истакнути бирачки спискови, мнолшна студената тра жи своја имена. Нема. Ево већ пола сата тражим и не могу да се пронађсм. - • *

Е; драги мој, требало је да се npe поЗринеш! Гласачко место бр. 11. Нема ужурбаности. Некодико, студената чекају ка ред док двојица у гласачким „коморама“ гледају у своје листиће. Претседник их опомиње: „Не мојте да се договарате. Нека свако означи свој глас самостално". Глас претседника комисије звучи некако озбиљно и они га слушају. Друже претседннче, могу ли да добијем за „Студент" по датке колико је досад гласало? Не можеш, друже. Новинари ма не дајемо податке. Идите у организацију ССРНЈ, они имају службу обавештавања. • Хвала. На друтим местима био сам бо

ље cpehe. На гласачком месту бр. 12 до 10 час. гласало је 228 од 590, а на гласачком месту бр. 13 162 од 670 бирача. Очигледно је да се већина студоната прихтрема. ' Удешавају се, пеглају, везују машне. Недеља је. Нзбори су. И они излазе из свсјих еоба уредно и лепо обучени да гласају. . 3.-М,

птшшшишш ШШШШ\ i-L ■ 4 Г~ I ° ДИНА xvin НЕД&ЉНИ Лист БЕОГРАДСКИХ СТУДЕНАТА r б Р . у

3? овом... \ ЛОЛА ГОВОРИ.., кз писзда, говора и чланака * О ЛОЛИ ГОВОРЕ ... , МИЛОВАН ■БЦЛАС АЛЕКСА ЧЕЛЕБОНОВИЋ ИВАН РИБАР ЧБДА ВУКОВИЋ '' * ( ПЕЦШАЛАН ДОПИС ИЗ ЛОНДОПА: ПОД УДАРОМ ЦЕНЗУРЕ :sL' ШШШш • ;' <•■ 'i. Жар!'’n• ■ ' ' * БОРА ЋОСИЋ: КОНОПАЦ * ДИСКУСИЈА О УМЕТНОСТИ * Јосип namth: ДА БИ ОБЛИЦИ ЗАИСТА БИЛИ ИОВИ * УНИЈА ИНДИСКИХ СТУДЕНАТА * ХУМОР И СПОРТ И иду Ћем --- бро/у СПЕЦИЈАЛНИ ДОППСИ ИЗ ' ТРСТА И БЕЧА ;' ♦ : СТУДЕНТИ И ПРОТЕКЦИОНАШТВО * СТУБ СЕЋАЊА МИОДРАГА ПАВЛОВИЋА приказ * КРОЗ СТУДЕНТСКУ ШТАМПУ У СВЕТУ