Студент
НАД ПИСМИМА
Ми знамо за Лолу Рибара, секретара ЦК СКОЈ -а, омиљеног омладкнског руководиоца, без чијег се имена не може замислити историја омјЗдинског похрета и наше Реаолуције. Знамо за Лолу из стихова: „Омладина округа Дрвара осве тиће Ивицу Рибара!“ Јављају нам се пред очима Лолине фотографије онај насмијани лик, с оштрим сјенкама, изразит. Или онај пун благе чврстине и замишљености, а преко груди ратнички кајиш. 3»амо за Лолу Рибара да је -t-, пр ријечима друга Т,пласа био. Један од најдаровлтијих и најодважнијих претстав ника .своје генерације“. Али, ако се дубље замислимо пад тим ликом и над љеговим бурним животним путем, неминовно се намећу многс питања. Кдко је растао и сазријевао Ta’j импозантни изданак нашеra тла? Какав је био његов уиутрашљи свијет, какве су га струје и утицаји оплодили, шта је оно његово, кичмено, самосвојно, што га, је чинило азразитим, стваралачким, увијек немирним? Оно мало редака што је остало из преписке - Ива Лоле Рибара баца искидано али јаеко ссветљеље на то питање. И 'постаје нам ближи и схзат- : л.ивији тај стасити изданак ге ; кера>дије која је угледала сви- ■ iex за вријеме Првог да би : сазрела за Други свјетски рат. Постаје нам ближи тај мла- ’ човјек који у дјетшвству • савладава неколихо страних 1 језика, који с љубављу чита Ј НГIШЗ класике, а касније теме- 1 гсито изучава Хегела, Канта, 1 Дарвина, Ничеа, Маркса. Бли- 1 жн нам је тај млади човјек 1 који у 21 години стаје на че- * л > нашег омладинског покрета да смјело и стваралачки ожи- 1 зотвори замисли друга Тига о ' о: пдинском раду. Тај млади 1 човјек који у 24 години, на Пе с тој земаљској конференцији г КПЈ држи реферат о раду с о г младином и постаје члан Цен- i тралног комитета наше Пар- F - чје, а годину дана касније члаи к Врховног штаба. Тај даровити д говорник, чије су надахнуте в рпјвчи Оиле кадре да покрену в и запале хиљаде младих љу- с ди. Тај предводник младе ге- n нерације који пише прогласе в и чланке, иступа и полемише, т обилази организације, изграђу- н je их гори сав на том по- н слу... Тај млади човјек, чији je С животни пут трајао само 27 го л диаа. Трајао мало, али је био з: саздан од такве грађе и био bi иошен таквим замахом, да he грајати преко граница нашег з. сагледања будућности... о. Ако бисмо хтјели да откри- L ’ ! јемо једну од основних црта Јг које дају контуру Лолиног ли Гј ка, немкновно се задржавамо н< на оном њетовом актмвном l!j ставу према животу, на оном тражилачком и стваралачком д: иемиру, на оном нетгрекидном bi поммцав>7 гравица својега са- aj
знаша. Лоло није био од оних који се спсштано предаје токовима друштва, било да се стапају с прогресивким снагама, билс да тону у самооадовољна иживљавања. Он није хтио да се преда никаквој стихЈ|ји. Ње гова рана младост обиљежена је страсним тражењем пута, тражешем мисаоног система који за н>ега неће бити догма, већ живо руководно начело у времену бременитом потресима и револуцијом. Као да је тежио да са бескрајних простора људских остварења упије што више свјетлости да би, не што доцније. што више нове, кроз себе преломљене свјетлости зрачио на своје савременике. Да бисмо оштрије сагледали ту црту у Лолином путу к револуционарном покрету мррамо учинити једно уопштено по ређеље. Већина бораца наше Револуције усвојила је марксизам као свој први темељни поглед на свијет. Међупгм, Ло ло је у својбј раној младости изучавао мноштво филозофских и научних праваца и струја, продирао у разне области наука и умјетности, бацао се у мисаоне вртлоге, који нису могли да га ошамуте, чак нк кад се радало о снажној и сугестивној мисли једног Ничеа, био узнемирен величином нових напора Ца пољу сазнања, теоријама релативитета и хванта, теоријама о атошшв... Он је наслућивао да му је марк систичдса теорија најближа. А ли он се није ни њој одмах , саз предао. Пружао Је отпор. „Све више уаиђам пише он улогу економског фактора у нашој историји, а и све више увиђам да он није једини фак ( гор, чак ни у крајљрј анали- , зи., То је писао из Женеве, ( 1934 године, а било му је 18 , година. И даље; „Таква теори- ( ја је и код руских научника ( ц.остала службена религија, а , зрестала бити научна чишенида, Ми, који смо једва побегли 'l3 једне вере немамо право да ;лепо упадамо у једну нову )рходоксију... ма колико били > ве чвршће уверени у потре- н 5у Једног социјалног преокре- » 'а“. Он је, као што се види, Ј* Мгфксизам у огшу уну- Ј ; ■рашње борбе која лије плам:ала само под притиском и>е- с ове силне тежње к истини* :eh и под приткском друштве- Јј и.х збићаља. Он је читао и ci »азмишљао, гледао живот о- ti :о себе и размишљао. У то п to6a он у марксизму још увјек н ;ди само догму. Његово руко- ci одио начело је мисао енгле- х 1 ког логичара Бертрана Расла: ci Ја вам не проповедам веру, ц; ећ снагу да сумшате". Лоло оме додаје; „Да сумшамо у о- ci о што нам се допада, више ш о у оно што нам је противно". ct )н тада mtje сагледао рево- - n уционариу виталност маркси- ј [; иа, шегову особину да се. ре- Н£ ол>чцlонишући свијет и сам q ев.олуционише, да се развија н , ( лједно са развиткскч људских ш дноса и људске мисли уоп- л< гге. Али, кад је заиста усво- RC fo каумни социјализам као по в r тед на свијет. он је постао jj зпоколебљиви борац, један од редводника Револуције. ш Он је био изразит критички nf /х, који је знао цијену пра- ке ix сазнаша. Зато није био по hy зшан ни у најмашем интелек до
„О, како сам жел€о да се братски загрлим с Буром* t Љерионтов, поема „Мдири"
О Лоли
МИЛОВАН ЂИЛАС:
ГОВОРИТИ о Иву Рибару Лоли није тако лака ствар, u то из просгог разлога што je он историска лпчност. За оцену једне историске личности није довољно ни лично познанство са гим чсвеком, ни лична љубав према томе човеку, ни дугогодишњи заједнички рад са њим, него је за то потребно да се одмакнемо од те личности за неколико десетина година, тхогребно је да историја и историчари даду тачну оцену те личности и . Новембра 1945 године ' r * ■ КАД смо већ толико далеко да можемо бар приближно тачно да говоримо не само о историском значају и о историскол смислу наше Револуције, него, такође, и о улози ако не свих, а оно бар неких учеспика у њој. У те личности свакако спада и Иво-Лола И. Рнбар. И то не само због тога што је ou за нове геперације ceoјом смрћу постао, као и многи други, симбол омладинског жара, смјелости мишљења и похсртвовања, него што су његов лични удио и лична улог а били такви да га чине историском лпчношћу наше Револуције, па се о њој као таквој данас може говорити и . ...„Укратко: он није био чиновник него борац Револуције, пего стваралац Револуције, није био само спроводник једпв одређене лииије, него и њен творац“. 1953 године
Др. ИВАН РИБАР:
ЗНАО сам Лолу да је један од руководећисс у олладинском покрету, у политичкој организацији студенаса... С Лолом заједно, а по његовом упутству , ја сам студирао Лењина м уживао сам када је Лоло налазио сваког дана времена да ме обавјештава о свелу ономм што ми је било потребно да знам о покрету, о илегалној снажној организацији комуниста, који спрелају бескомпромиспу борбу са реакцијом, фашизмом, по цијену највећих жртава. Лоло ме је обавјештавао на вриЈеме о свим омљадинцима који су били прогањани, затварани и пребијани од полиције и Државпог суда, за које је требало да се иптересују адвокат u да би нреузели за њих одбрану. Лоло ме је довео у везу са другом Титом, још прије рат а“. Новембра 1945
„ИНТЕРЕСИ ЗЕМЉЕ И НАРОДА
ИВА-ЛОЛЕ РИБАРА
Пише: ЧЕДО ВУКОВИЋ
туално* напору. Зкао је да се на пољу сазнања ништа не осваја Сез напора, јер се ништа не даје без отпора. Задојен изајесном горчином рано сазрела човјека, који је у своЈlш тражењима доживљавао и радосне тренутке и разочареша, он се био наоружао скек* сом. То је била здрава скепса човјека који иде својим путем, иако га још није у потпуности освијетлио ни за себе ни за друге. А када је успио да и то постигне, одбацио је љуштуру скепсе и ступио на позорницу изнутра обасјан искреношћу и страшНу убеђења, озарен усхићењем што су се његове идеје стопиле са револуционарним покретск.
Из писама видимо још једну његову зна«ајну црту. У тражењима, у анализама, па чак к у наслућиваи»тша, он се не поводи за туђим мислима, Он никада не шхтира мисли ДРУrora да би је оада сам развзхо и примјенио. Не. Он гогово увјек полази од своје мисли, од своје гфетпоставке, чак и ОД своје сумхвс да би на том дал»е градио или тражио доказе, послужио се мислима других, провјерио своја наслућиван>а и, најзад, дсиио свој закључак. Чак и кад пише ч на брзиву или је зоог схсучености простора непрецизан, и тада и
ма чврсто поставл>№у осноВ' ну миеао, коју је касније спр< ман да брани. да је прецизније кзрази, да потражи нове \ јаче доказе њој у прилог. Једна од Лолиних карактер* стичних црта је свестраност Међутим, то је свестраност која никада није значила ни расплиђавање ни хладно еклектичарство. То је било траган»е, покренуто неутољивом жудљом младог човјека који је пс стављао себи врло високе захтЈеве да би и сам могао да ступп Е£ вишу људску љестви пу. У раду је знао да цијени помоћ других, да поштује истакнуте предаваче које је слу шао у Швајцарској и Француској, али се, у крајњој линији, ослашао на поузданост својих напора, на своју екергију. на своје захвате и резултате. Он овако muue из Женеве јед»см своме пријатељу: „Слушам предаваша и радим у врло оогатој библиотеци. Колико много материјала треба савладати да би се ушло у ствар! II само из социологије, економије, историје. већ из антропологије, психологије, чак и природних наука и, математике! Наравно, немам илузија да hy и мали део тога сзвладати док будем овде, али ћу се бар
увести у ствар и оријентисати, а после hy моћи да радим и сам“. \ У широки круг његовог интересавања спадала је умјетност, нарочито литератур>а и музика. У једном писму из 1934 године он износи своје утиске о различним дјелима, научним и књижевшш, и споииње Јомпозантна имеиа, чија је многа дјела читао на страним језицима, спомиње Ничеа, Расла Стриндберга, Едгаре Поа, Маркса, Енгелса, Пливијеа и нашег Адамича. И најзад кг.же: „Можда ћеш налазити да је мало чудно, што сам баш цело писмо испунио интелектуалним утисцима које ми
је дала литература. Али, штј ћеш досада то је претстав љало кајбољи део нашег жи вота. Како he бити кад уђе*» у њега видећемо“. У једном о; пнсама из исте године ои је изразио и своје схватање уметности, ограђујући се од ларпу! лартизма са истом одлунношћз као и од неталентованих оств* рења једног дијела соцгцалж литературе. Он каже: „Правг уметност за мене нема везе сг описивањем живота: то је материјал из кога добијамо у исто време мање и далеко више од тота. Ја претпостављаи субјективност Ван Гогових пе;
зажа реализму натуралистичких иредела". Иако Је раетао и ушао у жиесуг као интелектуалац ко ји претежно живи у свијету апстракција, ан аикада кије губио осјећаље за стварност, за прилике и потребе наше земље, за оно што је дубоко људско у свакој друштвеној појави. Испод сваке своје и туђе мисли тражио је чврсту основу, саграђену од познавања чишеница, тражио је онај суштински ослонац који се налази у стварности. Туђе су му биле фразе 'л опште дефиниције ко је млади људи често црпе из разнпх лексикона, он је тежио да ее у свему обавијести на са моме вреду, у дјелима појединих аутора, Колико је била развијена љегова особика да чак и У крупним свјетским по јавама тражи и открива љихову људску суштину, показује његов чланак „Фашизам и кул тура“ писао га је кад му је било 19 година. Он испитује како се фашистичка идеологи ја и гтракса одражава на сампм људима и њиховом карактеру. „Фашнгм стваса и васг ггпва r зсетљиве ппс ?ла добру и злу. рапнсдушне према радости и патљи, људе
, који не верују у гесла под ко-1 јима су васпитани, али не виде никаквог излаза и зато о. стају поражени, пре него што i су живили, моралним очаја* њем и немогућношћу стварања“. ’ Шта је покретало тога млаi дог човјека у његовој упорној • тежњи ка самоизградњи и на његовом борбеном путу све до онога трагичног новембар■ ског даиа на Гламочком пољу? . То је била дуоока свјесна љу[ бав према своме народу, ппема земљи чији је син био и f остао. У једном свом гозсру он упућује омладини ове ријечи. i „Интереси земље и народа нај виши су закони за нас. Да, ми вслимо ову земљу. Зато што ЗС наша зато што смо њена будућност, зато што хоћемо да ie направимо слободном, дивном и јаком!... Слободе, ни кул туре ни срећне будућности на рода нема без његове национал не и државне независности..." У склопу те и такве љубави према својој земљи и човјечанству, на пооебан начин је изразита и Лолина љубав пре ма појединцима према својим друговима из ране младости. Ево шта о томе каже н»егов отац у својим успоменама на Лолу: „Већ у основној школи je био добар друг. Није било дана а да није са собом повео на ручаж којег од својих сиромашних друтова. А онима који нису имали прилике да код куће чиггају и да се приправљају, помагао је поучавањем. нарочито у математици..." О томе другарству најбоље говоре сама Лолина писма упућена његовим друговима. Та писма су израз другарства нарочите врсте. У к»има није само присност и међусобна одаиост младих пријатеља. У њима није само младалачка нссташност, које има врло мало тек понека узгредна искрица. У њтгма је прије свега, садржана плодна, размјена мисли и утисака из живота и литера туре, с настојањем да се колико толико осветле питања која су се маметала младим људима у оним тмурним временима, питања шта се збива око нас? Куд идемо? Где је пут нас младих? Како да се спремимо за велике догађаје који лебде над нашом земљом? Дакле, у тим писмима налазимо друтврство на вишем стуггњу, калазимо тежњу да ое међу друговима оствари што тешње јединство, не само осјећања, већ и мисли, ставова. Лолина искреност и другарство били су својеврсни. Презирао је лаж и лицемерство у односу међу људима, исто оно лико колико се гнушао полигичке демаготје у односу на масе. И о томе је остало трага у његовим писмима. Он из Женеве одговара на писмо јед ног студента Нишлије: „Уистину, ретко је данас наћи некога који базу другарства гледа првенствено у интелектуалним односима... Тешко баш данас, када лаж и лицемерство, као наслеђе прошлости и поклон друштва садашњости, силом прилика играју велику улогу у односима свих нас..,“ Лоло, који је, како сам каже, „био врло тежак у избору својих пријатеља“, био је сав отворен за искрено и дубоко пријатељство, за саживљавање с младим љу цима, чији му је животни :мјер близак. Ова писма Лолина, као говози и чланци, и све то што ће зд њега остати иа хзрткји и f успомени наших народа по:ебно је драгоцено за наш млагл иараштој. Драгоиено је стоа што зрачи иа нас са лика и (јела Iедног таквог револуцис :ара и омлг тииског трибуна, :so turo је био Иво-Лоло *ибар.
ЛОЛА
дух ПартиЈе, дух отп 0 р а сваком агресору, проносио ј 9 у ТИМ дапима међу Н аш е младнће и девоЈке H н . само н>их члан Цк Krtt и секретар ЦК СКОЈ-а Ло.- а Рибар тако да Је тај Дух постао симболом читаве ] ед . не генерациЈе. И данас, ка . да наша земља кроз 6opgy идо даље и више, тешко ] е наћи искрсније и одлучцц. je речи од Лолшшх из i9 3s године „Интереси земљ? и народа највиши су зако. ни за нас". „Дакле, као реалисти, као млц du, који стварпо хоћело da се боримо против рата, данас, ми сс морамо борити за јединство нагиих спага, за организацију мира. То је преа етапа. Сутро када будемо довршили то de.io' nohu ћемо путем заједничког отклањања свих неправди, заједпичког организовања једног живота, у коме ће људи живети у достојанству и слободи и . 1936 г. А данашњи положај у свету показао је омладини и пут којим мора ићи, дао јој је оруж јс њене борбе: јединство омладинс целог света и свих праваца, моћан фронт младог поколења за мир. 1936 г . Може ли омладина да остане l неутрална у тој борби између ' демократије и фашизма? He'. Она то нити може, нити сме. Њено место је у редовима демократије. Зато што омладина npernoставља слободу удруживања м договора принудној организацији у фашистичким и милита. ристичким удружењима зато је за демократију. Зато што омладина претпоставља слободу речи и штампе фашистичком униформисању мисли и коицентрационим лого. рима зато је за демократију. Зато што омладина претпо. ставља слободан културни развитак, слободно стваралаштво уништењу дела највећих светских мислилаца и песника зато је за дгмократију. Зато што омладина неће да препусти фашизму своју отаибину коју воли зато је за деМОкратију. 1937 г. Да, ми волимо ову земљу, заго што је паша, зато што смо ми њена будућност, зато што хоћемо да је направимо срећиом и слободном, дивном и јаком! И зато је за нас очување њене независности први и најважнији задатак у данима када је она угрожена! 1938 г. Ми смо геиерација, која је на својим заставама иосила и носч исписане лозинке велиг(е борбе за слободу и културу, за добро и будућност народа. Слободе, ш културе, добра ни срећне бу ■ дућности нема без његове naционалне и државне независности. 1939 г. Доказати da се може волети ceoja земља и човечанство казати da је то једна љубав, то је наш задатак. Васпитати младе, делати у духу правог родољубља и међународне солидарности, те дзе најлепгие врлине иагие генерације. 1939 г.
авхон на гламочком П° љу аоред кога је погхнуо ЛоЈ*
ДЕСЕТОБОДИШЊИЦА ЛОЛИНЕ СМРТИ-
2