Студент

Највиши закони за нас Уз Лолину спрему

Једлна привилегија оних који умиру рано је у томе да их људи доцније ла.мте као младе. То је такође и судбипа Лоле Рибара. Фотографије које о н»ему постоје, које се штампају и Уселичавају, претстављају га као мЛадпћа широког чела пре ко ког прелази неколико бора, а испод н>ега израз стегнуте воље, као на. познатој слици кз партизанског доба, или упитни и нешто замишљенм о смех, као на сшој из студентског живота којом се отвара посмртна збирка његовнх чланака и говора. Са тнм слитса-

ма он постаје нека врста луплог симбола омладине у једној оорбеној епохи; н>ене младости и њене организације. Верујем да за мносс, царочито у новим генерацијама он и није ништа друго иего симбол, уздитнута и далека сублимација његовог дела и деловања. Али за мене он остаје увек старији друг. Он ме прати у сећањима и стари, некако, заједно са мном. Немам ocehaн>е да се он зауставио негде око двадесет пете године живота, када сам га последњи пут видео, а да сам ја прошао поред њега и даље отмшао својкм путем. Он остаје увек ста рији од мене, онако како смо та његов брат Јурица и ја осећали у доба када смо знатижељно отварали очи на живот, као какав ледоломац који крчи пут напред, тамо где још нисмо бшш. А када смо док је читао, можда око њетових осамнаест година, загтазили њетове прве боре, рекли смо смејући се: „Како си стар“. Имао је међу нама улогу истраживача. Били смо још деца када је то почело. Тада је нашим заинтересованим главама сервирао све до чега би до-

шао, па смо умногоме заједничјш прелазмли тај пут присвајаља онога што нас је занммало: приче госпође Де Сегир, Карла Маја, романе Александра Диме-Оца, Хајдук Станка и Горског цара. А када смо са четрнаест година Јурица и ја почели посебно да се интересујемо сликаркггвом ти путеви су се све више раздвајали. Задржао се био, међутим, један однос целине. Ми смо кроз историјс уметности, којнх је било у библиотеци доктора Рибара, истражива ли у једном правцу, а он, тражио је у друтом, у науци, историји и филозофији. Литература је још дуго остала наш заједнички домен, са том разликом да је Лоло више читао и боље памтио. Та заједница се одржала дуго. Чак и онда када је у годинама студија код њега одлучно

превагнула социологија и по- i лит.чка, а код нас уметност, за ( дргкала се извесна веза уза- i јамког ииформисања о пробле- : мима са којима смо се хватали < у коштац. Жудња за сазнањсм коју је Лоло код нас умногоме инспи- . рисао и потстицао, развила се . и у страст за набављагнем кн>и < га. Лоло је био одлшша муште рија у Француско-српској кљи жари, код Геце Кона и у двема антикварницама Кнез Михајлове улнце. Често смо ое конзултовали о томе које ћсмо кн>ипе поручити, а када он није имао пара, онда је наговарао мене или другог да купимо одређену књигу. Сећам се врло добро како сам по Лолином наговору поручио из Чешке једну историју кинеске револуције на немачком, са многсврој ним историским картама о покретима група и ослобођсној тсриторији. 'Ту књигу нисам нпкад прочитао, али је Лоло дуго имао код себе. Шта је то Лоло читао? У биографском коментару уз књи гу његових члаиака, налазим врло широк и еластичан литерарни оквир. Слажем ое са комеитатором да је Лоло много читао ч свашта познавао, али је имао и он што је вишс волео од другог. С осампаест година, тако карактеристичним за његову формацију, његове су предилекције у литератури биле за Бодлера и Рембоа, Читао нам је тад са жаром низ песама од првог и „Пијану лађу“ од друтог, Малармеа, кога смо доцнкје открили, мањс је волео. С друге стране, и још раније, можда у шесгом разреду, почела је линија нордиске литературе коју је такође и доцнијс увек волео: Ибзен, Стринберг, па Кнут Хамсун. а с тим и Крлежа, са есејима, Хрватским 6oro>t Марсом и Глембајевима. Али је нарочито . кроз филозофију и то кроз фи • лозофију културе формирао ; своја гледишта и оцене. Како је дошао до Ничеа не - знам, али }е свакако тачно, а

он то и сам каже у једном своме писму, да је са осамнаест година, па и доцније, особити значај и љубав поклањао томе гптЈцу. За Бертранда Раоела ми је јасно: ои га је првобитно прихватио као тумача Ничеа. Раселова студија о Ничеу, па ~Брак у морал“ и „Скептични есеји ■ оставили су на н»ега тра јан утиг.ак. Међутим, поред Ра села, требало је ићи даље и упознати се са науком. Лоло ку njne и чита књиге о атомској физици, о теорији кванта и Ајиштајновом гледању на свет, али интерес за судбнну човсчанства који још потиче од Ничеа гтреовлађујс и поље његсвог интелектуалног рада све јасније и одлучније постају социјалне науке. Нјиховим проучавањем. са свом ширином ничеовске тежњс ка савршеној будућности човсчанства и критичном строгошћу коју је

Пише; АЛЕКСА ЧЕЛЕБОНОВИЋ

на>-чио од Расела, он системат с ски прихвата материјалистич- а ко гледање на свет. Радећи на марксизму, који га отада паси- 1 онира и учвршђује у критици i друштаа и тражењу новог из- i лаза он проучава изворпа дсла- не само марксизма. веђ делимично и оне идеалистичке 1 филозофијс коју је Маркс ко- i ристио. < Уопшге, и када је раније било речи о литератури и дочније о науци и филозофији, Лоло је имао свој систем рада, ; који младим људима код нас ; честз тако флагрантно недоста јс. Кад год је почињао са чи- ’ тзњем каквог аутора од вредности, оч није пропуштао да се о њему солидно обавести. Набаањоо је монографије о њима, а еоеје о добима или лнчностима јс нарочито радо I читао и анализирао. Он их је у< сталом и сам веђ у гимназиijn одлично састављао, иако су vo били обични „домађи радови“. Сеђам се да је у седмом лмао тему о Његошу, а у осмом о Валектину Видриђу, чије су га обраде пред разродним друговима и пред професором квалификовале као литерарно обдареног. Тај исти школски аудиториЈ оио је сведок једног догађаја који илуструјс Лолине литерар не способности. Не знам у коме од виших разреда гимназије ђаци су имали домађи задатак да пшну дневник. Професор је тражио од Лоле да прочита пред разредом део свога задатка. Лоло је устао и течно давао један опис држећи свеску пред собом. Професор, заинтересован, затражи му све ску. Лоло му је пружи: била је празна. Професор, који није i био нико друти него даровити ; осејиста Милош Савковић, ре, че му: „Добро јс када можеш [ тако, али убудуће боље је да » запишеш“. t Лоло је имао изваиредан дар ) импровизације. Колико се ја сећам, низ чланака и летака i које је он написао били су саi чињени без ттретходне скице,

директно куцајући у малшну. Јурица се чак и љутио говорећи: „Па то је иеозбиљно“. У сваком случају, да је ЛолО послушао про«Ј>есора Савковића и да су му догађаји то дозволили, ми би данас у збирци његсвих говора имали ц неколико таквих, за које не можемо довољно пожалити што их више немамо. То су говори као они приликом Хитлерове анек смје Аустрије и Минхенског споразума, који још данас после пстпаест година одзвањају у душама оиих који су тада били у Физичкој сали Универзитета. У очима сам задржао и онај н»егов карактеристичан покрет rr.vHOM, када јс забацивши је нагло унатраг после једне јаке завршнс реченице. давао у тисак савршене победе. Тим ооље сам запамтио тај покрет, јер ra јс Лоло имао још бд дђтинмггва, у основној школи. Далеко детиљство комс често не умемо да дамо доаољнт значаја! Биле то игрс Индијанаца или мускетара, оловних војника к техничких конструк ција, видим у ншма Лолу као штс га видим доцније у том страсном тражењу по ризници културе. Почевши од родитељ ског васпитаља, које н»ему и Јурици није остављало неискоришћене способности, нето га је рано иавсло да поред школе учи француски и клавир, па доцније немачки и енглсски, извирс карактерна страна, рекао бих животни принцип, да поред гграктичног живота, да поред школс и доцнијих студија негује узвишене идеале. У том кратком и садржајном животу, налазим једну животну лекцију. И када за странице овог листа бележим успомене на Лолу, онда је то са же љом да и други, млади, у напетг-сти његових сната, у н»еговом идеалу и слободном расуђивању, у том уздизан»у изнад сваког ролог практицизма кога може бити у сваком позизу, иађу за себе драгоцеии савет

Лола у шстњи

Факсимил писма из Билећа

ГОВОРИ

у борби за јединство 'олладине Лола I»ибар се као даровити теоретичар омладинског покрега одликовао дубоком марксистичком анали зом и схватан,ел! места омладине у крстању друштаа напред. Он је, полазећи од ; основних Лењинових постав ки о карактеру и улози Савеза омладине уз помок цк КПЈ и друга Тита. форму- ј лисао нову Лlшију КПЈ у раду са омладином у пери- , оду када су дубоке економ- S ске кризе капиталистичког 1 система и опасности фаши- [ стичке агресије изменили друштвени положај младих. Олладински покрет јесте }едан облик зајсдничког фроита, сарадње различних група и ор- i ганизација омладине али он \ није и пе може бити савез мла. дих претставника интереса и твжњи појединих друштвених ; слојева. 1938 г. Остварење једног правог и до- | вољно широког омладинског no- ’ крета, покрета који 6 и, на осно- ј ву једне заједничке, стварне и > позитивне платформе, могао да * у иле целе омладине говори и да је води у акцији за остварење њених захтева то је нужан и битан услов за постављање tt решавање проблела омллдине, за непесредно побољгпање њеног положаја, остваривање њених идеала, осигурање њене будућности. 1938 г. Стџдентски штрајк из априла 1936 значио је крај једне епохе настајања студентског покрета као таквог, крај оних спонтаних сђ/дентских иступа, крај борбе ст&дентске авангарде и почетак борбе свих студената. Данашњи студентски покрет, покрет сарадње и слоге студената v њиховиж удружењима која су остварила многе студентске захтеве, покрет потпуног jeОинства демократских студената у Уједињеној студентској омладини. није више само израз спонтаног бунта и општих noлитичких тежњи једие студентске авангарде: данас, априла 1938, две године после великог штрајка, те npee опште студептске акције, имамо студентски покрет као покрет замста омладински и културни. 1938 г. Сједињавати! Сједињавати! Увек сједињавати! Остварити јединство омладине српске, остварити њен братски савез са омладином Хрватске и Словени. }е, са младим нараштајем целе Југославије! Знати увек наћи могућности рада и акције, превазићи cee слабости, борити се против духа посусталости и капитулације! То је, у 1939, пут младих! 1939 г. Најтежа искушења, која је преживела нагиа омладина, показала су праву улогу и вредност Савеза комунистичке омла дине. СКОЈ је једини леђу свим омладинским организацијама остао као компактна целмна са младима у najceupenujUM часовима и крвљу својих најбољих бораца за увек запечатио сву вредност младе генерације наше земље. 1942 г.

Писмо ИЗ ЛОГОРА

BtLjiehe, 12-11-1940 Лраги лоји, Примио сам ваш лист, а надам се м ви мој. Користим ову прилику да вам сс јавим, ради ЈУЧЕРАШЊИХ догађаја овде, који су били страшни и захТе вају хитие интервепције у Београду. . Ради забране једног жандарма иротивне кућњем реду да се слободно иде у клозет и дискутује о уметности, дошло је синоћ до објашњавања с њил. , Трм сата касиије упада жаидармски капетан за нас сасвим НЕНАДЛЕЖИО ЛИЦЕ,' претн употребом оружја u насилно odeodu Мошу ilujada u Ивана Мгшутиновића у срески затвор, гд.с је Моша у ноћи ТУЧЕН ПО ТАБАНИМА И Мs- ШТО ЈЕ ЗВАНИЧНО ЛЕКАРСКИ КОНСТАТОВАНО. Срески пачелник је данас био код нас и изјавио да је cee r о вршено ВЕЗ ЊЕГА, да је забрана идења у клозет противна његовим наредбама, да је за нџс надлежан САМО ОН , а не жандармерија која је само стража. Истовремеко on јс сменио и жан дарма који је тукао Мошу и nosco истрагу о целом случају која је показала да јс Мошп стварно тучен u већ. је упућен у овдагању болницу. Случај јс, нз гледа, стварно, и извршен личном иницијативом жанд. капетана. ПРОТЕСТ МИЊ УИ. ДЕЛА И ДР. МАЧЕКУ, u тражггмо што хитније решење на шс претставке, жалби и хитну инспекгЈ,ију Министарства за ликвидацију овог реокгима овдс, а карочито no ггитању овога слу i чаја. Нс мислим да би неко од t вас требао сад одмах no томе до, јурити овамо, јер верујем да сс нешто слично неће поновити та ’ ко скоро. Али јс важно о томе ■ ОБАВЕСТИТИ јавност, коморе, i странке, u извршити притисак , код надлежних гсако у циљу протеста против ов. жандармерије, т ако и у циљу решења чм• тавог нашег положаја, у коме i смо изложенп и таквим creoрима. Моша ће, наравњо, упутити _ ствар своме адвокату, а и ми смо образложили претставку nc е тој ствари. Дакле, мислим " греба cada у вашем раду да у- потребите м oeaj моменат. _ Кад буде требало да дођете ја ћу eac обавсстити. Шта }е ина чс са мојом ствари и како ту a иде? Cec eac и Слободу поздравг. ља и љуби Лолс

ИЗ РАДА ПРЕДРАТНЕ РЕДАКЦИЈЕ „СТУДЕНТА"

Под ударом цензуре

(Специјално за ~Народни студент“)

Лондон, (телефоном) ЈЕДНОГ дана у пролеће 1»37 године позвао **е је Лола Рвбар на састанак у кафаny ..Лкадемија - у којој сам з* »е-говкм уобичајеним столом затекао Поповића „СанцаклиЈу" и Пунишу Перовића. Лола је обЈаенио цил> састанха: хмтно покретан.е једног листа органа студеит°ког покрета и народних студенаT ®. Како су о тој теми већ одавно били вођеии разговори и идеја о једном студентском листу већ сж3Рела и материјална средства обезбедио акциоии одбор студентсиих УДРУжеша то се пришло одмах на понкретие задатке: иие листа, ре* дакциЈа, просториЈе и штампари!а. A као задатак редакпнјп поставi.eno Је да се труди да „Студенх* “злази редовно и по могућству нзбегие забрањивање. А то Је иретСт ављала и најтежи проблеж; оттварати напредии студентски лист а встовремено избећи да под удаРои цензуре и прогона пол!ПГиЈв склнзне са легалних позилиЈа ■ 'остане као и сви дотадашњи омла д,, нСки листови конспиративан и нлегалан. ® в ај задатак као што ћема видесамо је делииично иепуњен. ЛОЛА УВОДНИЧАР v малој, али светлој собици. с Iи Ра прнземне куће у СиминоЈ У* зицц број s. у којој ce тада нала;ила ћачка трнеззција женског зРуштва ..књегиња Зорка“ а пр? ГОг * У њоЈ становао Браиислав Ну*

шић, баш ту У његовоЈ радној соби смештена ie заједно са студснтским мировним одбором редакција „Студ«нта“. Члан редакције и његов покретач који Је стал ио навраћао и боравио дзбар део данл у њој био је Лола Рнбар. Ои је био сталнл уводничар у „Студенту« и свега Један уводни чланак, чиии ми се, није он иаписао. КуцаЈући на пнсаћоЈ машннм брзо и спретпо као и све што је чинио, Лола Је на сам дан закључивањ* лмста ту у редакциЈ« пмсао свој уподник. Остали чланови редакцнје, поред уредника, били су Јурмцд Рнбар, Саво Драго Јевић (погиH yo за време рата), администратор Ратко поповић (стрељан на Бањвци), а сарадииди су били многи дзнашњи руководиоци, онда истакнуте лмчностн студентског покрета од којих неки и дааас сарађуЈу’ повреиено У штампи, а неки „ису више оироба.ти своЈе иеро. Нггјвећи број нжје више данас У житјгг/ Војо ДерехиК. БаЈо Секузнћ. Јурииа Рнбар, Слооо.лаи Туз-iMh - вутум, Словвдан Ирнкцип н ХНОГИ другк попгнули СУ у нд-

родиоослоОодилп чком рату, остваљаЈући иза себе непотписане чланчиће, своЈе ирве шжушаЈе у листу коЈи им је био драг, близак и caoj. Са штампари Јом Је ишло тешко, Јер су »ласници зазирали од полиције, а и боЈали су се да ће плаћање ићи тешко. Примила нас Је> наЈзад штампарија „Планета**, јер je сопственкк био иаш симпатизер. Ту се већ штампала и ,Наш» стварност", а после и „Жена дамас“ и „Младоет*. Прва три броЈа прошла су без забране. Штампани у тиражу од 2.*W примерака, продати су до последњет. Међутим, метврти број био је забрањен, али тек накнадно кад је већ отишао у прода Ју. Пети број, као што смо сс и иадали, већ унапред био Је забрањен. До« ее лист штампао у „Планети" поЈавио се лолициеки агент са већ готовнм решењем о забраии броја. Баш овај број био Је штампан у З.ввО примерака због повећане потражње. ПОЛИЦИЈА ЈЕ ИЗИГРАНД КожркскациЈа листа довела би нас.мс само у фмввмкмсхе теаикоће

* наш етудентскЈ* лолрет j то време Једану трибину баш због појачаног прмтиска режмма на студентсви покрет. Одлуч«»о је да се броЈ спасе по сваху цену. Наручен Је Један такси, а у дворииггу штампариЈе и суседаим улицама чекало Је десетак студената који су требали да изврше „експеди цију“, Отмицом Је руководио Хилмија БушаглиЈа. Проблем како од»ојити пажњу агеита преузео Је на себе коректор штампармје који је решавајуКл укрштене речи заЈедно са приглупим агентом оставио студентима одрешеве руке коЈи су то обмдато користилн. Како је којп стотннак примерака мзлазио из Пlтамларије тако су их ови узммали и онако непресавмЈене убацивллн у такси или сани носи.ш у сутереи нове зграде универзитетд тадашњег Правнот факу.ттета. За све то време агевт заузет решавањем укрштених речн са корсктором који му је успут лричас < масу вмцева иије показивао кного интерссовања за csaj задатах. Псекспедовапо Је остало око сто.тмау прмнерака те* толмко да ее

агенту на!>У при руци као што je i то захтевао сопственик штампа- j рије, коЈи |е најзад морао због своје сарадње са студентима да. како он каже под старе дане оз- i лежи три дана у затвору. НаЈзад се агент (Марко Марковкћ, који јс доцииЈе, исте те годинс убио прилихом хаптпења познатог београдског привредкика Еду Марковића) лренуо и сетио своје дужностп. Печено му је да је штампаше завршено и донет Један прииерак на углед да би га подпео Јавнои тужиоштву. Он је, међутим, само телефонирао и добивши паређење да лист покупи позвао Је из опште полиције „Марицу“ да натовари бројеве. Када Је сазнао да су сту* дентм већ лист однели он Је одмах ухапсио машинисту, а оида Је почео да мол>ака да ra доведу у везу са нским од редакциЈе (коЈа te комплетно изгубила) да би се с њл ма, како рече, „погодио* 4 . НаЈзад се скоро заплакао, када Је дошла „Марица« и када му Је шофер запретио да he га тужити што „цабе зозе ауто, уместо да под мипгау однесе ових неколико артиЈа“. 3* то времс „Студент" Је био на ситурком месту, у сутерену Правног факултета код БушатлиЈе. Током ноћи пеколико младих каитовезачких радпика и радиида које Је оргахшзовао скојевад Жиха Бабић „Жиоа“, шсгрт словослагачнице н штам —лје Дlлаиета и (стрељан на Бањнци 1942 године) и уз помоћ студената међу ко!ика Соњз маркнковиЖ Псра гшад ид. до-

рршио је рад на листу. Сави Јен » упакован већ идућег јутра освануо Je „Студент" у аулама свих фажултета у Београду и Земуну. Од бртке, ваљда. полипиЈа се ниЈе ни хвалила да Јс Сро.) заорањен. Иа сличал начип спашено je Ј»ш иеколико бројева „Студента" али Ј« на краЈу краЈева његово даље иалажење одлуком јавног тужиоипва забрањено. Томе се доскочило на тај начин што Је пзчео да изла »и нови лист прво као „Беогрздскл студент", па потом „Наш студент". Влагник штампаријс „Планета* одбио ie да штампа пов лист и упутио вовог и старог уредгогка Душана Костића да се обрате другим штампаријама „нека и они нк ло прооају како Јс у апсу, а Ја сзж вам се дедо одужио“. Тако ]е штам пањс преузела штампариЈа „Зашти та“ на Западпом Врачару, чији Je власник &ио Иле КараоглановиК. Лли, како Је ова штампариЈа била већ доста компромитована. штампала Је изиеђу осталог и летке Коиунистичке партије, то су за „Студента" дошлзг ирки дави и његово излажење било Је веоиа оте/кано. Али Је тада ситуациЈа уопште узев била лакша. Излазила Је „Младост" орган ЦК СКОЈ-а и „Млада култура" који су надонестили празтшну коЈу io „Београд. ски студент" гве ређом поЈааон

Б. ОШИЋ

3

ДЕСЕТОГОДИШЊИЦА ЛОЛИНЕ СМРТИ