Студент

ЛОЛА РИБАР у ceha№њy Вељка Влаховића и Владимира Дедијера

Говорити о Лсиш, знани говорити о Саажењу омладинског шжрета уочи рата, говорети о Лолк, звачи гооорити о успону прог омладинског покрета, о шеговим првим иобедама, о његовом ширењу, о његовом масовном развитку, о примеру који је ои дао омладшш других земаља; говорити о друту Лоли Рибару значи говорвсти о успону нпдтте Ревсхлуције, о гк>беди нашмх народа у Ослободилачком рату; говорити о Друту Лолк значи у исто време говорипи о јачан>у ваше Партије, о порасту наше Партије, о њеној снаои уочи рата и у току рата; говорити о другу Лојш значи говориги уједно о оним људима, свгециЈ ално, који су се васпигаваЈш поред друта Тита и наших руководилаца у Партији. Говорећи о револуциовајрном лку Лоле Рибара Вељко Влахоаић се сетио и ових догађаја: ЈКроз рад у Акционом одбору у току године и по дана, кплихо смо биоти заједно, на свакодневшш седницама, друг Лола је знао да гтроиађе оне бвггне ствари које су интересоваае студекгски покрет. Он се није либио ни најситнијих ствари. Сећам ое велтжог студентског штрејка 1936 године, воји је трајао 22 дана. У току тог штрзјка ми смо свакодневио писали проглаое и летке. Тешко је било наћи просторије где да се ти прогласи и леци гшшу, тешко је било откуцати сав тај мвтеријал, тешасо је било то шташхати и растурати по Београду и унутгреишњости. Друт Лола зе понудио свој стан у Француској ,улици и вероватвво се и стари Рибар ceha тих дана кад смо ми ноћу вас неколико друтова долазили, закључавали се у његоеву каНцеларију, где је била писаћа машина. Ja ту схгватио и невероватно заволео друта Лолу због тога што је имао отромну енергију, шго је у току 22 дана био у стан>у да сваке ноћи напише летак коме mrje требало исправке, летак који се са великим интересовањем читао, не само код студентске и радшвчке омладине, већ и код грађана Београда. И кроз тај напоран рад друг Лола је показао велико разумевање омладеЛзских проблема У том времену и читавог омладинског покрета".

На крају Вељко Влахобић говори о свом последњем додируГ.са" младим рево луционаром. • „ПоћЛедЉа веза са другом Лолом била је радио-веза и његова, 1942 године из окупираног Београдв.''Колико је било задовољетво за мене кад сам добио неколико депеша од друта Лоле из Земуна и колика је уједно туга била кад је друт Лола огтисивао ситуацију у окупираном Београду, стрељања и тешкоће под којима народ Београда живи. Кроз те кратке депеше одисала је љубав према човеку, одисала је љубав према домовтти, одисала је љубав према бор>би коју води наш народ. Ја сам по неколико пуга читао те депеше и из њих сам видео лик друга, лик борца, лик скромног и великог чозека, великог друга који је растао заједно са Партијом, који је растао заједно са својом омладином, који је растао заједно са својом борбом. Такав је мени у сећању остао и увек he остати друг Лола Рибар“. И Владимир Дедијер је говорио о величзкни Лолине улоге у омладлнсхом покрсту. ~. „Лола Рибар био је човек веома високих, развијених способности. Један од талената које је наследио од свога оца, био је изванредан говораички дар. У годинама пред рат, па и у првим годинама рата, ми у читавом нашем покрету нисмо имали већег гоаорника, него што је био Лола Рибар. У овој истој дворани, пре петнаест година, у оним мајским и јулским данима 1938 године кад је отпочела тзв. чехословачка криза, наша је Партија преко омладине организовала један велики митинг коме је присуствовало преко 10.000 омладинаца, радника и грађава. Сви ходници били су пуни, па чак и на улици

стајали су људи. Ређали су ое говорници, преггставници омладинских организација и на крају узео је реч Лола. Рибар. И ево шта нам је тада Лола са овога места говорио; „Ако буде потребно са овог Универзитета кренуће први батаљони добровољаца у одбрану демократске Чехословачко. Ово нису празне речи, ово није самохвалисање. Јер, у овој истој дворани читали су пре неки дан поздраз 45 омладинаца који су отишли са овог Универзитета да бране демократију, а тиме и свој народ, на обалама Ебра“. О сусретима за време ратних година Владимир ДсдиЈер је рекао: „Никад нећу заборавити ону ноћ кад се припремала_акција за спаљивање немачких камиона у гаражи „Форд“ у ipoбљанској улици. Акција се дуто припремала. Требало је ту много упорности, не само упорности, него и венггине како преварити немачку стражу, па продрети у ту гаражу и уништити гтреко стстину камиона пуних бензина и муниције који су требали да иду даље на север, према источном фронту. Лола је знао да је једном акција била заказана. После је дошло обавешггење да се акција обуставља. Другови нису успели. Дошао је друти, трећи покушај и тек у шестом покушају, кад смо шесту ноћ чекали кад he да се распламса небо према Дунаву, букнуо је пламен. И тада сам, у тим данима ратним, први пут видео да се Лола смеје, онако како је он умео да се смеје’. Владимир Дедијер је у Каиру чуо тужну вест о Лолиној смрти. „Ја сам приморан због хитне интервенције да кренем пешице неколико дана раније, кроз немачке ликије ,а остатак мисије чекао је на авио« да се пребаци. Сећам се нашег последњег разговора, нашег последњет сусрета, кад ми је Лола говорио: „Ништа не брини ,операција he успети, молим те.

тамо у Каиру сачекај ме са Дикенсом“. Лола је страинк) волео Дикенса и молио ме је да у књижарама у Каиру набавим Дикенсове књиге и да га с њима дочекам. Тако смо се растзјш. Ја сам кренуо иреко Бугојна, кроз штаб Прве и Првог корпуса, за Каиро, а Лолу Рибара више нисам видео. У каирску болницу једно јутро дошао је Милентије Поповић, са повезаном главом, јер је био рањен и донео страшну вест да је Лола погинуо.

Иво-Лола Рибар међу члановима Мировног одбора

Омладина је положила венцс на Лолин гроб

Факсимил Лолиног писма из логора

На смрт вољене девојке

Писмо Кардељу 28 јула 1942 год.

„...Имаче, у Србијтл, а иорочито у Београбу влада и надаље тако страховити терор који пргвазилази све гито се је до данас аидело u чуло. Само у току прошлог месеиа окупатор и недићевци стрељали су без повода, без објављивања u без пресуде преко хиљаду наших грађана, таоца итд. у самоме Београду, а то се наставл.а u даље. Међу жртвама налази се и моЈа другарица* са целом својом породицом: уморена је на бестијадан начин, који су Немци тамо сада покушали да практикуЈу тј. отрована гасом. Не требс да ти говорим, драги Бевц, коликм то ударац знани за мене: добро смо се слагали, и за њу је заиста везана читава моја „сентиментална“ младост. Али и тај губитак као и толико других које смо претрпели може имати за последицу сало да ме још више ако је то уопште могцКе учврсти на путу којим сам у животу пошао, на путу наше Партије. ( Сада, коначно, еише нећеш моћи да ме „оптужујеш“ о „специјалним “ узроцима моје симпатије за БеоградТ •) Слободанка Т paj ковић.

Међународна студентска сарадња

Пред четвртом етапом

Студентске ортанизације ко је су иступиле из МСС-а, као и оне које у њему roi када нису биле, налазе се у је ку припрема за своју „IV међународну конференцију студената“ која he се одржати идуће годиие у Истамбулу. У низу чланака објављиваћемо дискусије, ставове и мишљења у вези са Конференциј ом, радом „КОСЕК-а“ и притгремама делетацијеССЈ. У овом напису дајемо кратах информативни при каз о томе шта су „Међународна организација студената“ и хпта је „КОСЕК". штокхолм Децембра 1950 године, на позив националних унија студената скандинавских земаља одржана је „Прва међународна студентска конференција", Разлог њеном сазивању и одржавању била је чи шенина да се МСС бавио свим могућим политичким акцијама по диктату из Москвв (најбољи пример је искључељв Јутославије из МСС-а), а најмање рагио на решавању прахтичних питања рада и живота студената. На коиференцији Ј Штокхолму била је заступљена двадесет и једна надионална унија студената. П ретставник ССЈ присуствовао је на Конфе ренцији itao посматрач. Ту је усвојен принцип, да свака надионалпа унија или неколико унт»ја заједно добију по један задатак, наиме реализацију извесних планова које је ко«фе рекција усвојила. i ЕДИНБУРГ Друга међународна конферекција студената“, Јануара 1952 године, имала је за домаћике Шкотланђане. Поред дискусија о раду на задацима који су били поотављени у Штокхолму, едивбуршка конференција на којој је

l Шта је КОСЕК? л а било засгупљено 25 национал- них унија, усвојила је деклара . цију о ггринцитшма на коЈима з he почивати сарадња вациоr палних унија. Поред тога, едннбуршка конференција донела је одлуку о i образовању „КОСЕК-а". КОПЕНХАГЕН 1 т ануара 1953 годиие, „Ш ме I ђународна студентска кон Ј ф»ерекција“ имала је за до маћиие Данце. Присуствовали су претставници националгосх унија студената из 35 земаља i Северне и Јужне Америке, Еi вропе, Блискот Истока, Јуто: источне Азије и Африке. Кон - ференцији су присуствовали и • броЈни посматрачи разних ме• ђународних организација. Кон i ференција J« посново подвукла [ своју приврженост принципима i сарадње донетим у Единбургу . и одала признање „драгоце> ној делатности „КОСЕК-а* ва s појачању практичне сарадње . националиих унија“. i И НАЈЗАД „КОСЕК" То Је већ одомаћена сзсраћегоша за Координациоки секретари Јат кога Је • створила единбуршва конфе-1 ренција. Створен је као адми-1 нистративно тело, са задатком да сттроведе у жнвот одлуке 1 конференција. Секретаријат не ма право доношења одлука ван зокључаха конференција, он подноси конференциЈи извештај о своме раду, а за период између две конференције, одговара за своЈ рад Контрол нои комнтету, кога сачињаваЈу прзтставници седам Националних унија, а бира их кон•јјгренцттја на годину дана. Задаци „КОСЕК-а** су да сарађуЈе са националном улшЈе»ма на остваривању задатака i који су им поаерени на кон-

фервнцизи, да ради на сакупљан»у и растурању документације о студентским питањима, да сарађује са разним међународним оргаиизацијама које се интересују за сгудентске проблеме, да буде сталан информативан центар и да између осталог месечно објављује „Информативни билтен" о активности националних унија, да у сарадњи са домаћином следеhc међународпе конференције упућује позиве и потребне материјале. иитсбуршш« универЈитет

Лолин друг

31 децембра 1943 год.

Драги друже Претсједниче, На вијест о смрти нашег драгог Лоле, коју смо овамо чули преко радио станице, хитам да Вама, добром Лолином оцу изразим дуФоко саучешће и бол за мојим добрим, незаборавним другом. Ова тешка вијест дубо ко је дирнула све нас Лолипе друтове, све оне, који су га познавали. или који су чули за мудрог и популарног омладинског трибуна и руководиоца. Данас, на глас о смрти мога милога друта, обнавл»ам у сјећању све оне многобројне часове заједничког рада и заједничке борбе кроз више година на Универзитету, на гостоггрим ство и потпору коју смо у Вашем дому наилазили, на жртве, које сте морали подносити. Сјећам се друта Лоле, кога сам волио као брата, јер је он то својом племенитошћу и сво јим несебичним пожртвовањем заслужио. И касније, у Народноослободилачком рату, иако смо били раздвојено, ми смо били близу један другоме. Кад смо се који пут састали, ми смо знали да обновимо часове драгог при јатељства и другарства и успомене на дане предратних за једничких борби. Данас више : њега нема. Он је славно дао свој живот у пламе ну ослободилачког рата против поробљивача наше домовиие хитлеровских бандита и домаћих изрода. Знам, да he Лолина смрт дубоко потрести Ваш живот и Ваше срце. Но исто тако знам, да сте Ви човјек чврст као стијена, кадар да поднесете све удзрце, које нам доноси мрски непријатељ. Знам такођер, да ће оолом бити потрешена и Ваша племенита другарица, Лолина мајка, када буде чула немили глас. Не мање била је болна за нас и смрт Вашег другог сина и љубимца, незаборавног и рмиљеног Јурице, који такођер славно даде свој живот, као што га дадошб и многи други гфетставници наше херојске генерације. Заједнички дани борбе у Београду, заједничко

уређивање „Младв кулчуре*, као и три мјесеца проведених згједно у прослављеној Четвр тој црногорској бригади, довсљни су били, да између иене и Јурице створе односе нераздруживог другарства. А данас ни н>ега нема Пали су Лоло и Јурица, сагорјели су у огњу отаџбинског рата, али ми њихови друтови до животно ћемо задржати у својим срцима ова два свиЈетла лика. два вољена сина старог Рибара, који бјеху узор и узданица цијеле натие омладцне. А највећа је наша задовољштина у томе, да се пред нашим очима распада Хитлеров разбојнички нови поредак и што се остварују народне тежње и вјеровање наших палих друтова, који несебично дадоше своје животе у oeoj суровој борои. Освета за њихову смрт и за смрт стотине и стотине хиљада народних синова и кћери долази и она ће бити немилосрдна. Увјерен сам да ћете издржати и овај теш:си удар, који Вама и свима нама наносе крвнички непријатељи и да he највиша Ваша задовољштина бити да доживите остварење народних идеала, за које дадоше Лоло и Јурица своје животе. Другарски Вас поздравља Ваш

Пуниша ПЕРОВИЋ

Кроз страну студентску штампу ETUDIANT DE FRANCE

ДА ЛИ ЋВ СТУДБНХСКА ШТАМПА МОЋИ ДА НАЂЕ СВОЈУ РАВНОТЕЖУ НА ВРХУ НИРАМИДБ? У последње време предузете су зкачајие мере да се универзитетска штампа организуЈе по узору на „Велику штаипу*. (Дописиичка мрежа, инфориациони билтени, сталве везе са новинсквм агендијама, пријатељски односи са професионал нии новвнарима, ствараље архи ва и збирки документациЈе.) Ми се не можеио у етварности задовољити са нзлажењем неколико листова и ревиЈа на које сио ми искрено речево горди, него иорамо тежити 6окоји су недавно учињени регулисаће у потпуностз положај универзитетскнх новивара, поделиће им се новинарске легитимације и насто Јаће се да се у будућности установн Је дан „статут" универзитетске штампе... Наравно да ће моћи ва ступцима наших листова да сарађуЈу и професионални новинари са којима ми одржавамо прнЈатељске везе, а ието тако н експерти за разна деликатна ■ те шка питања... Потреба за Јаком н добро организованом студентском штаипом испољава се сваки пут овда када ии дођемо у конфликт са публикацијаиа које злоупотребљавају реч и студент“—

РЕШЕНО ЈЕ ПИТАНјЕ ПОВИШЕЊА ШКОЛАРИНЕ „БЕЧ. Закон о школарини на универзитетима по коме ]е требало да се знатно повећа школарина аустрискии студенгмиа н о коие се дуго раеправ љало, сада Је најзад примљен од оба дома уз подршку На* родне странке и СоциЈалист*. За време заседања скушптане бечки студенти су приредилн протестви иарш кроз цевтар Беча у коие Је узело учепЛа 12М студената". SJtudent Mlrrof СОЦИЈДЛИСТИ ТРАЖХ тво* ЂЕЊЕ ПЛАТА ЗА СТУД*Н Т * НА савезној конферевцлЈ* студентске социЈалистичке лмге Неиачке, к«Ј* |е одржана 6 октобра, врсДЛ®" жено је да ее тражш од W жавних власти увођење студ*** ских плата. Госиодин ЛоиаФ* први претседник СоциЈалистнчке лиге студеиата изЈакко Ј* тои прилижои да је ннш**** његове УниЈе да се етудкЈе Д*' нас могу оцсшгги као рад Ј 1 *' њеи за заједницу. Даље, он је рехао да ако буДЈ довољно високе, студентске пла те he иакар тохом нсшггвк* е# * иестара омогуКнти да етуд* итв раде ослобођенм од фнн *»**’ ских брига. СоциЈалиг т нчка а*“ ra студената намерава да иг** прсговора истакце оваЈ преД' лог пред укиверзитетске ааав** и министра просвете.

2

НАРОДНИ СТУДЕНТ