Студент

БОЈКОТ ПРЕДАВАЊА

КАДА ЈЕ ФАКУЛТЕТСКИ САВЕТ ОДБИО ДА РБШАВА НАСТАВНЕ ПРОБЛЕМЕ БЕЗ ПРЕТХОДНИХ ПРОЦЕДУРА СТУДЕНТИ ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКОГ ФАКУЛТЕТА ПРОГЛАСИЛИ

После дво дпнп бојкот со успехон зпвршен

РЕЈБА ПОПИЋ;

МИТИНГ У АУЛИ

СТУДЕНТИ: ДОСТА ФОРМАЛИЗМА И БИРОКРАТИЈЕ НАСТАВНИЦИ: 11 ЗА 12 ПРОТИВ

Првог дана бојкота предавања студенти Природно-математичког факултета одржали су митинг у аули, са кога доносимо изводе из појсдиних говора.

•ЛК СМО ТПОТРЕВИЛИ СВА manr&A СРЕДСТВА сарадње-

Сшрдепш PE/hA ПОПИЋ:

На почетку csor говора друг Попић је рекао да организација Савеза студената на Природно-математичком факултету већ годинама води борбу за измену режима отудија, плавова и програма наставе. Тим 1 проблемима бавила се и овогодишња скупштина Савеза сту- i дената, на којој је решено да ' се у решавању тих проблема i иде до краја. „Ми смо другови, рекао је друг Попић упо- i требили сва могућа средства са < радње, успели смо да у тој 1 борби ангажујемо једац знатан ] део наших наставника. Ми смо водили и појединачне разгово- j ре са наставницима, ишли смо i и преко катедара и успели смо i да организујемо један широк ’ састанак на коме ]е учествовз- ; ла већина наставника и око (

четрдесетак студевата, Ту се по први пут осетила огро.мна корисност једне такве широке дискусије. На том мно ги професори и сами су иступали у прилог предлога ваше ј е...“ На крају је друг Реља Попић још једном формулисао зах теве с којима је Удружење изашло пред Наставнички савет. Ти захтеви се углавном, своде ка прво: основати од стране наставника једну комисију, која би за релативно кратко време размотрила и решила негативности наставних планова и програма, и друго: питање правилника о студирању тј. увођење слободних рокова за студенте четврте године и апсолвенте и укидање одредбе о ограниченом броју полагања испита.

Професор СИМА ГРОЗДАНИћ:

„Мени је врло драго што су нашч студенти чврсто одлучили да пресеку „Гордијев чвор“ на иашем факултету. а рећи и на целом Универзитету. Ми смо, то многи можза не знају, наследили тешко бреме од предратног Универзитета Већини студената познато je да су се после рата режими студија на нашем Ункверзитету често мен>али. Могу рећи да се ниједан режим студија чиЈе озбиљно простудирао, а могу рећи и то да су увек реакционарни елементи професорског кадра подешавали тај режим, како ie то личио њима конвенирало, што у већини случаЈева ниЈе одговаралз нашоЈ данашњоЈ стварности. Сетимо се само начина уписивања студената ових последњих годика.

Исто то важи и за слабодно, социјалистички слободно студирање. Наши студенти су у најновиЈе врв ме осстили потребу да се правилнорегулише и то питање. Напослетку го је њихово питање и то Ј« нашнаставничко питање. Ми смо, и стт денти и наставници, потпуно свесни тога и не смемо чекати да се питање режима студија одуговллчи, или да се схвата као нешто, што ће се брзо мењати, или да ce очекуЈе његово решење одозго. Сра мота би била за нас да нам рецимо Савет за просвету, науку и културу решава како ће се полагати испите и у каквим роковима. Врло тешка ствар Је и питање иа ставног плана и програма. Свахи дан ми долазе студенти ■ питаЈу а*е, кад ће се ренгити питање распореда предмета по годмама м распореда испита, коЈи су везани за те предмете. Најтежи ■ најмизернији плап и програм садашња студентске генерације има Биолошка група нашег фажултета. ТаЈ рђави и неиогући план Је искрснуо на тзн отсеку, као да су га радиле тајне силе. А то значн да катедре биологиЈе којих има три, никада нису озбиљно решавале ово м тање. Све je текло по личним прок тевима појединих професора, а студенти се уопнгте нису консултокали. Сада студенти биологиЈе прве и треће годиве не знају шта да спремају за Јануарски рок ■ пгта да спремају уопште. Научноистраживачким радом не могу да се баве наши студенти зато што еу им планови и програми гломазни ■ што Је у њима направљеа врло рђав распоред. Но и поред тога ни ихаио примера, гдв студенти свои снагом желе да преброде ове тешкоае и траже од професора, да се огледаЈу у научвим истраживањима. Али нажалост, исто тажо жмаио примера, да се ЈаиљаЈу поједини професори са иишљењеи да студентима не треба аавзти никакве задатке, да онм нису за научни рад, док су студенти итд. Ја сам најогорчениЈи противкик то га схватања. Ако смо заиста вољни да студирање на нашем факултету буде социјалистичко, слободно, научно и идеолошки продубљено, онда гледаЈмо и ми наставници и ви студенти, да се сва горе поменута школска питања реше без икаквог

одлагања. Југославмја иије земља одлагаља, него земља једиог упорног неодложног рада коЈи трсба по штовати. Са овог места могу да кажем, да he наша утакмица у иеодложивбм пршењу својих дужности

јсднио моћи да усклади наш живот и рад на Универзитету. Моје је мишл.ен.е, да са новим планом и програмои ие смемо одуговлачити ии Једног минута. Довољно је ово питање дискутовано ■

катедре сносе сву одговорност што сс оно одмах ие рсшава. Зашто се чекаЈу дани и иедеље? Шта овде треба Још да сазрева? Мени се чиии, да међу нашим професорима мма таквих који као да желе да

буду све гори услови за студирање на Универзитету. Ми нораио такве профссоре раскринкати. А чини ми се да су се пеки већ сами раскринкали*. Декан ГАДИЈА ПЕЈОВИЋ:

Декан Природно-математичког факултета проф. Тадија Пејовић, у свои краћем говору, подвукао је да је Савет факултета донео овакву одлуку (тј. да не решава о ггоднесеним предлозима ради испуњења формалности и да се упуте наставној комисији на дискусију), иако је он сам гласао за то да Савет хитно узме у разматрање студентске захтеве. Професор Сиасоје Гарзнчић: После излагања декана проф. Тадије Пејовића, реч је узео професор Гарзичић који је, поред осталог, рекао: Најзад he се и на нашем Савету по први пут покренути дискусија о наставним питањи ма Досада на нашем Савету кије било речи о настави. (Повик из публихе: „а о чему при чате?“) Увек су били дневни редови, неко бирање и слично. Кривицу за то сносе наставници, али можете понешто и нама да прогледате кроз rrpсте... Ми у Савету нисмо истог мишљења. Овде је било говора о неким наставницима. Ја претпосгавл»ам да ће студенти про-

говорити још коју роч о назадним наставницима. Студент машемашике Мнта Иванов. Како су се до данас решавала иаставки проблеми на нашем факултету, наЈбоље показуЈе седница синдикалне подружнице уииверзитетских нас-авника Природно-матсматичког факултета: после дискусије проф. Синише Станковића, ко Ји Је Јахим аргументима предочио негативности целокупнот система студија на нашем факултету, ниједан од присутних наставника киЈе ставио ниједну прииедбу на то излагање, нити је изнето било какво сулротио мишљеље. Нормално би било заиључити да су се прнсутш* сложи.ти и усвојили изнесене аргументе. А шта се десило после тога на прексиноћноЈ седници Наставничког савета? На тоЈ седпици гласањем Је одлучено io свеиу ли с • гласа) да се о наставним проблемима не дискутуЈе на Наставничком савету, него да ee испуни „форма* 4 и сав матернЈал „проследи" наставвој комисиЈв. Неки професори стално говоре „студенти захтеваЈу*, „њихови провлемн" и сл. А ми поручуЈемо да су то заЈеднички проблеми. Желимо да успоставимо хармонију коју еу 6am неки професори нарушили*.

ПРОБЛЕМИ НИСУ САЗРЕЛИ...

... МИСЛЕ НЕКИ ПРОФЕСОРИ ФАКУЛТЕТА

Др ВЛАДИМИР ВУЈИЋ

Умро је познати иаучнкк и пријател. младих, профссор д-р Владимир Вујић. Рођен је 26 фебруара 1894 године, Средњу шко-

лу заврпшо је у Крагујевцу. Студирао јс у Паризу, Бечу и Прагу, где је и завршио студије. Још као студент даје први паучни рад и отада почиње своју плодну научну каријеру, Објавио Је преко 40 паучних радова и успео сво јим радом да подигне на учни углед наше неуропсихијатрије како у зеиљи, тако и у инострапству. 1927 годиве постао је асистент Медиципског факултета, 1931 год. доцент, 1940 ванредан а после ослобођења 1946 год. редовни професор Медицинског факултета у Београду на којој дужности је остао све до 25 новсмбра 1953 год. када је престало да куца срце овог неуморног* научног радника. Прсрана смрт у фази ње гове најинтензивиије стваралачке спаге зпачи велики губитак за нашу науку. Ми више никада нећемо чути плсмениту, дубоко научну, идејно јасно искристалисану реч нашег драгог професора.

За њим, вегде дубоко у нама остала је свака његова иисао, свака његова реч очински њежна, покретачки снажва ж стваралачки у порна. За њим, ва радвом етолу сваког студента иедицине остала су његова де ла иако не обимва по кван титету због ране смрти, ненадмашиве по квалитету и високој вредности. Стручна способност, интелектуална снага и морално етичка величина еједињене са необичном педагошком спремом и безграничном љубављу према свом пози ву обједињавале су пик професора Вујића, учитсља и васпитача младе социјалистичкс генерације. И онда, када се задњом сиагом борио са подмуклом болешћу која je исцрпљивала његов организам. али која пије могла до послед њег тренутка да скрши њс гову несаломљиву вољу, до лазио је на Клинику да ради. „То је мој живот, ја дру гог немам” говорио је онима који су га одвраћали од тога. Два месеца грв евоје смрти 25 септембра 1953 последњи пут је испитивао своје студенте не слу тсћи да је тог дана задњи пут давао суд о њиховом стпучном квалитету. Искрено жалимо што никада више у нашим индексима неће бити записано име професора Вујића, што препуни амфитеатри слушалаца неће вигпв чути његов глас глас који узбуђује, одушевљава и надахњује али у нашим се ћањима остаће увек са нама, јер су остала његова де ла као трајна успоменз јсд не плодопосне животне бор бе и рада. У појму човек, друг, научник, педагог и васпитач, професор Владимир Вујић иако више није мећу жи вима имао је и имаће увек посебпо место у нашем сећању.

Ненад СЛВИЋ потпретседник Удружења студената медидипе.

ОКОНЧАЊЕ БОЈКОТА

У прошли петак, 27 новембра т. г. у време студентског бојкота састао се Факултетски савет Приђодно-математичког факултета. Савет је на дневном реду имао питања ради којих је и дошло до бојкота предавања. Резултате седнице сазнали смо после њеног завршетка, пошто извештач ниједне редакције, па ни наше, није могао да присуствује седници Савета. Решено је: се да се отклоне негативности наставних планова у току овог семестра; уведени су слободни рокови за студенте четврте и апсолвенте; трећи захтев студената неограничени број полагања испита усвојен је и решено је да се предложи Универзитетском савету да га одобри, пошто то није у компетенцији Факултетског савета. По решењу ових недостатака, који су све и условилн, студенти Приро тно-матем атичког факултета гтрекмнули су бојкот

НАРОДНИ стулент Г година хуш НЕДЕЉНИ ЛИСТ БЕОГРАДСКИХ СТУДЕНАТА г-хп-чж Б р. 3.4 \

У ов бро/у: ДЕДИЈЕР И ВЛАХОВИЋ: о лоли * ШТА ЈЕ „КОСЕК“ * ТЕЗЕ ЗА УНИВЕРЗИТЕТСКУ СКУПШТИ НУ ССЈ * МЕДИЦИНАРИ НА КОСМЕТУ * МИОДРАГ ПАВЛОВИЋ: „СТУБ СЕЋАЊА" ЕСЕЈ ♦ КЊИЖЕВНИ ЧЕТВРТАК: ДАВИЧО * УСКОРО УЏБЕНИЦИ ПРЕД НАМА * РАЗГОВОР СА ДИРЕКТОРОМ НЛУЧНЕ КЊИГЕ * МЛАДЛ СЛОВЕНАЧКА ПОЕЗИЈА ★ ПОЗОРИШТЕ И ФИЛМ ♦ затмгор * СИвРТ